MOĆ REČI

»Tvoje će te reči iskupiti, i tvoje će te reči osuditi.«

Onaj ko veruje u moć reči, uvek veoma pazi šta govori. Dovoljno je da posmatra ono što njegove reči izazivaju da bi znao da se one »ne vraćaju prazne«.

Rečima koje izgovaramo, neprestano stvaramo zakone za sebe.

Poznavala sam čoveka koji je govorio: »Uvek propustim autobus. On obavezno ode baš kada ja stignem«.

Njegova ćerka je govorila: »Ja uvek uhvatim autobus. On obavezno dođe baš kad ja stignem«. Ovo se događalo godinama. Svako od njih stvorio je poseban zakon za sebe, jedan o neuspehu, a drugi o uspehu. To je psihologija sujeverja.

Konjska potkovica ili zečja šapa nemaju nikakvu moć, ali čovekova izgovorena reč i verovanje da će mu to doneti dobru sreću stvara očekivanje u podsvesnom umu i privlači »srećnu situaciju«. Otkrila sam, međutim, da to ne deluje kada je čovek duhovno uznapredovao i upoznao viši zakon. On ne može da se vrati unazad i mora odbaciti »utisnute predstave«.

Dva čoveka u mojoj klasi nekoliko meseci bili su veoma uspešni u svojim poslovima, dok iznenada sve nije »otišlo dođavola«. Pokušali smo da analiziramo situaciju, pa sam otkrila da je svaki od njih, umesto da misli pozitivno i obrati se Bogu za uspeh i blagostanje, kupio neku amajliju.

Rekla sam: »Da, shvatam, verovali ste u amajlije umesto u Boga. Rešite se amajlija i prizovite zakon opraštanja, jer čovek ima moć da poništi sopstvene greške«. Odbacili su amajlije u podrum za ugalj, i opet je sve bilo kako treba.

Doduše, to ne znači da sada treba da bacimo svaki predmet »koji donosi sreću«, ili potkovicu koju nađemo u kući, već samo da prepoznamo kako je moć koja iza nje stoji jedna i jedina moć, Bog, i da nam takav predmet jednostavno pruža osećaj očekivanja.

Jednog dana šetala sam sa prijateljicom koja je bila veoma potištena. Dok smo prelazile ulicu, podigla je konjsku potkovicu. Odmah su je ispunile radost i nada.

Rekla je da joj je Bog poslao potkovicu da bi joj podigao moral.

U tom trenutku, to je zaista bila jedina stvar koju je njena svest mogla da registruje. Njena nada je postala vera, što je na kraju dovelo do izuzetnog ostvarenja.

Ovde bih htela da razjasnim da su ona dva čoveka, koje sam prethodno pomenula, zavisila jedino od amajlija, dok je ova žena prepoznala moć koja stoji iza konjske potkovice.

Iz sopstvenog iskustva znam da mi je dugo trebalo da se okanem verovanja kako izvesna situacija donosi razočaranje. Kada bi do takve situacije došlo, neizostavno bi usledilo i razočaranje. Otkrila sam da je jedini način na koji mogu da unesem promenu u podsvesno ako kažem:

 »Ne postoje dve moći, postoji samo jedna moć Bog, zato nema razočaranja i ovo predstavlja srećno iznenađenje«.

 Odmah sam primetila promenu, i srećna iznenađenja počela su da mi se javljaju na putu.

Imam prijateljicu koja je rekla da ništa ne može da je natera da prođe ispod merdevina. Rekla sam joj:

»Ako se bojiš, predaješ se verovanju u dve moći, Dobro i Zlo, umesto u jednu. Pošto je Bog apsolutan, ne može da postoji njemu suprotna moć, osim ako čovek sam za sebe ne stvori lažno zlo. Da bi pokazala kako veruješ samo u jednu moć, u Boga, i da nema moći ili stvarnosti u zlu, prođi ispod narednih merdevina koje ugledaš«.

 Uskoro zatim, otišla je u banku. Htela je da tamo obavi neki posao i eto ti merdevina na njenom putu. Nije mogla da izbegne a da ne prođe ispod njih. Drhtala je od straha i ustuknula, vrativši se kući. Nije mogla da se suoči sa lavom na svom putu. Ali moje reči odzvanjale su joj u ušima i odlučila je da ipak prođe ispod merdevina. Bio je to značajan trenutak u njenom životu, pošto su je one godinama držale u ropstvu. Vratila se nazad, ali merdevina više nije bilo!

To se često dešava. Ako je čovek uistinu rešen da uradi baš ono čega se boji, ovo ponekad i ne mora da učini.

Ovde je reč o zakonu neopiranja, koji mi tako slabo razumemo.

Neko je rekao da hrabrost u sebi nosi genijalnost i magiju. Ako se bez straha suočite s nekom kritičnom situacijom, tada ni nemate sa čim da se suočite, jer ona nestaje sama od sebe.

Objašnjenje je da je strah privukao merdevine na ženin put, dok ih je neustrašivost uklonila.

Na ovaj način nevidljive sile uvek rade za onoga ko stalno sam »povlači konce«,iako to ne zna. Zahvaljujući vibratornoj moći reči, sve što izgovorimo počinjemo i da privlačimo. Ljudi koji neprestano pričaju o bolesti neizostavno je i privuku.

Kada spoznamo istinu, nikada ne možemo biti dovoljno obazrivi u odnosu na ono što govorimo. Imam prijateljicu koja mi često kaže preko telefona:

 »Dođi da me posetiš, da lepo proćaskamo kao nekad«. Ovo »ćaskanje kao nekad« podrazumeva da se za jedan sat izgovori skoro pet stotina do hiljadu destruktivnih reči, gde su glavne teme gubitak, nemaština, neuspeh i bolest.

Ja joj uvek odgovorim: »Ne, hvala, dosta mi je takvih ćaskanja u životu, previše koštaju, ali biće mi drago da proćaskamo na novi način, i pričamo o onome što želimo, a ne o onome što ne želimo«.

Ima jedna stara izreka koja kaže kako treba da koristimo reči samo u tri svrhe:

»da izlečimo, blagoslovimo ili napredujemo«.

 Ono što govorimo o drugima, pričaće se o nama, a ono što poželimo drugima, želimo samima sebi.

»Kletve sustižu onoga koji proklinje.«

Ako nekome poželimo »lošu sreću«, zasigurno ćemo sebi privući lošu sreću. Ako nekome hoćemo da pomognemo da uspe, želimo i pomažemo sopstvenom uspehu.

Telo može da se obnovi i preobrazi uz pomoć izgovorene reči i jasne vizije, a bolest može potpuno da se izbriše iz svesti. Metafizičari znaju da sve bolesti imaju mentalni uzrok, i zato, da bi izlečili telo, prvo moraju da »izleče dušu«.

Duša je podsvesni um, i on mora da se »izbavi« od pogrešnog mišljenja.

U dvadeset i trećem psalmu čitamo: »On obnavlja moju dušu«.

 To znači dapodsvesni um ili duša mora da se obnovi ispravnim idejama, i da je »mistični brak« ustvari brak između duše i duha, ili podsvesnog i nadsvesnog uma. Oni treba da budu jedno. Kada je podsvesno preplavljeno savršenim idejama nadsvesnog, Bog i čovek su jedno. »Ja i Otac smo jedno.« To znači da je ljudsko biće jedno sa oblašću savršenih ideja, stvoreno na Božju sliku i priliku, i tada dobija moć i vlast nad svim stvorenim stvarima, nad svojim umom, telom i poslovima.

Pouzdano možemo reći da sva bolest i nesreća potiču usled narušavanja zakona ljubavi.

Dajem vam novu zapovest: »Volite jedni druge«, a u igri života sva veština je u ljubavi i dobronamernosti.

nastavlja se..