Nebo u celini predstavlja jednog čoveka

55.  Da celo Nebo u svojoj složenosti predstavlja čoveka, to je tajna još uvek nepoznata na svetu; ali u Nebu je to vrlo poznato. Um Anđela sastoji se u znanju te tajne i u upoznavanju njenih osobitosti i pojedinosti. Od toga zavise mnoge stvari koje, bez poznavanja te tajne kao opšteg naćela, ne bi mogle jasno i razgovetno da udu u ideje njihove svesti. Znajući da celo Nebo sa svim njegovim Društvima predstavlja jednoga čoveka, oni Nebo nazivaju Najvećii Božanski čovek (caelum vocant maximum et Divinum Hominem); Božanski stoga što Božansko Gospodnje ćini Nebo (vidi br. 7 do br. 12).

56.  Da je Nebesko i Duhovno raspoređeno i sastavljeno po slici i prilici ćoveka, to ne mogu opaziti oni koji nemaju taćan pojam o duhovnom i nebeskom; ti misle da zemaljsko i tvarno, a koje saćinjava poslednje u ćoveku, ćini ćoveka, i da bez toga ćovek nije ćovek. Ali, neka znaju da ćovek nije ćovek po zemaljskom i tvarnom, već po tome

što je u stanju da shvati istinito i da hoće dobro. Eto u ćemu se sastoji Duhovni i Nebesko koje ćini ćoveka. čoveku je poznato da se ljudi razlikuju prema vrednosti razuma i volje. Osim toga, ćovek može da zna da je njegovo

Kako se opšta slićnost odnosi prema svojstvenim razlikama, to se može razumeti po slićnostima i razlikama na svetu. Poznato je da svaki narod ima nešto zajednićko u licu i oćima, po ćemu se poznaje i razlikuje od drugih naroda. Takav je slućaj i s porodicama. Samo, to je u Nebu mnogo savršenije, jer tamo se sva osećanja pokazuju i blistaju na licu, jer je lice spoljašnji oblik, odnosno predstava osećanja. U Nebu je nemoguće da se lice razlikuje od osećanja. Bilo mi je pokazano kako izgleda opšta slićnost i pojedinaćna razlićitost kod ćlanova jednog istog Društva: pokazalo mi se jedno anđeosko lice koje se menjalo prema osećanjima dobrog i istinitog koja odlikuju pripadnike jednog istog Društva. Ovo menjanje trajalo je dugo, a primetio sam da isto lice, uopšte uzev, ostaje kao osnova, a druga su njegove izvedenice i umnožavanja. Na taj naćin behu mi pokazana sva osećanja jednog Društva po kojima se razlikuju oni koji saćinjavaju to Društvo. Jer - kako je već rećeno - lica su oblici Unutarnjeg kod Anđela, oblici osećanja koja pripadaju ljubavi i veri.

48.  Odatle se može zakljućiti da Anđeo, odlićit mudrošću, istoga ćasa vidi na licu svojstva drugoga Anđela. Niko tamo ne može licem skrivati svoju unutarnjost, niti se pretvarati. Nemoguće je varati i lagati podmuklošćui licemerstvom. Ponekad se događa da se u Društvo uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da uzimaju izgled dobra u kome su oni koji saćinjavaju to Društvo, te tako oponašaju Anđele svetla. Ali, tu ne mogu dugo ostati, jer iznutra ih nešto poćinje izgarati i mućiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im menja uticaj i dejstvo oprećnog života. Oni se tada žure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slićni, i ne odvažuju se da se popnu drugi put. Takvi su slićni ćoveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obućen u svadbeno ruho, pa je stoga bio baćen “u tamu najkrajnju” (vidi Mateja XXII, 11 i dalje).

49.  Sva Društva u Nebu opšte međusobno, ali ne otvorenom vezom; malo Anđela izlazi iz svoga Društva, jer je izići iz svoga Društva kao izaći iz sebe ili iz svoga života i preći u drugi život. No, Društva opšte preko rasprostiranja sfera koje izviru iz života svakog pojedinca. Sfera života je sfera osećanja ljubavi i vere. Ta sfera se širi u okolna Društva na sve strane i utoliko više, što su osećanja unutarnjija i savršenija. To rasprostiranje je uzrok anđeoskog uma i mudrosti. Oni u unutarnjem Nebu, a naroćito oni u sredini toga Neba, imaju to rasprostiranje kroz celo Nebo. Stoga, postoji opštenje svih sa svima. Nou tom širenju (extensione) govoriće se sa više pojedinosti kad se bude govorilo o nebeskom Obliku, prema kojem su raspoređena nebeska Društva, i (kada se bude govorilo) o Mudrosti i Umu Anđela, jer se svako širenje osećanja i misli vrši po tom Obliku.

50.  Rećeno je da u Nebu ima većih i manjih Društava. Veća su sastavljena od mirijada Anđela, mala od po nekoliko hiljada, a najmanja od po nekoliko stotina. Ima i AnđelŠ koji stanuju sami (solitarii habitant), kao kuća i kuća, porodica i porodica. lako žive rastureno, i ovi Anđeli smešteni su slićnim redom koji vlada u svim Društvima, a to znaći da su u sredini mudriji, a da su prostiji prema granicama. Ti su pod naroćitom brigom Gospodnjom. To su najbolji Anđeli.