MOC I KORUPCIJA: POREKLO UNUTRASNJE I SPOUASNJE POLITIKE

]edna od osnova fasizma jeste da je pojedinac nevazan, ada je grupa ta koja odreduje sta je realno. Ali tu se javlja problem: gde to prestaje? Ako je grupa stvarna, a pojedinac nije, ili je samo deo gru­ pe, onda je crkva daleko realnija- to je veca grupa; onda je nacija jos realnija zato sto je ona jos veca grupa; a celo covecanstvo je opet realnije od svega toga jer je ono najveca grupa. Pojedinac je potpu­ no izgubljen. A kad god dade do sukoba izmedu pojedinca i grupe, pojedinac je naravno raj koji mora da se zrtvuje- zato sto nije rea­ Ian. On postoji samo kao deo grupe.

Ovo je naCin da se u potpunosti unisti bilo kakva mogucnost re­ volucije. Sva drustva vole fasizam. Nijednom drustvu nisu potrebni pojedinci, zato sto samim tim sto postoje, dovode u pitanje mnoge stvari koje drustvo radi.

Pojedinac se mora pobuniti. On je nekomformista, ne moze se povinovati. On moze da kaze da samo stvarima koje su vredne njegovog izgovorenog da, ali to zavisi samo od njegovih osecanja, sposob­ nosti da intuitivno razume, njegove inteligencije. Njega ne mozete prisiliti da se pokori. On se moze predati iz ljubavi, ali ga ne mozete naterati da se samo preda; pre bi umro nego sto bi se predao. On ne moze biti poslusni rob - a nije da ne zna da bude pokoran. Kada on nesto oseca, kada je necemu posvecen, kada je oko necega angazo­ van, on se pokorava, potpuno, ali se on zapravo pokorava svom unu­ trasnjem svetlu; ne priddava se nikakvih spoljnjih zapovesti.

Biti pojedinac znaCi biti apolitican. Politika zavisi od ljudi koji nisu pojedinci, koji su lazni pojedinci, koji izgledaju kao da su sa­ mostalni, ali to nisu oni su zavisni od grupe, neizmerno su zavisni zbog svoje sigurnosti, bezbednosti, postovanja, moCi, prestiza; naj­ zad, zbog svog ega.

Pravi pojedinac ne poseduje ego, pa zato i ne mora da zavisi od drustva. Drustvo je to koje vam izgraduje ego, i ako zelite da budete na ,ego tripu" morate zavisiti od drugih !judi; samo oni mogu pot­ hranjivati vas ego. Pojedinac poznaje sebe, pa mu zato ne treba ego. Biti pojedinac znaCi biti potpun izdrav.

Psihoanaliza je postala veoma vazna i znacajna zato sto smo lju­ dima oduzeli njihovu individualnost. Dali smo im lazni ego koji ih ne zadovoljava. Postali su kao brza hrana sareni, privlacni, aline­ maju nikakvu hranljivu vrednost. A coveku koji ima ego uvek nesto nedostaje; on se uvek oseca prazno, besmisleno. On zeli svoje bice da ispuni neCim; jedan od naCina da se oseca ispunjenim jeste da postane opsednut hranom. IIi maze da postane opsednut novcem, zlatom, moCi. Uvek se na neki naCin moze osetiti znacajnim. Ali ni­ sta od toga ne uspeva, svaki pokusaj propada. Mozete se nadati sa­ mo dok je sve to daleko; kada nesto postignete, iznenada shvatite da ste jurili senke.

Ne osecate se prazno zato sto nemate dovoljno novca. Osecate se prazno zato sto jos uvek niste pronasli pravog sebe, niste dosli do svoje autenticne individualnosti. Individualnost vas povezuje sa svetlom koje nosite u sebi.

Pojedinac je univerzum sam za sebe. Ali nijedno drustvo ne zeli pojedince, zato ih je vekovima istrebljivalo i na njihovo mesto po­ stavljalo plasticne zamene. Ta plasticna zamena zove se licnost.

Ljudi su zbunjeni kada je rec o licnosti i individualnosti. Misle da je licnost isto sto iindividualnost. Ali nije -licnost je u stvari pre­ preka. Nikada necete ostvariti individualnost  aka niste spremni da se odreknete licnosti. Individualnost se rada sa varna, ana je vase bi­ ce. Licnost je drustveni fenomen, ana vam je data. Kada sedite u pe­ Cini na Himalajima vi nemate licnost, ali imate individualnost. Licnost maze da postoji samo u odnosu na druge. Sto vise Ijudi zna­ te, imate vecu licnost- zbog toga i imate zelju da to imenujete iuka­ lupite. Sto vas vise ljudi postuje, vise uzivate u toj licnosti; ana postaje jaca.

Odatle dolazi velika teznja za ugledom. Ugled mozete dobiti uz pomoc novca, mozete ga dobiti odricuCi se novca. Mozete ga dobiti aka jedete previse ili premalo, aka postite. Mozete ga dobiti aka na­ gomilavate stvari ili ga mozete dobiti aka nagomilavate znanje. Ali ideja je sledeca: vi u oCima drugih gledate sta osecaju prema varna. Mozete postati puni vrlina, veoma moralni, samo da biste dobili licnost, ali ta licnost vas nece ispuniti. Vekovima je individualnost hi­ la unistavana, a ljudi su izgradivali licnost.

Ljudi koji su izgubili kontakt sa svojim bicem, koji sebe ograni­ cavaju licnoscu i nemaju predstavu sta je individualnost, spremni su da postanu deo grupe. Oni se osecaju ugodno kao deo grupe, jer su tada oslobodeni svake odgovornosti. Mogu da se opuste, ne moraju da brinu. Grupa je ta koja preuzima odgovornost.

Zbog toga su ljudi hindusi, hriscani, muhamedanci.  Zasto? Za­ sto ljudi zele da pripadaju tzv. trulim ideologijama kojima je prosao rok trajanja? Iz samo jednog razloga- zato sto im daje osecaj sigur­ nosti, osecaj da negde pripadaju, da ima ljudi koji su uz njih, i na­ ravno        da nisu sami. Hriscanin  zna da postoje  milioni hriscana. Hindus zna da nije sam, milioni ljudi su sa njim - kako onda maze da ne bude u pravu? Zar milioni ljudi mogu da ne budu upravu? Mora biti da je on u pravu! On ne zna sta je ispravno a sta nije, ali gomila oko njega mu daje osecaj da zna      lazan osecaj, oCigledno. lstina nema nikakve veze sa gomilom; istinu su uvek otkrivali po­ jedinci. Buda je otkrio, Isus, Muhamed, Mojsije, Zaratustra. Ali ani su otkrili istinu kada su hili potpuno sami u stanju duboke meditaci­ je, kada su zaboravili da ceo svet postoji, kada vise nisu hili opsednuti

drugim ljudima ni na koji naCin, kada su sasvim sami uronili u svoju svest i dosli do njene sustine. Tada su saznali sta je istina.

Guzva vas udaljava od vas samih. Guzva je bekstvo od vaseg pravog bica. U guzvi se zanimate za druge; ana vam ne dozvoljava da upoznate  sebe.

Aka se odreknete individualnosti i postanete deo grupe, poCini­

li ste samoubistvo. A upravo to ljudi rade. Ljudi su umorni od sebe; zele da izvrse samoubistvo. Mazda nisu dovoljno hrabri da to ura­ de, ali ovakve grupe im omogucavaju da poCine psiholosko samou­ bistvo: ,Postani deo grupe."

Grupa maze da poseduje urn- ali ne i dusu. Grupa maze da po­ seduje urn; ljudi su takvi. Katolici imaju odredeni urn, muhamedanci i hindusi drugaCiji. Ljudi koji nemaju individualnost imaju odredenu vrstu uma- urn rulje. Cilj vojske je da unisti individualnost i da vam da uniformu i broj. To davanje broja je unistavanje individualnosti na suptilan naCin. Ime vam daje jedinstvenost: ,Broj 11" vam oduzi­ ma individualnost.

Frenk je ndto potpuno drugo - aka Frenk umre, ili Robert, umrla je osoba; aka Broj 11 umre, koga je briga? Frenka niko ne maze da zameni, a Broj 11? Nema problema. Broj mozete nakaciti svakome ion postaje taj broj. Vojska sistematski unistava individu­ alnost. Gubite svoje ime i postajete broj. Svi ste isto osisani. Prima­ rani ste da izvrsavate glupa naredenja iz godine u godinu: skreni leva, skreni desno, okreni se ... i cemu sve to ? !

U vojsci ne postoji ,zasto". Prosto vam kazu da uradite nesto i

vi to morate da uradite. Sto je gluplja stvar, to bolje- a vi ste sprem­ ni da radite u vojsci. Nakon sto iz godine u godinu ispunjavate na­ redenja, jednog dana ce vam reCi: ,Ubij ovog coveka!" i vi cete ga ubiti, kao robot, ne pitajuti zasto- zaboravili ste kako da pitate za­ sto. U vojsci se razvija urn grupe, ne dusa grupe, zapamtite to.

Dusa uvek pripada pojedincu; urn pripada grupi. Pazljivo po­ smatrajte bilo koji urn, i videcete da pripada nekoj grupi. Aka veru­ jete u Boga, to znaCi da pripadate odredenoj grupi koja veruje u Boga; ani su vam dali ideju, predoCili vam uslove. U sta verujete? Odakle potice vasa vera? Potice iz drustvenog uma iz crkve, dda­ ve; mozete pronaCi izvor odakle potice. Posmatrajte svoj urn, i videeete da sve sto u njemu ima i sto mislite da je vase u stvari nije vase. Sve je to poteklo od raznih izvora- roditelja, uCitelja, sveste­ nika, politicara- drugi su vam to dali. Postoji nesto sto je hriseanski urn, zatim muhamedanski, jevrejski urn, i nesto sto je budisticki urn

- ali ne postoji budisticka dusa ili hriseanska  dusa.

Umovi pripadaju grupi. U vojsci eete jasno videti da su individu­ alci prestali da misle. Umesto njih, to radi puk. A to je u manjoj me­ ri isti slucaj kao i sa drustvom. Ali dusa uvek pripada pojedincu; nju vam niko ne maze dati. Ona je u varna: morate je otkriti.

Najveea avantura koja maze da se dogodi coveku je put od uma do neuma, put od licnosti do individue.

Kaze se da moe kvari !jude, a da apsolutna moe kvari u potpunosti. Da li

•   se slazete?

Cuvenoj izjavi lorda Ektona sam prisao iz svakog mogueeg ugla, i otkrio sam da svaki put daje novi uvid u stvar. On kaze da moe kvari !jude, ada apsolutna moe kvari u potpunosti. Jane mislim ta­ ko, jer ne vidim da se stvari tako odvijaju. Ali, lord Ekron je govorio iz svog celokupnog zivotnog iskustva; on sam je bio politicar, tako da to sro je rekao nije bez osnova.

Pa ipak se usudujem da sene slozim sa njim, jer smatram da moe svakako kvari ljude, ali samo one koji su tome skloni. On mozda ra­ nije nije bio iskvaren, zato sto mu se nije pruzila prilika, nije imao tu moe. Sarna moe ne moze da iskvari osobu ako ona tome nije sklona. Dakle, nije moe ta koja ee iskvariti osobu; ona samo otkriva kakav je covek u stvari. Moe ostvaruje ono sto je u osobi pre toga postojalo kao potencijal.

Ako se pogledate u ogledalo i vidite ruzno lice, hoeete li reCi da vas je ogledalo pokvarilo? Jadno ogledalo samo pokazuje odraz. Ako ste ruzni, sta ogledalo tu moze da uradi?

Cuo sam da je jedna luda zena svako ogledalo na koje bi naisla polomila. Ona je hila ruzna, ali je verovala da ogledalo Cini nju ru­ znom. Kad ne bi bilo ogledala, ona ne bi hila ruzna. Savrsena logi­ ka! Na neki naCin to i ima logike. Kad bi hila sama na svetu- kad ne

bi bilo ogledala, oCiju, jer i oCi su takode ogledala- da li mislite da bi ona hila ruzna? Kada bi hila jedina osoba na svetu, bez ogledala, bez oCiju da se u njima ogleda, hila bi to sto jeste, ni !epa ni ruzna. Alibi hila ista. Jedina razlika je sto sada maze da vidi svoj odraz. Ni­ sta se nije promenilo,  samo nema stvari koje pokazuju  odraz.

Cini se da je isto i sa envenom izjavom lorda Ektona: ,Moe kvari".

Pre bih rekao da moe daje odraz. Ako ste potencijalno spremni da budete iskvareni, moe vam pruza tu sansu. Ako imate apsolutni potencijal za to - kao jedan Adolf Hitler, Staljin, Musolini kakve veze moe ima sa tim? Moe vam je samo dostupna. Sa njom mozete uCiniti mnogo sta. Ako ste skloni tome da budete iskvareni, uradicete sve sto ste oduvek zeleli da uradite ali niste imali moe. Ali ako nema­ te potencijal da budete iskvareni, onda je nemoguce da ce vas moe is­ kvariti. Vi cete iskoristiti tu moe, ali ona nece sluziti da nekoga iskvari, vee ce sluziti za stvaranje. Ona neee unistavati, vee ce biti bla­ goslov za !jude. A ako u sebi imate potencijal da budete blagoslov za ljude, onda ce apsolutna moe biti apsolutni blagoslov za svet.

Zivot je cudan. Sarno osoba koja ima potencijal da bude iskva­

rena tdi moCi. Potencijalno dobra osoba nema tih pretenzija. Volja za moCi je potreba iskvarenog bica, jer zna da bez moCi nece uspeti da uradi to sto zeli.

Adolf Hitler je prvo zeleo da bude arhitekta, ali sve skole arhitek­

ture su ga odbile jer nije imao potencijala za to. Jedva da je mogao da nacrta pravu liniju. Zeleo je da postane umetnik- ako nije arhitekta, bar da bude umetnik  ali nijedna skola nije htela da ga primi. Posto ga skola arhitekture nije primila, onda je oCigledno da mu za umet­ nost, a posebno slikanje, treba veCi talenat, a on ga nije imao uopste. Razocaran i odbacen sa svih strana, trudio se da postane moean.

Volja Adolfa Hitlera da bude mocan hila je veoma jaka. Covek koji nije mogao da postane arhitekta iii slikar postao je toliko rna­ can da je sudbina celog covecanstva hila u njegovim rukama. A jed­ na od prvih stvari koje je uradio nakon sto je postao mocan, nakon sto je dobio apsolutnu moe, hila je da pocne da se bavi crtanjem zgrada- arhitekturom. Napravio je nacrte za mnoge ruzne gradevi­ ne, a vlada je morala da ih izgradi jer, iako nijedan arhitekta nije bio spreman da se slozi da su ovi projekti vredni paznje, posto ih je nacrtao Adolf Hitler, nisu mogli biti odbijeni. Odbijanje projekta zna­ Cilo bi njihovu smrt ili odlazak u zatvor, jer to je jedini jezik koji je on poznavao: ,Ili si sa mnom, ili te nema." Ali njegovi crteii su do­ voljan dokaz da ovaj covek jednostavno nije imao dovoljno talenta da konstruise zgrade.

Nakon sto je postao moean, Adolf Hitler je u svoje slobodno vreme slikao; onda su, naravno, svi morali da se dive njegovim sli­ kama. Nijedna nije hila vredna toga da se nazove slika; bile su samo uzalud potroseno platno i boje, bez ikakvog znacenja. I ne samo to, bile su ruzne- da ste driali njegovu sliku u spavaeoj sobi, imali biste nocne  more.

Moe Cini da se ono sto imate skriveno u sebi realizuje.

Za cudo, dobre osobe nemaju potrebu da budu moene, jer dobro moze da se pokaze i bez moCi. Dobrom moe nije potrebna. Ono ima svoju unutrasnju moe. Zlu je potrebna spoljasnja moe da ga poddi.

Halil Dzubran je napisao divnu pricu. Ovaj covek je napisao to­ liko divnih prica, da izgleda kao da mu nema ravnog u celoj istoriji. Ovo je jedna veoma kratka prica, a u tome je sva Halilova lepota. On ne pise duge price koje se mogu pretoCiti u filmove; njegove price sastavljene su od samo nekoliko redova, ali dopiru do samih dubina covekovog bica.

Prica glasi: Bog je stvorio svet i sve ostalo sto je potrebno. Pogle­ dao je unaokolo i osetio da nedostaju  dve stvari: lepota i ruznoca. Ove dve stvari je poslednje stvorio. Naravno, lepotu je obukao u lepo ru­ ho, a ruznoCi je dao ruzno odelo. Obe ih je poslao iz raja na zemlju.

Bio je to dug put, i kada su stigle na zemlju bile su umorne i pra­ snjave, tako da su prvo odlucile da se okupaju. Bilo je to rano uju­ tru, sunce je tek pocelo da izlazi, a one su otisle do jezera, zbacile sa sebe odeeu, ostavile je na obali i obe uskocile u vodu. Bila je bas osveiavajuca i hladna, i obe su uzivale.

Lepota je otplivala daleko od obale, a kada se okrenula, iznena­ dila se; ruznoea je nestala. Lepota se vratila na obalu i videla je da je i njena odeea nestala. Tada je shvatila sta se desilo: ruznoea je uzela njenu odecu i pobegla. Prica na kraju kaze da se od tada, ruznoea krije u odelu Iepore, a da je lepota primirana da nosi odelo ruznoee. Lepota juri ruznoeu, trazi je, ali jos uvek nije uspela da je nade.

Ovo je divna prica. RuznoCi je potrebno nesto iza cega ee se sa­ kriti, sto ce joj pomoCi da se pretvara - neka lazna maska. Lepota o tome uopste nije razmisljala; nije joj ni palo na pamet da bi ruznoea mogla da joj ukrade odeeu i da pobegne.

Ako u srcu nosite dobrotu, blagoslov, onda nemate potrebu da budete predsednik ilipremijer. Nemate vremena za gubljenje na pr­ ljave igre u politici. Vi imate mnogo energije ta energija dolazi sa dobrotom. Stvaraeete muziku, pisati poeziju, prikazivati lepotu u skulprurama od mermera; radieete nesto za sta vam moe nije po­ trebna. Sve sto vam treba vi vee imate. To je lepota dobrote, to je unurrasnja moe.

Neka vam ovo bude kristalno jasno: mozete biti sigurni da bilo sta cemu je potrebna spoljasnja moe nije dobro. To je ndto sto je nemoeno iznutra; i zivece pozajmljeni zivot.

Cudne stvari se, dakle, desavaju u zivotu: losi ljudi zauzmu do­ bre pozicije, postanu posrovani i slavljeni, ne samo u svom vreme­ nu vee i kroz istoriju, koja je puna takvih imena.

U istoriji, imena kao sto su Gautama Buda, Mahavira, Lao Ce, Cuang Ce, Li Ce - neeete naCi spomenuta ni u fusnotama. S druge strane, Aleksandar Veliki, Dzingis-kan, Tamerlejn, Nadirsa, Napo­ leon Bonaparta, Adolf Hitler - zauzimaju mnogo mesta u istoriji. Moramo, u stvari, da napisemo celu istoriju iz pocetka kako bismo izbrisali sve ove ljude. Cak ni secanje na njih ne bi trebalo da posto­ ji, jer bi cak i ono moglo da ima los uticaj na ljude. Bolje covecan­ stvo neee dati ovim imenima mesto ni u fusnotama; nema ni potrebe. Oni su napravili kosmar; bolje da ih potpuno zaboravimo da nas ne bi pratili kao senke.

Moramo ponovo da otkrijemo ko su hili ljudi koji su ziveli na ovom svetu i koji su ga uCinili divnim; ljude koji su delili svoju ra­ dost, igru, muziku, svoju ekstazu      ali su ziveli anonimno. Ljudi su potpuno zaboravili cak i njihova imena. Oni ni ne znaju koliko je mistika zivelo na ovom svetu koji nisu poznati. Razlog zbog koga znate onih nekoliko poznatih imena nije samo raj sto su hili mistici postoje neki veCi razlozi. Sarno pomislite: da Isus nije bio razapet, da li biste ikada culi njegovo ime? Dakle nije Isus- po svojim kvali­ tetima, po svojoj dobroti- postao istorijska figura, vee je to postao

zbog raspeea. Gautama Budu ne znate zato sto je postao prosve­ tljen, vee zato sto je bio sin velikog kralja. Kada se sin tako velikog kralja odrekne svog kraljevstva, naravno da ee cela zemlja brujati o njegovom imenu. Opet, ne zato sto je religiozan, vee zato sto se od­ rekao tolikog kraljevstva istog onog kraljevstva koje ste vi mozda zeleli i koje ste sanjali tokom nekoliko zivota. ,Ovaj covek ima pe­ tlju- tek tako se odrekao celog kraljevstva, ada nije ni pogledao iza sebe!" Zato je postojanje Gautama Bude ostalo zabeleteno u istori­ ji. Njegovo ime moralo je negde da se spomene, jer je on bio kralj koji se odrekao svog kraljevstva. Da je bio sin siromaha, niko ne bi cuo za njega. Mnogo je onih Cije se ime ne zna uopste. Cak i za vre­ me njihovog zivota je samo nekoliko ljudi je moglo da oseti druga­ ciju vrstu postojanja.

Dobrota ima svoju unutrasnju moe, svoju prednost i blagoslov.

Mozete li reCi nesto vise o tome sta moe znaCi u duhovnom smislu? Ne kao cleo

•    politike, vee kao energija dobrote i

samog zivota?

U duhovnom smislu, moe i sila nisu isto. Moe je ndto sto zraci iz vas; njen izvor se nalazi unutra. Sila je brutalna. Ona se mesa, ga­ zi slobodu drugih. Ljudi obicno ne prave razliku izmedu ove dve re­ ci. Koriste ih maltene kao sinonime.

Ljubav je moe, ali ne i sila. Predsednik ima silu, ali nema moe. Moe nikada ne moze da povredi; ona uvek ima isceliteljsku sposob­ nost. Zasipa vas kao cveee. To je miris koji dopire do vas necujno, ne praveCi ni najmanju buku. Na varna je da odluCite hoeete li je prihvatiti ili ne. Ona vas ne primorava da je  prihvatite.

Moe Cini da vase dostojanstvo ostane netaknuto; u stvari, jaca ga. Moe cini da postanete samostalniji, omogueava vam vise slobo­ de. Ne postavlja vam nikakve uslove. Sila je potpuno suprotna mo­ Ci. AI i ove reCi su postale sinonimi, i sigurno postoji razlog za to. To je zato sto smo tokom zivota iskusili prelazak moCi u silu.

Kada nekoga, na primer, volite, to je moe. Ali onda se vencate, postanete supruznici; to je drustveni ugovor, posao. Sada moe nestaje, a sila nastupa. I dalje eete koristiti iste reCi, ali njihovo znace­ nje neee biti isto. Isto eete govoriti: ,Volim te", ali eete znati da su to prazne reCi. Da, nekada je u njima bilo zivota, nekada su saddale mnogo sta. Nekada su bile ispunjene sokom sada je sve presusilo. Sada morate da kazete: ,Volim te". Tone dolazi iz srca, vee iz gla­ ve. Promenilo se mesto. I dalje eete ljubiti svoju suprugu, ali to ee biti samo vezba za usne; iza usana nema nikoga. Vi mozete biti kilo­ metrima daleko, mozete misliti na svoju sekretaricu. Vasa zena ee misliti na nesto drugo, na svog sefa. Sada je moe, to polje energije, koje je zraCilo, nestala.Umesto nje dosla je sila. Ljubav je nestala; zakon je usao u Zivot.

Zbog toga sto sila zamenjuje moe, ove reCi su postale sinonimi­ cak i za lingviste, koji bi trebalo da znaju razliku.

Razlika je jedva primetna. Sila uvek potice od maca, a mac mo­ ze da preraste u nuklearno oruzje. Moe uvek potice od ljubavi. Ona moze da dosegne duboke misterije, nepoznata prostranstva. Ona, pre svega, moze ljubavnicima da otvori vrata ka necemu transcedentalnom. Moze im pomoCi da se stope sa univerzumom. U trenucima ljubavi kada se njihove energije spoje, oni su dva tela, ali ne i dve duse. U tim trenucima oni pocnu da oseeaju pravu uskladenost sa samim postojanjem- sa travom, drvecem, pticama, zvezdama- neCim za sta je samo srce sposobno. To nije pitanje ra­ zuma, vee iskustva.

U tom smislu je, dakle, moe duhovna. Sila je zivotinjska.

Ljubav je najveee cudo postojanja. Naravno da nema vece moCi od ljubavi. Ali ljubav nije sila. Sarna rec ,sila"- sam zvuk te reCi­ odaje utisak da se mesate u neCije postojanje. Nekoga unistavate, pretvarate ga u stvar.

Dakle, zapamtite, moe nikada ne prelazi u silu. Ona postaje sve veca i veca; moze postati univerzalna, alice i dalje ostati moe. Ona je blagoslov. Sila je ruzna, necovecna. Ne dajte da vas zavara Cinjenica da u recnicima one imaju isti znacenje. Njih nisu pisali prosvetljeni ljudi; inace bi reCi imale drugaCija znacenja, drugacije konotacije, a jezik bi bio prociseen. Ali nesvesni ljudi i dalje pisu recnike i knjige iz lingvistike. Oni nikada nisu spoznali moe; oni poznaju samo silu. Za­ to su njima ove reCi sinonimi. Ali za mene su one suprotnosti.

 

Neka za vas ove reCi budu odvojene; neka vas sila nikada ne pri­ vuce. Budite mocni -sto vee i jeste. I prosirite je, delite je sa drugima.