C

NADRAŽAJI  SNA  I  IZVORI  SNA

On o što treb a d a podrazumevam o pod  nadraža - jim a sna i izvorima  sna,  može  se  objasniti  poziva­ nje m  n a  narodn u  izreku :  „Snovi  dolaze  i z  stomaka. "

1 Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pa- kovanje kofera, spremanje jela u kuhinji i slično. Ali kod ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja, nego karakter  „stvarnosti".  „To  sve  sam  stvarno  danju  uradio."

Iza postavljanja ovih pojmova krije se  jedna  teorija koja san shvata kao posledicu  smetnji  spavanja.  Co- vek ne bi sanjao da se u  toku  spavanja  nije  pokre­ nulo bilo šta što mu smeta, a san je reakcija na ovu smetnju.

Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. Samo po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek otkako je san postao predmetom biološkog istraži­ vanja. Stari za koje je san važio kao božansko po­ slanstvo, za san nisu morali da traže izvor nadražaja; san je potekao iz božanske ili demonske sile, njego­ va sadržina od znanja ili namere ovih sila. Za nauku se uskoro postavilo pitanje, da li je podsticaj na sne- vanje  uvek  isti  ili  da  li  on  može  biti  mnogostruk, a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje  sna treba da pripadne psihologiji ili možda  pre  fiziolo­ giji. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­ nji u spavanju, dakle izvori sna, mogu biti mnogo­ struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­ buđenja primaju ulogu izazivača sna. Ova  shvatanja se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju prednosti jednom ili drugom među izvorima sna, i u stvaranju nekog  reda  prvenstva (ranga  u  njima pre­ ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju snova).

Gde je nabrajanje  izvora  sna  potpuno,  pojavlju­ ju se najzad četiri vrste izvora sna; te vrste se upo­ trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni  (objektivni) čulni nadražaj. 2) Unutrašnji  (subjektivni)  čulni  na­ dražaj. 3)  Unutrašnji (organski)  telesni  nadražaj.  4) Cisto   psihički   izvori   nadražaja.

Ad   1)   Spoljni   čulni   nadražaji

Mlađi Strimpel, sin filozofa, čije nam  je  delo  o snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme sna, saopštio je, kao što je poznato, posmatranje jed­ nog  bolesnika  sa  opštom  anestezijom  površina  tela i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. Kad bi

se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­ stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spolj- njem svetu, on bi  zaspao.  Kad  želimo  da  zaspimo, mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­ ciji u Strimpelovom eksperimentu. Mi zatvaramo najvažnije čulne kanale, oči, i pokušavamo da ostala čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake prome- ne nadražaja koji na njih deluju.  Zatim  zaspimo, mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi za rukom. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti nadražljivost naših čulnih organa. Činjenica što nas jači nadražaji u svako  doba  mogu  probuditi  može nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". Čul­ ni nadražaji koji se u nama javljaju  dok  spavamo mogu vrlo lako  postati izvori snova.

Takvih nadražaja ima čitav niz, počev od neiz- bežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo s vremena na vreme mora dozvoliti, pa do slučajnog nadražaja buđenja koji  je pogodan  ili određen za  to da spavanju načini  kraj. Može  da prodre u oči jača svetlost, da se čuje šum, ili da neka mirisna stvar nadraži sluzokožu nosa. Mi u snu možemo nevoljnim pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako  iz­ ložiti osećanju rashlađivanja, ili da promenom polo­ žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. Mo­ že  da  nas  ubode  mušica,  ili  je neka  noćna  nezgoda u stanju da napadne više čula odjednom. Pažljivi po- smatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj  mo­ gao  prepoznati  kao  izvor  sna.

Niz  ovakvih  snova  koji  se  svode  na  objektivno — više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­dim ovde prema  Jesenu,  str.  527:  Svaki  nejasno zapaženi  šum  budi  u  snu  odgovarajuće  slike;  grmlja­vina nas premešta u  centar bitke,  kukurikanje petla može se kod  čoveka pretvoriti u  krik straha,  škripa vrata  može  da   izazove   snove  o  razbojničkim   provalama.

•

Ako noću izgubimo pokrivač, onda ćemo možda sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu.  Ako u krevetu ležimo popreko, pa nam tako noge dođu preko ivice kreveta, možda ćemo sanjati  da  stojimo na ivici neke strašne provalije, ili  da  smo  se  sur­ vali sa neke strme visine. Ako nam glava slučajno dospe pod jastuk, onda nad nama visi  velika  stena koja će nas pokopati pod svojim teretom. Nagomila­ van ja semena izazivaju požudne snove,  lokalni  bo­ lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima, neprija­ teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam se  nanose...

Majer (Meier, Versuch einer Erklarung des Nachtwandelns. Halle 1758, str. 33) jednom je  sa­ njao da su ga  napala  neka  lica  koja  su  ga  položila po dužini  leđima na  zemlju, a između  palca drugog prsta do  njega  zabila  u  zemlju  kolac.  Dok  je  on  to u snu doživljavao, probudio  se i osetio da mu se iz­ među prstiju na nozi nalazi slamčica. Kako priča Henings (Hennings, Von den Traumen und Nacht- wandlern, Weimar 1784, str. 258),  jednom drugom prilikom, kad je malo više pritegao košulju oko vra­ ta, Majer je sanjao da ga vešaju.  Hojbauer  (Hoff- bauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­ nog visokog zida  i  prilikom  buđenja  primetio  je  da se krevet rastavio i da je on zaista pao.. . Gregori (Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­ nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u snu obavio  putovanje  na  vrh  Etne  gde  je  osetio  da je toplota tla gotovo nepodnošljiva. Neko drugi je imao na glavi melem za izazivanje plikova, pa je posle toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira; dru­ gi opet, koji je spavao u vlažnoj  košulji, mislio je da ga vuku kroz reku. Neki bolesnik, kad je u snu dobio napad podagre, mislio je da se nalazi u rukama inkvi­ zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš, Mac- nish)".

Argument koji se zasniva na sličnosti između na- dražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe za rukom da u spavača  planskim  izazivanjem  čul­ nih  nadražaja  izazovemo  odgovarajuće  snove.  Kako

priča Mekniš, ovakve opite vršio je već Ziron de Bi- zareng (Giron de Buzareingues). „On je  ostavio svo­ ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju poštanskim kolima. Pr i tom primećuje da će putnici svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade. Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na otvorenom prostoru. Na selu, naime, gde je živeo, bio je običaj da glava uvek bude pokrivena, izuzev kod ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta."

Mori pripoveda o novim posmatranjima  snova koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja nije doveo ni  do kakvog rezultata).

1)   Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem.

—     On sanja o  strašnom  mučenju;  na  lice  mu   stav­ljaju masku od smole, zatim je žderu sa lica tako da mu  skidaju  kožu.

2)    Na jednoj pinceti oštre se makaze. — On čuje kako zvone zvona, zatim zvonjenje na uzbunu i od­ jednom se nalazi u junskim danima 1848. godine.

3)    Daju mu da pomiriše kolonjsku  vodu. — On se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Za­ tim dolaze lude pustolovine koje ne može da repro- dukuje.

4)    Uštinu ga lagano za potiljak. — On sanja da mu stavljaju melem za izazivanje plikova, i misli na lekara  koji  ga  je  u  detinjstvu  lečio.

5)    Njegovom licu prinose usijano gvožđe. On sanja o „ložačima"1 koji su se uvukli u kuću i uku­ ćane naterali da im predaju novac tako što  su  im noge stavili u mangal. Onda  se  pojavljuje  vojvotki­ nja od Abranta (Abrantes)  čiji je on sekretar.

8)    Na čelo mu sipaju kap vode. — On se nalazi u  Italiji,  jako  se  znoji  i  pije  belo  vino  iz  Orvijeta.

9)    Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada na njega kroz  crveni papir. — On sanja o vremenu,

1 „Ložači" — to su chauffeurs, razbojničke bande u Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja.

o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­ nom  preziveo  na  Kanalu  Lamanšu.

Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­ talnim putem dolaze od D'Erveja, Veiganta (D'Her- vey,  Weygandt)  i  drugih.

Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­ nost sna, da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već pripremljenu   i   uvedenu   katastrofu".   (Hildebrant).

„U mlađim godinama", priča ovaj pisac, „da bih mo­ gao ustati redovno u određeni jutarnji sat, služio sam se s vremena na vreme budilnikom koji je obično na- mešten na satu. Sigurno mi se stotine i stotine puta dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­ žnji veoma dugotrajni i povezani  san,  kao  da  je  či­ tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da  u njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu, svoj krajnji  prirodni  cilj."

Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­ koj  drugoj  nameri.

Folkelt (Folkelt, str. 68) priča: „Jedan kompo­ zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema kako da svojim učenicima nešto objasni. Već je s tim završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem: Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da, da. Ljut zbog toga, on ga  prekori  zbog  te vike.  Ali već i čitav razred počinje da viče: orja. Posle toga: Eurjo. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­ ne vike „Feuerjo"  (=  vatra!) na ulici.

Garnije (Garnier, Traite des facultes de Fame, 1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napo- leona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta (Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca, dok se nije trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!".

Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le sommeil, str. 161). Mori je bio bolestan i ležao je u krevetu u svojoj sobi; pored njega je sedela njegova majka. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije, doživljavao   strašne   scene   ubijanja   i   bio   naposletku

I

i sam pozvat pred sud. Tamo je video Robespjera, Maraa, Fukje-Tenvila i sve ostale  žalosne  junake onog strašnog vremena, polagao im račun, bio posle svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu fiksirali osuđen, i posle toga u pratnji nepreglednog mnoštva ljudi odveden na gubilište. On se uspinje na odar i dželat ga privezuje za dasku;  ona se prevrne; sečivo giljotine pade; i on oseti kako mu se glava odvaja od tela, probudi se u najstrašnijem strahu — i primeti da se ukras na krevetu srušio  i,  slično  se- čivu giljotine, pogodio njegove vratne pršljenove.

Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija koju su u časopisu  La  Revue  philosophique  započeli Le Loren (Le Lorraine) i  Eger  (Egger):  da li i kako je to mogućno da snevač, u kratkom vremenskom razmaku koji prođe između  trenutka  kad  se  nadra- žaj buđenja oseti i samog buđenja, zbije  naočigled tako  bogatu  količinu  sadržine  sna.

Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­ tivni i čulni nadražaji za vreme  spavanja  najsigur­ nije utvrđeni izvor izvorima sna. Baš taj izvor jedini igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom čoveku, koji inače ne poznaje literaturu o snovima, postavimo pitanje kako snovi nastaju, on će nesum­ njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­ tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja. Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome; ono uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da na- dražaj koji za  vreme  spavanja  deluje  na  čula  u  snu ne nastupa u svom pravom obliku, nego da ga zame- njuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­ čin stoji u vezi s njim.  A odnos, koji  povezuje  nad- ražaj sna i rezultat sna, po recima Morijevim, pred­ stavlja une affinite quelconque, mais qui n'est  pas unique et exclusive  (Analogies,  str.  72)1.  Da  čujemo na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom;  onda

1 Bilo kakav afinitet, ali koji nije jedinstven ni eks­ kluzivan.

ćemo morati sebi postaviti pitanje, zašto je isti na- dražaj izazvao tako različite, i zašto  baš  ove  rezul­ tate  sna:

(Str.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u šetnju i lutam preko zelenih polja sve  do  susednog sela; tamo vidim seljake u svečanim odelima,  sa pe- smaricom pod  rukom,  kako  u  velikom  broju  odlaze u crkvu. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana služba božja. Reših da uzmem učešća u tom bogo- služenju, ali da se pre toga, pošto sam malo zagrejan, rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. I dok tu na groblju čitam  razne nadgrobne natpise, čujem zvonara kako se penje na toranj, i u visini  tornja spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­ četak službe božje. Još prilično dugo ono je stajalo nepokretno, zatim poče da se klati — i odjednom nje­ govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno i prodorno da načiniše kraj mom  spavanju.  A  gla­ sovi zvona dolaze od budilnika."

„Druga kombinacija. Vedar je zimski dan; ulice su prekrivene dubokim snegom. Obećao sam da ću učestvovati u vožnji sankama, ali moram dugo da če­ kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom. Sad dolaze pripreme za  penjanje  u  sanke — name- šta se krzno, vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i najzad ja sedim na svom mestu. Ali još se odugovlači s polaskom dok  dizginima  konjima nije  dat  znak  da se krene. Sad konji povukoše; i snažno potreseni pra­ porci počinju svoju dobro  poznatu  janičarsku  muzi­ ku, i to takvom snagom da se paučina sna odjednom prekide. I opet samo oštri zvuk budilnika."

„Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide hodnikom prema trpezariji, sa nekoliko tuceta tanji- ra nagomilanih na rukama. Izgleda mi kao da se por­ culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da izgubi ravnotežu. „Pazi", opominjem je ja, „čitav te-, ret pašće na zemlju." Razume se da nije izostalo obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao itd., dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim.

I tačno,  na samom pragu  ona se  spotiče — lomljivomm posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. Ali - zvuk  koji  se  neprestano  nastavlja  nije   zapravo, kao  što  sam  uskoro  primetio,  zveket  razbijenog po­suđa nego  pravo  pravcato   zvonjenje;  —  a  tim  zvo­njenjem,  kao što  čovek budeći  se uviđa,  budilnik je samo   izvršio   svoju   dužnost."

Na pitanje, zašto duša  u snu ne prepoznaje pri­ rodu objektivnog čulnog nadražaja,  odgovorio je Strimpel — a gotovo na isti način i  Vunt  (Wundt) — u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja iluzije. Čulni utisak mi prepoznajemo, pravilno tuma­ čimo, tj. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­ ma svima prethodnim iskustvima spada, ako  je  uti­ sak jak, jasan, i dovoljno trajan i ako raspolažemo vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, onda ne  prepoznajemo objekt od kojeg utisak dolazi; na osnovu njega,  mi, onda stvaramo iluziju. „Ako neko ide u šetnju otvo­ renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni predmet, može se dogoditi da taj predmet najpre sma­ tra konjem." Kad se bolje pogleda, može  se namet­ nuti tumačenje da je to krava koja se odmara, i naj­ zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Isto tako ne­ određene prirode su i utisci koje duša prima u  snu preko spoljnih nadražaja; ona na osnovu  tih  nadra­ žaja stvara iluzije, tako što se  utiskom  izazove veći ili manji broj slika sećanja, pomoću kojih utisak do- bija svoju psihičku vrednost. Iz kojih od mnogobroj­ nih sećanja koja dolaze u  obzir  pripadajuće  slike budu izazvane, i koji od mogućnih asocijacionih odno­ sa pri tom stupaju na snagu, to se i prema zaključci­ ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­ movoljnoj  odluci  duševnog  života.

Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­ native. Možemo se složiti  da se zakonitost u stvara­ nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako odreknemo  pitanja  —  da  li  tumačenje  iluzije  stvorene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­ gim  uslovima.  Ili,  pak,  možemo  naslutiti  da  objek­ tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­ znatnu ulogu kao izvor sna, i da drugi momenti de- terminišu  izbor  slika  sećanja  koja  treba  da  se  iza­ zovu. I zaista, ako eksperimentalnim putem ispitamo Morijeve izazvane snove,  koje sam baš u toj  nameri tako  opširno  naveo,  nalazimo  se  u  iskušenju  da  ka­ žemo da izvršeni opit pokriva  zapravo  samo  jedan elemenat sna prema njegovom poreklu,  dok naprotiv preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna,  su­ više u pojedinostima određena da bi  se  mogla obja­ sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji je eksperimentalno bio uveden.  Staviše,  čovek  poči­ nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­ tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije objašnjenje.  Tako,  na  primer,  B.  M.  Simon  priča  o nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­ zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. Kad se probudio,  čuo je topot konja koji je galopirao ispred njegovog prozora.  Ako je topot konjskih kopita ovde izazvao  upravo  predstave  iz  kruga  sećanja  na  Guli- verova  putovanja,  na  boravak  kod  džinova  u  Bro- bingnsgu  i  čednih  konjskih  bića1    —  kao  što  bih  ja želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca

—    zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­ ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­ gim  motivima?2

1    U originalu autora Guliverovih  avantur a  to  su Houyhnhn-i (Prim. prev.) — Uostalom,  tumačenje đato u tek­ stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­ tovanja  predstavlja  dobar  primer  za   to   kakvo   jedno   tumače­ nje ne  treba  da  bude.  Tumač  sna  ne  srne  da  pusti  na  volju svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom  zanemari  da  se osloni   na   asocijacije   snevača.

2    Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u pitanju   scena   iz   snevačevog   detinjstva.

ad   2)      Unutrašnje   (subjektivno)   čulno   nadraživanje

Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati  da neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja za vreme spavanja kao izazivača sna, i ako ovi na­ dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­ gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove, onda se skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna, koji deluju analogno. Nije mi poznato gde se najpre po­ javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna)  uzbuđenja u čulnim organima; ali je to činjenica da se ovo sa više ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima etiologije snova. Vunt (str. 363) kaže: „Bitnu ulogu igraju dalje, kao što ja mislim, kod iluzija sna one subjektivne senzacije vida i sluha, koje su nam iz budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog vidnog polja, kao zvonjenje i zujanje u ušima itd., među njima  naročito subjektivna nadraženja mrež- njače. Tako  se  objašnjava  značajna  sklonost  sna  da u velikom broju  dočarava  pred  oči  slične  predmete ili predmete koji  se u potpunosti slažu. Pred  sobom vidimo bezbrojne ptice, leptire, ribe, šarene perle, cveće i slično. Ovde je svetlosna prašina na tamnom vidnom polju poprimila fantastične oblike, a mnogo­ brojne svetle tačke, iz kojih se ona  sastoji,  ovaplo- ćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa vide kao predmeti koji se kreću. —  U  tome,  svaka­ ko, ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­ vrsnijim životinjskim oblicima, čije se bogatstvo obli­ ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svet- losnih  slika."

Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. Ona tako reći stoje  na raspolaganju  objašnjenju  kad  god su mu potrebna. Ali ona u poređenju sa objektivnim čulnim nadražajima zaostaju u  tome  što  se  njiho­ va uloga kao izazivača sna teško, ili uopšte ne može potvrditi,  kao  što  je  to  slučaj  sa  objektivnim  nadražajima posmatranjem i eksperimentom. Glavni dokaz za  to  da  subjektivna  čula na           nadraživanja       imaju snagu  da  izazivaju  snove  pružaju  takozvane  hipna- gogičke  halucinacije  koje  je  Johanes  Miler  (Muler) opisao kao „fantastična priviđenja". To su često veo­ ma  žive  slike  pune  promena,  koje  se  obično  pojav­ ljuju u periodu usnuća,  kod mnogih ljudi sasvim re­ dovno, i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle otvaranja očiju. Mori, koji je ovim slikama u velikoj meri  bio  podložan,  posvetio  im  je  podrobno  ocenji- vanje i tvrdio da postoji njihova veza, štaviše i iden­ tičnost sa slikama snova (kao što je, uostalom, tvrdio i Johanes Miler). Mori kaže da je za njihov postanak neophodno  potrebna  izvesna  duševna  pasivnost,  po­ puštanje zategnute pažnje (str. 59. i sledeća). Ali, do­ voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo jednu sekundu  da bi,  ako je inače za to disponiran, video hipnagogičku halucinaciju, posle koje se možda ponovo  budi,  dok  se  igra  nekoliko  puta  ponavlja  i naposletku  završava  usnućem.  Ako  se  čovek  zatim, posle ne suviše dugog vremena, probudi, onda mu — prema tvrđenju  Morija —  često  polazi  za rukom  da u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim lebdele  kao  hipnagogičke  halucinacije  pre  nego  što je  zaspao   (strana  134).  To  se  Moriju  dogodilo   jed­ nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­ zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neve- rovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspav- ljivanja,  i  za  koje  se  posle  buđenja  sećao  da  je  o njima sanjao. Drugi put, kad je upravo patio od ose- ćaja gladi jer je sebi  bio  odredio suviše mršavu di­ jetu,  video je hipnagogički jednu  činiju i ruku nao­ ružanu  viljuškom  koja  je  uhvatila  nešto  od  jela  u činiji.  U snu se nalazio za bogato postavljenim  sto­ lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­ raju. Drugi put,  kad je zaspao sa nadraženim očima koje su ga pekle,  imao je hipnagogičku halucinaciju mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor morao pojedinačno odgonetati:  kad  su ga posle jed­ noga sata probudili, sećao se sna u kome se pojavljivala jedna otvorena knjiga, štampana veoma sitnim slovima, i on ju je sa naporom morao čitati.

Potpuno slično kao ove  slike mogu hipnagoški nastupiti i slušne halucinacije reci,  imena itd., pa se zatim u snu ponoviti, slično kao što uvertiru najav­ ljuju  lajtmotivi  opere koja   tom   uvertirom   počinje.

Istim putevima kao Joh. Miler i Mori kreće se jedan  noviji    posmatrač    hipnagogičkih    halucinacija,

F.      Trumbull Ladd. On je vežbom doterao dotle da se posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao naglo trgnuti  iza  sna,  ne  otvarajući  pri  tom  oči,  te je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su ostale žive u sećanju. On tvrdi da se uvek mogao ra­ zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele tako reći crtež konture, shemu za psihički zapažene likove u snu. Jednom snu,  na  primer,  u  kome  je pred sobom jasno video štampane redove koje je či­ tao i proučavao,  odgovarao je poredak svetlosnih ta- čaka na mrežnjači u paralelnim  linijama.  Da  ka­ žemo njegovim recima:  Jasno  odštampana  strani­ ca  koju  je  u  snu   čitao  razišla   se  u   objekt   koji je  njegovom  budnom  opažanju  izgledao  kao  ko­ mad stvarno štampanog lista što ga  čovek  sa  su­ više velikog  rastojanja,  da  bi  mogao  nešto  jasno da izdvoji, posmatra kroz rupicu napravljenu u komadiću hartije. Ladd misli, ne potcenjujući uo­ stalom  centralno  učešće  fenomena,   da   se   jedva koji  vizuelni  san  u  nama   odigrava  a  koji   se  ne bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja na- draženosti mrežnjače. To naročito važi za snove ubrzo  posle  usnuća  u  mračnoj  sobi,   dok   za   snove u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­ tivna  svetlost  koja  u  osvetljenoj  sobi  prodire  u  oči. I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne svetlosti, koji je sposoban da se beskrajno menja, tač- no odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši snovi pružaju. Ako ovim Ladovim posmatranjima pri- pišemo neko značenje, nećemo moći potceniti izda­ šnost  koju  ovaj  subjektivni  izvor  nadražaja  ima  za

san, budući da, kao što je poznato, priviđenja sači­ njavaju najglavniji deo naših snova. Doprinos sa ostalih čulnih oblasti, osim za oblasti sluha, neznat- niji  je  i  nekonstantan.

ad  3)  Unutrašnji,  organski  telesni  nadražaj

Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan organizma, nego baš u njemu, onda se moramo pod- setiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi, dok su nam  zdravi,  jedva  daju  znak  o  tome  da  postoje, u stanju nadraženosti, koju tako nazivamo, ili u bo­ lestima, za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­ cija. Ove senzacije  moraju se izjednačiti sa izaziva­ čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. Vrlo stara iskustva dala su npr. Strimpelu (str. 107) povoda da kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­ sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju; ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske i da dozvoli da oni na nju deluju; oni dolaze iz de- lova tela od promena u njima o kojima u  budnom stanju nije ništa znala." Još je Aristotel rekao da je sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­ žnja na bolesna stanja u samom njihovom  početku, pre nego što se u budnom stanju ma šta može pri- metiti (zbog efekta povećanja koja san  utiscima  da­ je); i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor.

M. Simon, str. 31, i mnoge druge pisce).1

1 Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u Hipokrata)  moramo  se  setiti  njihovog  terapeutskog  značenja u  starom  veku.

Kod  Grka  su  postojala  proročišta   koja   su   proricala   iz sna  i  njih  su  obično  posećivali  ljudi  koji  su  tražili  ozdrav­ ljenje. Bolesnik je  odlazio  u  hra m  Apolona  ili  Eskulapa,  gde se podvrgavao različitim ceremonijama; kupali  su  ga,  trljali, okadili,  i  kad  je  na  ovaj  način,  doveden  do  egzaltacije,  stavili bi  ga  u  hram u   na   kožu  jednog   ovna   prinetog  na   žrtvu.   On bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­ nom obliku, ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici kasnije  protumačili.

•

Izgleda, da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­ tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Ta­ ko, na primer, Tisije (Tissier), prema Artigu (Arti- gues, Essai sur la valeur semeiologique des reves), priča o istoriji jedne žene od četrdeset  i  tri  godine koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju nekoliko godina obuzimali snovi straha; prilikom le- karskog pregleda pokazao se početak jedne srčane afekcije od koje je  uskoro  umrla.

Izražene smetnje unutrašnjih organa  očigledno kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. Opšte se ukazuje na  učestalost snova  straha kod ljudi koji boluju od srca i pluća; štaviše, ovu stranu snova mno­ gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na literaturu (Radestock, Spitta, Maury, M. Simon  Tis- siz). Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju određeni karakteristični pečat. Snovi srčanih bolesni­ ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem u strahu; gotovo uvek  u  njihovoj  sadržini  igra  ulo­ gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. Bolesni­ ci od pluća sanjaju o gušenju, gužvi, bežanju i u upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju je, uostalom, Berner (Borner)  mogao eksperimental­ no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­ sanje. Kod  probavnih  smetnji  san  sadrži  predstave iz kruga uživanja hrane i gađenja. Naposletku, uticaj seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje najsnažniju  podršku.

Ako obradimo literaturu o snu, postaje sasvim očevidno da je pojedine pisce (Mory, Vajgand) uticaj

Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann, I 74), Bouche—Leclerq, Hermann, Gottesdienstliche Altertumer der Griechen §  41, Privataltertimer,  §  38,  16. Betinger  (Bottinger) u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Me- dizin II str. 163 ss., V. Lojd (W. Lloyd), Magnetism and Mesmerism in antiquity, London 1877, Delinger (Dollinger, Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo), str. 130.

njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­ hovih snova doveo do toga  da  se  bave  problemi-* ma  sna.

Mada su, kao što bismo mogli pomisliti, ove či^ njenice nesumnjivo utvrđene, ipak priraštaj  izvora sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. San je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u svih, možda i svake noći —, i oboljenje organa oči­ gledno ne spada među njegove neophodne uslove. Ali za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi potiču, nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za obične  snove  normalnih  ljudi.

Međutim, sad je potrebno načiniti samo još je­ dan korak  dalje  da  bismo  naišli  na  izvor  sna  koji je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava  da ni u jednom slučaju neće presušiti. Kad smo jednom utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju  po­ staje izvor nadražaja za snove, i ako priznamo da duša u stanju spavanja, okrenuta od spoljnjeg sveta, može veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela, onda nije daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju najpre da se razbole, pa da bi dali pristup duši u snu onim nadražajima koji na neki način postaju slike snova. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu,  i čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi doprinose, to osećanje bi noću, kad počne snažno da deluje i kad  radi  sa  svim  svojim  komponentama, dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­ zivanje predstava u snu. Ostalo bi samo još  da  se ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­ tvaraju u predstave u snu.

Ovde smo dotakli one teorije o postanku  snova kojoj svi pisci lekari daju prednost. Mrak, kojom je obavijeno jezgro našeg bića,  to  „moi  splanchnique", kako ga Tisije naziva, i tama kojom je obavijen po­ stanak  sna  suviše  dobro   odgovaraju   jedno   drugome da ih ne bismo doveli  u  međusobni  odnos.  Tok  misli koji  vegetativnu  senzaciju   organa   čini   stvaraocem sna ima, pored toga, za lekara i jednu  drugu  privlač­ nost  pošto  može  da  i  etiološki  poveže  san  i  poremećenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­ dražaji zajedničkog osećanja  i  nadražaji  koji  dolaze iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­ sežnog značaja za postanak psihoza. Stoga nije ni­ kakvo čudo što se teorija o  telesnim  nadražajima može  svesti  na  više  od  jednog  nezavršenog  izvora.

Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je godine 1851. razvio filozof Šoperihauer (Schopen- hauer). Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­ telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme vremena, prostora i kauzaliteta. Nadražaji iz unutra­ šnjosti organizma, od simpatičnog nervnog sistema, danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na naše raspoloženje. Međutim, noću kad je zaglušno delovanje dnevnih utisaka prestalo, mogu da na sebe skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­ sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žu- borenje potoka koje nam je dnevna buka načinila nečujnim. A kako drukčije da intelekt  reaguje  na ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu je svojstvena? On će, dakle, nadražaje pretvoriti u likove što ispunjavaju  prostor  i  vreme  i  upravljaju se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san. Serner (Scherner), a  posle  njega  i  Folkelt,  pokušali su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih nadražaja i snoviđenja; ali ocenu o tim pokušajima zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna.

Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito kon- zekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­ stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog elementa, organski uslovljene senzacije. Po  njemu jedva da se može zamisliti jedno mesto  organizma koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna ili neke sumanute ideje. Organski  uslovljena  senza­ cija „može se odvojiti u dve vrste":  1) u red totalnih raspoloženja (zajedničkih osećanja), 2) na specifične senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog organizma, od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­ zacije  mišića,  b)  disajne pneumatske,  c) gastritičke,

d)  seksualne i e)  periferne  senzacije  (str.  33  drugog odeljka).

Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena  senzaci­ ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom u organsku tvorevinu, prema kojoj se, međutim, svest drugojačije odnosi nego normalno. Jer svest osećanju samome ne poklanja nikakvu pažnju, nego je u pot­ punosti posvećuje pratećim predstavama, što je ujed­ no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je tako dugo mogla ostati nepoznata (str. 11. i si.) Kraus za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transup- stancijacija senzacija u  slike snova  (str.  24).

Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­ nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte, a  na  pi­ tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se veoma različito, često nejasnim objašnjenjima.  Na polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se dakle naročiti zadatak tumačenja snova da  se  sadr- žina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­ vaju, i ako ne prihvatimo pravila  tumačenja koja je pronašao Šerner, naći ćemo se često pred  neprijat­ nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­ vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna.

Ali postoji prilična saglasnost u  tumačenju  raz­ nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­ što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom sadržinom. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­ sine, o ispadanju zuba, o letenju i o neprilici da je čovek nag ili nedovoljno obučen. Ovaj poslednji san trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1 ne u snu da smo odbacili prekrivač, pa sad ležimo raz- golićeni. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj zuba", ali se time ne mora misliti na neko bolesno razdraženo stanje zuba. San o letenju je, prema Strimpelu, adekvatna slika koju duša upotrebljava, čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i spuštanje plućnih krila, ako je ujedno i kožna senza­ cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. Ovom poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik

predstave o lebdenju. Padanje  sa  visine  trebalo  bi da nalazi povod u tome što, kad nastupi besvesno stanje osećanja pritiska na kožu, ili kad se jedna ruka spusti niz telo, ili se savijeno koleno odjednom ispru­ ži, osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan, a pre- laz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o padanju  (Strimpel,  str.  118).

Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da se ova ili ona grupa organskih senzacija bez  daljeg može odstraniti iz duševne percepcije, ili ući u nju, sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­ šnjenje sna. Uostalom, kasnije ću imati prilike da se ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak.

M. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­ tata u snu. On kaže (str. 34): Ako se u toku spavanja bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u izražavanju jednog afekta, bilo kojim drugim povo­ dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj afekat stvara, onda će san koji pri tom nastane sa­ držati predstave prilagođene  afektu.

Jedno drugo pravilo glasi (str. 35): Ako se za vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delat- nosti, uzbuđenja ili smetnje, onda će san stvarati predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­ cija  koje  taj  aparat  obavlja.

Morli Vold (Mourlv Vold)  preduzeo  je  zadatak da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­ kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim nadražajima iznosi. On je činio opite da izmeni polo­ žaj udova čoveka dok je spavao, i upoređivao je re­ zultate sna sa svojim izmenama. Kao rezultat iznosi sledeće postavke.

1)   Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike njegovom položaju u stvarnosti, tj. čovek sanja o statičkom  stanju  uda  koji  odgovara  realnom  stanju.

2)    Ako čovek sanja o pokretu jednog uda, onda je taj pokret uvek takav  da  jedan  položaj  prilikom tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu.

3)    Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­ metnuti  i nekom stranom  licu.

4)    Može se, takođe, sanjati da je odnosni pokret bio ometen.

5)    U odgovarajućem položaju, ud se u snu može pojaviti kao životinja ili čudovište, pri čemu se stva­ ra  izvesna  analogija  između  jednog  i  drugog.

6)     Položaj uda može u snu izazvati misli koje imaju bilo kakav odnos prema njemu; tako, na pri- mer, ako se bavimo prstima, mi sanjamo o brojevima.

Na osnovu ovih rezultata, zaključio bih da i teo­ rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­ ba izazvati.1

ad   4)   Psihički   izvori  nadraženja

Raspravljajući o odnosima sna prema budnom životu i o  poreklu materijala snova,  saznali smo  da je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača snova da ljudi sanjaju o onome šta preko  dana rade i o onome što ih u budnom stanju interesuje. Ovo interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­ stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu koju san povezuje sa životom, nego pruža i jedan iz­ vor za snove, koji ne treba potcenjivati i koji bi po­ red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­ no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja

—      bio dovoljan da objasni poreklo  svih  slika  sna. Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da, na­ ime, san čoveka kad spava odvraća od dnevnog inte- resovanja i da mi, većinom, tek onda sanjamo o stva­ rima koje su  nas  se  danju  najjače  dojmile  pošto  su za budan život već izgubile  čar  aktuelnosti.  I  tako pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da nije dozvoljeno postavljati opšta pravila,  a da recima

1 Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika, koji  su otada  objavljeni u dve sveske,  videti docnije.

kao „često", „po pravilu", „većinom" ne predvidimo ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i važnost  izuzetaka.

Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­ no za pokrivanje  etiologije snova,  morali  bismo biti u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­ reklu svih elemenata jednoga sna; zagonetka izvora snova bila bi rešena i preostao bi samo  još  zadatak da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja u pojedinim snovima. U stvari, ovo potpuno razre- šenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo, i svakome  koji  je  to pokušavao  da uradi  preostali  su

—      i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri — sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže. Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­ no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­ vati prema verodostojnim tvrđenjima da, naime, sva­ ko  svoj  dnevni  posao  nastavlja  u  snu.

Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. Sva objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­ zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­ snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu  onde gde se radi o izvođenju  slika  predstava  koje  su  za san najkarakterističniji materijal. U toj neprilici ve­ ćina pisaca pokazala je  sklonost  da, što je više mo­ gućno, umanji psihički udeo u izazivanju snova kome je tako teško doskočiti. Oni, doduše, kao glavnu po- delu  razlikuju  nervnonadražajni  i   asocijativni   san, od kojih  ovaj  poslednji  svoj  izvor  nalazi  isključivo u reprodukciji (Vunt, str. 365), ali se ne mogu oslo­ boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­ dražaja koji daje podstrek" (Folkelt, str. 127). I ka­ rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: ,,U pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni govora o jednom takvom čvrstom jezgru. Ovde slo­ bodna  grupacija  prodire  u  samo  središte  sna.  Život u predstavama, koji su pamet i razum već ionako ostavili, ovde više ne odražavaju ni značajnija te- lesna i  duševna nadraženja, i ostavljaju ga tako nje­ govim  sopstvenim   kalejdoskopskim  pomeranjima  i

pokretima, njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt, str. 118). Vunt, zatim, pokušava da umanji psihički faktor u izazivanju snova, navodeći „da se fantazme sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­ ma. Verovatno, većinu predstava o snu predstavljaju, u stvari, iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­ saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str. 359). Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. On za sve predstave u snu tvrdi da ,,su čulni nadražaji njihov najbliži uzrok, a tek na to se nastavljaju re­ produktivne asocijacije" (str. 17). Još dalje u poti­ skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str. 183): „Les reves d'origine absolument psychique n'existent  pas",  i  na  nekom  drugom  mestu  (str.  6):

„Les pensees de  nos  reves  nous  viennent  du  de- hors .. ."!

Oni naučnici koji, kao uticajni filozof  Vunt, zau­ zimaju neki  srednji  stav, ne propuštaju  priliku a da ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna, poznati kao  dnevno interesovanje.

Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­ hičkog nadražajnog izvora. Mi se, zasad, nećemo ču­ diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne dolaze iz  duševnog života. Ne  samo  što se ovi sami lako mogu naći, pa čak i eksperimentima potvrditi, somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­ ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji. Vlada mozga nad organizmom ističe se, doduše, veo­ ma energično, ali sve što bi moglo dokazati nezavi­ snost duševnog života od organskih promena koje se mogu dokazati, ili što bi moglo dokazati neku sponta­ nost u njegovom izražavanju, danas psihijatra tako plaši kao  da  bi priznanje da ono postoji moralo po­ novo doneti vremena prirodne filozofije i  metafizič­ kog  duševnog  bića.  Nepoverenje  psihijatrovo  stavilo

1 Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje ... Misli naših snova dolaze nam spol ja...

Zašto se san zaboravlja posle buđenja                  47

je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu. sposobnost. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­ nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. Čak i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­ hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do organskog obrazloženja psihičkog. A onde gde bi psihičko za naše dosadašnje znanje moralo  označa­ vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče njegovo  postojanje.