OD ZAVISNICKIH DO PROSVETLJENIH ODNOSA

BILO DA ŽIVITE SAMI ILI SA PARTNEROM, ključna stvar je biti prisutan i intenzivirati prisustvo tako što ćete usmeriti svoju pažnju još dublje u Sadašnji trenutak.

Da bi ljubav cvetala, potrebno je da svetio vašeg prisustva bude dovoljno jako kako više ne biste došli u situaciju da vas zaposednu „mislilac" i l i otelotvoreni bol i da ih pogrešno zamenite sa onim što vi zaista jeste.

Spoznati sebe kao Biće koje počiva ispod mislioca, mir ispod mentalne buke, ljubav i radost ispod bola, znači slobodu, spasenje, prosvetljenje.

Prekinuti poistovećivanje sa otelotvorenim b o l om znači uneti prisustvo u bol i time ga preobraziti. Prekinuti poistovećivanje sa razmišljanjem znači biti nemi posmatrač sopstvenih misli i sopstvenog ponašanja, naročito ponavljajućih mentalnih obrazaca i uloga koje igra ego.

Ako prestanete da mu pridodajete „svoje ja", um će izgubiti svoju osobinu kompulzivnosti, koja u osnovi predstavlja prisilnu potrebu za procenjivanjem.

On se njome opire onome što jeste, stvarajući sukob, dramu i novi bol. U stvari, onog momenta kada prihvatanjem onoga što jeste prestane osudivanje, bićete oslobođeni od uma. Stvorićete prostor za ljubav, za radost, za spokojstvo.

PRVO ĆETE PRESTATI DA OSUĐUJETE SEBE; potom ćete prestati da osuđujete partnera. Najveći katalizator promene u odnosu jeste potpuno prihvatanje vašeg partnera onakvog kakav on jeste, bez potrebe da ga na bilo koji način osuđujete i l i promenite.

To vas istog trenutka odvodi iznad ega. Sve igre uma i zavisnička odanost tada prestaju.

Nema više žrtava niti zločinaca, nema tužilaca i optuženih.

Ovo takode predstavlja i kraj uzajamne zavisnosti, uvlačenja u tuđi nesvesni obrazac, kome je ova situacija omogućavala da opstane. Potom ćete se ili razdvojiti - u ljubavi - i l i ćete se zajedno zauvek premestiti duboko u Sadašnji trenutak - u Biće. Može li to zaista biti toliko jednostavno? Da, toliko je jednostavno.

Ljubav je stanje Bića. Vaša ljubav nije u spoljašnjem svetu, ona počiva duboko u vama. Nikada je ne možete izgubiti i ona vas ne može napustiti. Ona ne zavisi od nekog drugog tela, nekog spoljašnjeg oblika.

U MIRU VAŠEG PRISUSTVA možete osetiti sopstvenu bezobličnu i bezvremenu stvarnost kao duhovni život koji udahnjuje dušu vašem fizičkom obliku. Onda možete osetiti isti taj život duboko unutar svakog drugog čoveka i svakog drugog stvorenja. Posmatrate ono što leži iza koprene oblika i odvojenosti.

To je spoznaja jedinstva. To je ljubav.

Mada su kratkotrajni bleskovi mogući, ljubav ne može da cveta ukoliko niste trajno oslobođeni poistovećenosti sa umom i ukoliko vaše prisustvo nije dovoljno intenzivno da poništi otelotvoreni bol - i l i ako ne možete barem ostati prisutni kao posmatrač.

Samo tada, otelotvoreni bol vas ne može nadvladati i postati destruktivan po ljubav.