Poglavlje 26.
Nauka krija joge
Nauka krija joge, koja se na ovim stranicama tako često pominje, u modernoj Indiji postala je na široko poznata posredovanjem Lahirija Mahasaye, učitelja moga učitelja. Sanskritski glagolski koren krije je kr, što znači činiti, delovati i reagovati. Isti koren nalazimo u reči karma, prirodnom principu uzroka i posledice. Krija joga je, prema tome, ”jedinstvo (yoga) s Beskonačnim, putem određenog obreda ili akcije (kriye)“. Jogi koji verno sledi tehniku, postepeno se oslobađa karme ili univerzalnog lanca uzroka i posledice.
Zbog određenih starih jogijskih zabrana ne mogu potpuno objasniti krija jogu na stranicama knjige koja je namenjena širokoj publici. Stvarna tehnika mora se naučiti od krijabana (krija jogina). Ovde se moramo zadovoljiti samo opširnim opisom.
Krija joga je jednostavna psihofiziološka metoda kojom se ljudska krv čisti od ugljendioksida, a napaja kiseonikom. Atomi tog dodatnog kiseonika pretvaraju se u životnu energiju da bi obnovili mozak i centre u kičmenoj moždini.171 Sprečavajući skupljanje venozne krvi, jogi može smanjiti ili sprečiti propadanje tkiva. Napredni jogi pretvara svoje ćelije u čistu energiju. Ilija, Isus,
Kabir i ostali proroci, bili su u prošlosti majstori krija joge, ili neke slične tehnike kojom su po volji mogli da dematerijalizuju svoje telo.
Krija je drevna nauka. Lahiri Mahasaya ju je dobio od svoga gurua Babađija, koji je ponovo otkrio i pročistio tehniku, pošto je bila izgubljena u tami vremena. Babađi joj je nadenuo novo ime, jednostavno, krija joga.
”Krija joga koju dajem svetu tvojim posredovanjem u ovom devetnaestom veku,“ rekao je Babađi Lahiriju Mahasayi, ”ponovo je oživljavanje one iste nauke koju je Krišna pre mnogo milenijuma dao Arđuni, i koju je kasnije poznavao Patanjđali, kao i Hrist i njegovi učenici.“
Krija jogu spominje Krišna, najveći Indijski prorok, u dve strofe172
Bhagavad Gite. ”Žrtvujući udisaj u izdisaju, a izdisaj u udisaju, jogi neutrališe oba ta daha. Time oslobađa životnu silu iz srca i može njome da upravlja.“ Tumačenje glasi: ”Jogi sprečava raspadanje u telu dodavanjem prane (životne sile), i sprečava promene rasta u telu apanom (eliminišućom strujom). Neutrališući tako raspadanje i rast i smirivši srce, jogi je naučio da upravlja
životom.“
Druga strofa iz Gite glasi: ”Zauvek postaje slobodan onaj stručnjak za meditaciju (muni) koji se, tražeći vrhunski cilj, može povući iz vanjskih pojava tako što će svoj pogled usmeriti na središnju tačku između obrva, kao i tako
što će neutralisati jednolike struje prane i apane, koje teku u nosnicama i u plućima, i kontrolisati svoju čulnu svest i svoj intelekt, i osloboditi se želje, straha i besa.“
Dva puta eksplicitno navodeći jogijsku tehniku - jedinu koja se spominje u Giti i istu kao i krija joga - najpoštovaniji indijski sveti spis pruža i praktično i moralno učenje. U okeanu ovog našeg sveta snova, dah je specifična oluja obmane koja proizvodi svest individualnih valova - ljudske likove i sve ostale materijalne predmete. Znajući kako je filozofsko i etičko znanje nedovoljno da
95 Poznati naučnik iz Clevelanda, dr George V. Crile, eksperimentima je dokazao da su telesna tkiva električno negativna, osim mozga i nervnog sistema, koji ostaju električno pozitivni, jer brže apsorbuju kiseonik koji ih obnavlja.
96 Bhagavad Gita IV 29, i V 27-28.
probudi čoveka iz njegovog bolnog sna odvojene egzistencije, Gospod Krišna ističe drevnu nauku kojom jogi može savladati svoje telo i pretvoriti ga, po volji, u čistu energiju. Mogućnost tog jogijskog podviga ne nadilazi razumevanje modernih naučnika, pionira atomskog doba. Dokazano je da se sva materija (koja, naravno, uključuje i čovekovo telo) može svesti na energiju.
Krišna takođe uči kako je u jednoj od svojih prošlih inkarnacija on bio taj koji je neuništivu jogu saopštio drevnom prosvetljenom vidovnjaku Vivasvantu, koji ju je predao Manuu, ocu čovečanstva. Ovaj ju je zatim preneo Ikšvaku, utemeljivaču indijske sunčeve ratničke dinastije. Prenoseći je tako s jednog na drugog, ršiji su čuvali kraljevsku jogu sve dok nije nastalo materijalističko doba.173 Tada je zbog svešteničke tajne i čovekove ravnodušnosti sveto znanje postepeno postalo nedostupno.
Drevni mudrac Patanjđali, najistaknutiji zagovornik joge, dva puta spominje krija jogu: ”Krija joga se sastoji od telesne discipline, mentalne kontrole i meditacije na zvuk aum.“174 Patanjđali govori o Bogu kao o stvarnom kosmičkom zvuku aum koji se čuje u meditaciji. Aum je stvaralačka reč,175 zvuk vibratornog motora. Čak i jogi početnik uskoro u svojoj nutrini čuje čudesni zvuk aum. To blaženo duhovno ohrabrenje uverava poklonika da je u istinskom dodiru s božanskim područjima.
Drugi put Patanjđali ovako govori o krija tehnici (tehnici upravljanja
životnom silom): ”Oslobođenje se može ostvariti onom pranayamom koja se postiže razdvajanjem udisaja od izdisaja.“176
Sveti Pavle je poznavao krija jogu ili neku vrlo sličnu tehniku kojom je mogao po volji da pali i gasi životne struje koje teku prema čulima. Stoga je i mogao da kaže: ”Iz dana u dan umirem, tako mi slave koja smo mi, braćo -
što je imamo u Hristu Isusu, Gospodu našemu.“177
Metodom preusmeravanja svih životnih sila (koje su obično usmerene prema van, prema čulnom svetu, čineći ga tako prividno istinitim) prema unutra, sv. Pavle je svakodnevno doživljavao istinsko jogijsko sjedinjenje sa 'slavom' (blaženstvom) hristove svesti. U tom sretnom stanju bio je svestan kako je mrtav za mayine čulne obmane.
U početnim stanjima kontakta s Bogom (savikalpa samadhi) svest poklonika stapa se s kosmičkim duhom. Životna sila mu se povlači iz tela koje izgleda 'mrtvo' ili nepokretno i kruto. Jogi je potpuno svestan svog telesnog stanja privremeno zaustavljenog života. Kako, međutim, napreduje prema višim duhovnim stanjima (nirvikalpa samadhija), on saobraća s Bogom a da mu se telo pritom ne ukoči, i to u svom uobičajenom budnom stanju svesti, čak i usred najnapornijih svetovnih dužnosti.
”Krija joga je instrument kojim se može ubrzati čovekova evolucija“, objašnajvao je Šri Juktešvar svojim učenicima. ”Drevni jogiji su otkrili da je
97 Hinduistički sveti spisi označavaju godinu 3102. pre Hrista kao početak materijalističkog doba. Ta se godina smatra početkom poslednje silazne dvapara yuge ekvinocijskog ciklusa, a takođe i početkom kali yuge univerzalnog ciklusa.
98 Yoga sutre II,1. Upotrebljavajući naziv krija joga, Patanjđali misli ili na tehniku koju je
podučavao BabađI, ili na neku vrlo sličnu tehniku. Da Patanjđali misli na sasvim određenu tehniku dokazano je njegovom sutrom II, 49, navedenoj na ovoj stranici.
99 ...“i Reč beše Bog” Jovan, 1.1. ”Ovo govori Amen, verni i istinski svedok, početak Božijega
stvaranja“ - Otkrivenje 3.14. Aum iz Veda postao je sveta reč amin za muslimane, hum za Tibetance i amen za Egipćane, Grke, Rimljane i hrišćane (na hebrejskom znači siguran, veran).
100 Yoga sutre II, 49.
101 I Korinćanima 15. 31. Pravilan prevod glasi ”mi, braćo“, a ne ”vi, braćo“ kako se obično navodi. Sv. Pavle je mislio na sveprisutnost hristove svesti.
tajna kosmičke svesti usko povezana sa vladanjem dahom. To je jedinstven i besmrtan doprinos Indije svetskoj riznici znanja. Životna sila koja se obično troši za rad srca, mora se osloboditi za više aktivnosti metodom smirivanja neprestanih zahteva daha.178 Krija jogi mantalno usmerava energiju tako da ona kruži prema gore i prema dole oko šest središta u kičmenoj moždini (medularnim, cervikalnim, lumbalnim, sakralnim, koksigealnim pleksusima), koja odgovaraju dvanaest astralnih znakova zodijaka, simboličnom kosmičkom čoveku. Pola minuta obilaženja energije oko čovekove osetljive kičmene moždine ima za posledicu suptilan napredak u njegovoj evoluciji. Pola minuta krije jednako je godini dana duhovnog razvoja.
Astralni sistem ljudskog bića sa svojih šest (a zbog polariteta dvanaest) unutarnjih konstelacija koje se okreću oko sunca sveznajućeg spiritualnog oka, povezan je s materijalnim suncem i s dvanaest znakova zodijaka. Prema tome, na sve ljude deluje jedan unutarnji i jedan vanjski univerzum. Drevni su rišiji otkrili da čovekova zemaljska i nebeska okolina (u ciklusima od dvanaest godina) gura čoveka napred po njegovoj prirodnoj stazi. Sveti spisi tvrde kako
čoveku treba milion godina normalne evolucije bez bolesti, da bi usavršio svoj ljudski mozak onoliko koliko je to potrebno za izražavanje kosmičke svesti.
Hiljadu krija koliko, ih se može odvežbati za osam i po sati, omogućavaju jogiju da u jednom danu pređe ekvivalent od hiljadu godina prirodne evolucije: 365.000 godina evolucije za godinu dana. U tri godine krija jogi može inteligentnim naporom postići rezultat za koji je prirodi, da bi ga postigla, potrebno milion godina. Samo je po sebi razumljivo da krija prečicom mogu ići samo visoko razvijeni jogiji. Uz vođstvo gurua takvi učenici su pažljivo pripremili svoje telo i mozak da mogu da prime silu koja se stvara intenzivnim vežbanjem.
Početnik u kriji vežba svoje joga vežbe samo četrnaest do dvadeset osam puta, dva puta dnevno. Određeni broj jogija postiže oslobođenje za šest ili za dvanaest, ili za dvadeset i četiri ili za četrdeset i osam godina. Jogi koji umire pre nego što to ostvari, nosi sa sobom dobru karmu svojih prošlih krija napora. U novom životu neka pokretačka sila teraće ga prema njegovom beskonačnom cilju.
Telo prosečnog čoveka je kao svetiljka od pedeset vati koja ne može da izdrži energiju od milijardu vati proizvedenu intenzivnim vežbanjem krije. Postepenim i redovnim povećavanjem jednostavnih i potpuno bezopasnih vežbi,
čovekovo telo se dan za danom astralno transformiše i konačno postaje prikladno da izrazi one beskonačne potencijale kosmičke energije od kojih se sastoji prvi materijalni izraz Duha.
Krija joga nema ništa zajedničko sa nenaučnim vežbama disanja kojma vas mogu podučiti neki zavedeni fanatici. Njihovi pokušaji da silom zadrže dah u plućima, ne samo da su neprirodni, već svakako i neugodni. Nasuprot tome, krija je od samog početka praćena nastupom mira i ugodnim osećajima regenerativnog delovanja u kičmi. Drevna tehnika joge pretvara dah u um. Kad spiritualno napreduje, čovek spoznaje dah kao čin uma - kao 'snoviti dah'.
Matematički odnos između brzine čovekovog disanja i njegovih stanja svesti može se ilustrovati mnogobrojnim primerima. Čovek koji je nečim potpuno zaokupljen, kao na primer, kada učestvuje u nekoj zamršenoj intelektualnoj raspravi, ili kada pokušava da izvede nešto što zahteva fizički napor, automatski diše vrlo polako. Fiksiranost pažnje zavisi od polaganog
102 Ljudsko srce ispumpa godišnje 650.000 galona (24.570 hl) krvi. Savremena nauka počinje da otkriva lekovito i podmlađujuće dejstvo nedisanja na ljudsko telo i um.
disanja. Brzo i neravnomerno disanje neizbežan je pratilac štetnih emocionalnih stanja: straha, požude, gneva. Nemirni majmun udahne trideset dva puta u minuti, nasuprot čoveku koji prosečno udahne osamnaest puta. Slon, krokodil, kornjača, zmija i ostale životinje koje su poznate po dugovečnosti, dišu još sporije od čoveka. Džinovska kornjača, na primer, koja može postići starost od
300 godina, udiše samo četiri puta u minuti.
San deluje podmlađujuće zato što čovek privremeno nije svestan svoga tela i disanja. Čovek koji spava postaje jogi. Svake noći on nesvesno obavlja jogijski obred oslobađanja od identifikacije s telom i stapanja životne sile s isceljujućim strujama u glavnom području velikog mozga i šest centara u kičmenoj moždini. Spavač tako i ne znajući uranja u rezervoar kosmičke energije koja održava sav život.
Dobrovoljni jogi izvodi taj jednostavan prirodni postupak svesno, a ne nesvesno, kao sporohodni snevač. Krija jogi koristi svoju tehniku da bi sve ćelije svoga tela zasitio i nahranio neuništivim svetlom, a time ih održava u magnetisanom stanju. On na naučan način postiže to da mu je disanje nepotrebno, a u satima dok vežba ne upada u negativna stanja sna, nesvesti ili smrti.
Metodom krija joge ne dopušta se životnoj sili, koja pririodno stremi prema van, da se uludo potroši i zloupotrebi u čulima, nego se ta sila ponovo sjedinjuje sa suptilnim energijama u kičmenoj moždini. Tako pojačana deluje kao duhovni eliksir koji elektrificira ćelije jogijevog tela i mozga. Time jogi skraćuje milion godina dug put, koji ga uz poštovanje prirodnih zakona, samo zaobilaznim sredstvima, kao na primer pravilnom ishranom, izlaganjem sunčevom svetlu i harmoničnim mislima može dovesti do cilja. Čak i za najneznatnije profinjenje moždane strukture potrebno je dvanaest godina normalnog zdravog
života, a milion sunčevih godina da se mozak očisti dovoljno da bi se u njemu mogla manifestovati kosmička svest. Odvezujući uže daha kojim je duša vezana za telo, krija produžava život i beskonačno proširuje svest. Tom joga metodom može se okončati igra 'vučenja užeta' između duha i čula vezanih za materiju, a poklonik osloboditi, da bi mogao ponovo da nasledi svoje večno kraljevstvo. On tada spoznaje da njegova prava priroda, ni telesnim okvirom ni dahom, simbolom robovanja smrtnika vazduhu, nije vezana uz elementarne prinude prirode.
Introspekcija ili 'sedenje ćuteći' nenaučna je metoda nasilnog razdvajanja uma i čula koji su svezani životnom silom. Životna energija neprestano vuče kontemplativni um, koji se nastoji da se vrati božanstvu, natrag prema čulima. Krija joga koja kontroliše um direktno životnom energijom, najlakša je, najdelotvornija i najnaučnija avenija ka Beskonačnom. Nasuprot sporim i nesigurnim teološkim putevima Bogu, koje možemo uporediti s volovskom zapregom, krija joga se može s pravom nazvati avionskom linijom.
Jogijska nauka se temelji na iskustvenom razmatranju svih oblika koncentracije i meditacije. Čoveku koji je vežba, joga omogućava da po volji pali i gasi životnu struju koja dolazi iz pet čulnih telefona: vida, sluha, njuha, ukusa i dodira. Kad postigne tu moć da se odvoji od čula, jogiju je jednostavno da po volji sjedinjuje svoj um sa božijim carstvom ili sa svetom materije. Životna sila ne može ga više protiv volje vratiti u svetovnu sferu grubih čula i nemirnih misli. Gospodar svoga tela, krija jogi na kraju ”pobeđuje i poslednjeg neprijatelja“,179 smrt.180
179 ”Neprijatelj koji će poslednji biti uništen je smrt, ...“ 1.Korinćanima 15.26. Nepropadljivošću
Hranićeš se smrću koja se ljudima hrani:
a kad je smrt jednom mrtva, nema umiranja. Shakespeare: sonet 146
Na život naprednog krija jogina ne mogu uticati njegova prošla dela, nego se njime upravlja direktno iz duše. Poklonik se tako ne mora zadovoljiti time da uči na posledicama svojih dobrih ili loših dela i sporo se razvija, jer taj puževski korak nije ni primeren njegovom orlovskom srcu. Vrhunska metoda duhovnog života oslobađa jogija, koji oslobođen iz zatvora ega udiše čist vazduh sveprisutnosti. U poređenju s tim, ropstvo prirodnog življenja je ponižavajuće. Prilagođavajući svoj život isključivo redu evolucije, čovek ne može od prirode očekivati da se zbog njega požuri. Čak i ako ne greši kršenjem zakona svog telesnog i duševnog bića, biće mu za konačno oslobođenje potrebno oko milon godina oblačenja u uvek novo telo.
Dalekovidne metode krija joge koje oslobađaju jogija od telesnih i duševnih poistovećivanja, da bi mogao ostvariti individualnost duše, preporučuju se onima koje nervira pomisao na hiljadu puta hiljadu godina. Taj broj još je i veći za običnog čoveka koji ne živi u skladu ni sa prirodom, a kamoli sa svojom dušom, pa umesto toga vodi neprirodan život oštećujući umilnost prirode u svom telu i mislima. Njemu za oslobođenje neće biti dovoljno ni dva miliona godina.
Primitivni ljudi retko ili nikada ne shvataju da je njihovo telo kraljevstvo kojim na prestolu lobanje vlada carica duša, kojoj su podložni regenti u šest središta kičmene moždine ili šest sfera svesti. Ta teokratija se proteže nad mnoštvom poslušnih podanika: 27 hiljada milijardi ćelija obdarenih sigurnom, premda naoko automatskom inteligencijom kojom se služe da bi izvršile sve dužnosti telesnog rasta, transformacije i raspadanja, i 50 miliona primarnih misli,
međutim, ne mora biti slučaj sa svim velikim učiteljima. Hinduistički sveti spisi kažu da se to događa samo ako za to postoji neki naročiti razlog. U Joganandinom slučaju 'naročiti razlog' bila je verovatno potreba da se Zapad uveri u vrednost joge. (Primedba izdavača.)
180 Biblija sadrži odlomke iz kojih se vidi da su jevrejski proroci bili svesni činjenice da je Bog
dahu dodelio ulogu suptilne veze između duše i tela. U Postanku 2.7. jasno se kaže: ”Stvori Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos dah životni; i posta čovek duša živa.“
Čovekovo telo se sastoji od hemijskih spojeva metala koje nalazimo i u 'prahu zemaljskom'. Inertno telo ne bi se moglo kretati, ni delovati, ni manifestovati energiju, baš kao ni kamenje, kad ne bi bilo životne energije koju duša na njega prenosi putem daha (kod neprosvetljenih ljudi). Životna energija, koja se u ljudskom telu manifestuje kao petostruka prana, ili životna sila, izražava aum, vibraciju sveprisutne duše.
Odraz života, ono zbog čega se život čini istinitim, ono koje iz duševnog izvora prosijava kroz telesne ćelije, jedini je uzrok čovekove vezanosti za telo - on očigledno ne bi tako revnosno izražavao poštovanje grumenu ilovače. Ljudsko biće pogrešno se poistovećuje sa svojim telesnim obličjem zato što se životna energija, koja ističe iz duše, dahom takvom silinom prenosi na telo, da čovek posledicu počinje da smatra uzrokom, te idolopoklonički zamišlja da telo ima vlastiti život.
Kada karma evolucije preseče kariku daha između duše i tela, dolazi do naglog prelaza koji se zove 'smrt'. Telesne ćelije se vraćaju u prirodno stanje nemoći. Čovek koji vežba krija jogu, međutim, može kad god zaželi kariku daha preseći naučnom mudrošću, bez grubog uplitanja karmičke nužnosti. Iskustvenim putem jogi je već svestan svoje suštinske netelesnosti, i smrt ga ne mora oštro podsećati na to kako baš nije preporučljivo uzdati se u materijalno telo!
Dok je budan, čovek je svestan tela i daha. Kad spava, svestan je svog mentalnog tela, a privremeno je odvojen od tela i daha. U nadsvesnom stanju oslobađa se iluzije da 'postojanje' zavisi od tela i daha. Bog živi bez daha, a duša načinjena na njegovu sliku postaje prvi put svesna sebe tek u stanju bez disanja. Tajna života i smrti, čije je otkrivanje jedina svrha
čovekovog boravka na zemlji, usko je povezana s dahom. 'Bezdahnost' je besmrtnost. Spoznavši tu istinu, drevni indijski rišiji su, služeći se ključem daha, razvili preciznu i racionalnu nauku o bezdahnosti (stanju bez daha) - krija jogu.
osećaja i promenljivih faza u čovekovoj svesti, a sve to u prosečnom životu od
šezdeset godina. Svaka prividna pobuna telesnih ili moždanih ćelija protiv carice duše, pobuna koja se manifestuje kao bolest ili potištenost, nije posledica neposlušnosti među poniznim građanima, nego posledica prošlih i sadašnjih zloupotreba čovekove individualnosti ili slobodne volje koja mu je dana istovremeno kad i duša, a ne može mu nikada biti oduzeta.
Poistovećujući se s površnim egom, čovek uzima zdravo za gotovo da je on taj koji misli, hoće, oseća, vari obroke i održava se živim ne priznajući (a
što bi odmah učinio kad bi barem malo razmislio) da u svom svakodnevnom
životu on nije ništa drugo nego marioneta prošlih dela (karme) i prirode ili okoline. Intelektualne reakcije, osećaji, raspoloženja i navike svakog čoveka nisu ništa drugo nego posledice prošlih uzroka bilo u ovom, bilo u nekom prošlom
životu.
Međutim, njegova je kraljevska duša visoko iznad takvih uticaja. Boreći se protiv prolaznih istina i sloboda, krija jogi prelazi, pokraj svih obmana, u svoje biće koje nije okovano lancima. Sveti spisi tvrde da čovek nije smrtno telo, nego besmrtna duša. Krija joga daje čoveku precizan metod da dokaže tu svetu istinu.
Krija joga je istinski “vatreni obred” koji se često veliča u Bhagavad Giti. Vatre joge koje pročišćuju donose večno prosvetljenje, i po tome se znatno razlikuju od spoljašnjih i malo korisnih verskih obreda vatre, gde se uz svečano pojanje često zajedno sa tamjanom spaljuje i istina!
Napredni jogi, koji se ni umom, ni voljom, ni osećajima ne identifikuje sa željama tela, i koji sjedinjuje svoj um sa nadsvesnim silama u svetilištima kičmene moždine, živi u ovom svetu onako kako je to Bog za njega predvideo, i ne podleže ni impulsima prošlosti, ni novim budalastim ljudskim motivacijama. Takvom jogiju se ispunjava njegova najveća želja, i on je siguran u svojoj matičnoj luci, neiscrpno blaženog duha.
Zapaljive ljudske žudnje jogi žrtvuje monoteističkoj lomači posvećenoj Bogu bez premca. To je istinski jogijski vatreni obred u kojem su sve prošle i sadašnje želje samo gorivo koje proždire božanska ljubav. Poslednji plamen prima žrtvu svekolike ljudske ludosti, i čovek se oslobađa šljake. S kostiju mu je skinuto sve pohotljivo meso, a karmički kostur mu je izbeljen u antiseptičkim suncima mudrosti, pa jogi najzad čist i bez mrlje stoji pred ljudima i pred Stvoriteljem.
Pozivajući se na pouzdanost i metodičnost joge, Krišna ovim rečima hvali tehnološki orijentisanog jogija:
Takav jogin savršeni više vredi, o, Arđuna,
od svih trapljenika sveta, više od svih naučnika; a veći je i od onih koji obrede izvršavaju: stoga postani i ti jogin.181
181 Bhagavad gita VI, 46.