Mrtvi pre vremena

Često sam govorio ljudima da se zaista živi tek kada se umre. Pasoš za život je da zamislimo sebe u grobu. Zamislite da ležite u kovčegu, u bilo kojoj poziciji. U Indiji se ljudi sahranjuju sa ukrštanim nogama. Tako ih i nose na mesto spaljivanja. Ponekad leže ispruženi. Zamislite, dakle, sebe kako ležite mrtvi. A sad, posmatrajte svoje probleme sa te tačke gledišta. Sve se menja, zar ne?

Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate vremena. Neverovatno zvuči, ali postaćete življi. Jedna od mojih knjiga,

/zvori, sadrži meditaciju ove vrste. Vidi se naše telo u raspadanju, zatim kosti, najzad

samo prah.

Kad god govorim o tome, ljudi kažu: "Odvratno!" Ali šta je tu odvratno? To je samo stvarnost, pobogu! Uprkos tom.e, mnogi od vas ne žele da vide stvarnost. Ne želite da mislite na smrt.

Ljudi ne žive. Većina vas ne živi, samo održava život u svom telu. To nije život. Vi ne živite sve dok vam ni najmanje ne bude važno da li ćete živeti ili umreti.  Na  toj tački počinjete da živite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni život, tek tada ga živite. Ali, ako neprestano štitite svoj život, vi ste mrtvi.

Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam kažem: "Siđite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno je silaziti, čitao sam

0nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas

nagovorim da pređete ulicu, jer vi kažete:

"Zar ne znate

koliko je ljudi pregaženo prelazeći ulicu?"

Ako ne mogu da vas nagovorim da pređete ulicu, kako ću vas nagovoriti da pređete neki kontinent? I ako ne uspem da vas nateram da gledate iznad vaših malih

1ograničenih ubeđenja, da bih vam otkrio jedan drugi

svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. Život vas je jednostavno pregazio.

Vi samo sedite u svom malom  zatvoru, preplašeni. Izgubićete svog Boga, svoju religiju, svoje prijatelje, sve živo. Život je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono što je govorio Isus. Da li ste spremni da sve stavite  na  kocku?  Znate  li  kada  ćete  biti

spremni na to? Kada to otkrijete, tada ćete znati da ono što ljudi definišu kao život, nije istinski život.

Ljudi pogrešno misle da živeti znači održavati život u telu. Zato treba da zavolite misao o smrti, zavolite je. Vraćajte se na nju, što češće. Mislite o čudesnosti tog tela, tog kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne ostane samo šačica praha. Od tog trenutka, doživećete takvo olakšanje, takvo olakšanje! Neki od vas verovatno ne znaju o čemu sada govorim - suviše se plašite da mislite o tome. Ali zaista  je ogromno  olakšanje kada čovek može da gleda na život iz te perspektive.

Da vam olakšam, obiđite neko groblje. To je zaista divno iskustvo, koje pročišćava. Pogledate neko ime i kažete sebi: "Vidi ovoga, živeo je pre mnogo godina; mora da je patio od istih problema kao i ja, mora da je proživeo mnoge neprospavane noći." Kakva ludost - mi živimo tako kratko. Jedan italijanski pesnik je napisao: "Svako stoji sam na srcu zemlje, obasjan zrakom sunca, i odmah je veče." To je samo zrak sunca, a mi ga traćimo. Traćimo ga svojim nemirom, svojim brigama, svojim gnevom, svojom glu-pošću.

Sada, dok se bavite ovom meditacijom, možete samo dospeti do nekih informacija, ali možete doći i do svesnosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo biće. Bar za čitavo trajanje tog trenutka. Tada ćete shvatiti razliku informacije i svesnosti.

Jedan moj prijatelj astronom objašnjavao mi je, pre nekog vremena, osnovne elemente astronomije. Nisam

do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u tački u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne tamo gde se u tom trenutku nalazi, jer sunčevom zraku toliko treba da stigne do nas. Tako nam i zvezde šalju svoju svetlost od pre stotina hiljada godina. Prema tome, kada ih gledamo, one su u tom trenutku verovatno na sasvim drugom mestu, ili možda čak više ne postoje. Ta-kođe mi je rekao da, ako zamislimo čitavu jednu galaksiju, ova naša Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mle-čnog puta. A takvih galaksija ima na stotine miliona. Svemir se, po onome što se saznalo, širi brzinom od dva miliona milja u sekundi. Posle svega što sam čuo, kad sam izašao napolje, pogledao sam u nebo na neki drugi način. I to je svesnost.

Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao informacije ili se, najednom, može otvoriti potpuno nov pogled na život - šta smo mi, šta je čitav svet, šta je ljudski

život?  Eto  na  šta  mislim  kada  govorim  o svesnosti.