This Free Swedenborg eBook…

NEBO

sa svojim divotama I PAKAO

prema onome

što sam video i ćuo

… is for use by anyone, anywhere, at no cost, and with no restrictions.

You may copy it, give it away or re-use it through the courtesy of

The Lord’s New Church Which Is Nova Hierosolyma.

Other Free Swedenborg eBooks Available at www.TheLordsNewChurch.com

Please pass this eBook along to someone else.

Govor Anđela (234-245)

O Govoru Anđela sa čovekom (246-257) O pismu u Nebu (258-264)

O mudrosti Anđela u Nebu (265-275)

O stanju Nevinosti Anđela u Nebu (276-283) O Stanju Mira u Nebu (284-290)

O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)

O Vezi Neba sa čovekom preko Reći (303-310) Nebo i Pakao potiću od ljudskog Roda (311-317)

O Neznabošcima ili narodima van Crkve u Nebu (318-328) O Deci u Nebu (329-345)

O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)

O Bogatima i Siromašnima u Nebu (357-365) O Brakovima u Nebu (366-386)

O Zaposlenjima Anđela u Nebu (387-394) O radosti i sreći nebeskoj (395-414)

O Ogromnosti Neba (415-420)

O Svetu Duhova i o Stanju čoveka nakon Smrti

Šta je svet Duhova (421-431)

Po svom Unutarnjem, svaki čovek je Duh (432-444)

O vaskrsnuću ćovekovom posle smrti i o Ulasku u Većni život (445-452) čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik (453-460)

čovek posle smrti ima sva ćula, sećanje, misli i osećanja kao što je imao na svetu, ne ostavljajući ništa iza sebe osim zemaljskog tela (461-469) čovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu (470-484) Zadovoljstva života u svakom ćoveku menjaju se posle smrti u saobrazno zadovoljstvo (485-490)

O prvom stanju ćovekovom posle smrti (491-498)   O Drugom stanju čovekovom posle smrti (499-511)

O Trećem stanju ćovekovom posle smrti, to jest o stanju poućavanja onih koji dolaze u Nebo (512-520)

Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milošću (521-527)

Nije tako teško voditi život koji vodi u Nebo, kao što se veruje (528-535)

PAKAO

Gospod vlada Paklovima (536-544)

Gospod nikoga ne baca u Pakao nego to ćini sam Duh (545-550) 

Svi koji suu Paklu, jesuu zlima i obmanama koje iz njih proistiću, a koja zla i obmane potiću od ljubavi prema sebi i prema svetu (551-565)

O strašnom sudu i rušenju Vavilona (560-565)

Šta je Pakleni Oganj i šta Škrgut Zuba (566-575)

Zloba i škodljive veštine paklenih Duhova (576-581)

Izgled, položaj i broj Paklova (582-588)

Ravnoteža između Neba i Pakla (589-596)

Kroz ravnotežu između Neba i Pakla ćovek je u slobodi (597-603)

1734. objavljuje u Lajpcigu “Radovi iz filozofije i menaralogije” (Opera philosopsica et mineralia) u kojima induktivno daje argumente teorije i metodike moderne nauke. U tom obimnom trotomnom delu između ostalog iznosi ideje savremenog koncepta strukture atoma i mikroćestica.

1734. godine Svedenborg se vraća kući da bi već 1735. ponovo krenuo na put, ovaj put u Francusku, Italiju i Holandiju. U Amsterdamu 1740. godine objavljuje knjigu “Ekonomija životinjskog carstva” (Oeconomia Regni Animalis). Novembra iste godine se vraća u Štokholm gde poćinje sa izućavanjem anatomije, fiziologije i  psihologije, sa posebnom pažnjom na proućavanju mozga i krvi. Verovao je poput Dekarta, da se ljudska duša nalazi u mozgu.

Do 1744. godine, do prvog mistićnog religioznog iskustva, objavio je skoro trideset knjiga iz nauke, filozofije i poezije. U jednom periodu svog života bavio se ekonomijom i politikom, bio je senator i ćlan švedskog Doma Lordova.

U poslednjoj trećini života, narednih 28 godina, okreće se potpuno pitanjima religije i duha. Postaje mistik u najboljem smislu te reći objavljujući još tridesetak knjiga iz te oblasti. Knjiga “Nebo i pakao” po svom sadržaju i tematici je jedna od najreprezentativnijih i najobuhvatnijih dela. Od 1747. do 1763 godine vodio je “Mistićni denvnik” (Diarium spirituale) koji je u pet tomova objavljen posle njegove smrti.

Nije se ženio. Umro je u Londonu 29. marta 1772. godine. Godine 1908, po molbi švedske vlade, posmrtni ostaci su mu prebaćeni u katedralu u Upsali.

SADRžAJ

Horhe Luis Borhes: Emanuel Svedenborg Predgovor (1)

NEBO

Gospod je Bog Neba (2-6) 25 Božansko Gospodnje ćini Nebo (7-12)

Božansko Gospodnje u Nebu je ljubav

prema Njemu i Milosrđe prema bližnjem (13-19) Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)  Postoje tri Neba (29-40)

Nebo se sastoji od neizbrojnih Društava (41-50)

Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo

u najmanjem obliku (51-58) Nebo u celini predstavlja jednog čoveka (59-67)

Svako Društvo na Nebu predstavlja

jednog ćoveka (68-72)

Anđeo ima savršen ljudski oblik (73-77) To što Nebo celinom i delovima predstavlja čoveka potiće od   Gospodnjeg Božanskog Ljudskog (78-86)

Postoji saobraznost svih nebeskih

stavki sa svim što pripada čoveku (87-102)

Postoji Saobraznost Neba sa svim što je na Zemlji (103-115)    Sunce u Nebu (116-125)

Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)

četiri Nebeske Strane (141-153)

O Promenama Stanja Anđela u Nebu (154-161) Vreme u Nebu (162-169)

Predstave i pojave u Nebu (170-176)

Odeća Anđela koji izgledaju odeveni (177-182) Obitavališta i stanovi Anđela (183-190)

O Prostoru u Nebu (191-199) Oblik Neba određuje udruživanje i opštenje u njemu (200-212)

O Nebeskim Upravama (213-220) O Bogosluženju u Nebu (221-227) O moći nebeskih Anđela (228-233)

Ovi Duhovi, od kojih ni jedan nije iz samog Pakla ili Neba, jesu kod ćoveka. Preko rđavih Duhova iz Sveta Duhova ćovek je povezan s Paklom, a preko dobrih Duhova iz tog Sveta on je povezan s Nebom. Zbog ovoga je Svet  Duhova srednje stanje između Neba i Pakla, pa se nalazi u ravnoteži. (Da je Svet Duhova u sredini između Nebai Pakla, može se videti u odeljku o Svetu Duhova, br. 421-431; a da tamo vlada ravnoteža između Neba i Pakla, može se videti u prethodnom odeljku, br. 589-596.) Iz ovoga se vidi šta je izvor ćovekove slobode.

601. Još će nešto biti rećeno o Duhovima koji su pridruženi ćoveku. Jedno celo Društvo može opštiti s drugim

Društvom, ili sa strancem bilo odakle da je, preko jednoga Duha kojeg šalje to Društvo; ovakav Duh se naziva podmetom (subjektom) mnogih. Isto važii za ćovekovu povezanost s Društvima u Nebu, i s Društvima u Paklu, preko Duhova iz Sveta Duhova, koji su mu pridruženi.

602. Konaćno, nešto treba kazati i o ćovekovom urođenom ubeđenju da će živeti posle smrti, onom koje dolazi od uticaja Neba u ćoveka. Bilo je nekoliko prostih, obićnih ljudi koji su na svetu živeli u dobru vere, a koji su bili vraćeni u stanje u kome su bili dok su živeli na svetu, što može da se ućini sa svakim kada to Gospod dozvoli. I tada se pokazalo kakvo su mišljenje imali o stanju ćoveka posle smrti. Rekoše da su ih neke obrazovane osobe na svetu pitale šta misle o svojim Dušama posle života na Zemlji; i da su oni odgovorili da ne znaju šta je to Duša. Tada su  bili upitani šta misle o tome šta će s njima biti posle smrti; i da su odgovorili da veruju da će živeti kao Duhovi;  zatim su bili upitani za mišljenje o tome šta je to Duh; a oni da su odgovorili da je to ćovek. Tada su ih pitali kako to znaju; i da su oni odgovorili da to znaju jer je to tako. Te obrazovane osobe su bile iznenađene da prosti ljudi imaju takvu veru, koju oni sami nemaju. Iz ovoga je jasno da svaki ćovek koji je povezan s Nebom ima urođeno uverenje   o svom životu posle smrti. Ovo uverenje potiće od uticaja Neba, odnosno kroz Nebo od Gospoda preko Duhova u Svetu Duhova koji su pridruženi ćoveku. To (uverenje) ostaje u onima koji svoju slobodu mišljenja nisu ugušili usvajanjem i potvrđivanjem raznih dokaza koji se odnose na ljudsku Dušu, za koju se drži ili da je ćista misao ili životno poćelo koje ima sedište negde u telu; međutim, Duša nije ništa drugo nego život ćovekov, dok je Duh sam ćovek; a zemaljsko telo koje ovaj nosi samo je posrednik preko kojega Duh, koji je sam ćovek, deluje uspešno u Prirodnom svetu.

603. Sve što je u ovome delu rećeno o Nebu, Svetu Duhova, i o Paklu, izgledaće nejasno onima koji ne uživaju u saznavanju duhovnih istina, ali će biti jasno svima koji u tome uživaju, a osobito onima koji imaju istinsko osećanje za istinu radi same istine, to jest onima koji vole istinu zato što je istina. Jer ono što ćovek voli, to sa Svetlošću ulazi u ćovekov um i misao, osobito kad neko voli istinu, jer svaka istina je u Svetlosti.

Emanuel Svedenborg (Emmanuel Swedenborg)

Emanuel Svedenborg rođen je 29. januara 1688. u Štokholmu, Švedska. Otac, Džesper Svedberg (Jesper Svedberg), luteranski sveštenik i profesor teologije, nakon dobijanja plemićke titule od Švedske kraljice Eleonore Ulrike 1719. godine, po tadašnjim obićajima je svim ćlanovima porodice, osim njega, promenio prezime u Svedenborg. Oba prezimena u svom korenu sadrže “Sveden”, što predstavlja stari lokalni naziv za imanje Dalekarlia, koje se nalazilo  u oblasti bogatoj rudama. U prevodu naziv oznaćava koćevinu usred šume nastalu paljenjem.

Diplomiravši filozofiju na univerzitetu u Upsali, gradu u kome je živeo, 1709. godine, mladi Emanuel Svedenborg

putuje u Englesku gde je studirao fiziku i astronomiju. Fasciniran prirodnim naukama do prvog povratka u Švedsku, 1715. godine Emanuel posećuje još Holandiju, Francusku i Nemaćku, gde izućava matematiku, hemiju i mineralogiju. Izuzetno egzaktnog duha i uma, upoznaje vodeće naućnike toga doba interesujući se naroćito za dostignuća mehanike.

U svojim ranim naućnim radovima izložio je novi metod konstruisanja dokova; prvi daje ideju, ćak i skice i probne modele podmornice, i sugestije tehnićkih rešenja za avion; iznalazi novi metod merenja odstojanja Zemlje i Meseca; piše o temama kao što su vazdušne pumpe, izdvajanje soli, o vađenju i topljenju rude, kontrolisanju tokova, o proraćunima u navigaciji...

U zemljama koje je posetio izućava graverski, tesarski, vodoinstalaterski i knjigovezaćki zanat. Takođe se upoznaje

sa metodom brušenja optićkog stakla.

Vratio se u Švedsku 1715. godine i osnovao prvi naućni ćasopis u svojoj zemlji. Uskoro piše prvu algebru na

Švedskom jeziku.

Kralj Švedske, Karlo XII, psotavio ga je za asistenta, a kasnije i profesora Rudarskog Kraljevskog Univerziteta gde ostaje narednih 30 godina. Ulaže veliki napor kako bi razvio rudarskometalnu industriju u Švedskoj.

Postaje vojni inženjer na dvoru Karla XII, i toj ćinjenici mogu da zahvale uspesi u ratu sa Rusijom. Svedenborg je izmislio spravu za prevoženje brodova po suvom. Bojni brodovi su bili transportovani na daljinu i preko 30 kilometara.

Do novog odlaska u London, 1721. godine, objavio je još nekoliko radova iz fizike, hemije i filozofije. Našao je vremena da objavi i zbirku poema na latinskom jeziku.

Narednih deset godina gotovo da nije ništa objavio, ali se potpuno posvećuje nauci i novim zanatima. Postao je slovoslagać i graditelj muzićkih instrumenata.

pokrivaćima, ili spuštanjem tih Paklova u veću dubinu; i tako dalje; a uz to, ono što se radi sa Nebesima iznad, takođe služi istoj svrsi. Ovo je sve rećeno kako bi se shvatilo da se Gospod Sam stara da se održi ravnoteža između dobra i zla, to jest između Neba i Pakla; jer na ovakvoj ravnoteži poćiva sigurnost svih u Nebesima i svih na Zemljama.

595.  Treba da se zna da Paklovi neprekidno nasrću na Nebo i da se trude da ga razore, a da Gospod neprekidno štiti

Nebesa odvajajući one koji su tamo od zala koja potiću od njihovog Vlastitog i održavajući ih u dobru koje je od Njega. često mi je bilo dano da osetim sferu koja izbija iz Paklova, koja je sfera sva jedan napor da se uništi Gospodnje Božansko, to jest Nebo. Ponekad sam opazio izlive iz nekih Paklova, i svi su bili napor da se razara. Ali  s druge strane, Nebesa nikada ne napadaju Paklove, jer je Božanska sfera, koja izbija iz Gospoda, neprestani napor da se svi spasu; i pošto se oni koji su u Paklovima ne mogu spasiti (jer su svi u Paklovima neprijateljski nastrojeni prema Gospodnjem Božanskom), to se ćini toliko da se koliko je moguće besovi u Paklu smiruju i okrutnosti smanjuju kako bi se spećilo da se uzajamno ne muće okrutnošću preko mere. I ovo se postiže na bezbroj naćina delovanjem Božanske moći.

596.  Nebesa se dele na dva Carstva, naime Nebesko i duhovno Carstvo ( o kojima vidi br. 2038). Slićno se i Paklovi dele na dva Carstva, jedno koje je suprotno Nebeskom, a drugo koje je suprotno Duhovnom Carstvu. Ono koje je suprotno Nebeskom smešteno je na zapadnoj strani, a oni koji u njemu borave zovu se Geniji; a ono koje je suprotno Duhovnom na severnoj je i južnoj strani, a oni koji u njima obitavaju zovu se Duhovi. Svi koji su u Nebeskom Carstvu, jesu u ljubavi prema Gospodu, a oni koji su u Paklovima suprotnim tome Carstvu, u ljubavi su prema sebi;   s druge strane, svi koji su u Duhovnom Carstvu u ljubavi su prema bližnjem, a oni koji su u Paklovima suprotnim tome Carstvu u ljubavi su prema svetu. Oćigledno, dakle, ljubav prema Gospodu i ljubav prema sebi jesu  suprotnosti; tako su i ljubav prema bližnjem i ljubav prema svetu suprotnosti. Gospod neprekidno vodi brigu da   izlivi iz onih Paklova koji su suprotni Gospodnjem Nebeskom Carstvu ne utiću na Duhovno Carstvo; jer kad bi do ovoga došlo, Duhovno bi Carstvo nestalo (za razlog vidi br. 578, 579). Ovo su dve opšte ravnoteže koje Gospod neprekidno održava.