NAČIN IZRAŽAVANJA MORA DA SE MENJA

 

 

Uči o svome duhovnom biću od onih koji znaju te stvari,

ali ne ponavljaj doslovno ono što oni kažu.

Zulejka je pustila da sve bude ime Josifovo, od semena

celera do alojevog drveta. Toliko ga je volela da mu je

ime skrivala u mnoštvu različitih izraza, čiji je dublji smisao

samo njoj bio poznat. Kada je rekla: Vosak omekšava

u blizini vatre, mislila je: Moj dragi me želi.

Ili, ako je rekla: Gle, mesec raste ili Vrba dobija novo

lišće ili Grane podrhtavaju ili Semenje korijandera

zahvatila je vatra ili Ruže se rascvetavaju ili Kralj je

danas dobro raspoložen ili Zar to ne donosi sreću?

ili Pokućstvo zahteva brisanje prašine ili

Vodonaša je stigao ili Skoro je svanulo ili

Ovo povrće je bez ikakve falinke ili Hlebu fali još malo soli

ili Izgleda kao da se oblaci kreću nasuprot vetru

ili Boli me glava ili Glavobolja mi popušta,

kad je bilo šta veličala mislila je pod tim na Josifov dodir,

svaka tužbalica ukazivala je na njegovo odsustvo.

Kada je gladna, njega je gladna. Žedna - njegovo ime je

šerbet. Kad joj je hladno, on je krzno. Eto šta Prijatelj

može da uradi kada je neko tako silno zaljubljen.

Požudni ljudi često upotrebljavaju sveta imena, ali

ne rade radi njih. Čudo koje je Isus ostvario tako što je

bio ime Božje, Zulejka je iskusila u imenu Josif.

Kada je neko sa nekim do srži sjedinjen, govoriti o tome

isto je što i odisati imenom Hu, ispražnjen od sebe i

ispunjen ljubavlju. Kao što izreka kaže:

Niz pehar se sliva ono što je u njemu.

Šafranov privlačni miris sjedinjenosti – smeh.

Luk zaudara na razdvojenost – plakanje.

Ostali imaju mnogo stvari i ljudi koje vole.

To nije slučaj sa Prijateljem i prijateljem.