PRIRODA SAMILOSTI

OTISNUVŠI SE IZNAD UMOM

IZGRAĐENIH SUPROTNOSTI, postali ste nalik dubokom jezeru.

Spoljašnja situacija vašeg života i sve što se u njoj događa predstavlja površinu jezera.

Ponekad je mirna, ponekad vetrovita i uzburkana, u zavisnosti od ciklusa i godišnjih doba. Dole u dubini, međutim, jezero je uvek netaknuto. Vi predstavljate celo jezero, ne samo njegovu površinu, i u kontaktu ste sa sopstvenom dubinom, koja ostaje apsolutno mirna.

Ne opirete se promeni pomoću mentalnog oslanjanja na bilo koju situaciju. Vaš unutrašnji mir ne zavisi od nje. Vi boravite u Biću - nepromenljivi, večni, besmrtni - i kada su u pitanju ispunjenje i l i sreća, više ne zavisite od spoljašnjeg sveta oblika, koji se stalno menjaju. Možete uživati u njima, poigravati se sa njima, stvarati nove oblike, poštovati lepotu svega toga. A l i neće biti nikakve potrebe da se priklonite bilo čemu.

Sve dok ne budete svesni Bića, realnost drugih ljudi će vam izmicati zato što niste pronašli svoju sopstvenu. Vašem umu će se dopadati i l i mu se neće dopadati njihov oblik, koji ne podrazumeva samo njihovo telo, već i um. Prava veza postaje moguća jedino kada postoji svest o Biću.

Potičući od Bića, opažaćete telo i um druge osobe samo kao, recimo, paravan iza kojeg možete da osetite njihovu pravu realnost, kao što osećate svoju.

Prema tome, kada se suočite sa tuđom patnjom i l i nesvesnim ponašanjem, ostanite prisutni i u kontaktu sa Bićem, i na taj način ćete biti u stanju da pogledate iza oblika i osetite blistavo i čisto Biće te druge osobe kroz svoje sopstveno.

Na nivou Bića sva patnja se prepoznaje kao varka.

Za patnju je zaslužno poistovećivanje sa oblikom.

Čuda isceljenja ponekad se događaju pomoću ove  spoznaje, pomoću buđenja svesti o Biću u drugima - ukoliko su spremni za to.

Samilost je svest o dubokoj sponi između vas i svih stvorenja. Kada sledeći put budete rekli: „Nemam ničeg zajedničkog sa ovom osobom", setite se da imate puno toga zajedničkog. Za nekoliko godina - za dve i l i sedamdeset, nema neke velike razlike - oboje ćete postati truli leševi, zatim gomile prašine, a potom ništa. Ovo je otrežnjujuća spoznaja, koja vas čini poniznim i koja ostavlja malo mesta za ponos.

Da li je to negativna misao? Ne, to je istina. Zašto zatvarati oči pred njom? U tom smislu postoji potpuna jednakost između vas i svakog drugog stvorenja.

JEDNA OD NAJMOĆNIJIH DUHOVNIH VEZBI jeste ta da se zadubite u meditaciju o smrtnosti fizičkih oblika, uključujući i vaš sopstveni. Ovo se zove: „Umrite pre nego što umrete."

Upustite se duboko u meditaciju. Prvo se vaš fizički oblik poništava, više ne postoji.

Potom dolazi trenutak kada svi oblici uma i l i misli takode umiru. Ipak, vi ste još uvek tu - vaše božansko prisustvo. Isijavajuće, potpuno budno.

Ništa što je bilo stvarno nikada ne umire, umiru samo imena, oblici i iluzije.

Na ovom dubokom nivou, samilost postaje isceljujuća u najširem smislu te reči. U tom stanju vaš isceljujući uticaj nije zasnovan na onome što činite, već prvenstveno na bivstvu. Svi oni sa kojima budete došli u kontakt biće dirnuti vašim prisustvom i pogođeni spokojstvom koje iz vas zrači, bilo da su toga svesni i l i ne.

Kada ste potpuno prisutni, a ljudi oko vas ispoljavaju nesvesno ponašanje, vi ne osećate potrebu da odreagujete na to, što znači da mu ne pridajete bilo kakvu realnost. Vaše spokojstvo je toliko ogromno i duboko da sve što nije spokojno iščezava u njemu kao da nikada nije ni postojalo. To ruši karmički ciklus akcije i reakcije.

Životinje, drveće, cveće, sve će osećati vaše spokojstvo i odazvaće se na njega. Vi učite druge pomoću bivstva, putem demonstriranja spokojstva Boga.

Vi postajete „svetlo sveta", emanacija čiste svesti, i na taj način poništavate patnju na nivou uzroka.

Uklanjate ono nesvesno iz sveta.