Sedmo poglavlje

Najčudesnija bašta

Većina ljudi živi koristeći veoma ograničeno svoje potencijale, bilo u domenu telesnog, intelektualnog ili moralnog. A svi mi imamo skrivene potencijale o kojima i ne sanjamo.

Vilijam Džejms

U

priči,  bašta  simbolizuje  um",  reče  Džulijan.  „Ako  brineš o  svom umu,  ako ga neguješ i oplemenjuješ poput nekog plodnog, bogatog vrta, on će cvetati daleko iznad tvojih očekivanja. Ali ako dopustiš da zaraste u korov, nećeš nikada steći trajan mir i

duboku unutarnju harmoniju.

„Džone, dopusti mi da te pitam nešto jednostavno. Ako odem iza kuće gde se nalazi bašta o kojoj si mi toliko pričao i bacim preko tvojih dragocenih petunija  otrovne materije, ti ne bi bio oduševljen, zar ne?

„Naravno."

,,U stvari, većina dobrih baštovana čuva svoje bašte poput ponosnih vojnika da bi bili sigurni da nikada nikakvo zagađenje neće prodreti unutra. Pa ipak, pogledaj kakvo sve đubre većina ljudi baca na plodno tlo svog uma, svakog božijeg dana: brige, uznemirenost, nagrizanje zbog prošlosti, crno razmišljanje o budućnosti i svi ti samonastajući strahovi koji stvaraju pustoš u tvom unutarnjem svetu. U maternjem jeziku mudraca Šivane, koji postoji hiljadama godina, pisani karakter koji označava brigu je jako sličan karakteru koji simbolizuje pogrebnu lomaču. Jogi Raman mi je objasnio da to nije slučajnost. Briga crpi snagu uma i pre ili kasnije ranjava i dušu.

„Da bi živeo maksimalno ispunjenim životom, moraš da čuvaš kapiju svoje bašte i da dopuštaš ulaz samo najboljim informacijama. Zaista ne možeš da priuštiš sebi luksuz negativnih misli — čak ni jedne jedine. Najveseliji, najdinamičniji, najzadovoljniji ljudi na ovom svetu se ne razlikuju od tebe ili mene sa spoljašnjeg aspekta. Svi smo mi meso i kosti. Svi dolazimo sa istog opšteg izvora. Ipak, oni koji traže više od života, oni koji rasplamsaju žar svojih poten-cijala i zaista osete ukus magije života razlikuju se od onih koji žive uobičajeno. Oni pre svega usvajaju po-zitivan stav o svetu i svemu što je u njemu.

„Mudraci su me naučili da u prosečnom danu, prosečnoj osobi prođe kroz glavu oko šezdeset hiljada misli. Ali ono što me je zbilja zapanjilo jeste činjenica da su devedeset i pet posto tih misli, iste one od juče!", objasnio je Džulijan.

„Ozbiljno misliš?", pitao sam

,Veoma. To je tiranija skučenog načina razmišljanja. Ljudi koji svakog dana misle o istim stvarima, a uglavnom negativnim, imaju loše mentalne navike. Oni više vole da se drže svoje prošlosti nego da se koncentrišu na sve što je dobro u njihovim životima i da razmišljaju o načinima  kako da to učine još boljim. Neki od njih brinu o propalim vezama ili finansijskim problemima. Drugi se grizu zbog svog ne tako savršenog detinjstva. Treći se opterećuju sitnicama kao što su: način na koji se prodavačica u radnji ophodila prema njima ili zlobni komentar  saradnika. Oni koji razmišljaju tako dozvoljavaju da im briga uništi životnu energiju. Blokiraju ogromne potencijale uma i tako ga sprečavaju da stvara magiju i unosi u njihove živote sve što žele na emotivnom, fizičkom pa čak i duhovnom planu. Takvi ljudi nikad ne shvate da je upravljanje umom, osnova upravljanja životom.

„Način na koji ti razmišljaš, po navici je čist i jednostavan", nastavio je Džulijan ubedljivo. ,većina ljudi jednostavno ne shvata ogromnu moć svog uma. Naučio sam da čak i najbolje istrenirani mislioci koriste samo jedan odsto svojih mentalnih rezervi. U Šivani, mudraci su se osmelili da redovno istražuju netaknute mogućnosti svojih mentalnih kapaciteta. I rezultati su bili zapanjujući. Jogi Raman je kroz redovnu i disciplinovanu praksu izvežbao svoj um do te mere da je bio u stanju da voljom uspori svoj puls. Čak se bio obučio da nedeljama ne spava. Ipak, ja ne bih predložio da to budu ciljevi kojima ćeš ti da težiš, savetovao bih ti da počneš da posmatraš svoj um kao najveći dar prirode - što on u stvari i jeste."

„Da li postoje neke vežbe koje ja mogu da radim da bih oslobodio snagu uma? Moć da usporim svoj puls, definitivno bi me učinila zvezdom na koktelima", drsko sam predložio.

„Džone, ne brini sada o tome. Objasniću ti neke praktične tehnike  koje  možeš kasnije da probaš, a koje će da ti pokažu moć ove drevne tehnologije. Za sada je važno da razumeš da se ovladavanje umom postiže samo vežbom. Većina nas u momentu rođenja poseduje iste sirovine. Ono što razlikuje ljude koji postignu više od drugih i one koji su srećniji od ostalih, jeste način na koji koriste i prerađuju te sirovine. Kada se posvetiš tome da izmeniš svoj unutarnji svet, tvoj život brzo prelazi iz domena običnog u domen neobičnog."

Iz momenta u momenat moj učitelj je postajao sve uzbuđeniji. Oči su mu blistale kada je govorio o magiji uma i o dobrobiti koju ona donosi.

„Znaš li, Džone, kada je sve rečeno i učinjeno, postoji samo jedna stvar nad kojom mi imamo apsolutnu dominaciju."

„Naša deca?", upitao sam smešeći se dobroćudno.

„Ne, prijatelju moj - naši mozgovi. Mi možda nismo u stanju da kontrolišemo vreme ili saobraćaj ili raspoloženje ljudi oko nas. Ali mi sigurno možemo da utičemo na naš stav u pogledu tih događanja. Svi mi imamo moć da odredimo o čemu ćemo da razmišljamo u svakom momentu. Ova sposobnost nas čini ljudskim bićima. Vidiš, jedna od najdragocenijih stvari koju sam naučio na mojim putovanjima po istoku ujedno je i jedna od najjednostavnijih."

Džulijan je tada napravio pauzu kao da rezimira neprocenjivi dar.

,,I šta to može da bude?"

„Ne postoji tako nešto kao objektivna realnost ili 'stvarni svet'. Ne postoji apsolutno. Lice tvog najvećeg neprijatelja može da bude lice mog najboljeg prijatelja. Događaj koji nekome izgleda kao tragedija može za nekog drugog da bude izvor neograničenih mogućnosti. Ono što zaista deli ljude na one koji su po navici vedri i optimistični i one koji su stalno jadni, jeste način na koji oni interpretiraju i doživljavaju životne okolnosti."

„Džulijane, kako tragedija može da bude išta drugo sem tragedija?"

„Evo ti jedan primer. Kada sam putovao preko Kalkute, upoznao sam učiteljicu po imenu Malika Čand. Volela je da predaje i odnosila se prema svojim učenicima kao prema vlastitoj deci, negujući njihove potencijale sa velikom požrtvovanošću. Njen moto je bio: 'Vaše mogu je važnije od vašeg koeficijenta inteligencije.' U zajednici u kojoj je živela bila je poznata kao osoba koja živi da bi davala, koja nesebično pomaže svima kojima treba. Njena voljena škola koja je bila nemi svedok divnog napretka generacija dece, izgorela je jedne noći u požaru podmetnutom od strane nekog piromana. Svi su u zajednici osetili taj veliki gubitak. Ali kako je vreme prolazilo, njihov bes je zamenila apatija i oni su se pomirili sa činjenicom da će njihova deca biti bez škole."

„A Malika?"

„Ona je bila drugačija, večni optimista ako je to tamo ikad neko bio. Za razliku od svih iz njenog okruženja, ona je u tome što se desilo videla priliku. Rekla je roditeljima da svako zlo ima svoje dobro, ako utroše vreme da ga nađu. Ovaj događaj je u suštini bio dar. Škola koja je izgorela do temelja, bila je stara i oronula. Krov je prokišnjavao a pod se konačno ulegao pod teretom hiljada malih stopala koja su poskakivala po njegovoj površini. Ovo je bila šansa koju su čekali, da udruže snage kao zajednica i izgrade mnogo bolju školu, koja će služiti mnogo većem broju dece u narednim godinama. I tako zahvaljujući šezdesetčetvorogodišnjoj ženi koja je bila njihova pokretačka snaga, upravljali su zajedničkim sredstvima i sakupili dovoljno novca da izgrade blistavu novu školu koja predstavlja sjajan primer kako je moć vizije pobedila nesreću."

„Znači to je poput one stare izreke o optimisti koji vidi čašu kao polupunu a ne kao polupraznu?"

„To je dobar način posmatranja stvari. Bez obzira šta se dešava u tvom životu, ti imaš mogućnost da izabereš kako ćeš to da prihvatiš. Kada stekneš naviku da tražiš pozitivno u svemu, tvoj život će krenuti ka vrhuncu. To je jedan od najvećih zakona prirode."

„A sve počinje time što koristiš svoj um efikasnije?"

„Tačno, Džone. Bilo kakav uspeh u životu, bilo materijalne ili duhovne prirode potiče iz tvoje glave. Ili preciznije od misli koje ti prolaze kroz glavu svake sekunde svakog minuta u svakom danu. Tvoj spoljašnji svet je odraz stanja tvog unutarnjeg bića. Kontrolom misli koje ti padaju na um i načina na koji reaguješ na događaje u tvom životu, počinješ da kontrolišeš svoju sudbinu."

„To ima smisla Džulijane. Pretpostavljam da je moj život postao tako brz da nisam imao vremena da razmišljam o ovakvim stvarima. Kada sam bio na fakultetu moj najbolji prijatelj, Aleks, imao je običaj da čita inspirativne knjige. Govorio je da ga one motivišu i pune energijom da bi mogao da se suoči sa našim iscrpljujućim obavezama. Sećam se da mi je pričao kako je u jednoj od njih pisalo da je kineski karakter koji označava 'krizu' sastavljen od dva podkaraktera: jednog kojim se piše reč 'opasnost' i drugog kojim se piše reč 'prilika'. Rekao bih da su čak i stari Kinezi znali da i u najmračnijem tunelu postoji

svetlo, samo ako imaš hrabrosti da ga potražiš."

„Jogi Raman je to formulisao na sledeći način: 'Ne postoje greške u životu, samo lekcije. Ne postoji nega-tivno iskustvo, samo prilike da se razvijamo, učimo i napredujemo na putu ovladavanja samim sobom. U borbi se čeličimo. Čak i bol može da bude izvanredan učitelj.

„Bol?" Protestvovao sam.

„Apsolutno. Da bi prevazišao bol, moraš prvo da ga iskusiš. Drugim rečima, kako možeš da se raduješ što si na vrhu planine ako pre toga nisi bio u najnižoj dolini. Shvataš poentu?"

„Da bi uživao u dobrom, moraš da upoznaš zlo?"

„Da. Ali predlažem da prestaneš da deliš događaje na pozitivne i negativne. Umesto toga, jednostavno ih doživi, proslavljaj i uči iz toga. Svaki događaj nudi svoju lekciju. Te male lekcije doprinose tvom unutarnjem i spoljašnjem razvitku. Bez njih bi bio zaglavljen na jednoj ravni. Razmisli o tome na primeru svog vlastitog života. Većina ljudi najviše nauči kroz najveće izazove. I ako dođeš do nekog rezultata koji nisi očekivao i osetiš se po malo razočaran, zapamti da zakoni prirode uvek osiguravaju da se kada se jedna vrata zatvore, druga otvore."

Džulijan je od uzbuđenja počeo da diže ruke uvis poput južnjačkog sveštenika na propovedi u svojoj crkvi. „Kada budeš stalno primenjivao ovaj princip u svakodnevnom životu i počeo da vežbaš svoj um da u svakom događaju vidiš nešto pozitivno i ohrabrujuće, odagnaćeš brigu zauvek. Prestaćeš da budeš rob svoje prošlosti. Umesto toga postaćeš graditelj svoje budućnosti."

,,U redu, razumeo sam koncept. Svako iskustvo, čak i ono najgore nudi mi lekciju. Zato treba da otvorim svoj um da bi iz svakog događaja izvukao neku pouku. Na taj način ću postati snažniji i srećniji. Šta bi još mogao da učini skromni advokat srednje klase u cilju poboljšanja svog života?"

„Pre svega, da počneš da živiš u bogatstvu svoje mašte, a ne svojih uspomena."

„Objasni mi to ponovo."

„Hoću da kažem, da bi oslobodio potencijale svog uma, tela i duše, moraš prvo da obogatiš svoju maštu. Vidiš, stvari se uvek oblikuju dva puta: prvo u radionici uma a zatim, i samo tada, u stvarnosti. Ja to nazivam 'indigo štampom', pošto sve što stvoriš u svom spoljašnjem svetu ima svoj začetak u tvom duhovnom svetu na veoma slikovitom ekranu uma. Kada naučiš da kontrolišeš svoje misli i bujnu maštu, sve što na ovom svetu poželiš u potpunosti, neiskorišćeni poten-ijali će probuditi u tebi. Počećeš da oslobađaš pravu snagu svog uma da bi stvorio onu vrstu čarobnog života, koju verujem da zaslužuješ. Počevši od večeras, zaboravi na prošlost. Osmeli se i počni da misliš o sebi kao o nečem višem nego što je skup tvojih trenutnih okolnosti. Očekuj najbolje. Bićeš zadivljen rezultatima.

„Znaš Džone, svih tih godina koje sam proveo kao pravnik, mislio sam da znam mnogo. Proveo sam godine učeći u najboljim školama, čitajući svu stručnu literaturu do koje sam mogao da dođem, radeći na najboljim slučajevima. Sigurno je da sam bio pobednik u igri prava. Sada shvatam da sam gubio u igri života. Bio sam toliko okupiran jurnjavom za velikim zadovoljstvima u životu, da sam propuštao sitna. Nikad nisam pročitao remek-dela koja mi je otac preporučio da pročitam. Nisam izgradio ni jedno veliko prijateljstvo. Nikad nisam naučio da cenim dobru muziku. S obzirom na to sve, zaista mislim da sam

jedan od srećnika. Infarkt je bio odlučujući momenat za mene, moj lični poziv na buđenje, ako tako hoćeš. Verovao ili ne, to mi je dalo drugu šansu da živim bogatijim, inspirativnijim životom. Poput Malike Čand, u mom bolnom iskustvu video sam priliku. I što je još važnije, imao sam hrabrosti da je iskoristim."

Video sam da je Džulijan fizički gledano postao mlađi, a iznutra duhovno mnogo mudriji. Shvatio sam da je ovo veče bilo mnogo više od zadivljujućeg razgovora sa starim prijateljem. Ovo veče moglo je da bude moj odlučujući trenutak i stvarna šansa za novi početak. Moj um je počeo da se bavi svim što je bilo pogrešno u mom životu. Tačno je da sam imao veliku porodicu i stabilan posao kao veoma poznat advokat.

Ali u momentima opuštanja znao sam da mora da postoji i nešto više. Morao sam da popunim tu prazninu koja je počela da obavija moj život.

Kada sam bio dete sanjao sam velike snove. Često sam zamišljao sebe kao sportskog junaka ili poslovnog magnata. Zaista sam verovao da ja mogu da uradim, imam ili budem šta god poželim. Setio sam se kako sam se osećao kao mlad momak koji odrasta na suncem okupanoj zapadnoj obali. Zabava je dolazila u vidu jednostavnih zadovoljstava. Bilo je zabavno provesti divno poslepodne u ronjenju ili vozeći bicikl po šumi. Bio sam veoma radoznao. Bio sam avanturista. Nije bilo granica u pogledu moje budućnosti. Pošteno govoreći, mislim da petnaest godina nisam osetio tu vrstu slobode i radosti. Sta se desilo?

Možda sam izgubio iz vida moje snove od kada sam odrastao i rezignirano počeo da se ponašam onako kako se to od odraslih očekuje. Ili od kada sam se upisao na pravni fakultet i počeo da razgovaram na način na koji se to očekuje od advokata. U svakom slučaju, to veče pored Džulijana koji mi je otvorio svoje srce uz šolju hladnog čaja, odlučio sam da prestanem da trošim tako puno vremena zarađujući za život i počnem da provodim mnogo više vremena u osmišljavanju života.

„Izgleda kao da sam te naterao da počneš da razmišljaš o svom životu", primetio je Džulijan. „Počni za promenu da razmišljaš o svojim snovima, upravo onako kao kad si bio klinac. Džonas Salk je to najbolje rekao kada je napisao: 'Imao sam snove i imao sam noćne more. Prevazišao sam noćne more zahvaljujući snovima.'  Džone, osmeli se da skineš prašinu sa svojih snova. Počni ponovo da poštuješ život i da slaviš sva njegova čuda. Probudi moć svog uma da bi uticao na to da stvari počnu da se dešavaju. Jednom kad uspeš u tome, univerzum će da se udruži sa tobom da bi činio čuda u tvom životu."

Džulijan je zatim posegnuo u dubinu svoje tunike i izvukao odatle malu  kartu, veličine vizit karte, koja je bila pohabana duž ivica kao rezultat dugotrajne i konstantne upotrebe.

„Jednog dana, dok smo Jogi Raman i ja šetali tihom planinskom stazom, upitao sam ga ko je bio njegov omiljeni filozof. Odgovorio mi je da ih je bilo mnogo koji su uticali na njegov život i da mu je teško da izdvoji bilo koji od izvora njegove inspiracije. Ipak, postojao je jedan citat, koji je nosio duboko u svom srcu; jedan koji je obuhvatao sve vrednosti koje su mu prirasle za srce tokom života provedenog u tihom razmišljanju.

Na tom veličanstvenom mestu, duboko u srcu nedođije, taj učeni mudrac sa istoka podelio je to sa mnom. I ja sam takođe urezao te reči u moje srce. One me svakodnevno podsećaju na sve što jesmo i sve što možemo da budemo. Te reči potiču od velikog indijskog filozofa Patandžalija. Ponavljao sam ih glasno svakog jutra pre nego što bih seo da meditiram i to je veoma snažno uticalo na mene. Zapamti Džone, reči su verbalni oblik

moći."

Tada mi je Džulijan pokazao kartu. Citat je glasio:

Kada vas motiviše neki veliki cilj, neki izvanredan projekat, vaše misli kidaju stege koje ih sputavaju, vaš um prevazilazi granice, vaša svest se širi u svim pravcima i vi ste u novom, velikom, divnom svetu. Uspavane snage, sposobnosti i talenti dolaze do izražaja i vi otkrivate da ste postali veća osoba nego što ste ikad sanjali da ćete biti.

U trenutku sam uvideo vezu između fizičke vitalnosti i mentalne agilnosti. Džulijan je bio savršenog zdravlja i izgledao je mnogo mlađe nego kad smo se upoznali. Zračio je i izgledalo je kao da njegova energija, entuzijazam i optimizam nemaju granice. Mogao sam da vidim da je umnogome promenio način života, ali bilo je jasno da se početak njegovog čudesnog preobražaja krije u mentalnim sposobnostima.

Uspeh    u   spoljašnjem   svetu   zaista      počinje   uspehom     iznutra.    Promenivši   način razmišljanja, Džulijan Mentl je izmenio svoj život.

„Džulijane, kako ja mogu da izgradim taj pozitivan, vedar i inspirativan mentalni stav? Nakon svih ovih godina moje rutine, mislim da su mi mentalne vijuge pomalo zarđale. Razmisli o tome, ja imam samo neznatnu kontrolu nad mislima koje mi prolaze kroz glavu", priznao sam iskreno.

„Um je divan sluga, ali užasan gospodar. Ako mi-liš negativno to je zato što se nisi brinuo za svoj um i odvojio vreme da ga uvežbaš da se usredsredi na dobro. Vinston Čerčil je rekao da 'veličina čoveka leži u njegovoj odgovornosti prema sopstvenim mislima.' To je oruđe uma za kojim tragaš. Zapamti da je um poput bilo kog drugog mišića u tvom telu. Ili ga koristiš ili ga gubiš."

„Hoćeš da kažeš da će moj um oslabiti ako ga ne vežbam?"

„Da. Posmatraj to na taj način. Ako želiš da ojačaš mišiće na ruci da bi postigli više, moraš da ih vežbaš. Ako hoćeš da ti mišići na nogama očvrsnu, moraš prvo da ih napregneš. Slično tome, tvoj um će činiti divne stvari za tebe samo ako mu dopustiš. Jednom kad naučiš da efikasno upravljaš njime, privući će sve što želiš u tvoj život. Imaćeš idealno zdravlje ako se na odgovarajući način brineš za njega. Ako tako zamišljaš i želiš, vratićeš se u prirodno stanje smirenosti i opuštenosti. Mudraci Šivane imaju jednu posebnu izreku: 'Ti si jedini koji određuje granice svog života'."

„Džulijane, nisam siguran da to razumem."

„Prosvećeni mislioci su znali da njihove misli oblikuju njihov svet i da kvalitet nečijeg života proizlazi iz bogatstva njegovih misli. Ako želiš da živiš mirnijim, smislenijim životom moraš da razmišljaš na mirniji, smisleniji način."

„Džulijane, daj mi neku prečicu."

„Kako to misliš?", Džulijan me je ljubazno upitao, prelazeći svojim preplanulim prstima duž ruba svoje savršeno tkane tunike.

,Ja sam uzbuđen onim što sam čuo od tebe. Ali ja sam nestrpljiv. Zar nemaš neku vežbu ili tehniku koju mogu odmah ovde u mojoj dnevnoj sobi da koristim kako bih promenio način na koji koristim svoj um?"

„Prečice ne pomažu. Svaka trajna unutarnja promena traži vreme i napor. Upornost je osnova lične promene. Ne kažem da će trebati godine da bi se postigle značajne promene u

tvom životu. Ako marljivo primenjuješ strategije koje ću da delim s tobom svakog dana u toku samo jednog meseca, bićeš zadivljen rezultatima.

Počećeš da koristiš svoje kapacitete do maksimuma i ući ćeš u domen čuda. Ali da bi dostigao taj nivo, ne smeš da se usredsrediš na rezultat. Umesto toga, uživaj u procesu ličnog razvoja i širenju vidika. Ironično je, ali što se manje budeš fokusirao na rezultat, on će brže doći."

„Kako to?"

„To je poput  klasične priče o mladiću koji  je otputovao daleko od kuće da bi se obrazovao kod velikog učitelja. Kada je upoznao mudrog starca, prvo što ga je pitao bilo je: 'Koliko vremena mi treba da postanem mudar kao ti?'

„Odgovor je brzo stigao: 'Pet godina.'

„Dečak je odgovorio: 'To je veoma dugačak period. A šta bi bilo ako bih ja radio duplo napornije?'

„'Onda bi trajalo deset godina', rekao je učitelj.

„'Deset! To je zaista predugo. A ako bih ja stalno učio ceo dan i noć?'

„'Petnaest godina', reče mudrac.

„'Ne razumem', odgovori dečak 'Svaki put kad obećam da ću posvetiti više energije ostvarenju mog cilja, ti mi kažeš da će to duže da traje. Zašto?'

„'Odgovor je jednostavan. Ako si jednim okom usredsređen na odredište, ostaje ti samo drugo da te vodi na putu do njega.'"

„Savetniče, shvatio sam suštinu", priznao sam, „Zvuči kao priča mog života."

„Budi strpljiv i živi u ubeđenju da će sve što tražiš sigurno doći ako si spreman za to i ako to očekuješ."

„Ali, Džulijane, ja nikad nisam imao sreće. Sve što sam ikada dobio, dobio sam zahvaljujući goloj upornosti."

„Prijatelju, šta je to sreća?", Džulijan je ljubazno odgovorio. „To nije ništa drugo nego brak između pripreme i prilike."

Nežno  je  dodao:  „Pre  nego  što  ti  otkrijem  precizne  metode  koje  su  meni  predali

mudraci Šivane, prvo moram da ti kažem nekoliko ključnih principa. Pre svega, upamti da u koncentraciji leži koren ovladavanja umom."

„Ozbiljno?"

„Znam. I mene je to iznenadilo. Ali to je tačno. Naučio si da um  može da obavi izvanredne stvari. Činjenica da imaš želju ili san, znači da imaš i odgovarajuće kapacitete da to ostvariš. Ovo je jedna od velikih univerzalnih istina do koje su došli mudraci Šivane. Ipak, da bi se oslobodila moć uma ti pre svega moraš da budeš u stanju da je ukrotiš i usmeriš samo na zadatak pred tobom. U momentu kada fokusiraš svoj um na jedan cilj, u tvom životu će se pojaviti izvanredni talenti."

„Zašto je tako važno da um bude skoncentrisan?"

„Dozvoli mi da ti ponudim jednu zagonetku koja će na lep način da odgovori na tvoje pitanje. Recimo da si se izgubio u šumi usred zime. Očajnički ti je potrebna toplota. Sve što imaš u svom rancu jeste pismo koje ti je poslao najbolji prijatelj, konzerva tunjevine i mala lupa koju nosiš da bi nadoknadio slab vid. Na sreću, uspeo si da nađeš suva drva za potpalu, ali nažalost nemaš šibice. Kako ćeš da upališ vatru?"

Bože moj, Džulijan me je zbunio. Nisam imao pojma šta da mu odgovorim.

„Odustajem."

„To je veoma prosto. Stavi pismo među suvo granje i drži lupu iznad toga. Zraci sunca

će se fokusirati i na taj način upaliti vatru u sekundi."

,,A šta je sa konzervom tunjevine?"

„Ah, to sam ubacio samo da bih ti odvukao pažnju od očiglednog rešenja." smešio se Džulijan.

„Ali suština primera je sledeća: Ako staviš pismo iznad suvog granja, to neće doneti nikakav rezultat. Ali vatra će se upaliti, čim staviš lupu da bi raspršene zrake sunca koncentrisao na pismo. Ova analogija je primenljiva i na um. Kada koncentrišeš njegovu ogromnu moć na određene smislene ciljeve, brzo ćeš inicirati plamen vlastitih potencijala i dobiti blistave rezultate."

„Kao na primer?", upitao sam.

„Samo ti možeš da odgovoriš na to pitanje. Šta je to što ti tražiš? Da li želiš da budeš bolji otac i da živiš ispunjenijim, uravnoteženijim životom? Da li želiš da budeš duhovno ispunjeniji? Da li su avantura i zabava ono što ti nedostaje? Razmisli o tome."

„A šta je sa večnom srećom?"

„Ili sve ili ništa", smeškao se Džulijan. „Ne može da počne od nečeg malog. Dobro, možeš i to da imaš."

„Kako?"

„Mudraci Šivane poznaju tajnu sreće već više od pet hiljada godina. Na moju radost bili su voljni da podele taj dar sa mnom. Da li želiš da je čuješ?"

„Ne, razmišljao sam da napravim pauzu i odem prvo do garaže da lepim tapete."

„Uh?"

„Džulijane, naravno da želim da čujem tajnu večne sreće. Zar to nije ono što na kraju krajeva svako traži ?"

„Tačno. U redu evo je... mogu li da te zamolim za još jednu šolju čaja?"

„Daj, prestani da odugovlačiš."

„Dobro, tajna sreće je jednostavna: Pronađi šta je to što zaista voliš da radiš i usmeri svu svoju energiju ka tome. Ako proučiš najsrećnije, najzdravije, najzadovoljnije ljude našeg sveta, videćeš da je svako od njih pronašao strast svog života i da oni provode vreme baveći se time. To je skoro uvek poziv koji na neki način služi druge. Kad jednom skoncentrišeš svoju mentalnu snagu i energiju da slediš ono što voliš, izobilje će poteći tvojim životom i sve tvoje želje će se ispunjavati jednostavno i lako."

„Znači, jednostavno pronađi ono što te pokreće i radi to?"

„Ako je to vredno da se baviš time", odgovorio je Džulijan.

„Kako definišeš reč 'vredno'?"

„Kao što sam rekao Džone, tvoja strast mora na neki način da unapredi ili služi životima drugih. Viktor Frankl je to rekao mnogo elegantnije nego što bih ja ikad mogao, kad je napisao: 'Za uspehom, kao i za srećom ne može da se juri. On mora da dođe kao rezultat, samo kao nenameran posredni efekat nečije lične posvećenosti cilju većem od njega samog.' Jednom kada ustanoviš šta je tvoja misija u životu, tvoj svet će oživeti.

Budićeš se svakog jutra sa beskrajnim rezervoarom energije i entuzijazma. Sve tvoje misli biće usmerene ka tvom konačnom cilju. Nećeš imati vremena za gubljenje. Dragocena mentalna energija se neće rasipati na tričarije. Automatski ćeš izbrisati naviku da brineš i postaćeš mnogo efektivniji i produktivniji. Interesantno, imaćeš takođe dubok osećaj unutarnje harmonije kao da si na neki način vođen da ostvariš svoju misiju. To je divan osećaj. Ja to volim." Džulijan je veselo objašnjavao.

„Fascinantno. Meni se dopada onaj deo o tome kako ustaješ osećajući se dobro. Iskreno govoreći Džulijane, najveći broj dana ja poželim da ostanem u krevetu. To bi bilo mnogo bolje nego suočiti se sa saobraćajem, besnim klijentima, agresivnim protivnicima i konstantnim tokom negativnih uticaja. To me sve strašno umara."

„Da li znaš zašto većina ljudi tako puno spava?"

„Zašto?"

„Zato što zaista nemaju šta drugo da rade. Oni koji zorom ustaju, imaju svi nešto zajedničko."

„Nesanicu?"

„Baš zabavno. Ne, svi oni imaju cilj koji podstiče njihove unutarnje  potencijale. Njihovi prioriteti ih vode, ali ne na nezdrav,opsesivan način. Tada je to još nežnije i bez ikakvog napora. Takvi ljudi proživljavaju svaki trenutak dajući svoj entuzijazam i ljubav onome čime se bave u životu. Njihova pažnja je potpuno usmerena na zadatak pred njima. I zbog toga ne postoji odliv energije. Takvi ljudi su najvitalnije osobe koje si ikada imao sreću da upoznaš."

„Odliv energije? Džulijane, to zvuči pomalo kao Novo doba. Kladim se da to nisi učio na harvardskom Pravnom fakultetu."

„Tačno. Mudraci Šivane su pioniri tog koncepta. Iako on postoji vekovima, njegova primena je danas jednako važna kao što je bila i prvi put. Previše nas se troši u bespotrebnoj i beskrajnoj brizi. To crpi našu prirodnu vitalnost i energiju. Da li si ikada video unutrašnju gumu na točku bicikla?"

„Naravno."

„Kada je potpuno napumpana, lako može da te odvede do tvog odredišta. Ali ako negde ispušta, guma se prazni i tvoje putovanje se naglo završava. Isto tako radi i um. Briga prouzrokuje odliv tvoje dragocene mentalne energije i potencijala, jednako kao što unutrašnja guma ispušta vazduh. Uskoro ti ne preostaje ni malo snage. Isušeni su sva tvoja kreativnost, optimizam i motivacija i ti ostaješ iscrpljen."

„Poznat mi je osećaj. Često provodim vreme u haosu krize. U isto vreme treba da budem svuda i čini se da ne mogu nikoga da zadovoljim. Primećujem da se tih dana iako sam veoma malo fizički radio, zbog briga na kraju dana osećam potpuno iscrpljeno. Jedina stvar koju mogu da učinim kad se vratim kući jeste da sebi naspem čašu viskija i udobno se smestim u fotelju sa daljinskim upravljačem u ruci."

„Tačno. To je zbog previše stresa. Ipak, kad jed-nom pronađeš svoju svrhu, život postaje mnogo jednostavniji i daleko ispunjeniji zadovoljstvom. Kada shvatiš  šta je zaista tvoj glavni cilj ili sudbina, više nikada u životu nećeš morati da radiš."

„Rana penzija?"

„Ne", reče Džulijan autoritativnim tonom kojim se služio u vreme kada je radio kao eminentni advokat. „Tvoj rad će biti igra."

„Zar neće da bude pomalo rizično za mene da napustim posao i krenem da tražim najvažniju svrhu i strast mog života? Mislim, imam porodicu i stvarne obaveze. Imam njih četvoro koji zavise od mene."

„Ne kažem da sutra treba da napustiš profesiju pravnika. Ipak, moraćeš da počneš da preuzimaš rizike. Prodrmaj malo svoj život. Skini paučinu. Idi putem kojim se ređe ide. Mnogi ljudi žive u granicama njihove zone komfora. Jogi Raman je bio prva osoba koja mi je objasnila da najbolje što možeš da uradiš za sebe jeste da pravilno iskoračiš iz tih okvira. Na taj način trajno ćeš ovladati sobom i shvatiti prave potencijale svojih ljudskih kvaliteta."

„A šta to može da bude?"

„Tvoj um, tvoje telo i tvoja duša."

„Dakle, kakve rizike treba da preuzmem?"

„Prestani da budeš tako praktičan. Počni da radiš ono što si oduvek želeo. Znam advokate koji su napustili svoj posao da bi postali pozorišni glumci, i računovođe koji su postali džez muzičari. U tome su pronašli duboku sreću koja im je tako dugo izmicala. Pa šta ako ne mogu više da idu dva puta godišnje na odmor i ako ne mogu da priušte sebi otmeni letnjikovac na Kajmanskim ostrvima? Preuzimanje predviđenog rizika će se mnogostruko isplatiti. Kako ćeš ikada da stigneš do treće baze ( jedan od tri odbrambena položaja u bejzbolu - prim. prev ) ako si jednom nogom u drugoj ?"

„Shvatam poentu."

„Razmisli na miru. Otkrij svoje prave razloge zašto si ovde i zatim imaj hrabrosti da se ponašaš u skladu s tim."

„Džulijane, uz dužno poštovanje, ali sve što ja radim jeste da razmišljam. U stvari deo mog problema jeste to što previše razmišljam. Moj mozak uvek radi. Ispunjen je mentalnim brbljanjem, što me ponekad izluđuje."

„Drugačije je ono što ja predlažem. Svi mudraci Šivane svakodnevno provode vreme u tihom razmišljanju ne samo o tome gde su bili nego i gde su išli. Razmišljaju o svojoj svrsi i o svakodnevnom načinu života. Što je najvažnije, duboko i stvarno misle o tome kako da poboljšaju sledeći dan. Dnevni napredak dovodi do trajnih rezultata, što za uzvrat vodi ka pozitivnoj promeni."

„Znači treba da odvojim vreme da redovno razmišljam o svom životu?"

„Da. Čak će i deset minuta dnevno koncentrisanog razmišljanja, imati značajan uticaj na kvalitet tvog života."

„Ja razumem odakle ti dolaziš, Džulijane. Problem je što kad se meni jednom dan zahukta ja ne mogu da nađem ni deset minuta da ručam."

„Prijatelju, to što si rekao da nemaš vremena da poboljšaš svoje misli, to je kao da si

rekao da nemaš vremena da se zaustaviš da kupiš benzin jer si previše zauzet vožnjom. Na kraju će te to stići."

„Da, znam. Ej, Džulijane, rekao si da ćeš da podeliš sa mnom neke tehnike", rekoh u nadi da ću naučiti neke praktične načine za primenu mudrosti o kojoj sam slušao.

„Postoji jedna tehnika ovladavanja umom koja prevazilazi sve ostale. To je omiljena tehnika mudraca Šivane, koji su me podučavali o njoj sa velikom ljubavlju i poverenjem. Nakon što sam je primenjivao samo dvadeset i jedan dan osećao sam da imam više energije, entuzijazma i sjaja nego godinama pre. Tehnika je stara preko četiri hiljade

godina. Zove se srce ruže.

„Kaži mi više."

„Sve što ti treba da bi izvodio ovu vežbu jeste sveza ruža i tiho mesto. Prirodno okruženje je najbolje, ali i mirna soba će takođe biti dobra. Počni netremice da gledaš centar ruže,  njeno  srce. Jogi Raman mi je rekao da je ruža poput života: duž puta nailazićeš na trnje, ali ako veruješ u svoje snove na kraju ćeš preći preko trnja i stići do blistavog cveta. Nastavi da gledaš ružu. Uoči njenu boju, kvalitet i oblik. Oseti njenu krhkost i razmišljaj samo o tome kakvu divnu stvar imaš pred sobom. Na početku će druge misli ulaziti u tvoj um, odvlačeći tvoju pažnju od srca ruže. To je znak da je u pitanju neizvežbani um. Ali ne treba da brineš, napredak će brzo da stigne. Jednostavno vrati pažnju na ono što si fokusirao. Uskoro će tvoj um biti jači i disciplinovaniji."

„To je sve? Zvuči prilično jednostavno."

„Džone, u tome je čar", odgovorio je Džulijan. „Ipak, da bi bio efikasan, ovaj ritual mora da se ponavlja svakog dana. Prvih nekoliko dana biće ti teško da provedeš čak i pet minuta vežbajući. Većina nas živi tako frenetičnim tempom da su istinski mir i tišina nešto strano i neudobno. Većina ljudi će kad ču-je ovo što pričam, da kaže da oni nemaju vremena da sede i zure u cvet. To su oni isti ljudi koji će da kažu da nemaju vremena da uživaju u dečjem smehu ili da šetaju bosi po kiši. Oni kažu da su previše zauzeti da bi radili takve stvari. Takvi ljudi čak nemaju vremena da stvaraju prijateljstva, jer prijateljstvo traži vreme."

„Ti znaš mnogo o takvim ljudima."

„Bio sam jedan od njih", reče Džulijan. Napravio je pauzu i mirno seo. Njegov intenzivni pogled bio je prikovan za dedin sat, koji je moja baka poklonila Dženi i meni za useljenje. „Kad razmišljam o ljudima koji žive na taj način, sećam se reči jednog starog britanskog pisca, čija dela je moj otac voleo da čita: 'Niko ne sme da dopusti da ga sat i kalendar zaslepe tako da ne vidi činjenicu da je svaki trenutak života čudo i misterija.'

„Budi uporan i provodi sve više vremena osećajući srce ruže", nastavio je Džulijan svojim dubokim glasom. „Nakon nedelju-dve bićeš u stanju da provedeš dvadest minuta vežbajući ovu tehniku a da ti um ne odluta na druge stvari. To će da bude prvi znak da ti preuzimaš kontrolu nad tvrđavom tvog uma. On će se tada fokusirati samo na ono na šta mu narediš. Biće divan sluga u stanju da uradi vanserijske stvari za tebe. Upamti, ili ti kontrolišeš tvoj um ili on kontroliše tebe.

„Praktično rečeno, opazićeš da se osećaš mnogo spokojnije. Napravićeš značajan korak u pravcu brisanja navike da brineš, koja muči većinu populacije, i imaćeš više energije i optimizma. Što je najvažnije primetićeš da osećaj radosti ulazi u tvoj život zajedno sa sposobnošću da ceniš mnoge darove koji te okružuju. Svakog dana, bez obzira koliko si zauzet i sa koliko se izazova suočavaš, vrati se srcu ruže. To je tvoja oaza. To je tvoje utočište. Tvoje ostrvo mira. Nemoj nikada da zaboraviš da moć leži u tišini i miru. Mir je odskočna daska za povezivanje sa univerzalnim izvorom inteligencije koja prožima svako živo biće."

Bio sam fasciniran onim što sam čuo. Da li je zaista moguće da tako jednostavnom strategijom značajno unapredim kvalitet mog života?

„Mora da postoji i nešto više nego što je srce ruže, što je dovelo do dramatičnih promena koje vidim na tebi", pitao sam se naglas.

„Da. To je tačno. U stvari, moja transformacija je došla kao rezultat složnog korišćenja jednog broja visoko efikasnih tehnika. Ne brini, sve su jednostavne poput vežbe koju sam ti pokazao i jednako moćne. Ključ za tebe, Džone, jeste da otvoriš svoj um za tvoje poten- cijale da bi živeo životom koji je bogat mogućnostima."

Džulijan, večni izvor znanja, nastavio je da otkriva šta je naučio u Šivani. „Druga posebno dobra tehnika za oslobađanje uma od brige i drugih negativnih, životno - iscrpljujućih uticaja temelji se se na onome što Jogi Raman naziva Suprotno mišljenje. Naučio sam da po velikim zakonima prirode um može istovremeno da ima samo jednu misao. Probaj to na sebi, Džone, i videćeš da je istina."

Zaista sam probao i tačno je.

„Koristeći ovu malo poznatu informaciju, svako može lako da stvori pozitivan, kreativan način razmišljanja u kratkom periodu. Proces je direktan: kada neželjena misao zauzme centralno mesto u vašem umu, istog trena  je  zamenite drugom oplemenju- jućom. To je kao da je vaš um džinovski projektor za slajdove, a svaka misao vašeg uma jedan slajd. Kad god se negativan slajd pojavi na ekranu, preduzmi brzu akciju i zameni ga pozitivnim.

„Tu dolazi do izražaja brojanica oko mog vrata", dodao je Džulijan sa povećanim entuzijazmom. „Svaki put kad uhvatim sebe da mislim negativno, skinem brojanicu i uklonim jednu kuglicu. Ove kuglice brige čuvam u jednoj kutiji u mom rancu. Zajedno, one mi služe kao nežni podsetnici da ja još uvek imam dosta da pređem na putu mentalnog ovladavanja samim sobom i odgovornosti za misli koje pune moj um."

„Hej, ovo je super! To je zaista praktična stvar. Nikad nisam čuo ništa slično. Reci

mi nešto više o ovoj tehnici Suprotnog mišljenja."

„Evo ga stvaran primer iz života. Recimo da si imao težak dan u sudu. Sudija se nije složio sa tvojom interpretacijom zakona, druga strana u parnici je u zatvoru, a tvoj klijent je više nego nezadovoljan tvojom odbranom. Dolaziš kući, sedaš u omiljenu fotelju potpuno depresivan. Prvi korak je da budeš svestan kakve misli ti prolaze kroz glavu. Samospoznaja je kamen temeljac ovladavanja samim sobom. Drugi korak jeste da jednom zauvek shvatiš da isto tako lako kao što si dozvolio pristup crnim mislima, možeš da ih zameniš veselim. Zato misli suprotno. Koncentriši se na to da budeš veseo i pun energije. Osećaj se srećnim. Možda čak možeš da počneš da se smeješ. Kreči se onako kao što to činiš kada si radostan i pun entuzijazma. Sedi uspravno, duboko diši i usmeri moć svog uma ka pozitivnim mislima. U roku od nekoliko minuta uočićeš značajnu razliku u načinu na koji se osećaš. I što je još važnije, ako nastaviš da praktikuješ Suprotno mišljenje i primenjuješ to na svaku negativnu misao koja se iz navike pojavi u tvom umu, u roku od nekoliko nedelja videćeš da one više nemaju nikakvu moć. Razumeš na šta ciljam?"

Džulijan je nastavio da objašnjava: „Misli su vitalna, živa stvar, mali snopovi energije, ako hoćeš. Većina ljudi uopšte ne razmišlja o prirodi svojih misli, a ipak kvalitet naših misli određuje kvalitet našeg života. Misli su podjednako deo materijalnog sveta kao i je- zero u kome plivaš ili ulica po kojoj hodaš. Slab um teško da preduzima neku akciju. Jak, disciplinovan um kakav svako može da ima kroz svakodnevnu vežbu, može da čini čuda. Ako želiš da živiš maksimalno ispunjen život, vodi brigu o svojim mislima kao o svom najvećem blagu. Maksimalno se potrudi da ukloniš sve unutrašnje nemire. Bićeš bogato nagrađen."

„Džulijane, nikad nisam gledao na misli kao na nešto živo", odgovorio sam zadivljen tim otkrićem." „Ali mogu da vidim kako one utiču na svaki elemenat mog sveta."

„Mudraci Šivane čvrsto veruju da neko može samo da misli sattvic ili čiste misli. Došli su do tog nivoa pomoću tehnika koje sam ti upravo objasnio i drugih vežbi kao što su prirodna dijeta, ponavljanje pozitivnih afirmacija ili 'mantri' kako ih oni zovu, čitanjem knjiga punih mudrosti i stalnom sigurnošću da se nalaze u prosvetljenom društvu. Ako bi samo jedna nečista misao prodrla u hram njihovih umova, oni bi kaznili sebe tako što bi putovali mnogo milja do zadivljujućeg vodopada i stajali pod ledeno hladnom vodom sve dok više ne bi mogli da izdrže tu hladnoću."

„Mislio sam da si mi rekao da su mudraci pametni. Stajanje ispod ledeno hladnog vodopada duboko u planinama Himalaja zbog jedne male negativne misli, čini mi se kao ekstremno ponašanje."

Džulijan je objašnjavao brzo odgovarajući, što je bio rezultat mnogih godina koje je proveo kao borac za pravdu, svetskog renomea: „Džone, biću uvredljivo iskren. Ti zaista ne možeš sebi da priuštiš luksuz ni jedne jedine negativne misli."

„Stvarno?"

„Stvarno. Brižna misao je poput embriona, počinje kao malo, a zatim raste i raste. Uskoro ima svoj vlastiti život."

Džulijan se zaustavio za momenat, a zatim se nasmešio. „Izvini ako izgledam po malo kao propovednik kad pričam o ovoj temi, o filozofiji koju sam naučio na tom putovanju. To je samo zato što sam otkrio neko oruđe koje može da poboljša život mnogih ljudi, ljudi koji se osećaju neispunjeni, nesrećni i bez inspiracije. Malo podešavanje njihove dnevne rutine da bi upražnjavali tehniku Srce ruže i primenjivali Suprotno mišljenje, podariće im život kakav žele. Mislim da zaslužuju da to znaju.

„Pre nego što pređem sa bašte na sledeći elemenat mistične priče Jogi Ramana, moram da ti otkrijem još jednu tajnu koja će da ti predstavlja veliku pomoć u tvom ličnom razvoju. Tajna se zasniva na antičkom principu da se sve stvara dva puta, prvi put u umu, a drugi put u stvarnosti. Već sam rekao da su misli stvari, materijalne poruke koje mi šaljemo napolje da bi uticali na naš fizički svet. Takođe sam te obavestio da ako se nadaš da napraviš značajano poboljšanje u svom spoljnom svetu, moraš najpre da počneš iznutra i promeniš kalibar svojih misli.

„Mudraci Šivane imaju divan način da budu sigurni da su njihove misli čiste i zdrave. Ta tehnika je takođe visoko efikasna u pretvaranju njihovih želja u stvarnost ma kako one bile jednostavne. Metoda je uspešna za bilo koga. Biće uspešna za mladog advokata koji teži da ima puno para jednako kao i za majku koja traži bogat porodični život ili za prodavca koji teži da što više proda. Mudraci su ovu tehniku nazvali Tajna jezera. Da bi je primenili, ovi učitelji su ustajali u četiri sata ujutro, pošto su osećali da rano jutro poseduje magična svojstva koja mogu da im koriste. Mudraci bi tada putovali strmim i uskim planinskim stazama koje su ih vodile u niže predele regiona u kome su živeli. Kada bi tamo stigli sledili bi jedva vidljiv trag oivičen čarobnim borovima i egzotičnim cvećem dok ne bi stigli do proplanka. Na rubu proplanka nalazilo se plavo jezero prekriveno hiljadama tankih belih lotosa. Voda jezera bila je jako mirna i nepomućena. To je zaista bio čudesan prizor. Mudraci su mi rekli da je ovo jezero vekovima bilo prijatelj njihovih predaka."

„Šta je to Tajna jezera?", nestrpljivo sam upitao.

Džulijan mi je objasnio da bi mudraci gledali u mirnu vodu jezera sve dok vizija

njihovih snova ne bi postala stvarnost. Ako je disciplina bila vrlina koju žele da razviju u životu, oni bi zamišljali sebe kako ustaju u zoru, izvode svoje rigorozne fizičke vežbe bez greške i provode dane u tišini kako bi ojačali snagu volje. Ako je ono što traže, više bila radost, gledali bi u jezero i zamišljali sebe kako se nekontrolisano smeju ili se smeše svaki put kad sretnu nekog od svoje braće ili sestara. Ako je hrabrost bila ono što žele, zamišljali bi sebe kako snažno deluju u trenucima krize i izazova.

„Jogi Raman mi je jednom ispričao da kao dečak nije posedovao samopouzdanje jer je bio sitniji od dečaka njegovog uzrasta. Dok su oni bili ljubazni i nežni prema njemu prenoseći uticaje njihove sredine, on je rastao nesiguran i stidljiv. Da bi izlečio tu slabost, Jogi Raman je putovao do ovog rajskog mesta i koristio jezero kao slikoviti ekran za vizije osobe kakva se nadao da će da postane. Nekada bi zamišljao sebe kao jakog vođu, kako stoji visok i govori moćnim, zapovednim glasom. Drugi put bi video sebe kakav želi da bude kad postane stariji: mudrac pun ogromne unutarnje snage i karaktera. Sve što je zamišljao da bi želeo da ima u životu, prvo je video na površini jezera.

„U roku od nekoliko meseci, Jogi Raman je postao osoba kakvom je sebe mentalno zamišljao da postaje. Vidiš Džone, um radi preko slika. Slike utiču na tvoju zamisao o samom sebi, a ta zamisao deluje na način na koji se ti osećaš, ponašaš i na ono što postižeš. Ako ti tvoja zamisao o samom sebi kaže da si ti premlad da bi bio uspešan advokat ili prestar da bi promenio svoje navike nabolje, ti nikad nećeš ostvariti te ciljeve. Ako ti tvoja samozamisao kaže da je život sa svrhom, izvanrednim zdravljem i srećom samo za ljude koji imaju poreklo različito od tvog, to proročanstvo će na kraju postati  tvoja realnost.

„Ali ako ti na filmskom platnu svog uma gledaš inspirativne, maštovite slike, divne stvari će početi da se dešavaju u tvom životu. Ajnštajn je rekao da je 'mašta važnija od znanja'. Ti moraš svakog dana da provedeš neko vreme, makar to bilo samo nekoliko minuta, vežbajući kreativnu vizuelizaciju. Zamisli sebe kakav bi želeo da budeš, bilo da to znači da radiš kao veliki sudija ili da budeš veliki otac ili veliki građanin u svojoj zajednici."

„Da li treba i ja da pronađem posebno jezero da bi primenio Tajnu jezera?", nevino sam upitao.

„Ne. Tajna jezera je jednostavno ime kojim su mudraci nazvali večnu tehniku korišćenja pozitivnih za-misli da bi se uticalo na um. Ti možeš da praktikuješ ovu metodu u tvojoj dnevnoj sobi ili čak u kancelariji ako to zaista želiš. Zatvori vrata, odloži sve pozive, zatvori oči. Zatim duboko udahni nekoliko puta. Primetićeš da ćeš nakon dva-tri minuta početi da se osećaš opušteno. Zatim, zamisli mentalne slike svega što želiš da budeš, da imaš ili da postigneš u životu. Ako želiš da budeš najbolji otac na svetu, zamisli kako se smeješ i igraš sa svojom decom, odgovarajući otvore-nog srca na njihova pitanja. Zamisli kako se u napetim situacijama ponašaš velikodušno i s ljubavlju. Mentalno vežbaj način na koji ćeš se ponašati u slič-nim situacijama kada se dese u stvarnosti.

„Magija vizuelizacije može da se primeni na mnoge situacije. Možeš da je koristiš da bi bio efikasniji u sudnici, da bi ojačao svoje veze i duhovno se razvio. Trajno korišćenje ove metode doneće ti finansijske dobitke  i obilje materijalnih dobara, ako ti je  to važno. Zapamti jednom zauvek da tvoj um ima moć da poput magneta privuče u tvoj život sve što želiš. Ako u tvom životu nešto nedostaje, to je zato što toga nema ni u tvojim mislima.

Čuvaj divne slike u svom umu. Čak i samo jedna negativna slika truje način razmi-ljanja. Jednom kada iskusiš radost koju donosi ova drevna tehnika, razumećeš beskrajne potencijale svog uma i počećeš da oslobađaš energiju i sposobnosti koje su trenutno uspavane unutar tebe."

To je bilo kao da Džulijan priča stranim jezikom. Nikada nikoga nisam čuo da priča o moći uma da poput magneta privlači duhovno i materijalno obilje. Niti sam ikada čuo nekoga da priča o snazi imaginacije i njenom beskrajnom uticaju na sve aspekte nečijeg života. Ipak, duboko u sebi verovao sam Džulijanovim rečima. To je bio čovek čije je rasuđivanje bilo besprekorno kao što su bile besprekorne i njegove intelektualne sposobnosti. To je bio čovek međunarodno poštovan zbog svoje pravne pronicljivosti. To je bio čovek koji je prešao put kojim sada ja idem. Bilo je potpuno jasno da je Džulijan pronašao nešto na svojoj odiseji po istoku. Njegova fizička vitalnost, očigledan spokoj i njegova transformacija bili su dokaz da bi bilo mudro da poslušam njegov savet.

Što sam više razmišljao o onome što sam čuo, to je imalo sve više smisla. Sigurno je da um mora da ima mnogo više potencijala nego što većina nas koristi. Kako bi inače majke mogle da podignu nepomična kola da bi spasle svoju uplakanu decu koja su pala pod njih? Kako bi inače ratoborni umetnici mogli jednim zamahom ruke da razbiju hrpu naslaganih cigli? Kako bi inače istočnjački jogiji mogli da voljom uspore puls ili da podnesu ogroman bol a da ne trepnu? Možda stvarni problem leži u tome što ja ne verujem u talente koje svako biće poseduje. Možda je ovo veče, kada sedim pored bivšeg advokata milionera koji se preobratio u kaluđera sa Himalaja, bila neka vrsta poziva da se probudim i počnem da živim svoj pravi život.

„Ali Džulijane, kako da radim te vežbe u kancelariji? Moji partneri misle da sam već dovoljno čudan ovakav kakav sam."

„Jogi Raman i svi ljubazni mudraci sa kojima je on živeo, često su koristili citate koji su generacijama prenošeni sa kolena na koleno. Imam privilegiju da ih ja tebi prenesem večeras i ako mogu tako da kažem, ovo veče je postalo važno za nas obojicu. Citat je sle- deći: 'Nema ničeg plemenitog u tome da budeš superioran nad nekim drugim. Prava uzvišenost jeste u tome da budeš nadmoćan nad svojim bivšim ja.' Ono što zaista želim da kažem jeste da ako želiš da poboljšaš svoj život i živiš sa svim onim što zaslužuješ, ti moraš da biješ svoju vlastitu bitku. Nije važno šta drugi ljudi kažu o tebi. Važno je šta ti kažeš samom sebi. Sve dok si siguran da je ono što činiš ispravno, nemoj da se obazireš na procene drugih ljudi. Možeš da radiš što god hoćeš sve dok je to u skladu sa tvojom savešću i tvojim srcem. Nemoj nikada da se stidiš da radiš ono što je ispravno. Izaberi ono što ti misliš da je dobro i drži se toga. I za boga miloga, nemoj nikada da stekneš naviku da vrednuješ sebe prema kriterijumima drugih. Kao što je Jogi Raman uvek govorio:

'Svaku  sekundu  koju  provedeš  razmišljajući  o  tuđim  snovima,  oduzimaš  od  svojih

vlastitih.'"

Bilo je sedam minuta posle ponoći. Začudo, nisam uopšte bio umoran. Kada sam to rekao Džulijanu, ponovo se nasmešio. „Naučio si još jedan princip prosvetljenog života. U većini slučajeva, umor je kreacija uma. Umor dominira životima onih koji žive bez usmerenja i snova. Dozvoli da ti dam jedan primer. Da li ti se ikada desilo da popodne, dok u kancelariji čitaš suvoparne izveštaje, tvoj um počne da luta a ti se osećaš pospano?"

,,S vremena na vreme", odgovorio sam, ne želeći da otkrijem činjenicu da je to bio moj način opstanka. „Sigurno se većina ljudi oseća pospano kad radi uobičajene stvari."

„Ipak, ako te prijatelj pozove telefonom i upita da li želiš uveče da ideš na utakmicu ili zamoli za savet u vezi njegovog igranja golfa, ne sumnjam da ćeš živ-nuti. Nestaće i najmanji trag tvog umora. Da li je to ispravna procena?"

„Jeste, savetniče."

Džulijan je znao da je na pravom putu. „Tako tvoj umor nije bio ništa drugo već mentalna tvorevina, loša navika koju je tvoj um razvio kao potporu sebi, kada se ti baviš dosadnim stvarima. Ti si večeras očigledno opčinjen mojom pričom i željan da usvojiš mudrost koja je meni otkrivena. Tvoj interes i mentalni fokus ti daju energiju. Večeras tvoj um nije bio ni u prošlosti, ni u budućnosti. Bio je direktno koncen-trisan na sadašnji trenutak, na naš razgovor. Ako stalno usmeravaš svoj um da živi u sadašnjosti, uvek ćeš imati bezgranično puno energije, bez obzira koje vreme sat pokazuje."

Klimnuo sam glavom odobravajući. Džulijanova mudrost je izgledala toliko očigledna, iako mi mnogo toga nikad nije palo na pamet. Pretpostavljam da zdrav razum nije baš uvek zdrav. Razmišljao sam o onome što mi je otac govorio dok sam odrastao: „Naći će samo onaj koji traži." Želeo bih da je on pored mene.

Poglavlje 7 — Rezime

•    Džulijanova mudrost u najkraćim crtama

Simbol                                                                            Svojstvo                                  Ovladati sopstvenim umom

Mudrost                                                                                • Negujte svoj um - cvetaće

iznad vaših očekivanja

•    Kvalitet vašeg života određen je kvalitetom vaših misli

•    Ne postoje greške — samo lek- cije. Posmatrajte privremeni neuspeh kao mogućnost lič- nog razvoja i duhovnog rasta

Tehnike                                                                                  • Srce ruže

•    Suprotno mišljenje

•    Tajna jezera

Citat                                                                             Tajna sreće je jednostavna: Pronađi šta je

to što zaista voliš da radiš i usmeri svu svo- ju energiju ka tome.Jednom kad sabereš svoju mentalnu snagu i energiju da slediš ono što voliš, izobilje će poteći tvojim ži- votom i sve tvoje želje će se ispunjavati jednostavno i lako.

Kaluđer koji je prodao svoj ferari