10

Opet sam posetio don  Huana  30.  maja  1969.  i  otvore­ no mu odmah rekao kako bih želeo da još jednom po­ kušam da »vidim«. On odrečno odmahnu glavom i na- smeja se, a ja  se  osetih  pobuđen  da  negodujem.  Rekao mi je da mora m biti strpljiv i  da  to  nije  pogodno  vre- me,  ali  ja  sam  tvrdoglavo  ponavljao  da  sam  spreman.

Izgleda da ga to moje navaljivanje nije naljutilo. Po­ kušao je ipak da pređe na razgovor o nečemu drugom. Međutim, ja  nisam  popuštao  i  zamolio  sam  ga  da  mi kaže šta treba da  činim  da  bih  savladao  svoje  nestrp­ ljenje.

»Moraš se ponašati kao ratnik«, reče.

»Kako?«

»Čovek se nauči da se ponaša kao ratnik kad tako postupa,  a  ne  priča.«

»Rekao si jednom  prilikom  da  ratnik misli  na  svo­ ju smrt. Ja stalno mislim na nju, ali to očigledno nije dovoljno.«

Izgleda da ga je to nerviralo, jer je nestrpljivo cok- nuo  usnama.  Rekoh  mu  da  nisam  želeo  da  ga  naljutim i da sam spreman da se vratim u Los Anđeles  ako  mu nisam potreban tu u kući. Don Huan me blago  potapša po leđima i reče da se on na mene nikada ne ljuti; pro­ sto je smatrao  da ja već znam  šta znači biti ratnik.

»Šta  da  činim  da bih živeo  kao  ratnik?«  upitah.

On skide šešir i počeša se po slepoočnicama. Po­ gleda  me  netremice  pa  se  nasmeši.

»Ti voliš  da  ti  se  sve baš  doslovce  kaže,  je  li?«

»Moj   mozak  tako  radi.«

»A  ne mora tako.«

»Ne znam kako bih se mogao promeniti. Zato te i molim da mi tačno kažeš šta da radim da bih živeo kao ratnik; kad bih to znao, nekako bih našao način da pre­ ma  tome  podesim  svoje  ponašanje.«

Moje su mu se reči morale učiniti smešne, jer se smejao  dok  me  je  opet  tapšao  po  leđima.

Imao sam utisak da  je  samo  malo  trebalo  pa  da mi kaže da odem, i zato hitro sedoh na asuru nasuprot njemu i produžih s pitanjima.  Želeo  sam  da  znam  za­ što  moram  da  čekam.

Objasnio mi je da postoji mogućnost da  opet  sret­ nem čuvara čak i ako ga ne budem tražio, ako budem i dalje tako nesređeno  pokušavao  da  »vidim«  pre  nego što mi »zacele rane« stečene u borbi sa čuvarom.  Don Huan me uvaravao da niko u  tom  položaju  ne  bi  mo­ gao  da  preživi  takav  susret.

»Moraš potpuno da  zaboraviš  čuvara  pre  nego  što se ponovo upustiš u pokušaj  da vidiš«, reče mi on.

»Kako  iko  može  da  zaboravi  čuvara?«

»Ratnik   mora   da   upotrebi   svoju   volju   i   strpljenje

da  bi  zaboravio.  U  stvari,  ratnik  raspolaže  samo  svo­

jom  voljom  i  strpljenjem  i  njima  gradi  sve  što  želi.«

»Ali   ja   nisam   ratnik.«

»Počeo si da učiš nauku čarobnjaka. Nemaš više vremena za povlačenje ni za kajanje. Imaš samo vreme­ na da živiš kao ratnik i  da  se  trudiš  da  stekneš  strplje­ nje i  čvrstu volju,  hteo   ti to ili  ne hteo.«

»Kako  se ratnik  trudi za  to?«

Don Huan je dugo razmišljao pre nego što je od­ govorio.

»Mislim da se o tome ne može uopšte govoriti«,  re­ če naposletku. »Naročito  ne o volji. Volja  je  nešto  sas­ vim izuzetno. To se zbiva tajanstveno. Ne može se nika­ ko objasniti kako  se  čovek njom  služi,  osim  što  se  mo­ že  reći  da  se  pomoću  nje  postižu  zapanjujući  rezultati.

Možda je prvo od svega što čovek treba da čini to da postane svestan da  može  razvijati  svoju  volju.  Ratnik to zna, pa čeka i dalje na to. Ratniku to, međutim, ne pa­ da teško;  on zna  da čeka na  svoju volju.

»Moj dobrotvor mi  je  rekao  da  je  ratnik  svestan da čeka i da zna na šta čeka.  I  ti  si  svestan  da čekaš. Bio si sa mno m godinama, a ipak ne znaš na šta čekaš. Običnom čoveku je veoma  teško  ako  ne  i  nemogućno da zna na šta čeka. Ali ratniku  je  to  jasno;  on  zna  da čeka  na  svoju  volju.«

»Šta je u stvari volja? Je li to odlučnost slična onoj koju tvoj unuk Lusio ima kad je naumio da nekako do­ đe  do  motocikla?«

»Nije«, reče don Huan tiho i nasmeja se. »To  nije volja. Lusio samo sebi ugađa. Volja je nešto  drugo, ne­ što veoma jasno i snažno što  upravlja  našim  postupci­ ma. Volja je nešto čime se čovek služi, na primer,  da dobije bitku koju bi po svim  normalnim  procenama morao  da  izgubi.«

»Onda je volja bez sumnje ono što mi  nazivamo hrabrošću«,  rekoh.

»Nije. Hrabrost je nešto drugo. Hrabri  ljudi  su  oni na koje se  možeš  osloniti,  plemeniti  ljudi  uvek  okruže­ ni onima koji  se  sjate  oko  njih  i  dive  im  se,  ali  veoma je malo hrabrih koji imaju volju. To su obično  neustra­ šivi ljudi koji su skloni da izvode smele podvige — one koji se razumom mogu shvatiti; najčešće  je  hrabar  čo­ vek zastrašujući i ljudi  ga  se  boje.  S  druge  strane,  vo­ lja je u vezi sa zapanjujućim postupcima koji nisu u skladu sa našim uobičajenim zdravim razumom.«

»Je li volja vlast koju možemo imati na d sobom samim?«  upitah.

»Moglo bi  se reći da je  to neka vrsta kontrole.«

»Misliš li da bih  mogao  da  vežbam  svoju  volju  na taj  način  što  bih  se  odricao  izvesnih  stvari?«

»Kao  na  primer  da  više  ne  postavljaš  pitanja?« ubaci   on.

Rekao je to tako šaljivim tonom da sam morao pre­ stati da pišem kako bih pogledao u njega. Obojica se nasmejasmo.

»Ne«,  reče  on.  »Odricanje  je  opet  jedan  vid  ugađa­ nja sebi i ja ti  to nikako ne bih preporučio.  Zato  ti  do­ puštam  da me pitaš  što  god hoćeš.  Kad bih ti  rekao  da me više ništa ne pitaš, tvoja volja bi mogla da se izvito­ peri  od  uzdržavanja.  Popuštanje  sebi  putem  odricanja je  daleko  najgore;  to  nas  navodi  da  poverujemo  kako činimo bogzna šta,  dok smo u stvari usredsređeni na se­ be same. Volja o kojoj  ti ja govorim nije u tome da pre­ staneš  s pitanjima. Volja je moć.  I, budući moć, ona  se mora kontrolisati  i uskladiti, a za  to  treba vremena.  Ja to  znam  i  zato  imam  strpljenja  s  tobom.  Kad  sam  bio u  tvojim  godinama,  i  ja  sam bio  impulzivan  kao ti.  Ali promenio  sam  se.  Naša  volja  dejstvuje  uprkos  našem popuštanju  sebi.  Tvoja  volja,  na  primer,  već  otvara  je­ dnu  pukotinu,  malo-pomalo.«

»O  kakvoj  pukotini  govoriš?«

»U svima nama postoji jedna pukotina, kao ono me­

ko  mesto  na  dečjem  temenu  koje  s  godinama  očvrsne;

međutim,  ova  pukotina  se  sve  više  širi  što  čovek  više

razvija  svoju  volju.«

»Gde se nalazi ta pukotina?«

»Na   onom   mestu   gde   su   i   svetleća   vlakna«,   reče

upirući  prstom  u  donji  deo  svog  trbuha.

»Kakva   je   ona?   Čemu   služi?«

»To  je  jedan   otvor  kroz  koji   volja  može   da  izbije napolje    kao    strela.«

»Je  li  volja  predmet?   Ili,  možda,   slična   kakvom predmetu?«

»Nije. To sam ti rekao samo zato da  lakše  razu- meš. Ono što  čarobnjak  naziva  voljom  jeste  moć  koja se nalazi u nama. To nije ni misao, ni predmet, ni želja. Prestati s pitanjima ne predstavlja volju, jer je zato po­ trebno i misliti i  želeti.  Volja je  ono  što  te  može  dove­ sti do uspeha onda kad ti misao kaže da si poražen. Vo­ lja te čini nepovredivim.  Volja je  ono  što  čarobnjak  ša­ lje kroz zid,  kroz  prostor,  pa  čak  i  na  mesec,  ako  mu se  prohte.«

Više nisam  imao  šta  da ga  pitam.  Bio sam umoran i prilično napet. Plašio sam se da će  mi  don  Huan  reći da  se vratim  kući  i  to  me  je nerviralo.

»Hajdemo  u brda«,  naglo reče, pa ustade.

Na putu je opet govorio o volji i smejao se mom očajanju  što  ne  mogu  da  hvatam  beleške.

Opisao  mi  je  volju  kao   silu  koja  predstavlja  pravu

vezu  između  ljudi  i  sveta.   Veoma  brižljivo   je   nastojao

da utvrdi  da je svet ono što  opažamo, bez obzira na ko­

ji  ga mi način  opažali.  Don  Huan je  tvrdio  da  »opažati

svet«   predstavlja   proces   poimanja   svega   što   nam   se

prikaže.  Ovo  specijalno  »opažanje«  vrši  se  pomoću  na­

ših   čula   i   volje.

Pitao sam ga da li je volja šesto čulo. Odgovorio je da bi se pr e moglo reći da je to odnos između nas i opa- žajnog  sveta.

Predložio  sam  mu  da  zastanemo  kako  bih  to  zabe-

ležio. Nasmejao  se i produžio  da  korača.

Nije   mi   te   večeri   rekao   da   idem   kući,   već   je   slede- ćeg  jutra  posle   doručka   sam  potegao   razgovor   o  volji.

»Vi voljom nazivate čvrst karakter i snažnu  lič­ nost«, reče. »Za čarobnjaka je volja nešto  drugo:  sila koja izvire iz čoveka i vezuje se za spoljni svet.  Ona iz­ lazi iz stomaka, tačno odavde, s mesta gde se nalaze svet- leća  vlakna.«

Protrljao  je  svoj  pupak  da bi mi pokazao  to mesto.

»Kažem da izlazi odavde zato što je čovek može ose-

titi  kako  tu  izlazi.«

»Zašto   to   nazivaš  voljom?«

»Ja to ne nazivam ničim. Moj dobrotvor je to  na­ zivao voljom,  i  drugi  ljudi od  znanja to tako  zovu.«

»Juče  si  rekao  da  se  svet  može  opaziti  čulima,  ali i voljom.  Kako je to mogućno?«

»Običan čovek može da ,hvata' predmete na ovom svetu samo rukama, očima, ili  ušima, ali  čarobnjak  mo­ že da ih uhvati i nosem, jezikom, ili voljom, naročito voljom. Ne mogu  ti  zaista  opisati  kako  se  to  radi,  ali ni ti, na primer, ne možeš meni opisati kako čuješ. Ja slučajno mogu i da čujem pa zato možemo  da  razgova­ ramo o tome što čujemo, ali ne  i  kako  čujemo.  Čarob­ njak se služi voljom da bi opažao  svet.  Ali  to  opažanje nije isto kao kad čuješ. Kad gledamo u svet, ili kad ga čujemo, imamo utisak da je on tu oko nas i da je  stva­ ran. Međutim,  kad svet opažamo  voljom,  svesni  smo  da

on nije ,tu oko nas' ni ,stvaran' kao što mi uobraža- vamo.«

»Je  li  volja  isto  što  i  viđenje?«

»Nije.   Volja  je   sila,  moć.   Viđenje  nije  sila;   pre  bi

se  moglo  reći  da  se  tako  prodire  kroz  stvari.  Čarobnjak

može  da  ima veoma  snažnu volju,  a  da  ipak ne vidi,  što

znači  da  samo  čovek  od  znanja  opaža  svet  svojini  čuli­

ma,  svojom  voljom,  a  isto  tako  i  tim  što  vidi.«

Rekao sam mu da mi sad nije baš  nimalo jasno ka­ ko treba da se poslužim  voljom  da  bih zaboravio  čuva­ ra. Izgleda da su ga te reči i moja zbunjenost razveselili.

»Kazao sam  ti  da  se  u  tvojoj  glavi  napravi  zbrka čim progovoriš«, reče kroz smeh. »Ali sad bar  znaš  da čekaš na  svoju  volju.  Još  ne  znaš  šta  je  to  ni  kako  ti se to može desiti. Zato pažljivo motri  na  sve  što  činiš. Ono  što  ti  može  pomoći  da  razviješ  svoju  volju  nalazi se  među  malim   stvarima  koje  činiš.«

Don  Huan  nije  bio   kod  kuće  celo   jutro;   vratio   se rano po podne sa svežnjem suvog bilja. Pozvao me ma- hnuvši mi glavom  da  mu  pomognem  i  onda  smo  zajed­ no ćutke  radili  razvrstavajući  te  biljke.  Kad  smo  zavr­ šili, seli smo da  se  odmorimo  i  on  mi  se  dobronamer- no   osmehnuo.

Rekao sam mu veoma ozbiljno da sam čitao svoje beleške i da i pored toga još ne razumem šta  znači  biti ratnik  ni  šta  je  volja.

»Volja  nije  ideja«,  reče  on.

Tada mi je prvi put tog dana nešto rekao.

Posle duže pauze produžio je: »Ti i  ja  smo  različiti. Naše prirode nisu slične.  Ti  si  po  prirodi  žešći  od  me­ ne. Kad sam ja bio u tvojim godinama,  nisam  bio  na- prasit nego podmukao; ti si sušta suprotnost meni. Moj dobrotvor je bio kao ti; on bi  bio  savršeno  podesan  da bude tvoj  učitelj.  Bio  je  veliki  čarobnjak  ali  nije  video, ne   onako   kako   vidimo   ja  ili   Henaro.   Ja   razumem   svet i živim rukovodeći se tim što vidim. Moj dobrotvor je međutim, morao da  živi  kao  ratnik.  Ako  čovek  vidi,  on­ da ne mora  da  živi  kao  ratnik,  ni  kao  bilo  šta  drugo, jer može sve  da  vidi  onako  kako  jeste  pa  prema  tome da  upravlja  svojim  životom.  Ali,  čini  mi  se  da  ti,  s  ob-

žirom  na  svoju  prirodu,  nećeš  nikada  naučiti  da  vidiš;

ako tako bude, moraćeš ceo život da proživiš kao ratnik.

»Moj dobrotvor je govorio da čovek,  kad  se  jed­ nom otisne u carstvo magije,  vremenom  postane  sves­ tan toga da je zauvek  napustio  običan  svet;  da  je  zna­ nje odista nešto strašno; da sredstva i načini običnog života više nisu zaštita koja ga čuva, i da mora  da živi novim životom ako želi da  opstane. Prvo što  u tom tre­ nutku  treba  da  učini  je  to  da  poželi  da  postane  ratnik, a to je veoma važan korak i odluka.  Zastrašujuća  pri­ roda znanja je takva da  mu  ne preostaje  ništa drugo  do da  postane  ratnik.

»U vreme kad znanje  postane  nešto  tako  zastrašu­ juće, čovek isto tako uviđa da  je  smrt  njegov  nezamen- ljivi drug  koji  zajedno  s  njim  sedi  na  asuri.  Svaki  de- lić znanja koji postane  moć  sadrži  smrt  kao  svoju  gla­ vnu  snagu.  Smrt  daje  onaj  poslednji   finiš,   i   sve   što smrt   dodirne   postaje   moć.

»Čovek koji pođe putevima magije suočava se s opa­ snošću neodložnog uništenja na svakoj okuci tako da neminovno  postaje  veoma  svestan  smrti.  Bez  te  svesti o smrti on bi bio samo  običan  čovek  koji  se  bavi  obič­ nim poslovima. Nedostajala bi mu ona snaga, ona kon­ centracija koja je nužna da bi  se  čovekov  obični  bora­ vak  na  zemlji  preobrazio  u  magijsku  moć.

»Tako, da bi bio ratnik, čovek mora pre svega, i opravdano, da bude veoma svestan svoje smrti. Ali, kad bismo  se  brinuli  zbog  smrti,  svi  bismo  se  usredsredili na sebe, a to bi  bilo  porazno.  I  zato  je  sledeće  što  čo­ vek mora imati  da  bi  bio  ratnik,  osećanje  da  je  izdvojen od svega ostalog. Tada pomisao na smrt koja nas može zadesiti  svakog  trenutka  umesto  da  nas  potpuno   obuz­ me   izaziva   u   nama   ravnodušnost.«

Don Huan ućuta i  pogleda  me.  Činilo  mi  se  da  če­ ka  da sad ja  nešto  kažem.

»Razumeš   li?«   upita.

»Razumeo sam to što je rekao, ali nisam mogao da shvatim kako se može postići to  osećanje  izdvojenosti. Rekoh  mu  da  sam  sa  stanovišta  svog  šegrtovanja   kod njega   već   doživeo   taj   trenutak   kad   znanje   postaje   ne-

što zastrašujuće. Mogu isto  tako  iskreno  da  kažem  da za mene obične premise svakodnevnog života više nisu nikakav oslonac. I  želim,  ili  možda  je  bolje  reći  da  mi je više potrebno nego što želim, da postanem ratnik  i živim  kao  ratnik.

»Sad  se  moraš   izdvojiti«,   reče.

»Od čega?«

»Izdvojiti  se  od  svega.«

»To  nije  mogućno.  Ne  želim  da  živim  kao  pusti­

njak.«

»Biti pustinjak znači popuštati sebi, i ja  na  to  ni­ sam  ni  mislio.  Pustinjak  nije  izdvojen,  jer  je  on  svesno i  namerno  odlučio  da  bude  pustinjak.

»Samo pomisao na smrt pomaže  čoveku da se do­ voljno  izdvoji  tako   da   onda   ne   može   ničemu   više   da se prepusti. Samo  pomisao  na  smrt  čini  čoveka  dovolj­ no izdvojenim da ne može  sebi  ništa  da  uskrati.  Ali  ta­ kav čovek ne  čezne  ni  za  čim,  jer  je  stekao  tihu  strast za životom i  za  svim  što  je  u  vezi  sa  životom.  On  zna da mu je  smrt  za  petama  i  da  mu  neće  dopustiti  da  se ni za šta čvrsto veže, pa će zato  okusiti  sve  ali  bez  žu­ dnje.

»Tako izdvojen čovek koji zna da se ne  može  odu- preti smrti, ima samo  jedan oslonac:  snagu  svoje  odlu­ ke. On mora potpuno da shvati  da je  odgovoran  za  ono za šta se opredelio, i kad je jednom doneo odluku, više nema vremena za kajanje ni prebacivanje. Njegove  od­ luke su konačne, prosto zato što mu smrt ne dopušta da se  za bilo  šta veže.

»I tako, svestan svoje smrti, s tom izdvojenošću i snagom svoje  odluke,  ratnik  strateški  organizuje  svoj život. Vodi ga saznanje o sopstvenoj smrti čineći ga is­ tovremeno  izdvojenim  i   veselim;    snaga   njegove   konač­ ne odluke  osposobljava  ga  da  bira  ne  žaleći  ni  za  čim  i to što izabere uvek je najbolje sa strategijske tačke  gle­ dišta;  i  tako  sve  što  mora  on  izvršava  sa  zadovoljstvom i   s  radosnom  efikasnošću.

»Kad se neko tako ponaša, za  njega  se  s  pravom može  reći  da  je  ratnik  i  da  je  stekao  strpljenje!«

Don Huan me pitao  imam  li  šta  da  mu  kažem  na to,  a  ja  odgovorih  da  bi  za  taj  zadatak  koji  mi  je  opi-

sao bio potreban ceo život. Rekao mi je da se suviše bunim pred njim, ali da i  pored toga  znam da  se pona­ šam, ili ba r pokušavam da se ponašam, kao  ratnik  u svom  svakodnevnom  životu.

»Imaš   dosta  dobre  kandže«,  reče  mi   smejući  se.

»Pokaži mi  ih  s  vremena na vreme.  To je dobra vežba.«

Načinih pokret imitirajući  kandže  i  zarežah,  a  on se nasmeja. Onda  kašljucanjem  pročisti  grlo  pa  produ­ ži da govori.

»Kad ratnik stekne strpljenje,  na  dobrom  je  putu da stekne i  volju.  On  ume  da  čeka.  Njegova  smrt  sedi na asuri do njega i  njih  dvoje  su  prijatelji.  Njegova smrt ga savetuje, na tajanstven način, kako  treba  da bira, da se opredeljuje i kako da živi strateški. I ratnik čeka! Rekao bih da on čeka bez ikakve nervoze zato što zna da čeka na svoju  volju,  i  jednog  lepog  dana  pođe mu za rukom da izvede nešto što je normalno sasvim neizvodljivo. Može se čak desiti i to da sam nije ni sve- stan svog podviga. Ali kako će on i dalje izvoditi nemo­ guće podvige, ili će mu se stalno događati normalno nemoguće stvari, on postaje svestan da  se  pojavila  je­ dna nova sila. Sila koja izvire  iz  njegovog  tela  dok  on ide dalje pute m znanja. To u početku liči na svrab po trbuhu, ili na neko mesto tu koje peče  a  ničim  se  ne može smiriti, onda počinje da boli i da mnogo smeta. Ponekad su bol  i  to  osećanje  nelagodnosti  tako  veliki da ratnik mesecima pati  od  grčeva;  što  su  ti  grčevi  go­ ri, to bolje po njega. Veliki bol uvek  najavljuje  lepu moć.

»Kad ti grčevi prestanu, ratnik primeti da čudno oseća stvari oko sebe. Primećuje da sve što želi  zaista može da dotakne  pipkom  koji  izlazi  neposredno  iznad ili ispod njegovog pupka. Taj pipak  je  volja,  a  u  času kad on postane sposoban da njom hvata predmete oko sebe, može se s pravom reći da je ratnik prerastao u čarobnjaka  i  da  je  stekao  volju.«

Don Hua n ućuta i meni se učini da očekuje moj komentar ili neko pitanje. Nisam imao šta da  mu  ka­ žem. Veoma me zabrinulo to  što  ratnik  mor a  da  oseti bol  i da pati  od  grčeva,  ali  bilo  mi  je  neprijatno  da  ga

pitam da li  i  ja  mora m  proći  kroz  sve  to.  Upitao  sam ga najzad,  posle  duže  pauze,  i  on  se  nasmeja kao  da  je i očekivao to  pitanje.  Reče  da bol  nije baš  neophodan; on ga, na primer, nikad  nije  osetio  i  kod  njega  se  vo­ lja   prosto  odjednom  pojavila.

»Bio sam u brdima jednog dana«, poče on, »i nale- teo sam na pumu, ženku; bila je velika i gladna. Ja po­ tirčah, a ona za mnom. Popeh se na jednu stenu, a ona stade na 2  -  3  koraka od mene,  spremna za skok.  Ba­ cao sam kamenje na nju. Režala je i ustremila se da nasrne na mene. U  tom  trenutku  je  moja  volja  potpu­ no izbila iz mene i ja sam pomoću  nje  zaustavio  pum u pre nego što je skočila na  mene.  Milovao  sam  je  svo­ jom voljom. Zaista  sam  joj  njome  protrljao  sise.  Gleda­ la me je snenim očima i zatim legla, a ja sam kao vetar odjurio odatle da joj umaknem pre nego što je prođe ta omamljenost.«

Don Huan načini veoma smešan pokret imitirajući čoveka koji  trči da spase  glavu,  i  pri  tom pritiskuje  še- šir  da  mu ne padne.

Rekoh mu da mi nije prijatna pomisao  da  me  oče­ kuju  samo  pume  i  grčevi  ako  želim  da  steknem  volju.

»Moj dobrotvor je bio veoma moćan čarobnjak«, produži on.  »Bio  je  ratnik,  od  glave  do  pete.  Uspeo  je da   svoju  volju   fantastično   razvije.   Ali   može   se   postići i  više  od  toga;  čovek  može  naučiti  da  vidi.   Kad  nauči da vidi, on  više  ne  mora  da  živi  kao  ratnik.  Kad  nauči da vidi,  čovek postaje  sve zato  što  više  nije  ništa.  On tako reći iščezne iako je i dalje tu. Čini mi  se  da  je  to vreme kad čovek može da postane što god  zaželi  i  da dobije sve  što  poželi.  Ali  on  ne  želi  ništa  i  umesto  da se s ljudima poigrava kao sa igračkama, on ih  presreće negde na  po  puta  njihove  ludosti.  Oni  se  razlikuju  sa­ mo po  tome  što  čovek  koji  vidi  može  da  kontroliše  svo­ ju ludost, dok drugi ljudi  to  ne  mogu.  Čovek  koji  vidi više  nema  aktivnog  interesa  za  druge  ljude.   Viđenje  ga je već sasvim odvojilo od svega onoga što je ranije po­ znavao   i  znao.«

»Ježim se već pri samoj pomisli da se odvojim  od svega  što  znam«,  rekoh.

»Šališ se, zacelo! Trebalo bi da se naježiš  pri  po­ misli da nemaš da se  nadaš  ničemu  drugom  do  da  ćeš ceo svoj vek provesti radeći ono što si i  dosad  uvek radio. Pomisli na čoveka koji seje žito  iz  godine  u  go­ dinu sve dok se ne premori i ne ostari toliko da mu je teško i da ustane, pa leži pred kućom kao stari pas. Njegove misli i osećanja,  ono  najbolje u  njemu,  i  dalje se besciljno vrte oko onog  jedinoga  što  je  u  životu  či­ nio — oko sejanja žita. Za mene je to najstrašnije ra­ sipanje  čovekovog  života.

»Mi smo ljudi i suđeno nam je da učimo  i  da  bu­ demo  bačeni  u  nezamišljive  nove  svetove.«

»Da li za nas zaista postoje neki novi  svetovi?« upi­ tah  šaleći  se  pomalo.

»Ništa mi još nismo iscrpli, budalo«, odgovori on energično. »Viđenje je za  besprekorne  ljude.  Očeliči  sa­ da svoj duh, postani ratnik, nauči da vidiš, i onda ćeš uvideti  da  za  naše  oči  postoji  bezbroj  novih  svetova.«