MLEKO  MILENIJUMA

 

 

Ja sam deo loše raspoređenog tovara.

Dešava se da ispadnem u travu,

kao nekada spavači iz pećina,

i da brstim ma gde pao.

Stotinama hiljada godina bejah čestice prašine

koje se kovitlahu po volji vetra,

i mada često zaboravljam da sam ikada bio

u tom stanju, u snu mu se

opet vraćam. Iskačem iz ovog

četvorodelnog, prostorno-vremenskog krsta,

iz ove čekaonice.

Upadam u ogromni pašnjak.

Sisam mleko milenijuma.

Svako to radi na drukčiji način.

Znajući da su svesne odluke i lično pamćenje

suviše tesno mesto za život,

svako ljudsko biće se noću, ili u toku dana,

zaneseno nekim poslom, izliva

u ljubljenu nigdinu.