UPOTREBA I ODBACIVANJE NEGATIVNOSTI

Sav unutrašnji otpor se doživljava kao negativnost u ovom i l i onom obliku. Sva negativnost jeste otpor. U ovom kontekstu te dve reci gotovo su istoznačne.

Negativnost se proteže od razdraženosti ili nestrpljivosti do strahovitog besa, od potištenosti i l i sumorne zlovolje do samoubilačkog očajanja.

Ponekad otpor povlači obarač emocionalnog otelotvorenog bola, a u tom slučaju čak i beznačajna situacija može proizvesti žestoku negativnost, poput besa, utučenosti i l i duboke žalosti.

Ego veruje da pomoću negativnosti može da manipuliše stvarnošću i dobije ono što želi. On veruje da pomoću negativnosti može da privuče poželjno stanje i l i uništi ono koje je nepoželjno.

Ako „vi" - um - ne verujete ^da nesreća funkcioniše, zašto biste je stvarali.

Činjenica je, naravno, da negativnost ne funkcioniše. Umesto da privlači poželjno stanje, ona ga sprečava da nastane.

Umesto da poništi negativno stanje, ona ga održava.

Jedina njena „korisna" funkcija jeste da ojačava ego, i to je razlog zbog kojeg je ego obožava.

Kada se jednom poistovetite sa nekim oblikom negativnosti, vi nećete želeti da ga napustite i, na jednom duboko nesvesnom nivou, nećete priželjkivati pozitivnu promenu. Ona bi dovela u opasnost vaš identitet potištene, ljute i l i ružno tretirane osobe. Vi ćete onda ignorisati, poricati i l i sabotirati ono pozitivno u svom životu. Ovo je uobičajeni fenomen.

A takode je i sulud.

POSMATRAJTE BILO KOJU BILJKU ILI ŽIVOTINJU I DOPUSTITE JOJ DA VAS NAUCI prihvatanju onoga što jeste, predaji Sadašnjem trenutku.

Dopustite joj da vas nauči Biću.

Dopustite joj da vas nauči integritetu - što znači biti jedno, biti ono što jeste, biti stvaran.

Dopustite joj da vas nauči kako se živi i kako se umire, a ne kako da življenje i umiranje pretvorite u problem.

Negativne emocije koje se ponavljaju zaista ponekad sadrže poruku, kao što je to slučaj i sa bolestima. A l i koje god promene da pravite, bilo da se tiču vašeg posla, vaših veza i l i vašeg okruženja, one su u krajnjoj liniji samo kozmetičke, osim ako ne nastanu iz promene u vašem nivou svesti. A kada je to u pitanju, onda može značiti samo jednu stvar - povećavanje prisustva. Kada dostignete izvestan stepen prisustva, više vam neće biti potrebna negativnost da vam kaže čime oskudeva vaša životna situacija.

A l i sve dok negativnost jeste tu, iskoristite je.

Koristite je kao neku vrstu signala koji će vas podsećati da budete više prisutni.

KAD GOD OSETITE DA SE U VAMA

JAVLJA NEGATIVNOST, bilo da je prouzrokovana nekim spoljašnjim faktorom, mišlju i l i čak ničim posebnim čega biste bili svesni, posmatrajte to kao glas koji vam govori: „Pažnja. Ovde i sada. Probudi se.

Oslobodi se svog uma. Budi prisutan."

Čak i najblaža razdraženost je značajna i mora biti priznata i razmotrena; u suprotnom, doći će do rastućeg nagomilavanja nenadgledanih reakcija.

Možda ćete biti u stanju da jednostavno odbacite to energetsko polje u sebi i da zaključite da ono nema nikakvu svrhu čim shvatite da ga ne želite. A l i onda se pobrinite da ga odbacite u potpunosti. Ukoliko ne možete da ga odbacite, jednostavno prihvatite njegovo prisustvo i usmerite pažnju na osećanje.

UMESTO DA ODREAGUJETE NEGA

TIVNO, možete učiniti da negativnost nestane tako što ćete zamisliti sebe kako postajete prozirni za spoljašnji uzrok reakcije.

Preporučujem da u početku vežbate sa sitnim, čak trivijalnim stvarima. Zamislimo da sedite mirno u svojoj kući. Najednom, začuje se prodoran zvuk alarma na automobilu sa druge strane ulice. Pojavljuje se razdraženost. Kakva je svrha te razdraženosti? Baš nikakva. Zašto ste je stvorili? Niste vi. Um je to učinio. Z b i l o se sasvim automatski, sasvim nesvesno.

Zašto ju je um stvorio? Zato što se on drži nesvesnog ubeđenja da će njegov otpor, koji vi doživljavate kao negativnost i l i nesrećnost u nekom obliku, na neki način uništiti nepoželjno stanje. To je naravno zabluda. Otpor koji on stvara, razdraženost i l i bes u ovom slučaju, daleko više uznemiruje od prvobitnog uzroka, koji on pokušava da uništi.

Sve ovo može se pretvoriti u duhovnu vežbu.

OSETITE SEBE KAKO POSTAJETE TAKOREĆI PROZIRNI, bez čvrstoće materijalnog tela. Sada dozvolite da buka i l i bilo šta što uzrokuje negativnu reakciju prođe direktno kroz vas. Ona više ne udara u čvrsti „zid" u vama.

Kao što sam rekao, vežbajte u početku sa sitnijim stvarima. Alarm na automobilu, lavež psa, vriska dece, zastoj u saobraćaju. Umesto da imate zid otpora u sebi o koji neprekidno i bolno udaraju stvari koje „ne bi trebalo da se događaju", pustite da sve prođe kroz vas.

Neko vam recimo uputi nešto što je neuljudno i l i smišljeno da vas povredi. Umesto da se upustite u nesvesnu reakciju i negativnost kao što su napad, odbrana i l i povlačenje, vi puštate da to prođe pravo kroz vas. Nemojte pružati nikakav otpor. Kao da više nema nikoga ko će biti povređen. To se naziva praštanje. Na taj način postajete nepovredivi.

Vi i dalje možete reći toj osobi da je njeno ponašanje neprihvatljivo ako je to vaš izbor. A l i ta osoba više nema moć da kontroliše vaše unutrašnje stanje. Tada vi imate moć nad samima sobom, a ne neko drugi, i vama ne upravlja vaš um. Bilo da je u pitanju alarm na automobilu, neuljudna osoba, poplava, zemljotres i l i gubitak čitavog vašeg imetka, mehanizam otpora je isti.

Vi još uvek tragate u spoljašnjem svetu i niste u stanju da napustite taj modus traganja. Možda će naredna radionica imati odgovor, možda neka nova tehnika. Vama bih poručio:

NEMOJTE TRAGATI ZA MIROM.

Nemojte tragati za bilo kojim drugim stanjem, osim onog u kojem se sada nalazite; u suprotnom, izazvaćete unutrašnji sukob i nesvesni otpor.

Oprostite sebi što niste spokojni. Onog trenutka kada potpuno prihvatite svoje nespokojstvo, ono će se preobraziti u spokojstvo. Sve što u potpunosti prihvatite odvešće vas do cilja, odvešće vas do spokojstva. To je čudo predaje.

Kada prihvatite ono što jeste, svaki trenutak je najbolji. To je prosvetljenje.