Šesto poglavlje

Mudrost lične promene

Ja sam umetnik življenja — moje umetničko delo jeste moj život.

Suzuki

K

ao što je i rekao, Džulijan se pojavio u mojoj kući sledeće večeri. Oko 7.15, čuo sam brzo ku-canje na prednjim vratima moje kuće — projekat Kejp Kod sa odvratnim ružičastim roletnama zbog kojih je moja supruga smatrala da nam kuća izgleda kao iz časopisa „Arhitekčual dajdžest". Sam Džulijan je izgledao potpuno drugačije nego dan ranije. I dalje je pucao od zdravlja i širio oko sebe divan osećaj spoko-ja. Ali zbog odeće koju je nosio, osećao sam se poma-lo nelagodno. Njegovo gipko telo prekrivala je dugač-ka crvena tunika sa plavom kapuljačom ukrašenom vezenim ornamentima. Uprkos vrelini

julske večeri, kapuljača je prekrivala njegovu glavu.

„Pozdravljeni te prijatelju", reče Džulijan pun entuzijazma.

„I ja tebe."

„Nemoj da me gledaš tako uplašeno, šta si očekivao da ću da obučem - Armanija?"

Obojica smo počeli da se smejemo, najpre tiho. Ubrzo je naše kikotanje preraslo u grohot. Džulijan očito nije bio izgubio onaj uvrnuti smisao za humor kojim me je tako davno zabavljao.

Kada smo seli u moju prenatrpanu ali ipak udobnu dnevnu sobu, primetio sam bogato ukrašenu drvenu brojanicu koja mu je visila oko vrata.

„Šta je to? Zaista je divna."

,,O tome kasnije", rekao je, vrteći kuglice između palca i kažiprsta. „Imamo o mnogo

čemu da pričamo večeras."

„Hajde da počnemo. Ništa nisam mogao danas da radim, bio sam tako uzbuđen zbog našeg susreta."

Istog momenta Džulijan je počeo da priča otkriva-jući kako se menjao i kako je to bilo jednostavno. Pričao mi je o drevnim tehnikama za kontrolu uma koje je naučio i o tome kako da izbrišemo naviku da brinemo koja je toliko raširena u našem društvu. Govorio je o mudrosti koju su delili Jogi Raman i ostali kaluđeri, mudrosti življenja jednim svrsishodnijim, bogatijim životom, i o nizu načina da se oslobodi izvor mladosti i energije koji je zakopan duboko u svakom od nas.

Uprkos tome što je ubeđenje sa kojim je govorio bilo jasno, ja sam postao skeptičan. Da li sam ja žrtva neke podvale? Na kraju krajeva, ovaj advokat obučen na Harvardu bio je nekad veoma poznat u firmi po svojim šalama. Zatim, njegova priča nije bila ništa manje  nego  fantastična.  Razmislite:  jedan  od  najpoznatijih  advokata  u  ovoj  zemlji,

odustaje od dalje borbe, prodaje sva svoja ovozemaljska dobra, odlazi u Indiju radi duhovne odiseje, samo zato da bi se vratio kao mudri prorok sa Himalaja. To ne može da bude stvarno.

„Hajde, Džulijane. Prestani da me vučeš za nos. Čitava ta priča počinje da liči na neki od tvojih gegova. Kladim se da si iznajmio tu tuniku u nekoj od radnji za iznajmljivanje kostima u ulici preko puta moje kancelarije", izlanuo sam zabrinuto se smešeći.

Džulijan mi je brzo odgovorio, kao da je očekivao moju nevericu. „Na sudu, kako dokazuješ tvoj slučaj."

„Nudim uverljive dokaze."

„Tačno. Pogledaj dokaze koje ti ja nudim. Pogledaj u moje glatko lice bez bora. Moju fizičku snagu. Možeš li da vidiš da sam oslabio? Obrati pažnju na moj mir. Sigurno možeš da vidiš da sam se promenio?"

Pogodio je cilj. Ovo je bio čovek koji je samo pre par godina izgledao stariji nekoliko decenija.

„Nisi se podvrgao plastičnoj hirurgiji, zar ne?"

„Ne", smešio se. „Oni se usredsrede na spoljašnji izgled osobe. Meni je bilo potrebno da ozdravim iznutra. Moj neuravnotežen, haotičan način života doveo me je u veliku nevolju. To je bilo mnogo više od infarkta koji me je pogodio. Bio je to slom mog unu- tarnjeg bića."

„Ali tvoja priča, to je tako misteriozno i neobično."

Iako sam bio uporan, Džulijan je ostao miran i strpljiv. Uzeo je čajnik koji je stajao na stolu ispred njega i počeo da sipa čaj u moju šolju. Sipao je dok se šolja nije napunila — a onda je i dalje nastavio da sipa! Čaj je počeo da se preliva sa strane na tanjirić, a zatim na dragoceni persijski tepih moje žene. Prvo sam to pos-matrao ćuteći. Zatim nisam više mogao da izdržim.

„Džulijane, šta to radiš? Moja šolja je prepunjena. Bez obzira koliko pokušavaš, više ne može da stane!", nestrpljivo sam uzviknuo.

Pogled mu se zadržao na meni. „Molim te nemoj da shvatiš ovo na pogrešan način. Zaista te poštujem, Džone. Oduvek sam. Ipak, kao i ova šolja i ti si izgleda pun tvojih vlastitih ideja. I kako onda može još da stane dok ti prvo ne isprazniš svoju šolju?"

Istinitost njegovih reči me je pogodila kao grom. Bio je u pravu. Mnoge godine sam u konzervativno pravničkom svetu radio iste stvari svakog dana sa istim ljudima, koji su svakog dana razmišljali na isti način i to je ispunilo moju šolju do vrha. Moja supru-ga Dženi mi je oduvek govorila da bi trebalo da srećemo nove ljude i istražujemo nove stvari.

„Džone, volela bih da imaš makar malo više avanturističkog duha", rekla bi.

Ne mogu da se setim kada sam zadnji put čitao neku knjigu, a da nije imala veze sa pravom. Profesija je bila moj život. Shvatio sam da je sterilan svet u kome sam odrastao otupeo moju kreativnost i ograničio moje vidike.

„U redu. Shvatam šta želiš da kažeš", priznao sam. ,verovatno su sve ove godine mog rada u advokaturi učinile da postanem veliki skeptik. Od momenta kada sam te juče video u mojoj kancelariji, nešto duboko u meni mi je govorilo da je tvoja promena istinska i da u tome leži neka pouka za mene. Moguće da jednostavno nisam želeo da poverujem u

to."

„Džone, večeras je prvo veče tvog novog života. Tražim od tebe samo da duboko razmisliš o mudrosti i strategijama koje ću podeliti sa tobom i da ih primenjuješ verujući u njih u periodu od mesec dana. Prihvati metode duboko verujući u njihov efekat. Postoji razlog zašto su preživele hiljade godina — one deluju."

„Mesec dana izgleda dugačko."

„Šest stotina i sedamdeset dva časa rada na sebi samom da bi se značajno unapredio svaki budan trenutak tvog preostalog života nije visoka cena, zar ne misliš tako? Ulaganje u samog sebe je najbolje ulaganje koje ćeš ikada da učiniš. To neće unaprediti samo tvoj život, već i život svih oko tebe."

„Kako to misliš?"

„Tek kad ovladaš umetnošću voljenja samog sebe, možeš iskreno da voliš druge. Tek kad otvoriš svoje srce, možeš da dotakneš srca drugih. Kada se osećaš živo i uravnoteženo, mnogo je lakše da budeš bolja osoba."

„Šta mogu da očekujem da se desi u tih šest stotina i sedamdeset dva časa koji čine mesec dana?", otvoreno sam pitao.

„Osetićeš zapanjujuće promene u načinu funkcionisanja tvog uma, tela, čak i duše. Imaćeš više energije, entuzijazma, unutarnje harmonije nego ikad pre u svom životu. Ljudi će početi da ti govore kako izgledaš mlađe i srećnije. Trajan osećaj blagostanja i ravnoteže vratiće se brzo u tvoj život. To su samo neke od dobrih strana Šivana sistema."

„Opa..."

„Sve što ćeš čuti večeras stvoreno je da bi ti poboljšao svoj život, ne samo lično i profesionalno već i u pogledu stanja duha. Saveti mudraca su aktuelni danas kao što su bili i pre pet hiljada godina. To neće samo da obogati tvoj unutarnji svet već će da popravi i tvoju objektivnu stvarnost i da te učini daleko efikasnijim u svemu što radiš. Ova mudrost je zaista najjača sila sa kojom sam se ikad sreo. Pogađa pravo u metu, praktična je i oprobana kroz vekove. I što je najvažnije svako može da je primeni. Ali pre nego što ovo znanje podelim sa tobom, moram da te zamoli da mi nešto obećaš."

Znao sam da će biti nekog uslovljavanja. „Nema ništa džabe", govorila bi moja majka.

„Kada upoznaš snagu o kojoj ti pričam i veštine koje su meni pokazali mudraci Šivane i budeš video njihove dramatične rezultate u svom životu, moraćeš da ispuniš svoju misiju i preneseš tu mudrost na druge koji će imati koristi od toga. To je sve što tražim od tebe. Na taj način ćeš pomoći i meni da ispunim obećanje koje sam dao Jogi Ramanu."

Složio sam se bez razmišljanja, a Džulijan je počeo da me podučava sistemu koji je on smatrao svetim. Dok su tehnike kojima je Džulijan ovladao za vreme svog boravka u Šivani bile raznolike, srce Šivana učenja činilo je sedam osnovnih vrlina, sedam fundamentalnih principa koji su predstavljali ključ duhovnog prosvetljenja, lične odgovornosti i vođenja samog sebe kroz život.

Jogi Raman je bio prvi koji je sa Džulijanom podelio tih sedam principa, nakon nekoliko meseci njegovog boravka u Šivani. Jedne vedre noći, kada su svi ostali bili u dubokom snu, Raman je nežno zakucao na vrata Džulijanove kolibe. Glasom ljubaznog vodi-ča, izgovorio je: „Dugo vremena sam te pažljivo pos-matrao Džulijane. Verujem da si ti pristojan čovek koji od sveg srca želi da ispuni svoj život sa svim što je dobro. Od kada si stigao, otvorio si se prema našoj tradiciji i prihvatio je kao svoju vlastitu. Upoznao si naše

svakodnevne navike i video si njihove mnogobrojne zdrave efekte. Poštovao si naš način. Naš narod živi vekovima tim jednostavnim, mirnim životom, a naše metode nisu baš poznate. Svet  treba da čuje našu filozofiju prosvetljenog načina života. Večeras, uoči početka trećeg meseca tvog boravka u Šivani, počeću da delim sa tobom naše učenje, ne samo radi tvoje koristi već u korist svih u tvom delu sveta. Sedeću sa tobom svakog dana kao što sam sedeo s mojim sinom kad je bio dete. Na žalost on je umro pre nekoliko godina. Njegovo vreme je došlo i ja nisam pitao zašto. Uživao sam u vremenu koje smo zajedno proveli i čuvam uspomene. Ja sad tebe doživljavam kao svog sina i zahvalan sam što će sve što sam ja naučio tokom mnogih godina razmišljanja u tišini, nastaviti da živi u tebi."

Pogledao sam u Džulijana i video da su mu oči zatvorene, kao da se u mislima vratio u tu bajkovitu zemlju koja ga je blagoslovila znanjem.

„Jogi Raman mi je ispričao da se sedam vrlina za život preplavljen unutarnjim mirom, radošću, duhovnim bogatstvima nalaze u jednoj mističnoj priči. Ova priča je okosnica svega. Zamolio me je da zatvorim oči, kao što sam to sad uradio ovde na podu tvoje dnevne sobe. Zatim je rekao da zamislim sledeću scenu:

Sediš usred čarobne, bujne, zelene bašte. Bašta je ispunjena najlepšim cvećem koje si ikad video. Sve okolo je savršeno mirno i tiho. Sladi se senzualnim užicima ove bašte i osećaj se kao da imaš sve vreme ovog sveta da uživaš u ovoj prirodnoj oazi. Kad budeš pogledao oko sebe videćeš da se u centru ovog bajkovitog vrta uzdiže crveni svetionik, visok šest spratova. Odjednom tišina u bašti biva prekinuta glasnim škripanjem vrata koja se otvara-ju u prizemlju svetionika. Posrćući izlazi skoro tri metra visok i oko četiri stotine kilograma težak japanski sumo rvač, koji ležerno luta posred vrta.

„Ima i dalje", smejuljio se Džulijan. „Japanski sumo rvač je skoro potpuno go. Ima samo ružičastu žicu kojom prekriva svoje genitalije."

Sumo rvač počinje da se kreće po bašti i nailazi na sjajnu zlatnu štopericu koju je neko ostavio tu pre mnogo godina. Oklizne se na nju i pada na zemlju uz ogromnu buku. Čini se da je pao u nesvest, leži miran i tih. Upravo kad pomisliš da je izdahnuo, on se budi podstaknut verovatno mirisom svežih žutih ruža koje cvetaju pored njega. Pun energije, skače na noge i instiktivno gleda na levu stranu. Zapanjen je onim što vidi. Primećuje kroz grmlje na samoj ivici bašte, vijugavu dugu stazu prekrivenu milionima svetlucavih dijamanata. Nešto ga tera da krene tom stazom i on kreće verujući u sebe. Staza ga vodi dole na put večne radosti i blaženstva.

Džulijan je bio razočaran kada je sedeći visoko na Himalajima pored kaluđera koji je spoznao život pun prosvetljenja, čuo ovu čudnu priču. Jednostavno, očekivao je da će čuti nešto šokantno, nešto što će ga podstaći na akciju, možda čak i ganuti do suza. Umesto toga sve što je čuo bila je luckasta priča o sumo rvaču i svetioniku.

Jogi Raman je primetio njegovu malodušnost: „Nikad nemoj da potcenjuješ moć jednostavnosti.

„Ova priča možda nije sofisticirana rasprava, kakvu si ti očekivao", reče kaluđer, „ali smisao njene pouke je u beskrajnoj osećajnosti i čednosti. Od dana kada si stigao, dugo sam razmišljao na koji način da podelim naše znanje s tobom. Najpre sam mislio da ti

održim seriju predavanja u roku od mesec dana, ali sam onda shvatio da taj klasičan način ne odgovara  čarobnoj prirodi znanja koja treba da stekneš. Zatim sam pomislio da zamolim svu moju braću i sestre da svakog dana provedu izvesno vreme sa tobom poučavajući te našoj filozofiji. Ali ni to, takođe, nije bio najefikasniji način da naučiš ono što moramo da ti kažemo. Nakon mnogo razmišljanja konačno sam došao do onoga što sam smatrao veoma kreativnim, a opet i izuzetno efikasnim načinom da podelim sa tobom ceo sistem Šivane i njegovih 7 načela — a to je eto ova mistična priča."

Dodao je: „Na prvi pogled to možda izgleda neoz-biljno, čak i detinjasto. Ali, uveravam te da svaki elemenat priče ima duboko značenje i sadrži večna načela prosvetljenog života. Simboli tih načela su: bašta, svetionik, sumo rvač, ružičasta žica, štoperica, ruže i vijugava staza od dijamanata. Mogu da te uverim da ćeš, ako zapamtiš ovu malu priču i temeljne vrednosti koje ona predstavlja, imati sve što ti je potrebno da uzdigneš svoj život na najviši nivo. Imaćeš sve informacije koje su ti potrebne da bi zaista uticao na kvalitet svog života kao i na živote svih onih koji su u kontaktu s tobom. A kada budeš primenio ovu mudrost u svakodnevnom životu, osetićeš promenu - mentalnu, emotivnu, fizičku i duhovnu. Molim te utisni ovu priču duboko u svoj um i nosi je u srcu. Ona će dati rezultate samo ako je prihvatiš bez rezerve."

„Na svu sreću Džone, ja sam to prihvatio. Karl Jung je jednom rekao: 'Vaša vizija će postati jasna onog trenutka kada budete u stanju da pogledate u svoje srce. Ko gleda izvan njega on sanja, a ko gleda unutra taj se budi.' Te posebne večeri, zagledao sam se duboko u svoje srce i postao svestan tajni o tome kako da obogatim um, negujem telo i hranim dušu. Sada je došao red na mene da svoje znanje podelim sa tobom."