MLADI PESNIK
Pismo Svima
Dragi gospodine,
Zahvaljujemo Vam na ljubaznom pismu i pošiljci pesničkih i proznih
pokušaja u kojima sam sa saosećanjem listao i nalazio gotovo zaboravljeni trag vlastitog pesničkog početka. Vaše drago pismo i pošiljka s radovima ukazuju mi poverenje koje me postiñuje jer Vas, na žalost, moram razočarati.
Šaljete mi sve ono što ste do sada, u poeziji i prozi, napisali, moleći me da Vam nakon čitanja kažem šta mislim o Vašem pesničkom tlentu. Pitanje izgleda prosto i bezazleno, utoliko pre što ne želite da čujete nekakvo lažno laskanje već strogu istinu. Ja drugo i ne bih činio osim da na valjano pitanje valjano odgovorim, samo kada bih to mogao. Nije lako naći »stvarnost«. Smatram da je apsolutno nemoguće da se iz početničkih pokušaja, u slučaju kada se lično ne poznajemo, mogu izvući bilo kakvi zaključci o talentu. Iz Vaših stihova mogu
da vidim da ste više čitali Nioea ili Bodlera, da su Vam Lilienkron i Hofmanštal miljenici, možda i da posedujete svesno razvijen ukus u umetnosti i prirodi, ukus koji sa pesničkom nadarenošću nema ni najmanje veze. U najboljem slučaju (a to će govoriti o Vašim stihovima) mogu da otkrijem tragove Vaših doživljaja i analiziram ih, kako bih stvorio izvesnu sliku o Vašem karakteru. Više od toga je nemoguće; ko Vam obeća da će iz Vaših početničkih rukopisa proceniti Vaš literarni talenat, kao što grafolozi procenjuju karaktere pretplatnika u novinskim
rubrikama »Pisma čitalaca«, taj je doista površan čovek, ako ne i varalica.
Posle čitanja »Vilhelma Majistera« i »Fausta« i nije suviše teško proglasiti Getea za značajnog pesmika. Ali, iz njegovih početničkih godina bi se sasvim sigurno mogla sastaviti sveščića stihova iz koje niko ne bi zaključio ništa drugo do da je mladi autor pomno čitao svoje uzore. Kad je Gete već napisao Vertera i Geca, još dugo su mu pripisivali tekstove pesnika Lenca i obratno. Dakle, samo kod velikih pesnika rukopis pokušaja nije niukom slučaju još uvek zaista vredan i očigledno originalan. U Šilerovim mladalačkim pesmama mogu se naći
začuñujuće konvencionalnosti i neukus.
Nije, dakle, kao što Vam se čini, tako jednostavno sa procenjivanjem
mladog talenta. Ako Vas lično ne poznajem dobro, ne mogu znati na kojoj stepenici razvoja stojite. Vaše pesme mogu sadržavati naivnost koja Vam već za pola godine neće odgovarati, mada iste greške možete počiniti i kroz deset godina. Ima mladih pesnika koji sa dvadeset godina stvaraju zadivljujuće stihove, ali već sa trideset nijedan više ili, što je još gore, potpuno iste kao sa dvadeset. Ima, međutim, talenata koji se osvešćuju tek sa trideset ili četrdeset godina. Ukratko, pitanje koje mi postavljate, o izgledima na buduću pesmičku slavu, ravno je pitanju jedne majke: da li će njen petogodišnjak porasti ili ostati mali. Dečk može do četvrnaeste-petnaeste godine ostati švrća a onda najednom
šiknuti uvis.
Osećam se prijatno što niste, kao mnoge Vama slične kolege, tražili od
mene odgovornost za Vašu pesničku budućnost. Mnogi koji sa istim pitanjem dolaze iskusnom književniku čine to sa patosom, tražeći odluku i odgovor: da li ponovo da napisu koji stih ili ne. Na osnovu ovoga moglo bi se zaključiti da je nemačka literarna istorija rodila, možda, nibelunške pesme i Fausta kroz izvesmo ludilo! Time je dat odgovor na Vaše pismo. Ono me je zamolilo za uslugu koju na žalost, ne mogu da Vam učinim, pošto se nalazi sa one strane mogućeg. Pa ipak, ne bih hteo da Vas ostavim sa rešenjem kojim niste zadovoljni i koje Vi, na kraju krajeva, smatrate samo oštroumno odevenim odbijanjem. Dozvolite mi stoga još koju prijateljsku reč.
Ne mogu znati da li ćete kroz pet ili deset godina postati značajni pesnik.
To što ćete postati ne zavisi od stihova koje danas pravite!
Najzad: da li je nužno da postanete pesnik? Mnogim nadarenim mladim ljudima predstavlja ideal da postanu pesnici, pošto oni pod pojmom pesnik shvataju jednog originalnog čoveka, osetljivog, čistog u srcu, finih čula i dubokog emotivnog života. Ali, čovek može imati sve ove vrline i ako nije pesnik; bolje je imati njih nego na njihovom mestu samo sumnjivi literarni talenat. Ko želi da se poezijom samo proslavi, neka radije postane glumac.
To što Vi trenutno imate potrebu da pišete poeziju, nije ni pohvalno ni
posramljujuće. Navika da se doživljeno rastumači u svesti i zadrži u
odgovarajućoj formi može Vas izazvati i pomoći da postanete pravi čovek. Ali, poezijom možete sebi i da naškodite. Naglo napuštanje i okončanje doživljenog ume da zavede. Neki mlañi pesnici navikli su da vrednuju svoje pesničke doživljaje po svojim poetskim merilinia, što ih čini sentimentalnim dekoraterima koji nešto doživljavaju samo da bi o tome pisali.
Čim posedujete osećaj da su Vaši pesnički pokušaji nužni, da Vam pomažu da rastumačite nešto o samom sebi i svetu, da Vam narastu doživljajne snage i izoštri Vam se savest, onda ostanite pri tome. Od Vas će postati čovek, sposoban, budan i mudar. Ako je to Vaš cilj, a ja se nadam da jeste, i ako u zadovoljstvu poezijom uočite i najmanju smetnju, nagoveštaj zavoñenja ka nečasnim stranputicama, ka taštini i slabljenju životnih snaga, onda odbacite čitavu poeziju, i Vašu i našu!
Pozdravlja Vas sa dobrim željama Vaš H.H.
(1910)