PREOBRAŽAJ PATNJE U MIR

U izvesnim ekstremnim situacijama možda će vam i dalje biti nemoguće da prihvatite Sadašnji trenutak.

A l i kod predaje ćete uvek dobiti drugu šansu.

VAŠA PRVA ŠANSA jeste da svaki trenutak predate realnosti tog trenutka.

Znajući da ono što jeste ne može biti poništeno - jer ono već jeste - vi govorite „da" onome što jeste i l i prihvatate ono što nije.

Zatim radite ono što morate, šta god da situacija nalaže.

Ako budete obitavali u ovom stanju prihvatanja, više nećete stvarati negativnost, patnju, nesreću. Tada ćete živeti u stanju nepružanja otpora, stanju milosti i prosvetljenosti, oslobođeni borbe.

Kad god niste u stanju da to učinite, kad god propustite tu šansu - bilo zbog toga što ne stvarate dovoljno svesnog prisustva da biste sprečili pojavljivanje nekog uobičajenog i nesvesnog obrasca otpora, bilo zato što je stanje toliko ekstremno da je za vas apsolutno neprihvatljivo - vi tada stvarate neki oblik bola, neki oblik patnje.

Može vam izgledati kao da je situacija ta koja stvara patnju, ali u osnovi nije tako - to čini vaš otpor.

EVO SADA VAŠE DRUGE ŠANSE DA SE PREDATE - ako ne možete da prihvatite ono što se nalazi spolja, onda prihvatite ono što se nalazi unutra. Ako ne možete da prihvatite spoljašnje stanje, prihvatite unutrašnje.

To znači: nemojte se opirati bolu.

Dopustite mu da bude tu. Predajte se žalosti, očaju, strahu, usamljenosti i l i bilo kojem o b l i ku koji patnja poprimi. Budite joj svedok a da je mentalno ne označavate. Prigrlite bol.

Onda ćete videti na koji način čudo predavanja duboku patnju preobražava u duboki mir. Ovo je vaše raspeće. Neka ono postane i vaše uskrsnuće i uzdignuće.

Kada je vaš bol dubok, sva priča o predaji verovatno će delovati isprazno i beznačajno. Kada je vaš bol dubok, najverovatnije ćete osećati snažan poriv da pobegnete od njega pre nego da mu se predate. Nećete želeti da osećate to što osećate. Ima li ičeg prirodnijeg od toga? A l i ne možete pobeći, nema izlaza.

Postoje mnogi pseudoizlazi - posao, alkohol, droga, bes, projektovanje, potiskivanje i tako dalje - ali oni vas ne oslobađaju bola. Intenzitet patnje se ne umanjuje time što je pravite nesvesnom. Kada poričete emocionalni bol, sve što činite i l i mislite, baš kao i vaše veze, postaje zaraženo njime. Vi ga takoreći emitujete kao energiju koja zrači iz vas, a drugi ga podsvesno prihvataju.

Ako su nesvesni, možda će se čak osetiti prisiljenim da vas napadnu i l i povrede na neki način, i l i ćete možda vi njih povrediti prilikom nesvesnog projektovanja vašeg bola. Vi privlačite i ispoljavate sve ono što odgovara vašem unutrašnjem stanju.

KADA NE POSTOJI IZLAZ, JOŠ UVEK POSTOJI PROLAZ. Stoga nemojte okretati glavu od bola. Suočite se sa njim. Osetite ga u potpunosti. Nemojte razmišljati o njemu - osetite ga! Izrazite ga, ako je to neophodno, ali nemojte u svojoj glavi oko njega graditi scenario. Poklonite svu svoju pažnju osećanju, a ne osobi, događaju i l i situaciji za koje vam se čini da su ga prouzrokovali.

Nemojte dozvoliti umu da iskoristi bol kako bi iz njega stvorio identitet žrtve za vas.

Samosažaljenje i iznošenje svoje priče drugima održavaće vas zatočenim u patnji.

Pošto je nemoguće pobeći od osećanja, jedina mogućnost promene jeste da se ude u njega; u suprotnom, ništa se neće izmeniti.

Prema tome, poklonite celokupnu pažnju onome što osećate i pokušajte da to mentalno ne označite. Dok budete zalazili dublje u osećanje, budite na velikom oprezu.

U početku vam se može činiti kao da je u pitanju jedno mračno i užasavajuće mesto; međutim, kada se bude javio poriv da okrenete glavu od njega, posmatrajte ga, ne reagujte. Nastavite da usmeravate svoju pažnju na bol, nastavite da osećate žalost, strah, prestravljenost, usamljenost, šta god da je prisutno.

Ostanite oprezni, ostanite prisutni - prisutni celim svojim Bićem, svakom ćelijom svog tela. Dok to budete činili, unosićete svetlost u ovu tamu. To je plamen vaše svesti.

Na ovom stadijumu ne morate se više brinuti o predaji. Ona se već odigrala. Kako? Potpuna pažnja isto je što i potpuno prihvatanje, isto je što i predaja.

Posvećivanjem pune pažnje, vi koristite moć Sadašnjeg trenutka, odnosno moć vašeg prisustva.

Nijedan skriveni ostatak otpora tu ne može opstati.

Prisustvo uklanja vreme. A bez vremena, nikakva patnja, nikakva negativnost ne može da opstane.

PRIHVATANJE PATNJE jeste putovanje u smrt. Suočavanje sa dubokim bolom, dopuštanje da on postoji, usmeravanje pažnje na njega, sve to predstavlja svestan odlazak u smrt. Kada budete umrli ovom smrću, uvidećete da smrti u stvari nema - i da se nemate čega bojati. Samo ego umire.

Zamislite svetlosni zrak koji je zaboravio da je neodvojivi deo sunca i sebe zavarava verovanjem da mora da se bori za opstanak, stvarajući neki drugi identitet koji nije sunce i grčevito se držeći za njega.

Zar smrt ove zablude ne bi predstavljala neverovatno oslobođenje?

ŽELITE LI LAKU SMRT?

Da li biste radije umrli bez bola, bez agonije? Onda svakog trenutka umrite za prošlost i pustite da svetlost vašeg prisustva svojim zracima spere teško, vremenom okovano ja, za koje ste mislili da je vaše istinsko ja.