PREDAJA U LIČNIM VEZAMA

Tačno je da će samo nesvesna osoba pokušati da iskoristi ili izmanipuliše druge, ali podjednako je tačno da samo nesvesna osoba može biti iskorišćena i izmanipulisana. Ako se opirete nesvesnom ponašanju drugih - i l i se borite protiv njega - i sami postajete nesvesni.

A l i predaja ne znači da treba dopuštati da vas nesvesni ljudi koriste. Nipošto. Apsolutno je moguće nekoj osobi jasno i glasno reći „ne" i l i se udaljiti od neke situacije i istovremeno biti u stanju potpunog unutrašnjeg nepružanja otpora.

KADA KAŽETE „NE" nekoj osobi ili situaciji, neka to ne proistekne iz reakcije, već iz uvida, iz jasne spoznaje toga šta je u tom trenutku za vas dobro a šta ne.

Neka to bude nereagujuće „ne", „ne" visokog kvaliteta, „ne" koje je sasvim oslobođeno negativnosti i zato više ne stvara nikakvu patnju.

Ako ne možete da se predate, odmah preduzmite akciju. Otvoreno kažite i l i učinite ono što će izazvati promenu u situaciji - i l i se udaljite od nje. Preuzmite odgovornost za svoj život.

Nemojte ni vaše prelepo blistavo unutrašnje Biće ni zemlju zagađivati negativnošću. Nemojte ostavljati prostora u sebi za neraspoloženje u bilo kom obliku.

AKO NE MOŽETE DA PREDUZMETE AKCIJU, na primer ako ste u zatvoru, onda vam ostaju dva izbora: otpor i l i predaja.

Ropstvo ili unutrašnja sloboda od spoljašnjih uslova. Patnja i l i unutrašnji mir.

Putem predaje, vaše veze će biti vrlo temeljno promenjene. Ako nikada ne budete mogli da prihvatite ono što jeste, samim t im nećete biti u stanju da prihvatite nijednu osobu onakvom kakva ona jeste.

Vi ćete osuđivati, kritikovati, etiketirati, odbacivati i l i pokušavati da promenite ljude.

Osim toga, ako Sadašnji trenutak stalno budete pretvarali u sredstvo za postizanje cilja u budućnosti, onda ćete i svaku osobu na koju naiđete i l i sa kojom uspostavite vezu pretvarati u sredstvo za postizanje cilja. Veza - ljudsko biće - tada postaje od sekundarne važnosti za vas i l i gubi bilo kakav značaj. Primarno postaje ono što možete da izvučete iz veze - bilo da je to materijalna korist, osećaj moći, fizičko zadovoljstvo i l i neki oblik zadovoljenja ega.

Dozvolite mi da vam prikazem na koji način predaja može da funkcioniše u vezama.

KADA POSTANETE UMEŠANI U SVAĐU ILI NEKU KONFLIKTNU SITUACIJU, recimo sa partnerom i l i nekim ko vam je blizak, započnite tako što ćete posmatrati sopstvenu potrebu da se branite onda kada je vaš stav napadnut i l i pokušajte da osetite snagu sopstvene agresije dok napadate stav druge osobe.

Posmatrajte privrženost koju osećate prema svojim pogledima i mišljenjima. Osetite mentalno-emocionalnu energiju koja leži u pozadini vaše potrebe da budete u pravu i da optužujete onu drugu osobu da nije u pravu. To predstavlja energiju egoičkog uma. Vi je činite svesnom time što je priznajete, time što je osećate što je više moguće.

A onda, jednog dana, usred nekakve svađe, iznenada ćete shvatiti da imate izbora, tako da ćete možda odlučiti da odustanete od sopstvene reakcije - samo da biste videli šta će se dogoditi. Vi se predajete.

Ne mislim samo na odustajanje od verbalne reakcije tako što ćete reći: „U redu, ti si u pravu", sa izrazom na licu koji govori: „Ja sam iznad ovog detinjastog nesvesnog stanja". Time samo premeštate otpor na jedan drugi nivo, dok egoički um i dalje ostaje na vlasti, prisvajajući pravo na komandu. Ja govorim o napuštanju čitavog mentalno-emocionalnog energetskog polja u vama koje se bori za moć.

Ego je lukav, zato morate da budete veoma oprezni, veoma prisutni i potpuno iskreni prema sebi kako biste se uverili da li ste zaista odustali od poistovećivanja sa mentalnim stavom i time se oslobodili svog uma.

AKO SE IZNENADA OSETITE VEOMA LAGANO, NEOPTEREĆENO I DUBOKO SPOKOJNO, to je nepogrešiv znak istinske predaje. Zatim posmatrajte šta će se desiti sa mentalnim stavom one druge osobe nakon što ga vi više ne potkrepljujete pružanjem otpora. Prava komunikacija počinje tek kada se poistovećenost sa mentalnim stavovima ukloni sa puta.

Nepružanje otpora ne znači nužno da ne radite ništa. To znači da bilo kakvo „činjenje" prestaje da bude reaktivno. Setite se duboke mudrosti koja leži u osnovi vežbanja istočnjačkih borilačkih veština: nemojte se opirati snazi protivnika. Popustite kako biste ga nadjačali.

Znajući to, „nečinjenje ničega" dok ste u stanju intenzivnog prisustva veoma je moćan način na koji se situacije i ljudi menjaju i isceljuju.

To se radikalno razlikuje od neaktivnosti u običnom stanju svesti, i l i , bolje rečeno, u stanju bez svesti, koje potiče od straha, inercije i l i neodlučnosti.

Ono pravo „nečinjenje ničeg" podrazumeva unutrašnje nepružanje otpora i veliki oprez.

S druge strane, ako je potrebna akcija, vi više nećete reagovati iz uslovljenog uma, već ćete na situaciju odgovarati iz vašeg svesnog prisustva. U tom stanju vaš um je oslobođen pojmova, uključujući tu i pojam nenasilja. Prema tome, ko može da predvidi šta ćete uraditi?

Ego veruje da vaša snaga leži u vašem otporu, a tačno je zapravo to da vas otpor odvaja od Bića, jedinog mesta istinske moći. Otpor predstavlja slabost i strah maskiran kao snagu. Ono što ego vidi kao slabost u stvari je vaše Biće u svoj svojoj čistoti, nevinosti i moći. A ono što on v i d i kao snagu zapravo je slabost. Dakle, ego postoji u neprekidnom modalitetu otpora, igra lažne uloge kako bi prikrio vašu „slabost", koja zapravo predstavlja vašu moć.

Sve dok ne bude nastupila predaja, nesvesno igranje uloga sačinjavaće veliki deo međusobnog ljudskog delovanja. Kad se budete predali, neće vam više biti potrebne utvrde ega i lažne maske. Postaćete veoma jednostavni, veoma stvarni. „To je opasno", kaže ego. „Bićete povređeni. Postaćete ranjivi."

Ono što ego ne zna, naravno, jeste da samo ako odbacite otpor, ako postanete „ranjivi", možete da otkrijete vašu istinsku i suštinsku neranjivost.