MLAD MESEC, HILAL

 

 

Čuli ste za vrline Bilala.

Sad poslušajte o slabosti Hilala,

koji je napredniji od Bilala.

On se odupirao svome čulnom biću više nego neki od vas

koji se kreću unazad, od bivanja obasjanim globusom

ka ponovnom bivanju običnim kamenom.

Setite se priče o mladom posetiocu

koji je stupio pred izvesnog kralja. »A koliko ti je godina,

momčiću? Budi iskren. Reci mi istinu.«

»Osamnaest, u stvari sedamnaest.   Šesnaest.

Zapravo, uh, petnaest.«

»Samo nastavi! Završićeš u majčinoj utrobi.«

Ili o čoveku koji je pošao da pozajmi konja.

»Uzmi sivca.«

                     »Ne, ne tog.«

»Zbog čega?«

                     »On ide u suprotnom pravcu, unatraške.«

»Pa onda mu okreni rep prema svojoj kući.«

Životinja koju jašeš su tvoje brojne sklonosti.

Promeni svoja htenja. Kada potkrešeš

suve grane, ostali plodovi

postaju ukusniji. Žudnja može da se preusmeri,

tako da se, čak i kada te vuče unazad,

kreće ka utočištu.

Snažna volja postiže da ''širina dva okeana''

bude veličine ćebeta, ili da ''sedamsto godina''

prođe dok stigneš do nekog koga voliš.

Istinski tragaoci nastavljaju da jašu pravo napred,

dok hvalisavi, lenji, samoveličajući ćurani

skidaju tovar sa svojih životinja još u dvorištu,

govoreći: »Stigli smo dovoljno daleko.«

Znate li priču o putnicima

koji stigoše u jedno selo rano s proleća?

Tu beše jedna napuštena kuća otvorenih vrata.

»Zašto ne bismo sačekali da prođe ovo hladno vreme,

ovaj bapski mraz, štono kažu.

Unesimo prtljag unutra i odmorimo se.«

Začu se duboki glas iznutra: »Ne. Napolju ostavite tovar,

pa onda uđite. Ovo je dvorana za sastanke

visokih dostojanstvenika!«

Postoje takva zabačena svetilišta.

Premda je radio u štali kao konjušar,

Hilal je bio prosvetljeni učitelj.

Njegov poslodavac nije shvatao Hilalovu uzvišenost.

Bio je upućen u gore i dole, sever-jug-istok-zapad,

čulne očiglednosti, ali ni u šta drugo.

Boja tla je pred nama,

ali proročanska svetlost je skrivena.

Jedan čovek vidi minaret, ali ne i pticu na njemu.

Drugi vidi pticu, ali ne i dlaku koju ona nosi.

Treći vidi i minaret, i pticu, i dlaku.

Sve dok ne uspeš da vidiš nit dlake,

čvor svesnosti neće biti razvezan.

Telo je minaret. Pokornost je ptica.

Ili tristo ptica, ili dve, kako hoćete.

Drugi čovek vidi pticu, i samo pticu.

Dlaka je tajna koja pripada ptici.

Nijedno gnezdo napravljeno od takve građe

neće biti neiskorišćeno. Nit pesme neprekidno

izlazi iz ptice.

Pokušaj da vidiš tu pticu na njenom glinenom tornju,

kao i dlaku koja lebdi u njenom kljunu.

Hilal se razboleo. Devet dana je bolestan ležao

u štali. Niko to nije primetio,

izuzev proroka Muhameda, mir

i blagoslov nek su sa njim.

Došao je da ga obiđe.

Hilalov poslodavac je izvan sebe.

Sa preteranom ceremonijalnošću izlazi

iz svoje odaje na spratu i celiva zemlju

pred Prorokom. »Za ime Boga,

budi tako milostiv da počastvuješ ovaj dom.«

»Nisam ovde da bih tebe posetio.«

»A koga onda?«

»Tu blizu nalazi se mlad-mesec napredni-čovek,

koji ponizno rasipa svoju svetlost

poput latica po tlu.

Gde je Hilal?«

»Već danima ga nisam video.

Mora da je u polju sa mazgama i konjima.«

Muhamed je pohitao ka štali. Mračno je,

i đubrivo se jako oseća,

ali sve to nestaje kad prijateljstvo uđe.

Čuda ne pobuđuju veru toliko kao

dašak srodnosti koja spaja ljude.

Čuda nadvladavaju bezverje.

Prava vera niče iz prijateljstva.

Hilala budi privlačni, bliski miris.

Kako jedno takvo biće može da živi u štali?

Između konjskih nogu on opaža

Muhamedovo ruho! Puzeći izlazi

iz mračnog ćoška i spušta obraz

na Muhamedova stopala. Muhamed spušta svoj obraz

na Hilalov i ljubi mu glavu i lice.

»Kako čovek može biti skriven!

Jesi li bolje? Kako si?«

                                  KAKO!

Kako li se oseća čovek koji jede glinu da bi došao do vlage,

kada ga bujica nastala od

svežeg proročkog pljuska sa sobom ponese?

Kako li je kada se slepi, prljavi pas probudi,

i otkrije da je zapravo lav, i to ne

lav koji bi mogao da bude ubijen,

već duhovni lav koji lomi mač

i koplje samim svojim prisustvom?

Kakav bi to osećaj bio? Čovek godinama puzi

na stomaku zatvorenih očiju.

Onda u jednom trenutku otvara oči,

i nalazi se u vrtu. Proleće je.

Kako je to biti slobodan od KAKO,

rasterećen od svakog načina?

Drekavci sede oko tvoje trpeze i čekaju.

Baci im kost!

Jedan savet: operi se pre nego pođeš do rezervoara.

Njegova voda ima dovoljno milosti da te očisti

i pruži ti spokoj, ali operi se

od svih kako pre no što pođeš.

Speri sva pitanja-zašto

i izračunavanja-svih-''međutim''.

Ne nosi ih sa sobom na veliki rezervoar.

Husame! Husamudina ne uznemiravaju šišmiši.

On je stručnjak za sunčevu svetlost!

On je ispisan svuda po mladom mesecu, Hilalu.

Sada će pisati o punom mesecu, šeiku.

Mlad mesec i pun mesec su jedno te isto.

Mlad mesec se uči postupnosti

i promišljenosti i tome kako sebe

polako poroditi. Strpljenje u sitnim pojedinostima

čini savršenim veliko delo, ravno vasioni.

Ono što devet meseci brige čine za zametak,

četrdeset ranih jutara učiniće

za tvoju sve izraženiju celovitost.