NAPUŠTANJE PSIHOLOŠKOG

VREMENA

Naučite da koristite vreme za praktične aspekte vašeg života - ovo bismo mogli nazvati satnim vremenom - ali kada ste završili s t im praktičnim pitanjima, istog časa povratite svest o sadašnjem trenutku.

Na ovaj način se neće stvarati nagomilano psihološko vreme, koje predstavlja poistovećenost sa prošlošću i neprekidno prisilno prebacivanje u budućnost.

Ako sebi postavite cilj i krećete se ka njemu, vi koristite satno vreme. Svesni ste toga kuda želite da idete, ali poštujete korak koji preduzimate u ovom trenutku i u potpunosti obraćate pažnju na njega. A k o tada postanete pojačano usmereni ka cilju, možda zbog toga što u njemu tragate za srećom, zadovoljenjem i l i potpunijim osećajem o svom ja, više ne uvažavate Sadašnji trenutak. On postaje sveden na puki korak ka budućnosti, bez stvarne vrednosti.

Satno vreme se tada pretvara u psihološko vreme. Put vašeg života više nije avantura, već samo opsesivna potreba da se negde stigne, da se nešto postigne, da se „uspe". Vi takode više ne uočavate niti mirišete cveće pored puta, a niste svesni ni lepote i čuda života koji se otkriva svuda oko vas kada ste prisutni u Sadašnjem trenutku.

Da li neprestano pokušavate da dospete na neko drugo mesto, tamo gde se ne nalazite? Da li veći deo onoga što činite predstavlja samo sredstvo za

postizanje cilja? Da li se ispunjenje nalazi uvek tu iza ugla i l i je ograničeno na kratkotrajna zadovoljstva kao što su seks, hrana, piće, droga, veselje i l i uzbuđenje?

Da li ste stalno usmereni na to da nešto postanete, nešto postignete i to održavate jer ćete u protivnom odjuriti za nekim novim uzbuđenjem ili zadovoljstvom? Da li verujete da ćete ako postignete više stvari postati ispunjeniji, dovoljno dobri ili psihološki savršeni? Da li čekate da neki muškarac i l i žena daju smisao vašem životu?

U normalnom stanju svesti, poistovećenom sa umom, odnosno neprosvetljenom, moć i beskrajni kreativni potencijal koji leže skriveni u Sadašnjem trenutku sasvim su zamračeni psihološkim vremenom. Vaš život tada gubi svoju vitalnost, svoju svežinu, svoj smisao za čudesno. Stari tokovi misli, emocija, ponašanja, reakcija i želja bivaju ispoljeni u predstavama koje se beskrajno ponavljaju kao scenario u vašem umu, koji vam daje neku vrstu identiteta, ali prikriva realnost Sadašnjeg trenutka.

Um tada stvara opsesiju budućnošću kako bi pobegao od nezadovoljavajuće sadašnjosti.

Ono što vi vidite kao budućnost sastavni je deo vašeg sadašnjeg stanja svesti. Ako vaš um nosi teški teret prošlosti, još ćete više tereta iskusiti. Prošlost se produžava kroz manjak prisustva. Kvalitet vaše svesti u ovom trenutku jeste ono što oblikuje budućnost - što se, naravno, može iskusiti samo kao Sadašnji trenutak.

Ako je kvalitet vaše svesti u ovom trenutku ono što određuje budućnost, šta je onda to što određuje kvalitet vaše svesti? Nivo vašeg prisustva. I zato, jedino mesto na k om se prava promena može odigrati i na kom prošlost može biti rastočena upravo je Sadašnji trenutak.

Možda će vam biti teško da uvidite da je vreme uzrok vaše patnje i l i vaših problema. Vi verujete da su njih prouzrokovale određene situacije u vašem životu i, gledano iz konvencionalnog ugla, to jeste istina. A l i , sve dok se ne pozabavite osnovnom disfunkcijom uma koja stvara probleme - njegovom vezom sa prošlošću i budućnošću i poricanjem Sadašnjeg trenutka - problemi su u stvari međusobno zamenjivi.

Da su kojim čudom svi vaši problemi i uočeni, a uzroci nesreće otklonjeni danas, s tim da vi niste postali pojačano prisutni, odnosno pojačano svesni, uskoro biste sebe zatekli sa sličnom grupom problema i l i uzroka patnje, poput senke koja vas prati gde god da krenete. Na kraju krajeva, postoji samo jedan problem: um okovan vremenom.

Spasenje ne nastupa s vremenom. Ne možete biti slobodni u budućnosti.

PRISUSTVO PREDSTAVLJA JEDINI

KLJUČ za slobodu, tako da jedino sada možete biti slobodni.