Džeri: Dakle, uzmimo situaciju u kojoj ljudi istinski žele da imaju osećaj sređenog napredovanja, ali namere im često omete ono što ja nazivam neplaniranim smetnjama. Koju biste vrstu nameravanja po segmentima predložili u takvoj situaciji?

Abraham: Dabome, kad vaše nameravanje po segmentima postane određenije, a vi sve bolji u tome, automatski ćete imati mnogo manje upadica i smetnji. Smetnje podstičete svojim ranijim izostankom nameravanja po segmentima.

Kad dan započnete vizijom svakodnevnih iskustava i obaveza koji protiču glatko i bez problema, unapred eliminišete neke od tih smetnji. A što se tiče onih smetnji koje se ipak pojave, s njima se možete obračunavati segment po segment, prosto tako što ćete na početku takve smetnje reći: Ovo će trajati kratko i neću izgubiti nit u razmišljanju.
Neću izgubiti zamah s kojim sam krenuo. Obračunaću se s ovim brzo i efikasno i nastaviti s onim što sam radio.

Može li nameravanje po segmentima produžiti trajanje mog raspoloživog vremena?

Džeri: Godinama sam govorio: Da mi je da mogu da se umnožim, pa da mogu da doživim sve one lepe stvari koje želim da doživim. Ima li načina da upotrebimo nameravanje po segmentima tako da doživimo više iskustava - to jest, da uradimo više onoga što želimo?

Abraham: Postajući efikasniji u svom nameravanju po segmentima, ustanovićete da imate mnogo više sati u danu za sve ono što volite da radite.

Mnoge od stvari koje želite ne dolaze vam zato što niste jasno razmislili o njima i privukli ih. Dakle, nameravanje po segmentima samo po sebi daće vam ono za čim tragate u ovom pitanju. Kad ste načisto u pogledu onoga što želite i ne protivrečite mu više suprotstavljenim mislima, omogućavate zakonima univerzuma da rade svoj posao, ne osećajući više potrebu da preduzimate toliko mnogo da biste kompenzovali za neprimerene misli. Emitovanjem promišljenih misli, kontrolisaćete moć univerzuma i biće vam potrebno neuporedivo manje vremena da biste postigli mnogo, mnogo više.

Zašto ne kreiraju svi život s namerom?

Džeri: Budući da svako od nas ima izbora da stvara ono što zaista želi - namerno - ili da stvara po automatizmu i dobija sve odreda, i željeno i neželjeno, zašto se onda čini da većina ljudi bira po automatizmu?

Abraham: Većina stvara svoja iskustva po automatizmu zato što ne razume zakone; zaista ne razumeju da imaju izbora.

Veruju u sudbinu ili sreću. Kažu: „Stvarnost je takva; stvari prosto stoje tako kako stoje." Ne shvataju da putem misli mogu da imaju kontrolu nad svojim iskustvom. To je kao kad igrate neku igru čija pravila ne poznajete i ubrzo se umorite od nje, zato što verujete da nemate nikakve kontrole nad njom.

Za vas je vrlo dragoceno da usmerite svoju svesnu pažnju na ono što zaista želite, inače će vas pomesti uticaj onoga što vas okružuje. Izloženi ste bombardovanju od strane stimulacije misli. Prema tome, sem ako ne emitujete misao koja vam je važna, može vam se desiti da vas stimuliše tuđa misao koja može, ali i ne mora biti važna za vas.

Ako ne znate šta želite, tada je za vas dobro da iznesete nameru: Želim da znam šta želim. A kad iskažete tu želju, počećete da privlačite podatke; počećete da privlačite mogućnosti; počećete da privlačite mnoge stvari među kojima možete da birate a iz stabilnog dotoka ideja, steći ćete bolju predstavu o tome šta konkretno želite.

Zbog zakona privlačenja, lakše je samo opažati stvari onakve kakve jesu nego odabrati drugačiju misao. A kad ljudi opažaju stvari onakve kakve jesu, zakon privlačenja donosi im još toga i ljudi s vremenom počnu da veruju da nemaju kontrolu.

Mnogi su naučeni da im nije dozvoljeno da biraju, da nisu dostojni izbora ili da nisu sposobni da shvate šta je za njih najbolje da izaberu. S vremenom, i uz malo prakse, shvatićete da možete da prepoznate, po tome kako se osećate, ispravnost svog izbora, jer kad odaberete pravac misli koji se slaže s vašom širom perspektivom, radost koju osećate potvrda je primerenosti vašeg razmišljanja.