Nebo bez ideje o Božanskom

83.  Iz toga proizlazi da onaj koji nema ideju o Nebu, to jest nema ideju o Božanskom, od koga proistiće Nebo, taj se ne može uzdići do prvog ulaska u Nebo; ako tamoi dospe, on oseća otpor i odbijanje. To dolazi stoga što je kod   njega Unutarnje, koje je trebalo primiti Nebo, ostalo zatvoreno; i što se više približava Nebu, to se njegovo    Unutarnje više zatvara. Takva je sudbina onih koji unutar Crkve poriću Gospoda i koji, kao Socinijevci, poriću Njegovo Božansko.21 Što se tiće sudbine onih koji su rođeni van Crkve i koji ne poznaju Gospoda, jer nemaju Reć, o njima će biti govora u nastavku.

84.  Da su drevni ljudi imali u pogledu Božanskog Ljudsku ideju, jasno je iz onoga kako se Božansko pojavljivalo pred Avramom, Lotom, Jošuom, Gedeonom, Manohom, njegovom ženom, i pred drugima koji su ga  - iako su Ga videli kao čoveka - obožavali kao Boga vaseljene nazivajući ga Bogom Neba i zemlje, i Jehovom.22 Da je Avram upravo video Gospoda, to On Sam kaže u Jovanu (VIII. 56.); a da su i ostali videli upravo Njega, jasno je iz reći Gospodnjih kad kaže da niko nije video Oca, ni Njegov izgled, i da niko nije ćuo Njegov glas (Jovan I. 18; V. 37).

85.  Oni koji sude prema ćulnoj predstavi spoljašnjeg ćoveka, ti teško mogu shvatiti da je Bog čovek. čulni ćovek može misliti o Božanskom samo kao svetu i onome što je u svetu, a o Bogu i duhovnom ćoveku samo kao telesnom   i prirodnom ćoveku. On odatle zakljućuje: Ako je Bog ćovek, mora da je velićine vasione; i ako upravlja nebom i zemljom, to mora biti posredovanjem drugih, kao što to rade kraljevi na svetu. Ako bi mu se reklo da u Nebu ne postoji prostor kao na svetu, to bi za njega bilo potpuno neshvatljivo; jer onaj ko misli prema prirodi i slaboj   svetlosti koja od nje dolazi, misli samo prema prostiranju kakvo postoji pred njegovim oćima. Ali oni koji tako   misle o Nebu, varaju se. Prostiranje u Nebu nije kao prostiranje na svetu; na svetu je prostiranje određeno i merivo, dok je na Nebu, naprotiv, neodređeno i nemerivo. Ali, o ovome će biti govora u brojevima koji dolaze, gde je reć o Prostoru i Vremenu u Duhovnom Svetu. Osim toga, svako zna dokle se prostire pogled oka, to jest da ide od Sunca i do zvezda, koje su tako daleke. Onaj ko misli duboko, zna da unutarnji vid, koji pripada misli, ima još šire prostiranje, te je stoga vid još unutarnjiji ili prostiranje još šire. Kako dakle, da Božanski vid ne bude najvišii najdublji od svih? Pošto misli imaju takvo prostiranje, proizlazi da se u Nebu svakome saopštava sve što je u Nebu, prema tome i sve Božansko koje ćini i ispunjava Nebo, kao što je izloženo u prethodnom broju.

86.  Oni koji su u Nebu, ćude se da ljudi, misleći na Boga, misle na nevidljivo Biće, koje nije obuhvativo oblikom, a veruju da su razumni; uz to nazivaju nerazumnim, ćak prostim, one koji misle drukćije, dok je međutim obrnuto. Anđeli kažu da oni koji se smatraju razumnim treba da ispitaju sami sebe. Umesto Boga, ne vide li oni prirodu, neki onu koja je pred oćima, a drugi onu koja je van domašaja oćiju? I nisu li zaslepljeni u toj meri da ne znaju šta je    Bog, šta Anđeo, šta Duh, šta duša koja mora da živi posle smrti, šta život Neba u ćoveku, kao ni mnogo drugih    stvari koje pripadaju umu? Međutim, oni koji su nazvani prosti (nišći) - oni to znaju na svoj naćin; oni imaju o Bogu ideju da je on Božansko u obliku ćoveka; o Anđelu da je nebeski ćovek; o njegovoj duši - da mora živeti posle smrti,  i ideju da je ona kao Anđeo; o životu Neba u ćoveku ideju da se on sastoji u življenju prema Božanskim  zapovestima. Te proste Anđeli nazivaju umnim i spremnim za Nebo; dok ostale, naprotiv, nazivaju neumnim.