Moj prvi razgovor sa dr Jungom

Decembra 1957. pisao sam Jungu i poslao mu člana k koji sam napisao za „Hindusta n Tajms".

Člana k se zvao „Raspeć e ega" i bio je inspirisan rečenico m filozofa Sarvapalija Radhakrišnana , potpredsednika Indije, iz govora koji je te godine održa o na svetskom kongresu religija u Delhiju. Jung mi nije lično odgovorio, jer zbog zauzetosti i bolesti nije odgovarao na pisma, a od njegove se- kretarice Anijele Jafe saznao sam da je člana k pročitao .

U Indiji sam tada čudn o živeo - pustio sam da mi dani besciljno prolaze, kao da postojim izvan vre- mena. Moj i utisci su bil i sasvim nepovezani i samo su prolazili kroz svest. Povremeno bih sedeo u pozi lotosa i upražnjava o koncentraciju po pravilima jo- ge, naročit o se usredsređujući na sveti slog om. Da upotrebim Jungovu terminologiju - bile su to godi- ne u kojima sam se stvarno borio za svoju dušu. Napisao sam priču Posete kraljice od Sabe, ne zna- jući da je to tek prva u nizu priča koje će nastati kao plodovi moje čudn e uznemirenosti. Kad a sam prvi put sreo Junga dao sam mu kopiju tog prvog rada u kojem se simboli Istoka i Zapada mešaju sa „1е- genda m a " m og života.

Značaj Indije za moj odnos sa Jungom je ogroman. Be z indijskog iskustva verovatno me nikada ne bi privukao taj veliki čovek - Indija je bila veza koja nas je spojila, ona je bila važn a i Jungu i He - seu. Indira Gandi, kćerk a premijera Nehrua, upoz- nala me je sa Dorot i Norman, inteligentnom Ame - rikankom koja je bila zainteresovana za Jungovo delo o simbolima. Kad a je saznala da želi m da upoznam Junga, gospođ a Norma n je poslala tele- gram dr Jolandi Jakobi, Jungovoj učenici u Cirihu , sa molbom da mi omogući susret. I pored pomoć i

dr Jakobi, u to vreme nije bilo lako sresti se sa Jun- gom koji je živeo u potpunoj osamljenosti. U Ciri - hu mi je rekla da se Jung odmara u Lokarnu . Pošt o sam morao da prođe m kroz Lokarn o da bih pose- tio Herman a Hesea, odlučio sam da pokuša m da se sretnem  sa Jungom.

Tako sam se 28. februara 1959, posle podne, našao u prostranom holu hotela „Esplanada " u Lo - karnu, čekajući dr Junga. Bi o je visok, malo povije- nih ramena, imao je meku sedu kosu, a u ruci je drža o lulu . Ljubazno me je pozdravio na engle- skom i pozvao da sednemo u ugao  pored  ograde, gde ćem o biti potpuno sami.

„Ču o sam da ste upravo došli iz Indije", rekao je.

„Bio sam tamo, pokušavajući da ubedim Induse da je nemoguć e osloboditi se svesti o sebi, ča k i u najdubljem   stanju   samadhija."

Tako je dr Jung odmah započe o osnovnu temu. Njegovi gestovi i reči bil i su svečani i otmeni - ispod njih se, međutim , nazirao vatreni entuzijazam koji je ukazivao na njegovu neobičn u vitalnost, iako mu je tada bilo gotovo osamdeset dve godine. Nastavio je: „Razgovara o sam o tome sa brahmanima koji su bili doktori i profesori na univerzitetu u Kalkuti , ali oni to nisu mogli da shvate. Pokuša o sam da im ob- jasnim da ako je, na primer, Ramakrišn a bio u sta- nju da se u trenucima duboke ekstaze sasvim oslo- bodi svoga svesnog, onda bi ti isti trenuci bil i nepo- stojeći. On nikako ne bi bio u stanju da ih zapamti, ni da ih prizove u svest, niti bi mogao smatrati da su uopšt e postojeći."

Do k je govorio, znao sam da treba da budem svestan  svakog  trenutka  koji je  proticao  izmeđ u

nas, i trudio sam se da budem što pažljiviji. Prime- tio sam da je, osim energijom, Jung zračio i ljubaz- nošću, iako je ona ponekad bila pomešan a sa ironi- jo m il i sarkazmom. Iznad svega, bio sam svestan aure odsutnosti i misterije oko njega, i znao sam da je ovaj ljubazan čovek bio u stanju da se preobrazi u grubo i destruktivno biće ako bi se slučajno u nje- mu spojili ekstremi njegove ličnosti. Oči su mu bile veoma pronicljive - kao da su videle mimo naočar a i možd a mimo vremena. Imao je orlovski nos. Vi - deo sam mnogo fotografija Junga u mladosti i zre- li m godinama, ali nije bilo nikakve sličnosti izmeđ u tih fotografija i osobe pored koje sam sedeo. Bi o sam pogođe n ovim otkrićem , jer Jung je sada ličio na drevnog alhemičara . Šak e su mu bile čvornova- te, kao Heseove, a na domalom prstu leve ruke no- sio je zlatan prsten sa tamnim kamenom i čudni m slovima.

Kak o je na š razgovor poče o prijatno i srdačno , bilo mu je suđen o da traje mnogo duž e nego što sam očekivao. To je više nalikovalo na razgovor dva stara znanca nego  na upoznavanje.  Ka o da sam sreo nekoga ko me je očekivao, i kao da sam znao da me očekuje. Ali , vratimo se Jungovim razmišlja- njima.

„Pošto nesvesno stvarno znači ne-svesno, niko to stanje ne mož e da postigne dok je živ, niti mož e kasnije da ga se seti, kako tvrde Indusi. Da bi se pamtilo, potrebno je da čove k bude svestan po- smatrač, što je sopstvo, il i svesno biće. Razgovarao sam o tome sa guruom maharadž e od Misorea..." Zastao je i lulom udario o ogradu.

„Uve k sam mislio", rekao sam, ,,da Indus po- kušava da se oslobodi ega da bi izbegao toča k sam- skare; večnost je za njega kao trajna nesanica i on zato želi da se spoji sa celinom. To je ono što žele moderni Indusi, ali , kao što znate, sidhe su po- kušavale nešt o sasvim drugo. Sada razumem da vi želite da uspostavite dijalog izmeđ u ega i onog što ga transcenduje, i da projektujete svetlost svesno- sti sve dublje i dublje u nesvesno... kolektivno nesve- sno... po zakonu polarnosti može da postoji i kolek- livno svesno il i čak supersvesno. Smatrate li da je možd a to stanje ono na koje Indus misli i kojem teži kada ide ka samadhiju il i čak kaivaliji? Da bi se dostiglo to stanje supersvesnosti, možd a je potreb- no da se čovek oslobodi dnevne racionalne svesti. Možd a izmeđ u vas i Indusa postoji samo nespora- zum, il i nemogućnos t da shvatite šta Indus misli ka- da kaže da želi da prevaziđ e ego."

„Možd a je tako", rekao je Jung, „јег Indus i su neobičn o slabi u racionalnom izražavanju . On i uglavnom misle u metaforama il i slikama, njih ra- zum ne zanima. To je svojstveno celom Istoku... Što se tiče vaše hipoteze o supersvesti, toje metafizički koncept, i izvan mog interesovanja. Zeli m da idem napred samo na osnovu činjenica i iskustava. Do sada nisam pronaša o stabilno il i konačn o središte u nesvesnom i ne verujem da takvo središte postoji. Verujem da je ono što nazivam sopstvom idealno središte, podjednako udaljeno od ega i nesvesnog, i verovatno je to stanje u kome se jedinka maksimal- no prirodno ispoljava, što je ravno osećanju ispu- njenosti i celovitosti. Čovek teži da se izrazi, kao i priroda, a sopstvo je san o celovitosti. On o je, pre-

ma tome, idealno središte, nešt o stvoreno. Indusi su mudro pisali o ovome. Prema sankija filozofima, puruša  je sopstvo,  a atman je  možd a  nalik  na sop- stvo.  Ali ,  definicija  uvek  uzima  oblik  parabole. Znat e li prič u o učenik u koji je otiša o ko d svog učitelja da ga pita šta je atmanl Dobi o je odgovor:

,_Лгта/1 je sve." Učenikj e bio uporan: ,,Da li je to i maharadži n slon?" 'Da' , odgovorio je učitelj. ,,Ti si atman, kao što je to i maharadži n slon." Učenikj e tada bio zadovoljan. U povratku, sreo je slona, ali se nije sklonio s puta, misleći da ako su i on i slon atman, onda će ga slon prepoznati. Odbio je da se skloni čak i kada je gonič viknuo da to učini, a onda ga je slon podigao surlom i odbacio u stranu. Sle- deće g dana, sav u modricama, učeni k je ponovo doša o kod učitelja: „Reka o si mi da smo i slon i ja atman, a vidi šta mi je slon uradio." Učitelj je ostao savršeno miran i pitao je učenik a šta mu je rekao gonič. 'D a se sklonim s puta', odgovorio je učenik. 'Trebalo je da uradiš kako ti je rekao, jer i gonič je takođ e atman' Tako Indusi imaju odgovor za sve," nasmejao se Jung.  „On i zaista mnogo znaju..."

„Indusi žive u simbolima", rekao sam. „On i su potpuno prožet i njima, ali ih ne tumače , niti vole da to drugi čine, jer to bi za njih bilo uništavanje simbola. Misli m da vaša dela zato nisu mnogo poz- nata niti se o  njima raspravljalo  u Indiji, iako ste mnogo vremena posvetili toj kultur i i Istoku uopšte . Vi tumačit e simbole. S druge strane, veo- ma ste poznati i čitani u mojoj zemlji."

„Znam , stalno dobijam pisma iz Čilea i drugih zemalja Južn e Amerike, što me iznenađuje , jer sav moj rad je usmeren prema meni samom; sve knjige

ко ј е sam napisao su uzgredni p r o i zvod i in tim no g procesa individuacije, ča k i kada su hermetični m vezama spojene sa prošlošću, i po svoj prilic i sa bu- dućnošću. Kak o one nisu popularne i nisu upućen e masama, pomalo sam uplaše n iznenadnim uspe- hom koji sam doživeo. Boji m se da to nije dobro, jer pravi rad se obavlja u tišini i ima odjeka samo kod nekolicine. Jedna kineska poslovica kaže : Ak o čovek sedeći sam u svojoj sobi misli prave misli, čuće ga hiljadama milja unaokolo..."

Jung  je  ćuta o  neko  vreme,  a  zatim  nastavio priču:

„Indija je neobičn o zanimljiva zemlja, i treba je intenzivno doživeti, do krajnjih granica... I ja sam želeo da se suočim sa tim univerzumom i da ga, kao čovek hrišćanskog Zapada, upotrebim za proveru svog puta i oživljavanje onih slojeva moje svesti ko- ji se podudaraju sa indijskim i koji su uglavnom uspavani na Zapadu . Zat o sam i otiša o u Indiju 1938. Reć i ću vam šta sada mislim o toj zemlji, a vi me kasnije možet e ispraviti. Kolik o ja mogu da vi- dim, Indus, ukoliko je ostao Indus, ne misli, bar ne na isti način, kao mi . On percipira misao i tako se približava primitivnom mišljenju. Ne kaže m da je Indus primitivan, već da način njegovog mišljenja podseć a na primitivne oblike. Primitivno razmiš- ljanje je u suštini nesvesna funkcija koja podrazu- meva  samo  percipiranje  neposrednih  rezultata. Možem o samo da se nadamo da ćem o pronać i tu vrstu mišljenja u civilizaciji, koja je gotovo neome- tano napredovala od primitivnih vremena. Naš u prirodnu evoluciju u Zapadnoj Evrop i prekinuo je upad psihologije i spiritualnosti, koje su potekle iz

civilizacije na više m stupnju no što je naša . Preki- nuti smo na samom početku , kada su naš a verova- nja još bila varvarsko politeistična. Ta verovanja su potisnuta u nesvesno i tu su ostala poslednjih dve hiljade godina. Misli m da to objašnjava pode- ljenost zapadnjačko g uma. Još uvek primitivni, bil i smo primorani da prisvojimo gotovo savršene dok- trine hrišćansk e milosti i ljubavi. Tako je došlo do razdvajanja svesnog i nesvesnog dela ličnosti za- padnog čoveka. Svesni um se nesumnjivo oslobo- dio iracionalnosti i instinktivnih impulsa, ali je izgubljena  totalna  individualnost.  Zapadni  čovek je podeljen izmeđ u svesne i nesvesne ličnosti. Sve- sna ličnost mož e lako da se savlada jer je odvojena od primitivne; zato smo mi na Zapad u veoma disci- plinovani, organizovani i racionalni. S druge stra- ne, pošt o smo dopustili da bude potisnuta naš a ne- svesna ličnost, izgubili smo mogućnos t da razume- mo i da poštujem o znanja i civilizaciju primitivnog čoveka. Ipak, na š nesvesni deo još uvek postoji i povremeno nekontrolisano izbija. Tako smo u sta- nju da se vratimo najžešće m varvarizmu, i što smo uspešniji u nauci i tehnologiji, to je paklenija upo- treba naših pronalazaka i otkrića.

Omogućit i čovek u da bude u dodiru sa svojim svesnim delom nije jedini nači n da se civilizuje, bar nije idealan način. Coveka treba smatrati celinom, a ne skupom različitosti delova, i treba zaustaviti kobnu odvojenost izmeđ u njegovog višeg i nižeg bića. Umesto toga moramo sjediniti svesnog i pri- mitivnog čoveka . Civilizacija Indije je ovaplotila sve suštinsko u primitivnoj svesti i kao rezultat do- bil i smo celovitog čoveka . Psihologija i civilizacija

Indije odličn o su izražen e u hramovima koji predstavljaju univerzum. Govori m ovo dabi h obja- snio št a podrazumevam po d ne-mišljenjem . Zahvaljujuć i Bogu , jo š postoji čove k koji nije nauči o kako da misli i koji svoje misli jo š percipira kao vizije živih bića, a svoje bogove kao vidljive mi- sli, zasnovane na instinktivnoj realnosti. Taj čovek je u miru sa bogovima, i oni žive sa njim. Život koji vodi blizak je prirodi, pun je nade, surovosti, bede, bolesti i smrti; ipak, on ima celinu, zadovoljstvo i emocionalnu lepotu koja je nedokučiva . Logik a ove civilizacije je nesumnjivo nesavršena , tako da nailazimo na elemente zapadne nauke uporedo sa onim što nazivamo sujeverjem. Ali , ako su za nas protivurečnost i nesavršene , one to nisu za Induse, one su osobenosti autonomnog mišljenja i odgo- vorne su samo sebi. Ove protivurečnost i ne zavise od Indusa, jer njegova misao dolazi njemu. Taj fe- nomen je ilustrovan njegovim nedostatkom interesovanja za detalje univerzuma, njega zanima samo vizija celine. Ali , Indus ne shvata da živi svet mož e da bude unište n sukobom dva koncepta..."

Profesor Jung je zaćuta o i zavalio se u fotelju, zagledan u neku udaljenu tačku , možd a u svoju predstavu  o  Indusu.

„Takva je Indija", rekao sam. „Velika prirodna civilizacija, il i pre, civilizacija prirode. Za ceo Istok bi se moglo reći da sve donedavno nije pokušava o da ovlada prirodom, ve ć je poštova o njene zakone koje se trudio da razume, da im da značenje . Ipak, on nema osećaj za personu, poznaje samo arhetip. Shvatam, naravno, da ideja ličnosti nije nužn o do- bra, možd a je sasvim suprotno..."

„Ind ija ј е arhetip ska" , reka o j e Jung . „ Z a t o n i - sam posećivao svamije i gurue kada sam bio u Indi- ji , čak nisam otišao da vidim ni Ramana Maharavi- ja koji je toliko zainteresovao Somerseta Moma . Oseća o sam da to nije neophodno. Zna o sam šta je svami, imao sam  tačn u  predstavu o njegovom  arhe- tipu, što mi je bilo dovoljno da ih poznajem sve, naročit o u svetu u kojem ne postoji ekstremna per- sonalna razlika, kao na Zapadu. Njihova različitost je  samo  površinska..."

Posle kraće g ćutanja, rekao sam:

„Kazali ste da ste otišli u Indiju da biste bolje upoznali sebe. I ja sam tamo otišao iz sličnih razlo- ga, jer želim da otkrijem kakvi smo mi Južnoame - rikanci - ni Azijc i ni Evropljani. Kažet e da Indus ne misll svoje misli, i ja to shvatam kao da on ne misli svojim umom, svojim mozgom, već da se njegove misli stvaraju u nekom drugom središtu bića. Misli - te li da je to moguće ? Uve k mi se činilo da mi, Južnoamerikanci , ne mislimo iz racionalnog sre- dišta, već iz nekog drugog, i prema tome naš prvi zadatakje da otkrijemo to drugo središte, dabismo mogli da razumemo sopstveno biće.  Št a  mislite, gde je smešten o ovo središte? Da li treba ozbiljno da shvatimo hipotezu o čakrama - psihičkim sre- dištima joge?"

„Vaše  pitanje  je  veoma  zanimljivo",   odgovorio je Jung.  „Seća m se razgovora koji sam vodio sa po- glavicom Pueblo Indijanaca, koji se zvao Očviaj Bi - jano,  što znači Planinsko  Jezero.  Opisao  mi je svoj doživljaj  belog  čoveka  -  rekao  je  da  su  beli  ljudi uvek uznemireni,  uvek nešt o traže ,  i zato  imaju iz- borana lica, što je  za njega bio znak večno g nemira.

Očviaj Bijano je takođ e mislio da su belci ludi pošt o još misle glavama, iako je dobro poznato da to samo ludaci rade. Stav Pueblo Indijanca me je tako iznenadio da sam ga pitao kako on misli. Od - govorio je da on, naravno, misli srcem." Na to je Jung dodao: „Тако su m islil i i stari G rci... "

„Japanc i , kao što znate", rekao sam, „smatraju da je solarni pleksus središt e ličnosti. Ali , da li vi verujete da beli ljudi misle svojim glavama?"

,,Ne, oni jedino misle svojim jezikom." Jung je stavio ruk u na vrat. „On i misle samo rečima , rečim a koje su danas zamenile logos."

„Ali, šta je sa čakrama , doktore? Šta o tome mi- slite? Postoji mišljenje da one odgovaraju pleksusi- ma zapadne nauke,  u najmanju ruku, smešten e su na istom mestu. Tantrički jogini kažu da su čakr e i nadiji psihička središt a i kanali pre nego fiziološki il i fizički, i da su smešten i du ž kičmeno g stuba koji isto tako ima psihičku ulogu. Tako čakr e samo po- tencijalno postoje - one postaju čino m volje, obično upražnjavanjem joge. Možd a su one slične sopstvu koje ste pomenuli, nešt o što mora da se kreira. U svakom slučaju, ima mnogo  pitanja na koja treba odgovoriti u vezi sa istočnjačkom nau- kom . Mnoge tehnike su izgleda izgubljene, možd a u nekoj velikoj kataklizmi kojaje savladala njihovu civilizaciju."

„Čakr e su središta svesti, a kundalini, plahovita zmija koja se nalazi u osnovi kičme, je emocionalna struja koja teč e uz kičmu, sjedinjujući ono što je dole sa onim što je gore, i obrnuto." Dr Jung je za- stao  da  bi  se  setio  sanskritskih naziva za čakre .

„Mnog o sam star i izneverava me pamćenje" , re- 83

ка о ј е . М о ј utisak је b io sasvi m sup ro ta n - d a m u je pamćenj e izvanredno.

,,Na dnu kičmeno g stuba nalazi se muladhara, zatim dolazi svadhistana i iznad nje, u solarnom pleksusu, manipura. Anahat a je u nivou srca, višudh i u grlu, adjna u centru izmeđ u obrva, poslednja je brahma-čakra , krunska čakra . Pomi- njem mesta samo da biste stekli predstavu o onom što mislim. Čakr e su središt a svesti. Niž e čakr e predstavljaju životinjsku svest, a ima ih čak i ispod muladhare."

„Pretpostavlja m da bismo postigli celovitost ka- da bismo bil i u stanju da sva ova središta aktivira- mo," rekao sam. „Ipak , to bi verovatno dovelo do kraja istorije, koja se kao klatno kreć e iz jedne čakr e u drugu. Svaka civilizacija izgleda izražava određen u čakru, a u različitim delovima sveta, i u razna vremena, postoje različiti nivoi svesti." Pitao sam tada dr Junga da li bi mogao da definiše svoj koncept sopstva, i šta je središt e ličnosti po njego- vom mišljenju.

„Sopstvo je krug čije središt e je svuda, a perife- rija nigde." Dr Jung je tu rečenic u izgovorio na la- tinskom. ,,Da l i znate šta je sopstvo za zapadnog čoveka ? Sopstvo je Hristos, jer on je arhetip heroja koji predstavlja čovekove najviše težnje. Sve je to vrlo tajanstveno  i ponekad zastrašujuće. " Jung je zatim ćuta o neko vreme.

Poklonio sam mu primerak engleskog prevoda moje prič e Poseta kraljice od Sabe, sa posvetom na španskom . Troje ljudi nam se približilo, međ u nji- ma i žen a obučen a u crno. On a je podsetila Junga da je vreme za večeru . Tek tada sam shvatio kako

је vrem e b rzo prošlo . Pozdravio sam se, ne znajući da li ćem o se ikada ponovo sresti, svestan da ima još mnogo stvari o kojima bismo mogli da pričamo . Ond a sam izaša o u zaslepljujuću svetlost grada Lo - karna.