MUŽEVI   I  OČEVI

1. lipnja

Kad slušam  što  iz  daleka  svijeta dopire do  mene , tada čujem  hitce ,  prasak  bombi , plač  izmučenih ljudi , žena  i  djece .

Tada  vidim  kako  se  otvaraju  ogromni  grobovi i  zatvaraju  nad  nebrojenim  nejakim  bićima .

Čujem  kako  sva  priroda  plače  i  tuži zbog  tolikog  besmislenog  uništavanja .

Zatim  vidim  kako  u  pozadini  stoje  muškarci koji  na  karti  traže cilj  - objekte za bombe , muškarce anarhije  koji  hoće srušiti  društvo , muškarce kemijske  industrije  u  bijelim  kutama , muškarce znanosti ,  novca  i  tehnike , muškarce -  krunu  stvorenja .  Koje  li  poruge ! Malo  čujem  o  muškarcima  kao  očevima .

Samo  ako  se  time  da  nešto zaraditi za dan  očeva , doći će  i  on  u  izloge nekoliko dana .

Očevi  se zapravo vrlo  malo cijene .

Pa  ipak su  oni jedini  muškarci  važni  za život , za  radost  i  ljubav u  ovome  svijetu.

Oni  su  temelj  i  krov kuće ovoga svijeta  u kojoj  se majke brinu za  boju  i  toplinu . Očevi  bude  i  štite život.

Biti  otac znači :  biti luka ,  oslonac za male ,  slabe ljude .

Jednom  u  godini  kravata ,  to  nije ono  pravo za oca . Češće  nekoliko  ruku  ili  ručica oko  vrata, od  toga  će  imati  više od  svih  kravata  svijeta.