More

U gluho doba noći,

Dok čovjek drijema pod pokrivačima, Šuma objavljuje:

»Ja sam snaga Koju sunce izvuče Iz srca zemlje.«

More ostaje tiho, govoreći samo sebi:

»Ja sam snaga.«

Litica veli:

»Vjekovi me podigoše da budem kao spomenik Do sudnjega dana.«

More ostaje mirno, govoreći samo sebi:

»Ja sam spomenik.«

Vjetar zavija:

»Ja sam snažan,

Ja dijelim nebo i zemlju.«

More ostaje mirno, govoreći samo sebi:

»Vjetar je moj.« Rijeka veli:

»Ja sam bistra voda Koja taži žeđu zemlje.«

More ostaje mirno govoreći samo sebi:

»Rijeka je moja.«

Planinski vrhunac veli:

»Stojim visoko kao zvijezda Usred nebesa.« More ostaje mirno, govoreći samo sebi:

»Vrhunac je moj.« Mozak veli:

»Ja sam upravljač;

Svijet je u onima koji upravljaju.«

More ostaje drijemajući, govoreći u svojem snu:

»Sve je moje.«