Nebo je podeljeno na dva carstva

16.  Kako u Nebu postoje beskrajne raznolikosti, jer ne postoje dva Društva potpuno slićna jedno drugom, ni dva Anđela potpuno slićna jedno drugom, ni dva Anđela potpuno ista, to se u njemu može izvršiti trostrana podela:

14   Naziv “unutarnje” oznaćava unutarnje u ćoveku, a i unutarnje u odnosu na Gospoda. Apostol Pavle pominje to Nebo u “Poslanici II Korinćanima”, XII, 2.

15   “Prema svojoj ljubavi” znaći  kako se vidi  prema predmetu svoje ljubavi. A predmeti ljubavi su Gospod i bližnji s jedne, a sam ćovek s druge strane. Od kakvoće ovih ljubavi zavisi kakvoća života, pa i sudbina ćovekova.

Izvora života, koji je Gospod, ne proizlazi ništa sem Božansko Dobro i Božansko Istinito, a oni utiću na svakoga prema naćinu na koji ih ko prima; da oni koji ih primaju verom i životom, imaju u sebi Nebo; a oni koji ih odbacuju  i ugušuju, pretvaraju ih u Pakao, jer pretvaraju dobro u zlo a istinito u lažno; to znaći (da pretvaraju) život u smrt.  Da sve što pripada životu dolazi od Gospoda, Anđeli to potvrđuju time, što (kažu da) se sve u Vaseljeni odnosi na dobro i istinito, da se život ćovekovog razuma koji je život ćovekove vere, odnosi na istinito; iz toga sledi da, pošto sve dobro i istinito dolazi odozgo, sav život takođe dolazi odozgo. I pošto oni tako veruju, oni odbijaju svaku hvalu za dobro koje ćine, te se i ljute i udaljuju ako im neko pripisuje dobro. čude se da neko može verovati da je mudar sam po sebi i da ćini dobro sam po sebi; a ćiniti dobro sebe radi, to oni ne nazivaju dobrim, jer se to ćini iz sebe (ex se); nego ćiniti dobro radi dobra, to oni nazivaju dobrim (koje proistiće) iz božanskog, i kažu da to dobro saćinjava Nebo, jer to dobro jeste Gospod.10

10.  Duhovi koji su za života bili uvereni da dobro koje ćine i istinito koje veruju dolazi od njih samih (a to veruju   oni koji vide zaslugu u dobrim delima i po njima traže opravdanje11), ti duhovi, kažem, ne primaju se u Nebo.   Anđeli ih teraju, smatrajući ih za glupake i lupeže; za glupake, jer im je pogled uperen prema samima sebi a ne   prema Božanskom; a za lupeže, jer oduzimaju Gospodu ono što je Njegovo. Takvi se protive veri Neba da Božansko Gospodnje kod Anđela saćinjava Nebo.

11.  Oni koji su u Nebu i u Crkvi, oni su i u Gospodu, i Gospod je u njima. Ovo Gospod ući govoreći: “Ostanite u Meni, i Ja u vama. Kao što loza ne može roda donijeti sama od sebe ako ne ostane na ćokotu, tako ni vi ako u Meni ne ostanete. Ja sam ćokot a vi loza; onaj koji ostane u Meni i Ja u njemu, donijeće mnogi plod; jer bez Mene ne možete ućiniti ništa” (Jov. XV. 4, 5).

12.  Iz onoga što prethodi, može se videti da Gospod obitava u Svome kod Anđela, te da je na taj naćin Gospod sve u svim stvarima u Nebu;12 i to zato što Dobro koje proizlazi od Gospoda jeste Gospod u njima; jer ono što proistiće od Njega, to je On. Stoga, Nebo za Anđele, to je Gospodnje Dobro, a ne nešto njihovo lićno.

Božansko Gospodnje u Nebu je Ljubav prema Njemu (Amor in Ipsum) i Milosrđe prema bližnjem (Charitas erga proximum)

13.  Božansko koje proistiće od Gospoda naziva se u Nebu Božansko Istinito, s razlogom o kome će biti govora u nastavku. To Božansko Istinito od Gospoda uliva se u Nebo iz Njegove Božanske Ljubavi. Božanska Ljubav i Božansko Istinito mogu se uporediti sa Sunćevim ognjem i svetlošću koja od njega dolazi; Ljubav, sa Sunćevim ognjem; istinito, sa svetlošću koja od Sunca proistiće. Prema ovome poređenju, Vatra znaći Ljubav a proistićuća svetlost - Istinito. Po tome se može videti kakvo je Božansko Istinito koje proistiće iz Gospodnje Božanske Ljubavi; može se, naime, videti da je u suštini to Božansko Dobro spojeno sa Božanskim Istinitim; i pošto je spojeno, ono oživljava sve u Nebu, kao što Sunćeva toplina, udružena sa svetlošću, u proleće i leto oplođava sve na zemlji. Nije tako kad toplina nije spojena sa svetlošću, to jest kad je svetlost hladna. Tada se sve smrzava i vene. To Božansko Dobro koje je upoređeno s toplinom jeste dobro ljubavi kod Anđela, a Božansko Istinito koje je bilo upoređeno sa svetlošću jeste istinito kroz koje i iz koga (postoji) dobro ljubavi.

14.  Da u Nebu Božansko, koje saćinjava Nebo, jeste Ljubav, dolazi otuda što je Ljubav duhovno vezivanje (amor est conjuctio spiritualis). Ona vezuje Anđele za Gospoda; ona njih povezuje uzajamno; ona ih tako vezuje, da oni pred Gospodom predstavljaju jedno. Štaviše, ljubav je sŠmo Biće (Esse) svakog života. Iz nje i Anđeo i ćovek imaju   život. Da najdublje ćovekovo životno (intimum vitale hominis) dolazi od ljubavi, to može da zna svako ko o tome razmisli; jer prisustvom ljubavi ćovek se zagreva, njenim odsustvom on se hladi, a nje lišen, on umire. A treba znati    i to, da je život svakoga ćoveka onakav kakva je njegova ljubav.13

15.  Treba razlikovati dve ljubavi u Nebu: Ljubav prema Gospodu i Ljubav prema bližnjem (Amor in dominum et Amor erga proyimum). U unutarnjem ili trećem Nebu - Ljubav prema Gospodu; u drugom ili srednjem Nebu -

10   Ućenje po kome je Gospod Samo Dobro i Samo Istinito, i da je svaki ćovek spasen i dolazi u Nebo ako je ćinio dobro radi dobra i težio istini radi istine (a to znaći da je bio pobuđen dobrom i istinom, i u njima nalazio zadovoljstvo i nagradu), to je jedna od novina koje donosi Treći Zavet, koji je po tome “bez granica” u pravom smislu, jer ko tako prima Dobro i Istinito, taj prima Gospoda i spasava se.

11   Izraz “opravdanje” oznaćava proces dovođenja u Red života, kako bi se ćovek spasao naslednoga greha

12   Iz ućenja i dodatnih opisa, vidi se ne samo da Bog, odnosno Gospod, “jeste Onaj koji jeste”, nego i to da sve ono što istinski jeste (a to je sve ono što postoji i opstaje po Božanskom Redu) jeste Bog odnosno Gospod, jer je to ispoljavanje Božanskog u raznim stupnjevima i vidovima. Ponekad se Svedenborgovo shvatanje odnosa Boga i sveta naziva pantateizmom, suprotstavljajući ga panteizmu, po kome je bog sadržan u svetu.  Naravno, treba

razlikovati ateistićki i teistićki panteizam. Po mome uverenju, teistićki panteizam (onaj Spinozin i Geteov) pre bi se mogao nazvati pantateizmom nego panteizmom.

13   Ovo se ućenje nadovezuje na sve ono Što se u Spisima (Trećeg Zaveta) kaže o tzv. Vladajućoj Ljubavi (Amor

Regnans): svaki ćovek ima jednu vladajuću ljubav, znao to ili ne; u detinjstvu ta je ljubav pod uticajem Neba, s kojim su deca povezana sve dok ne steknu razum i mišljenje. Tada poćinje vreme preporoda koje traje kroz ceo život, pa i posle. Vladajuća ljubav je ona skrivena i najjaća ljubav u ćoveku koja ćoveka pokreće da oseća, želi,  hoće, misli i radi sve ono što toj ljubavi prija, a izbegava sve što se njoj protivi. Ta ljubav se određuje prema ćetiri glavne ljubavi: dve su u Nebu (ljubav prema Gospodu i ljubav prema bližnjem, odnosno ljubav prema dobru), a dve u Paklu (i ljubav prema sebi i prema svetu, odnosno ljubav ka zlu, i ljubav ka laži i obmani).

a reći jedan, jer u Nebu svak govori prema svojoj misli; naime, tamo se govorom misli i mišlju govori.8 Eto zbog ćega ne mogu biti primljeni oni koji su na svetu Božansko razlikovali (distinxerunt) kao Trojstvo i o svakom imali odvojenu ideju (separatam ideam... acceperunt), ne ujedinjujući je i ne usredsređujući je u Gospodu. U Nebu se sve misli saopštavaju; ako bi, dakle, onaj koji misli tri a kaže jedan tamo došao, bio bi onog ćasa otkriven i odstranjen.  Pa ipak, treba da se zna da svi oni koji nisu razdvajali istinito od dobrog tj. veru od ljubavi, u drugom životu  primaju, ćim bivaju poućeni, nebesku ideju da je Gospod Bog vaseljene; ali nije tako s onima koji su razdvajali veru od života, a to su oni koji nisu živeli prema odredbama vere.

3.  Van Neba su svi oni koji su unutar Crkve poricali Gospoda i priznavali samo Oca i koji su se utvrdili u takvoj   veri; i kako uticaj (influx) iz Neba, gde se jedino Gospod obožava, do njih ne dopire, to oni postupno gube moć da misle istinito o bilo kom predmetu, i na kraju postaju ili kao nemi, ili govore kao bezumnici; hodaju nasumce, dok   im ruke padaju i drhte kao da nemaju snage u zglobovima. Isto tako su van Neba oni koji su, kao Socinijanci,9  poricali Božansko Gospodnje a priznavali samo njegovo Ljudsko; oni su nošeni napred malo udesno i bacani u dubinu, te se tako potpuno odvajaju od ostalih koji dolaze iz Hrišćanskog sveta. Što se tiće onih koji kažu da veruju   u jedno nevidljivo Božansko, koje oni zovu Biće vaseljene (Ens universi), po kome je sve postalo, a odbacuju veru u

Gospoda, bilo im je pokazano da oni ne veruju ni u kakvoga Boga; za njih je nevidljivo Božansko ono što je u prirodi poćetno (quale est naturae in suis primis), a što se ne može obuhvatiti ni verom ni ljubavlju, jer nije obuhvaćeno nikakvom mišlju; ti se šalju među one koji se nazivaju Naturalisti. Nije tako s onima koji su rođeni van Crkve, a koji se zovu Neznabošci (Gentili); o njima će naknadno biti govora.

4.  Sva deca, koja saćinjavaju trećinu Neba, poućavaju se da priznaju i veruju da je Gospod njihov jedini Otac, kao i to da je on Gospodar svega što postoji, Bog Neba i zemlje. Da deca rastu u Nebu i da se usavršavaju do Anđeoske umnosti i mudrosti, što će se videti u onome što sledi.

5.  Da je Gospod Bog Neba, u to ne sumnjaju oni koji pripadaju Crkvi, jer je On sam tumaćio, da je i Njegovo ono  Što je Oćevo - (Mat. XI. 27, Jov. XVI. 15, XVII. 2)  i da ima svu moć na Nebu i na Zemlji (Mat. XXVIII. 18.) -  Kaže na Nebu i na Zemlji, jer onaj ko vlada Nebom vlada i Zemljom, jer jedno zavisi od drugoga. Da On vlada Nebom i Zemljom, to znaći da se od Njega prima sve dobro koje pripada ljubavi, sva umnost i sva mudrost, te stoga sva sreća; jednom rećju, većni život. To je ono što je Gospod tumaćio govoreći: “Onaj ko vjeruje u Sina, ima život vjećni; a onaj ko ne vjeruje u Sina, neće vidjeti života” (Jov. III. 36.) - I još: “Ja sam vaskrsenije i život: koji Vjeruje mene, ako i umre živjeće. I nijedan koji živi i vjeruje mene, neće umrijeti zavijek. (Jov. XI, 25 i 26). - I još: “Ja sam Put, Istina, i život” (Jov. XIV. 6.).

6.  Bilo je izvesnih duhova koji su za svog života na svetu verovali samo u Oca, a o Gospodu su mislili kao o svakom drugom ćoveku, pa stoga nisu ni verovali da je On sam Bog Neba; zato im je bilo dozvoljeno da idu svuda i da traže gde god hoće postoji li neko drugo Nebo osim ono koje je Gospodnje; tražili su, dakle, svuda nekoliko dana, i nisu   ga našli. Oni su bili od onih koji blaženstvo Neba zamišljaju kao Slavu i gospodarenje; i pošto nisu mogli da   postignu ono što su želeli, saznavši da se Nebo ne sastoji od takvih zadovoljstava, ljutili su se i hteli da imaju Nebo    u kome bi oni gospodarili nad drugima i blistali u slavi kakva postoji na svetu.