MOĆ  ODRŽAVANJA

 

 

Ljubav me je lišila ustaljenih navika

i prožela me poezijom.

Pokušao sam da ostanem miran ponavljajući:

Nema moći mimo tvoje moći,

ali nisam uspeo.

Morao sam da tapšem i pevam.

Nekad sam bio cenjen i primeran i postojan,

ali ko može da opstane na ovom jakom vetru

a da ne zaboravi takve stvari?

Planina zadržava odjek duboko u sebi.

Tako i ja primam i zadržavam tvoj glas.

Ja sam iver bačen u tvoju vatru

i začas pretvoren u dim.

Video sam te i postao prazan.

Ta ispražnjenost, lepša od života,

ona ništi život, a ipak, kada se desi,

život buja i stvara još života!

Nebo je plavo. Svet je slepac

šćućuren na putu.

Međutim, ko god vidi tvoju prazninu

vidi iza plavog i iza slepca.

Uzvišena duša se krije poput Muhameda ili Isusa,

krećući se kroz svetinu u gradu

u kojoj je niko ne poznaje.

Uznositi znači uznositi

način na koji se

čovek predaje praznini.

Veličati sunce isto je što i veličati svoje rođene oči.

Veličanje – okean. Ono što kažemo – čamčić.

Dakle, putovanje morem se nastavlja, i ko zna kuda!

Održavanje na okeanu je samo po sebi najveća sreća

koju možemo da doživimo. To je apsolutno buđenje!

Zašto bismo žalili što smo toliko spavali?

Nevažno je koliko smo dugo bili besvesni.

Teturamo se, ali nek krivice nestane.

Oseti blagost kretnji

svud oko tebe, moć održavanja.