D R U G O POGLAVLJE

POREKLO STRAHA

Psihološko stanje straha nije u vezi sa bilo kakvom konkretnom i istinskom neposrednom opasnošću.

Ono se pojavljuje u mnogim oblicima: kao nelagoda, briga, strepnja, nervoza, napetost, jeza, fobija i tako dalje. Ovakav psihološki strah uvek se odnosi na nešto što bi se moglo desiti, a ne na nešto što se dešava upravo sada. Vi se nalazite na ovom mestu i u sadašnjem trenutku, a vaš um je u budućnosti. To stvara prazninu strepnje. Ako ste se poistovetili sa svojim umom i izgubili moć i jednostavnost Sadašnjeg trenutka, ta praznina strepnje će postati vaš stalni sadrug. Uvek se možete uhvatiti u koštac sa sadašnjim trenutkom, ali ne i sa nečim što predstavlja ništa drugo do projekciju vašeg uma - ne možete se uhvatiti u koštac sa budućnošću.

Štaviše, dokle god budete poistovećeni sa svojim umom, ego će upravljati vašim životom, kako sam ranije i istakao. Zbog svoje nestvarne prirode i uprkos

svojim razrađenim odbrambenim mehanizmima, ego je vrlo ranjiv i nesiguran, i samog sebe vidi pod stalnom pretnjom. Ovo se, uzgred, dešava čak i ako ego spolja izgleda veoma samouvereno. Prisetite se sada da emocija predstavlja reakciju tela na vaš um.

Kakvu to poruku telo neprekidno prima od ega, lažnog, umom stvorenog ja? Opasnost, nalazim se u opasnosti. A koju emociju ova neprekidna poruka stvara? Strah, naravno.

Izgleda kao da strah ima mnogo izvora. Strah od gubitka, strah od neuspeha, strah od povrede i tako dalje, ali svi ti strahovi na kraju predstavljaju strah ega od smrti, od uništenja. Za ego, smrt se uvek nalazi tu, iza ugla. U ovom stanju poistovećenosti sa umom, strah od smrti utiče na svaki aspekt vašeg života.

Na primer, čak i naizgled tako trivijalna i „normalna" stvar kao što je prisilna potreba da se u prepirci bude u pravu i dokaže kako ona druga osoba greši - odbrana mentalnog stava sa kojim ste poistovećeni - koren ima u strahu od smrti. Ako se poistovećujete sa mentalnim stavom i pri tom niste u pravu, vašem osećaju za sopstveno ja, zasnovanom na umu, preti ozbiljna opasnost od uništenja. Stoga vi i vaš ego ne možete prihvatiti da niste u pravu. Ne biti u pravu znači umreti. Zbog ovoga su se vodili ratovi i srušene su nebrojene veze.

Onog trenutka kada budete prestali da se poistovećujte sa svojim umom, vašem osećaju za sopstveno ja neće više značiti ništa to da li ste u pravu i l i ne, tako da će silom nametnuta i duboko nesvesna potreba da se bude u pravu, što predstavlja jedan oblik nasilja, prestati da postoji. Bićete u stanju da jasno i glasno iskažete kako se osećate i šta mislite, ali više pri tome neće biti agresivnosti niti odbrambenog stava. Vaš osećaj o sopstvenom ja tada će proizaći iz dubljeg i iskrenijeg mesta u vama, a ne iz uma.

ČUVAJTE SE SVAKE VRSTE ODBRAM

BENOG STAVA u vama. Šta je to što branite? Iluzorni identitet, predstava u vašem umu, zamišljeni entitet. Time što taj obrazac činite svesnim, time što mu postajete svedok, vi prestajete da se poistovećujete sa njim. U svetlu vaše svesti, nesvesni obrazac će se brzo raspasti.

To predstavlja završetak svih prepirki i igara moći, koje toliko štete vezama. Moć nad drugima predstavlja slabost prikrivenu kao snagu. Istinska moć se nalazi unutra i dostupna vam je ovog trenutka.

Um uvek traži način da porekne Sadašnji trenutak i pobegne od njega. Drugim rečima, što ste više poistovećeni sa umom, više patite. Ili bi se to moglo ovako reći: što ste više u stanju da poštujete i prihvatite Sadašnji trenutak, to ste oslobođeniji od bola, patnje - i egoičkog uma.

Ako više ne želite da stvarate bol sebi i drugima, ako više ne želite da povećavate zaostali bol iz prošlosti koji još uvek živi u vama, onda nemojte da proizvodite više vremena, barem ne više nego što je neophodno za bavljenje praktičnim aspektima vašeg života. Kako prestati sa proizvođenjem vremena?

U POTPUNOSTI PRIHVATITE DA JE

SADAŠNJOST sve što zaista posedujete.

Neka Sadašnji trenutak postane centar interesovanja u vašem životu.

Dok ste ranije obitavali u vremenu i samo nakratko posećivali Sadašnji trenutak, sada svijte sebi gnezdo u Sadašnjem trenutku, a nakratko posećujte prošlost i budućnost, onda kada bavljenje praktičnim aspektima vašeg života to zahteva.

Uvek recite „da" sadašnjosti.