NAUCENO I URODENO: POVRATAK SOPSTVENOM BICU SA KOJIM SMO RODENI

U proslosti, svi !judi na svetu hili su pagani- jednostavni postovaoci prirode. Nije postojao koncept greha. Nije se postavljalo pitanje krivice. Zivot je prihvacen takav kakav je. Nije bilo procenjivanja, ni intcrpretacija- razum se jos  uvek  nije bio umesao.

Onog trenutka kada se razum umesa, poCinje i osudivanje. Kada razum stupi na scenu, dolazi do razdvajanja i covek postaje podeljen. Tada poCinjete da osudujete neke delove svog bica- jedan cleo se uz­ dize, drugi cleo zaostaje, i time gubite uravnotdenost. Ali ovo je mora­ lo da se desi; razum je morao da preovlada, to je cleo odrastanja. Posto se to desava svakom detetu, moralo je da se desi i covecanstvu.

Kada se dete rodi, ono je paganin. Svako dete je rodeno kao pa­ ganin, i srecno je kao takvo. Ono nema predstavu sta je ispravno a sta nije; nema ideate. Nema uspostavljene kriterijume, ne osuduje. Kada je gladno, trazi hranu. Kada mu se spava, ono zaspi. To zen majstori nazivaju vrhuncem verovanja- kada si gladan, jedi, kada ti se spava, spavaj. Pusti zivot da tece; ne mesaj se.

Svako dete se rodi kao paganin, ali ce pre ili kasnije izgubiti tu

jednostavnost. To je cleo zivota; to mora da se dogodi. To je cleo naseg odrastanja, sazrevanja, cleo nase sudbine. Dete mora da je iz­ gubi, da bi je ponovo pronaslo. Kada je izgubi, ono postane obicno, okrenuto ovozemaljskom.  Kada je  povrati, postane  religiozno.

Decja nevinost je  jeftina;  ona je poklon  koji dobijemo samim

tim sto postojimo. Nismo je zasluzili, pa je stoga moramo izgubiti. Tek tada postajemo svesni sta smo u stvari izgubili. Onda krecemo u potragu za njom. Tek kada je nademo, zasluzimo, dobijemo i pre­ obratimo se - tek onda cemo znati koliko je  ona dragocena.

Oduvek osecam, jos od detinjstva, kao da u meni ima vise od dve osobe. Mozete li

•    reCi nesto 0 tome?

Svako se rodi kao jedna osoba, ali do trenutka kada postane do­ voljno zreo da ucestvuje u zivotu postane gomila. Tosto Vi osecate nije nesto posebno; to je slucaj sa skoro svima. ]edina razlika je sto Vi postajete svesni toga, a to je dobro. VeCina !judi nije toga svesna.

Ako sedite u tisini i slusate svoj urn, cucete mnogo glasova. lzne­ nadicete se, jer vrlo dobro prepoznajete te glasove. Jedan pripada vasem dedi, drugi vasoj babi, treCi ocu, a cetvrti majci. Neki glas pripada svesteniku, neki drugi, pak, uCitelju, komsiji, prijatelju, ne­ prijatelju. Sviti glasovi su izmdani u gomili koja se nalazi u varna, i skoro je  nemoguce da cujete svoj glas; guzva je toliko velika.

U stvari, vi ste svoj glas odavno zaboravili. Nikada niste imali slobodu da iskazete svoje misljenje. Uvek su vas uCili da budete po­ slusni. UCili su vas da morate da prihvatite sve sto vam stariji kazu, da radite isto sto ivas uCitelj ili svestenik. Niko vam nikada nije re­ kao da potrazite svoj glas: ,Imas li ti uopste glas iii ne?" Dakle, vas glas je ostao prigusen, drugi su ga nadjacali, izdavali su naredbe, ko­ je ste vi poslusno izvrsavali    uprkos sebi. Niste uopste imali nameru da ih izvrsavate, mogli ste da vidite da ,ovo nije u redu." Ali covek mora biti poslusan da bi zasluzio postovanje, da bi bio pri­ hvaeen, da bi bio voljen.

Naravno, samo jedan glas vam nedostaje, samo jedna osoba ne­

dostaje, a to ste vi sami. Inace je tu cela gomila, i ona vas stalno izlu­ duje, jer jedan glas kaze: ,Uradi ovo", dok drugi kaze: ,Ni slucajno! Ne slusaj ga!" i vi ste vecito rastrzani.

Cela ova gomila mora biti uklonjena. Morate reCi toj gomili: ,A

sad me, molim vas, ostavite na miru!" Ljudi koji su otisli u planine ili udaljene sume nisu se sklanjali od drustva; pokusavali su da nadu mesto na kom bi mogli da rasture tu gomilu u sebi.

Sviti !judi koji su se nasli u varna ocigledno ne zele da odu. Ali

ako zelite da budete jedinka ispunjena vrlinama, ako zelite da se oslobodite konstantnih sukoba i zbrke, onda se morate osloboditi tih glasova- pa cak i ako oni pripadaju vasem cenjenom ocu, majci, dedi. Nije vazno kome ti glasovi pripadaju. Jedno je sigurno: ne pripadaju varna. Oni pripadaju ljudima koji su ziveli u nekom pret­ hodnom vremenu, i nemaju predstavu kakva ce buduenost biti. Oni su natovarili deci svoje iskustvo; a to njihovo iskustvo nije u skladu sa nepredvidivom buduenoscu. Oni misle da pomazu svojoj deci da budu pametna, mudra, i da ee im to uCiniti zivot laksim i udobni­ jim, ali Cine pogrdnu stvar. Koliko god da su im namere dobre, oni unistavaju spontanost isvest svoje dece, njihovu sposobnost da se staraju sami o sebi i reaguju na novu buducnost, koju njihovi preci ne mogu ni da zamisle.

Dete ee se suoCiti sa potpuno novom olujom, novim situacija­ ma, i potrebna mu je nova svest da bi odreagovalo. Tek tada ce re­ akcija biti plodonosna; tek tada osoba moze ziveti pobednickim zivotom, zivotom koji nije samo duga linija ocaja vee ie pies u sva­ kom trenutku, i postaje sve dublji i dublji do poslednjeg daha. Tada osoba ide u smrt veselo, igrajuCi.

Dobro je da postajete svesni da u Varna izgleda ima vise od jed­ne osobe. To je slucaj sa svima! A to sto postajete svesni situacije, omogueava Yam da se otarasite gomile.

Umirite se, pronadite sebe. Ako ne nadete svoje istinsko bice, te­sko eete rasturiti gomilu jer se svi ti razliCiti !judi pretvaraju da su Vi, a Vi ne mozete ni da se slozite ni da ih osporite. Nemojte se svadati sa gomilom. Neka se oni svadaju medusobno to imide odlicno! Vi, u mcduvremenu, pokusajte da nadete scbe. A jednom kada shvatite ko ste, mozete ih oterati- eto, toliko je to jednostavno! Ali prvo morate pronaCi sebe. Jednom kada to uradite, kada im pokazete ko je gazda, svi ti !judi koji su se pretvarali da su gazda raziCi ee se. Kada postane­ te svoji, bez tovara proslosti - kada raskinete sa prosloseu, postanete originalni, jaki kao lav, inevini kao dete- mozete dodirnuti zvezde, otiCi eak i iza njih; vasa buducnost je svetla.

Do sada su ljudi govorili o uspesnoj proslosti. Sada moramo na­ uCiti jezik  uspdne buducnosti. Nema potrebe da menjate ceo svet; promenite samo sebe ivee ste poceli da menjate svet, jer vi ste nje­ gov deo. Cak i ako se jedna osoba promeni, to ee uticati na hiljade i hiljade drugih !judi. Vi eete izazvati revoluciju koja moze stvoriti novu vrstu covecanstva.

Rekli sta da znanje nije od koristi u procesu upoznavanja sebe. Recite

•    onda, molim Vas, sta podrazumeva razvoj bica.

Biee se ne razvija. Biee jednostavno jeste. Ne treba mu proces evolucije, ne treba mu vreme. Ono je vecnost, ne treba mu proces

,postajanja". Vise duhovno nikada ne razvijete; ne mozete. Sto se ti­ ce konacnog cilja, vi ste vee tu. Nikada niste ni hili na drugom mestu.

Sta onda znaci razvijati se? Razvijati se znaCi probuditi se i vide­ ti istinu koju nosimo. lstina ne postaje brojnija; samo se priznanja i seeanja gomilaju.

Zato jane govorim o ,razvoju biea". Govorim o smetnjama ko­ je vas sprecavaju u prepoznavanju. Znanje je velika smetnja; zato govorim toliko mnogo o njemu. Ono je barijera.

Ako vee mislite da znate, nikada neeete saznati. Ako vee mislite da znate, koja je svrha potrage? Mozete da nastavite da spavate i sa­ njate. Onog trenutka kada shvatite da ne znate, priznavanje nezna­ nja ubosee vas u srce poput strele, proCi ee kroz vas kao koplje. U tom trenutku osoba postaje  svesna- u  tom  soku.

Znanje predstavlja neku vrstu zastite od soka. Ne dozvoljava da vas nesto prodrma ili sokira. Znanje vas brani, pravi oko vas neku vrstu oklopa. Ja govorim protiv znanja da biste vi mogli da odbacite taj oklop, da bi zivot mogao da vas putem soka osvesti.

Zivot je tu, spreman da vas sokira u svakom trenutku. Vase bice je u varna, spremno da se probudi svakog trenutka. Ali znanje se na­ lazi izmedu OVO dvoje. I sto je znanje veee, to ce se kasnije odigrati budenje.

Postanite neuki.

Nikada ne razmisljajte o duhovnosti kao o procesu razvoja. To nije razvoj. Vi vee jeste bogovi, Bude od samog pocetka. Ne mora­ te tek da postanete Bude- vi posedujete blago, samo sto ne znate gde ste ga stavili. Zaboravili ste kljuc, iii ste zaboravili gde da ga upotrebite. Toliko ste opijeni znanjem da ste postali nesvesni sve­ ga sto jeste. Znanje je kao alkohol; opija !jude. Tada im je opaza­ nje pomuceno, seeanja se svode na minimum. Tada  !judi  vide stvari kakve nisu, i ne vide ih onakve kakve jesu.

Zbog toga ne govorim o tome kako da razvijete  svoje bice. Biee je vee onakvo kakvo bi trebalo da bude, ono je savrseno. Nista  ne treba da mu se doda, nista i ne moze da mu se doda. Sarno postoja­ nje ga je stvorilo.  Ono potice od savdenstva, stoga i jeste savrseno. Sarno  uklonite  prepreke  koje  ste sami  stvorili.

Celo nase drustvo radi na tome, nastoji da stvori prepreke. Cim se dete rodi, mi pocnemo da ga ogranicavamo. Usadujemo mu pro­ ces poredenja: ,Neko je lepsi od tebe, neko drugi je zdraviji od tebe, a neCije dete - rna pogledaj samo njegove ocene, koliko je dete pa­ metno, a sta ti radis?" PoCinjemo proces poredenja. Poredenje nosi osecaj inferiornosti i superiornosti - a oba ta oseeanja predstavljaju bolest, prepreke. Sada dete nece imati pravu sliku o sebi; uvek ce se porediti sa nekim. Poredenje poCinje sve da truje. Osoba ce zato ostati nesrecna; prilike da bice zablista ce biti sve rede i rede.

Svi smo mi rodeni jedinstveni.  Poredenja  nisu moguca. Vi ste vi, a ja sam ja. Buda je Buda, a Hrist je Hrist, i nikakvo poredenje tu nije moguce.  Ako  poredite,  stvarate  odnose  superiornosti  i  inferiornosti

- tako funkcionise ego. A iz toga, naravno, proizilazi ogromna zelja za takmicenjem, zelia da drugi budu porazeni. C:ovek ie u stalnom grcu, pita se hoce li uspeti ili ne, jer to je nasilna borba u kojoj svi poku­ savaju da urade to isto, da budu prvi. Milioni !judi pokusavaju da budu prvi. Raste veliko nasilje, agresija, mdnja, neprijateljstvo. Zi­ vot postaje pakao. Ako ste porazeni, postajete nesrecni. Uvek su vece sanse da cete izgubiti nego da cete pobediti. Pa cak i ako uspete, niste sreeni jer tog trenutka poCinjete da se plasite: neko drugi bi to mogao da vam oduzme. Takmicari su svuda oko vas, uvek spremni na nasilje.

Pre nego sto ste uspeli, plasili ste se hocete li to moCi iii ne; sada

kada ste uspeli, imate novae i moe, plasite se dace neko drugi to da vam oduzme. Pre ste drhtali, i sada drhtite. Oni koji propadnu su nesrecni, a i oni koji uspeju su nesrecni.

Tesko je, na ovom svetu, naCi srecnu osobu, zato sto niko ne is­ punjava uslove da bude srecan. Prvi uslov je da covek odbaci svako poredenje. Odbacite sve te glupe ideje o superiornosti i inferiorno­ sti. Vi niste ni superiorni ni inferiorni. Vi ste jednostavno vi! Ne po­ stoji nijedna osoba kao sto ste vi, niko sa kim bi mogli da se poredite. I onda, iznenada, poCinjete da se oseeate kao kod kuce.

Ali mi poCinjemo da trujemo decje urnove znanjem. UCimo ih stvarima koje ne znaju i koje nisu iskusili. Ucimo ih o Bogu- uCimo ih lazima. Ovaj Bog nece biti istinski Bog- oni ne znaju; rni ih tera­ rno da veruju, a to verovanje ce postati njihovo znanje. Verovanje ne moze da postane pravo znanje; to je samo pretvaranje. Celog zi­ vota ce misliti da nesto znaju, au stvari nece znati nista. Sarna nji­ hova osnova je neistinita.

Govorimo  deci  ovakve  stvari:  ,Tvoja  dusa je  besmrtna."  Ka­kvim glupostima ih uCimo! Molirn vas, ne kazern ja da dusa nije be­ smrtna, niti da ne postoje bozanske stvari. Kazem da se ovakve stvari ne bi trebalo prenositi kao verovanja. To su egzistencijalna is­ kustva. Detetu se mora porno6 da istrazi svoj unutrasnji  svet.

Umesto da mu pomognemo da istrazuje, mi mu predamo vee pripremljeno znanje. To pripremljeno znanje pravi najveCi prob­ lem. Kako ga odbaciti?

Zato sam progovorio o besmislenosti  znanja- jer je to neznanje preruseno u znanje. Onog trenutka kada ga odbacite, postacete po novo dete- oseeacete se SVeZe, zivahno, puni zivota, znatizeljno; U ocima ce se videti vasa zacudenost i srce ce poceti da vam lupa u ritmu misterije zivota. Onda pocinje istrazivanje, a sa njim se rada i svest. Sve vise cete postati svesni te unutrasnje svesti koju ste imali u sehi sve vreme, ali koju je zatrpalo znanje, tako da niste nikada mo­ gli da je nadete; vasa svest hi uvek hila zagadena.

Znanje je kao ohlak na nehu. U ovom trenutku, na nehu ima mnogo ohlaka. Ako pogledate u neho, necete videti njega, vee samo ohlake. Takva je situacija u umu osohe koja zna misli, zapisi, veli­ ke teorije, dogme, doktrine- sve one plutaju kao ohlaci, i vi ne mo­ zete videti cisto neho.

Pustite ove ohlake da nestanu. Oni su tu jer se vi ocajnicki dr:lite njih. Tu su jer ih zaddavate. Popustite stisak, pustite ih da odu. Ta­ da ce se pojaviti dohro staro neho, njegova apsolutna besko­ nacnost. To je sloboda. To se zove svest. To je pravo znanje.

Veliki zapadnjacki filozof Dejvid Hjum je, nakon sto je to cuo vise puta od jednog velikog mistika, zapisao sledece: ,Upoznaj se­ he!" On sam je rekao: ,Jednog dana sam pokusao da upoznam se­ be. Zatvorio sam oCi i uronio sam. Pronasao sam nekoliko zelja, nekoliko misli, secanja, snova i slicne stvari. Ali nisam mogao da nadem nikoga vise. Nisam mogao da pronadem sebe."

Ovaj opis zaista oslikava um skoro svake osobe, osim umova nekoliko Buda. Ako uronite u sehe, sta cete naCi? Saddaj, oblake samosvesni? Vase stanje samosvesti je u stvari stanje bolesti. Vi po­ stajete samosvesni samo kada se suocavate sa drugim ljudima. Ako treba da oddite govor, postajete samosvesni, i zbog toga postajete uznemireni, skoro paralisani. Ako igrate u nekoj predstavi, postaje­ te samosvesni. Vasa samosvest nije nista drugo do zelja da sve izve­ dete savrseno kako bi vas drugi cenili.

Kada ja kazem ,samosvest", mislim nato kada sve nestane i ka­da ne ostane nikakav saddaj - kada ogledalo odrazava samo sebe. To je kao kada mala sveca gori u sobi. Njenu svetlost reflektuju zi­ dovi, namestaj, slike na zidu, plafon. Za trenutak zamislite da su zi­ dovi nestali, da nema slika, da je krov nestao- sve je nestalo, samo mala sveca i dalje gori. Sta ce sada reflektovati svetlost? Reflektova

samu sebe; gorece zhog sebe. To je  stanje postojanja.

Odbacite znanje. Odbacite poredenje. Odbacite lazne identite­te. Sve to je negativno! Odbacite ovo, odbacite ono, i samo nastavi­ te da odhacujete. Odhacujte dok nista ne preostane  i ona ce biti tu, vasa cista svest ce hiti tu.

Da li vredi da ulozim energiju u unapredenje svoje licnosti?

koji plutaju unaokolo.

Cak ijedna tako inteligentna osoha kao sto je Dejvid Hjum nije uspela da vidi sustinu. Ko gleda u taj saddaj? Cija svest otkriva se­ canja, zelje koje se tu nalaze? Naravno, taj svedok ne moze biti ze­ lja, ne moze hiti ni masta.T aj svedok ne moze biti bilo kakva misao. Sve se odigrava pred ovim svedokom, a Hjum ga trazi! Pazite, sve­ dok ne moze da bude objekat. Jedini nacin da upoznate svedoka je­ ste da odbacite sav saddaj i potpuno se ispraznite. Kada ne budete imali sta da vidite, vasa sposobnost da vidite ce se povecati.

To Isus zove preobracanjem. Kada nema sta da vidi, osoha vidi sebe. Ako nema sta da je ometa, svest je Cista, i u toj Cistoti postaje samosvesna.

Kada koristim rec ,samosvesna" ne mislim na vasu ,samo­ svest". Ta samosvest ne cini da vi postanete svesni svog unutrasnjeg bica, to je samo ego-svest. Posto ne znate ko ste, kako mozete biti

Morate  odbaciti  svoju licnost  da biste  otkrili  svoju jedinstve­ nost. Ono sto mi nazivamo licnoscu niste Vi; to je maska koju Vam !judi stavljaju. To nije Vasa autenticna stvarnost, Vase pravo lice. Pitate me: ,Da li vredi da ulozim energiju u unapredenje svoje licnosti?" Ulozite energiju u unistavanje svoje licnosti! Ulozite energiju u otkrivanje Vase jedinstvenosti, ineka Vam razlika bude jasna: jedinstvenost je nesto sto ste dohili svojim rodenjem. Jedin­ stvenost je Vase sustinsko bice, a licnost je ono sto je drustvo od Vas napravilo, ono sto je zelelo da napravi od Vas.

Nijedno drustvo do sada nije bilo u stanju da svojoj deci pruzi

slobodu da budu ono sto jesu. Izgleda rizicno. Mogu da se pobune. Mozda ne budu postovali religiju svojih pradedova; mozda ne hu­ du mislili da su veliki politicari zaista veliki; mozda ne budu vero­ vali u nase moraine vrednosti. PronaCi ce svoje moraine vrednosti, i svoj naCin zivota. Nece biti kopije, nece ponoviti proslost; bice bica buducnosti.

Ovo je stvorilo strah da mogu da krenu pogresnim putem. Pre nego sto skrenu s puta, svako drustvo se trudi da im da odredena uputstva kako da :live, da im prenese ideju 0 tome sta je dobro a sta je lose, da im ukaze na odredenu veru, odredene svete spise. Na ovaj naCin moze se srvoriti licnost, a ona je kao zatvor.

Milioni !judi sirom sveta poznaju samo svoju licnost; ne znaju da postoji nesto vise. Oni su potpuno zaboravili sebe, cak su i zabo­ ravili kako da dopru do sebe. Svi su postali glumci, licemeri. Rade stvari koje nikada nisu zeleli da rade, a ne rade stvari koje ceznu da rade. Zivot im je toliko rastrzan, da nikada ne mogu da nadu svoj mir. Njihova priroda ce se nametati iznova i iznova, nece ih ostaviri na miru. A njihova tzv. licnost ce je potiskivati, gurajuCi je sve du­ blje u nesvesno. Ovaj sukob razdvaja vas i vasu energiju - a kuca u razdoru ne moze dugo da izdrii. To je cela nesreca ijudskih biea­ zbog toga nema mnogo plesa, pesme, radosti.

Ljudi  su  toliko  obuzeti  ratovanjema  sami  sa sobom.  Nemaju energije, ani vremena da urade bilo sta drugo osim da se bore sa so­ born. Moraju da se bore protiv svoje cuinosti, svoje seksuainosti, svoje jedinstvenosti, originainosti. Moraju da se bore za nesto sto ne zele da budu, sto nije deo njihove prirode, sto ne predstavija nji­ hovu sudbinu. Neko vreme se mogu pretvarati - ali prava priroda ce se iznova nametati.

Zivot im ide, imaju uspone i padove, ali i dalje ne mogu da shvate ko su u srvari: tlaCitelji iii potlaceni? UgnjetavaCi iii ugnjetavani? I sta god da su, ne mogu unistiti svoju prirodu. Svakako je mogu zatrovati; pokvariti njenu radost, njen pies, mogu pokvariti njenu ijubav. Mogu napraviti haos od svog zivota, ali ne mogu u potpunosti unistiti svoju prirodu. Ne mogu se u potpunosti odreCi ni svoje licnosti, zato sto ona u sebi nosi njihove pradedove, roditelje, uCitelje, svestenike, celu nji­ hovu proslost. To je  njihovo nasledsrvo;  i oni ga se grcevito drie.

Moje ucenje govori o rome da se ne treba driati licnosti. Ona nije vasa, niti ce to ikada biti. Oslobodite potpuno svoju prirodu. Postujte sebe, budite ponosni sto ste to vi, sta god da ste. Budite do­ stojanstveni! Ne dajte da vas mrtvi uniste.

Ljudi koji su mrtvi vee hiljadama godina vam sede nad glavom. Oni su vasa licnost i vi zelite njih da unapredite? Pozovite onda jos preminulih! Otkopajte jos nekoliko grobova, iznesite jos skeleta, okruzite se raznim utvarama. Drustvo ce vas postovati. Odace vam pocast, nagradice vas; ljudi ce vam se diviti, smatrace vas za sveca. Ali okruzeni mrtvima, necete moCi da se smejete   nece biti na mestu - necete moCi da igrate, da pevate, necete biti u stanju da volite.

Licnost je neziva stvar. Odbacite je! Odjednom, ne u delovima, ne polako, malo danas, ostatak surra, jer zivot je kratak, a sutrasnji­ ca je neizvesna. Lazno je lazno. Odbacite je potpuno!

Svako pravo ljudsko bice mora se pobuniti. Pobuniti protiv ko­ ga? Protiv svoje iicnosti.

jedan japanac-Amerikanac je dugo bio musteri­ ja u jednom grckom restoranu, zato sto je otkrio da prave izuzetno ukusan przeni prinac.

Svako veee bi dosao u restoran, i narucio ,plzeni pilinac ''. Zbog toga se vlasnik grckog restorana uvek smejao do suza. Ponekad bi pozvao dvojicu ili troji­ cu svojih prijatelja da stoje u blizini samo da bi culi japanca  kako narucuje svoj ,plzeni pilinac".

Na kraju je musteriji toliko bio povreden  ponos, da je uzeo posebne casove da bi mogao pravilno da izgovori ,przeni pirinac<'.  SledeCi put  kada je otisao u restoran, jasno  je  rekao: ,Przeni pirinac,  molim."

Ne verujuCi svojim usima, vlasnik grckog resto­ rana ga je upitao: ,Gospodine, da li biste bili ljuba­ zni da ponovite?"

Ajapanac-Amerikanac  je odgovorio: ,Cuo si Sta sam rekao, glcki kletenu!"

Koliko dugo mozete da se pretvarate? Reainost ce vas lupiti pre iii kasnije, a boije je pre. Nema potrebe da poboljsavate svoju dikci­ ju- jednostavno zaboravite ceo koncept licnosti. Budite svoji. Koli­ ko god neotesano i sirovo izgledalo na pocetku, ubrzo ce poceti da dobija na gracioznosti, lepoti.

 licnost - mozete je glancati, ali to je glancanje mrtve stvari, koja ne samo da ee vam oduzeti vreme, energiju, zivot, vee i ljude koji vas okruzuju. Mi svi uticemo jedni na druge. Kada svi rade ne­ sto, i vi pocnete to da radite. Zivot je veoma zarazan, i svi unapre­ duju svoju licnost - zato vam je to i palo na pamet.

Ali nema potrehe da to radite. Vi niste cleo stada, niste cleo ru­

lje. Imajte samopostovanja, ali postujte i druge. Budite ponosni na svoju slohodu. Kada ste ponosni na svoju slohodu, zelite da i drugi hudu slohodni, zato sto ste u svojoj slohodi nasli mnogo ljuhavi i sklada. Pozeleeete da svi na svetu hudu slohodni, puni ljuhavi.

Ovo je moguee jedino ako ste originalni- to sene moze poku­piti usput, i ne moze hiti neStO lazno, vee nesto StO raste U varna, sto ima korene u vasem hieu, sto cveta kad mu je vreme. A coveko­ va jedina sudhina je da procveta, to je jedini naCin zivota koji ima znacaj.

Licnost nema korene; ona je plasticna, lazna. Nije tesko odhaci­ti je; potrehno je samo malo hrahrosti. Siguran sam da svako ima toliko hrahrosti, samo sto je ne koristi. Jednom kada pokazete svo­ ju hrahrost, aktiviraee se izvori u varna koji su do tada hili uspavani, i vi eete imati vise hrahrosti, vise pohunjenickog duha. Zapoceeete revoluciju u sehi.

Kada zapocnete revoluciju u sehi, to je razlog za radost, zato stoste tako ispunili svoju sudhinu. Vi ste prevazisli ohicnu rulju, uspa­ vanu gomilu.

n Sta znaCi kad kazete: ,Sarno hudi ono sto

( jesi"? Kako mogu da hudem ono sto

•   jesam kad ne znam ko sam? Znam sta volim, sta ne volim, koje su mi sklonosti, ali sve to mi deluje kao rezultat programiranog  hiokompjutera zvanog urn. Da li hiti ono sto jesmo znaCi da treha da se sacuvamo od saddaja  uma?

Da, upravo to znaCi - ziveti svestan zivot. Biti svestan kako je sve mozak programiran, hiti svestan svih impulsa, zelja, sećanja, mastanja ... Svega sto urn moze da uradi. Covek ne treha da hude cleo toga, vee da se odvoji - da vidi ali ne i da bude - i da posmatra.

Najosnovnija stvar koju treha da zapamtite jeste da ne mozete da posmatrate svoj proces posmatranja. ]er ako posmatrate svoj proces posmatranja, onda ste vi posmatrac, a ne objekt posmatra­ nja. Stvar je u tome sto ne mozete da prevazidete svoje hiee; ne mo­ zete izaCi van sehe. Vrlo lako mozete posmatrati hilo koju misao, hilo koju emociju, ili oseeanje. Sarno jednu stvar ne mozete da po­ smatrate, a to je proces posmatranja. Ako uspete to da uradite, zna­ Ci da ste promenili fokus; sada ste sekundarni posmatrac. Mozete se vratiti nazad, ali ne mozete izheCi proces posmatranja, zato sto ste to vi; vi ne mozete hiti drugaCiji.

Dakle, kada kazem: ,Budite ono sto jeste", govorim vam da hu­ dete neprogramirana, neuslovljena svest. Kao takvi ste dosli na ovaj svet, a prosvetljena osoha kao takva napusta ovaj svet. Zivi u ovom svetu, ali ostaje odvojena.

Jedan od najveCih mistika, Kahir, napisao je divnu poemu o to­ me. Sve njegove poeme su jednostavno savrsene; nema holjih. U jednoj od svojih poema kaze: ,Vratio hih dusu, onoliko cednu, onoliko Cistu koliko je hila kada sam je dohio u trenutku kada sam se rodio. Vratio hih je u takvom stanju kada umrem. "On govori o svesti, koja je ostala neuprljana. Ceo svet je mogao da je zaprlja, ali ona je uspela da se sacuva.

Sarno treha da se cuvate, i onda nista  ne moze uticati na vas. Ako ne padnete pod hilo kakav uticaj sacuvaeete svoju Cistotu, a ta Cistota svakako donosi inovativan zivot, radost postojanja- otkriva sva hlaga kojima ste ohdareni.

Ali covek se vezuje za male stvari koje ga okruzuju i tako zaho­ ravlja sta je u stvari. To je najveee zivotno otkriee i najradosnije ho­ docasee koje vodi ka istini. Ne morate hiti  asketa, ne morate se protiviti zivljenju; ne morate se odreCi sveta i otiCi u planine. Moze­ te ostati tu gde ste, i samo nastaviti to sto radite. Poholjsajte samo jednu stvar: sta god da radite, radite svesno, makar to hio i najmanji pokret tela ili heznacajna misao- i nakon svakog takvog postupka postaeete svesni toga da je vase hiee lepo, hogato i vecno.