11. poglavlje

Mitovi o bakterijskim upalama grla

Retka su deca koja žive u severnoj temperaturnoj zoni, a pro- vedu zimu bez barem jedne upale grla. Hrapavo, iritirano grlo može biti bolno i uznemirujuće ne samo za decu nego i za rodi- telje. Ono često ometa jelo, govor, gutanje, pa i spavanje, tako da dete stalno plače i traži olakšanje.

Ako je vaše dete žrtva, možda ćete instinktivno reagovati tako što ćete pozvati lekara. Ali ako to zaista napravite, biće započeti medicinski postupci namenjeni otkrivanju bakterijske upale grla. Gotovo je sigurno da će doktor napraviti bris grla i, ako se dokaže prisutnost streptokoka, verovatno će prepisati antibiotik. To će možda malo skratiti bolest, ali će i povećati izglede da vaše dete celu zimu oboljeva od upale grla zbog razloga koja ću kasnije ob- jasniti.

Lekari nisu direktno odgovorni za većinu upala grla, ali su od- govorni za brigu roditelja koja se javlja zajedno sa simptomima. Ta briga potiče iz verovanja, koje lekari podstiču, da bol u grlu može biti uzrokovan streptokoknom upalom koja može izazvati teške posledice ako se ne leči. Među njima su akutni nefritis ili reumatska groznica i doživotne srčane bolesti, dovoljni razlozi za roditeljsku brigu. Prema tome, ne čudi što se roditelji obraćaju doktoru ako se dete žali na jak bol.

Važno je da, kao roditelj, znate kako se lišiti straha i da ne tražite nepotrebnu, preskupu i potencijalno štetnu stručnu pomoć.

Potrebne su vam činjenice o streptokoknoj infekciji i upali grla na koje vas doktor verovatno nije upozorio.

Pre svega, morate znati da su upale grla, u većini slučajeva, uzrokovane virusima za koje savremena medicina nema leka. Je- dini opravdani tretmani koje doktor može prepisati neće izlečiti upaljeno grlo. Oni će donekle ublažiti simptome, ali to isto mogu i sami roditelji bez medicinskog obrazovanja.

Drugo što trebate znati jeste da je uzimanje brisa grla da bi se odredila prisutnost streptokoka čisto gubljenje vremena i nov- ca. Ono neće nesumnjivo dokazati da vaše dete ima ili nema streptokoknu upalu. Ali na to pitanje može se odgovoriti nakon jednostavnog kliničkog pregleda koji mogu obaviti i sami roditelji.

Treće, verovatnoća da vaše dete dobije reumatsku groznicu, čak ako i ima streptokoknu upalu, je neznatna. Tokom 25 godina lekarske prakse, u kojoj sam pregledao više od 10.000 pacijenata godišnje, video sam samo 1 slučaj reumatske groznice. Zapravo, u većini zemalja ona i ne postoji. Ta bolest se retko viđa, osim među neuhranjenom decom koja žive u prenaseljenim uslovima krajnjeg siromaštva.

Pogledajmo zašto tako samouvereno tvrdim nešto što se ve- rovatno nimalo ne slaže s onim što vam je rekao vaš doktor, ako vam je uopšte išta i rekao.

Budući da je većina upala grla uzrokovana virusima, nema os- nove za njihovo lečenje jer delotvornih lekova nema. Ali one reaguju na normalne odbrambene sposobnosti organizma i na- kon tri do četiri dana simptomi obično nestaju.

Ređi uzrok bolova u grlu jeste bakterijska upala, kada se go- tovo uvek radi o bakteriji Streptococcus. Takva upala će reagovati na lečenje 24-48 sati penicilinom. Ali i bez tog tretmana, bakteri- je će “srediti” antibiotici koji se proizvode u krvotoku, tako da ni takva upala obično ne traje duže od sedam dana. Lečenje antibi- oticima samo malo ubrzava proces.

Treći uzrok upale grla mogu biti tri bolesti zbog kojih se, ako su prisutne, roditelji mogu opravdano uplašiti. Prva je infektivna

mononukleoza (ona je češća u odnosu na druge dve). Druga je difterija, nekada vrlo opasna, a danas praktično iskorenjena. Tre- ća je leukemija, srazmerno retka, ali najopasnija. Sve te bolesti zahtevaju medicinsku negu i, ako na temelju dijagnostičkih saveta koji slede posumnjate na neku od njih, dete odmah od- vedite doktoru. O mononukleozi i difteriji detaljnije se govori u

19. poglavlju.

Uzroci upala grla koje možete kontrolisati

Začuđujuće veliki broj upala grla uzrokovan je spoljašnjim us- lovima koje vi, kao roditelji, možete uveliko kontrolisati. Ti uslovi izazivaju nadraženost membrana, što dovodi do upale. Glavni krivci su suvi zimski vazduh, antihistaminici koje ste dali detetu da biste mu olakšali prehladu (prema doktorovom savetu ili vlas- titom intuicijom), pušenje ili izlaganje zadimljenom prostoru, he- mijski zatrovan vazduh u kojem živite, pa čak i preterano dranje i vikanje, što može nadražiti glasnice.

Virusna upala grla obično se dijagnostikje eliminacijom. Ako nema simptoma koji bi upućivali na druge uzroke, a doktor ne može pronaći objašnjenje, bolest se pripisuje virusu. Takva dija- gnoza je u većini slučajeva tačna.

Ne postoji nikakav lek ni tretman koji bi se mogao primeniti na virusnu upalu grla, i to bi vam vaš doktor trebao reći. Neki le- kari radije uzimaju bris grla i prepisuju penicilin “jer bi se moglo raditi o streptokoknoj angini” nego da priznaju da su nemoćni.

Najjednostavniji način da sprečite takav tok događaja jeste iz- begavanje lekara ako nema jasnih nagoveštaja da je vašem de- tetu njegova pomoć zaista potrebna. Da biste to ustanovili, morate znati sledeće:

Za virusnu upalu tipično je da se razvija postupno, u roku od dan - dva. Prvi znak virusne upale grla jeste nejasno bockanje u predelu mekog nepca koje oticanjem postaje jače. Upala grla raz- vije se u roku od dan ili dva i često je prati curenje iz nosa (obično bistra, vodenkasta tečnost), blago povišena temperatura, kašalj

i otečene žlezde na vratu. Ako su se događaji tako razvijali, mo- žete opravdano misliti da vaše dete ima virusnu upalu grla. Dete treba odvesti lekaru samo ako simptomi traju duže od sedam dana ili ako se pojave smetnje disanja.

Za razliku od virusne upale, bakterijska se razvija naglo, za ne- koliko sati, izaziva visoku temperaturu, oticanje limfnih žlezda ispod vilice i jaki bol u grlu. Ne mora je pratiti curenje iz nosa, kašalj ili drugi simptomi prehlade.

”Streptokokna upala grla” ne zabrinjava

U većini slučajeva streptokokna upala grla, kod dece starije od 4 godine, može se dijagnostikovati traganjem za onim što le- kari zovu “klasična trijaža” simptoma: gnojni krajnici i grlo, ote- čene žlezde na vratu i temperatura preko 39,4°C. Gnoj je prisutan ako je inače ružičasto grlo sada jako crveno s belim ili žutim pe- gicama koje izgledaju kao sir. Ako je vaše dete mlađe od četiri godine, možete se osloniti na takav klinički pregled kako biste odredili prisutnost streptokoka. Bris grla bi ih potvrdio, ali nema smisla uzimati ga jer dete mlađe od četiri godine ionako ne može dobiti reumatsku groznicu zahvaljujući obrambenom sistemu or- ganizma.

Ако simptomi upale grla traju duže od sedam dana, što je duže od normalnog trajanja običnih virusnih i bakterijskih upala, odvedite ga kod lekara. To je samo preventivna mera kako biste bili sigumi da ne boluje od infektivne mononukleoze ili leuke- mije, koje se mogu dijagnostikovati samo analizom krvi, a to sami ne možete utvrditi. Odlaganje posete doktoru neće ugroziti vaše dete jer u početnoj fazi upale grla doktor neće i ne sme sprovo- diti takva ispitivanja. Lečenje mononukleoze sastoji se samo od mirovanja, a vaše bolesno dete će ionako mirovati, tako da se- dam dana odlaganja ne utiče na izlečenje. Leukemija je toliko retka da su analize koje bi vam uklonile takve strahove gotovo besmislene, a izgledi da vaše dete ima difteriju su još manje. Ako je ima, odmah ćete je prepoznati jer će oticanje grla izazvati oz-

biljne poteškoće u disanju, tj. gušenje. Ako tog simptoma nema, ni vaš doktor neće posumnjati na difteriju jer verovatno nikada nije video ni jedan slučaj te bolesti.

Upale grla izazvane spoljašnjim uslovima popustiće pred va- šim staloženim rasuđivanjem. Ako ih ne prati temperatura, oti- canje žlezda, gnoj ili drugi simptomi, prvo posumnjajte na suv vazduh. Zimi je vlažnost u severnoj hemisferi oko 15%. Taj broj će vam više značiti ako imate na umu da je uobičajena vlažnost Sahare viša – 18%! Ako je suv vazduh izvor problema, potrošite novac na kvalitetan osveživač vazduha, a ne na lekarske preglede i lekove. Na isti način možete razmisliti i o ostalim mogućim spo- ljašnjim uzročnicima.

Bris grla, penicilin i streptokokna upala grla

Roditelje, nastavnike i ostale laike su lekari uverili da je dete u ozbiljnoj opasnosti od reumatske groznice ako se streptokokna upala grla ne leči. Ova bolest je opasna u prvom redu zbog toga što može izazvati reumatsku bolest srca. Suočen s detetom koje ima upalu grla, tipičan pedijatar će vam reći da će napraviti bris grla kako bi odredio da li dete ima streptokoknu upalu. Možda će se pozvati i na reumatsku groznicu da bi objasnio zašto to čini. Ono što vam neće reći jesu svi razlozi zašto uzimanje brisa više- manje nema smisla.

Neće vam reći, na primer, da je upala grla uglavnom uzroko- vana virusom i da je bris grla nepotrebna vežba ako nije prisutna klasična trijaža i ako nema kliničkih indikacija streptokokne upa- le.

Neće vam reći da čak i ako je nalaz pozitivan, to ne znači da dete ima streptokoknu upalu. U proseku, 20% savršeno zdrave školske dece nosi streptokoke u grlu cele zime, ali ne obole zbog prirodnog imuniteta koji je razvio njihov organizam.

Doktor vam verovatno neće reći ni da je najviše 85% stvarnih streptokoknih upala otkriveno brisom grla i da, ako se laborato- rijski posao radi u privatnoj lekarskoj ordinaciji, a ne u ovlašćenoj

laboratoriji, procenat tečnosti rezultata opada na samo 50. To je posledica činjenice da su saradnici u privatnim ordinacijama čes- to nedovoljno osposobljeni i neiskusni, pa samo povremeno rade takve analize.

Doktor vam gotovo sigurno neće reći da penicilin, iako može skratiti trajanje streptokoknih simptoma za tri ili četiri dana, može izazvati i ponovne upale tokom cele zime. Antibiotici ubi- jaju streptokokne bacile, ali istovremeno sprečavaju i razvitak antitela koja su prirodna odbrana organizma od bolesti. Ako se streptokokna upala ne leči nego joj se dopusti da se razvija, telo će proizvesti antitela koja će i nakon izlečenja štititi dete od po- novnih upala te zime. Penicilin deluje protiv reumatske groznice upravo zato što sprečava delovanje antitela. Posledice antibi- otičkog lečenja jesu da, ako je dete izloženo uzimanju brisa grla i penicilinu na početku zime, njegovi krajnici će biti meta vate na štapiću za uzimanje brisa i sledećih meseci. Ako je jedno od vaše dece jedne zime stalno bolovalo od upala grla, onda je možda upravo lečenje stvarni krivac, a ne bacili.

Doktor će vas možda pitati da li vam je dete alergično na pe- nicilin. Zapravo, on će vas to sasvim sigurno pitati jer se boji da ćete ga tužiti za nesavestan postupak. (U SAD-u su lekari zakonski odgovorni za sve svoje postupke, oštećeni pacijenti mogu da ih tuže i dobiju odštetu. prim. prev.) Ali vam verovatno ipak neće otkriti moguće posledice alergijskih reakcija na taj lek. Penicilin može izazvati proliv i osip, a u retkim situacijama, anafilaktički šok i smrt. Ako vaše dete treba prvi put da primi penicilin, pro- verite da li je doktor svestan mogućih posledica i da li pažljivo posmatra dete kako bi uočio svaku reakciju koja bi mogla upu- ćivati na koban šok. Zapamtite i ovo, iako penicilin neće izgubiti delotvornost u lečenju streptokokne upale grla, njegova nepot- rebna i nekontrolisana upotreba može uticati na druge puno opasnije bakterije u kasnijem životu vašeg deteta. Kao što sam već objasnio, pacijent može razviti neki broj bakterija koje su ot-

porne na penicilin tako da on više neće delovati kada bude život u opasnosti.

Ako vam doktor da recept za oralni penicilin, možda će se setiti da vas upozori kako lek neće delovati kao preventiva protiv reumatske groznice ako ga dete ne uzima redovno svaka 4 sata 10 dana zaredom. Ali postoje dokazi da se ovaj savet pročuje, čak ako ga doktor i da, što nije teško shvatiti. Budući da antibiotik oslobađa od simptoma upale grla za nekoliko dana, kao što bi priroda i sama učinila bez lekova, tako roditelj pretpostavi da je lek napravio svoje. To je tačno što se tiče streptokokne upale, ali ako se ne uzme tačno onoliko koliko je prepisano, neće biti pot- puno delotvoran kao preventiva protiv reumatske groznice.

Čak i kad je toga svestan, samo izuzetno uporan roditelj is- trajaće u tome da dete uzima lek svaka 4 sata i ostalih 8 dana nakon poboljšanja. Istraživanja su pokazala da se pri uzimanju penicilina ljudi pridržavaju saveta samo u 50% slučajeva. To znači da u više od polovine slučajeva pacijent ne uzima penicilin do- voljno dugo da bi on delovao protiv reumatske groznice koju bi trebao sprečiti, a ne streptokokne upale.

Reumatska bolest srca uglavnom ne preti deci

Da su deca zaista u opasnosti da se razbole od reumatske bo- lesti srca, trebalo bi se zabrinuti zbog nepridržavanja lekarskih saveta. Zapravo, treba se zabrinuti samo za decu koja se ubrajaju u visoko rizičnu grupu, koja žive u siromašnim domaćinstvima i koja verovatno neće dobiti medicinsku pomoć, a ako je i dobiju, verovatno neće uzimati lekove onoliko dugo koliko bi trebalo.

Ali uprkos mnogim dokazima da je reumatska groznica gotovo iskorenjena, osim u nižim socio-ekonomskim slojevima društva, lekari retko priznaju da je rizik minimalan. Roditelje navode, ili barem puštaju da misle, kako reumatska groznica i potencijalne bolesti srca neposredno prete svakom detetu koje ima upalu grla. Taj zaključak nije logičan ni statistički tačan.

Pre svega, gotovo sva istraživanja učestalosti reumatske groz- nice među žrtvama streptokokne upale grla rađena su na uzorku unutar vojnih baza i domova za siročad. Poznato je da epidemi- ologija “zatvorenih” građanstava nije tipična i za “otvorena”, ali su ta istraživanja ipak primenjena na građanstvo u celini; na mili- one streptokoknih upala grla preventivno je lečeno zbog bolesti koje jedva da i postoji. Sasvim je na mestu pitanje da li šteta od takvog preventivnog lečenja nadilazi rizik upotrebe penicilina u lečenju. Lekari su brzi kada roditelje treba upozoriti na opasnosti od reumatske groznice, ali ne znam koliko njih upozori roditelje na opasnosti od metoda ili lekova koje prepisuju.

Da je reumatska groznica tako opasna, mogli bismo pretpos- taviti da će u gradu, tako velikom i naseljenom kao što je Njujork, biti bezbroj teških slučajeva, naročito ako uzmemo u obzir siro- maštvo u kojem žive mnogi njegovi stanovnici. Takva pretpos- tavka teško bi mogla biti dalje od istine. Između 1970. i 1977. godine u njujorškoj bolnici Bellevue bilo je samo 57 slučajeva reumatske groznice, a 1978. godine nije bilo ni jednog slučaja. To je ujedno i poslednja godina za koju imam podatke.

Pod prisilom, lekari će priznati da učestalost reumatske boles- ti srca opada, no taj pad će verovatno pripisati penicilinu koji sprečava njegovu pojavu. Tvrdnja je glupa i neodrživa, jer je učestalost reumatske groznice počela da opada davno pre nego što je penicilin stupio na scenu. Pre 25 godina pokušalo se na širem području Čikaga napraviti popis svih slučajeva reumatske groznice. Od svih lekara zatraženo je da prijave sve slučajeve te bolesti. Istraživanje je ubrzo napušteno jer nije bilo ni jednog slučaja u predgrađu i okolini Čikaga. Jedine prijave su došle iz siromašnog središta grada, što je još jednom dokazalo da su u opasnosti samo deca iz siromašnih porodici.

Istraživanja pokazuju da je učestalost reumatske groznice po- vezana s brojem dece u istoj sobi, što takođe objašnjava rezultate koji su dobijeni istraživanjima u vojnim bazama i sirotištima. Re- umatska groznica je, u svakom slučaju, socio-ekonomska bolest

i mala je verovatnoća da je upotreba penicilina, čak i među naj- siromašnijima, imala važnije posledice. Delotvornost penicilina menja se s obzirom na uhranjenost pacijenta, a dobra ishrana nije odlika siromaštva.

Jasno je da dok učestalost slučajeva reumatske groznice opa- da, manje je sigurno da je ta bolest ikada i predstavljala stvarnu opasnost. Istraživanje slučajeva koji su pre 40 dijagnostikovani kao reumatske bolesti srca otkrilo je da je u 20% slučajeva dijag- noza bila pogrešna zbog pogrešne primene klasičnog kriterijuma. 9 od 10 žrtava bolesti nisu zapravo imale tu bolest. Prema tome, moglo bi se pogrešno reći da reumatska bolest srca više ne znači opasnost jer to nikada nije ni bila. To je vrlo važno onim pacijen- tima kojima je ta bolest dijagnostikovana davno i otada ih ta spoznaja muči.

Poslednje pitanje vašem doktoru, ako još uvek insistira na to- me da se morate zabrinuti zbog moguće pojave reumatske groz- nice, ako uzmemo u obzir da se čak 15 do 20% slučajeva strep- tokokne upale grla ne dijagnostifikuje, pa prema tome ni ne leči, i da polovina onih koji se leče od toga nemaju nikakve koristi jer se ne pridržavaju pravila upotrebe, gde su svi ti ljudi koji su se već trebali razboleti od reumatske groznice jer su preležali bak- terijsku upalu grla?

Tri pristupa lečenju streptokokne upale grla

Većina lekara zastupa jedno od dva pristupa lečenju strepto- kokne upale grla. Postoji i treći pristup, usamljen, kom pripada tek nekolicina nas.

Prva grupa lekara tvrdi da se pacijentu s upaljenim grlom mo- ra odmah dati penicilin, bez čekanja na rezultate brisa grla. Oni svoj stav temelje na činjenici da penicilin možda neće sprečiti pojavu reumatske groznice ako se ne da u roku od 48 do 72 sata od izbijanja simptoma. Budući da su simptomi već neko vreme prisutni kada se uzima bris grla, dalje odlaganje upotrebe peni- cilina za 24 ili 48 sati može oslabiti njegovu delotvornost.

Druga grupa smatra da penicilin ne treba davati pre nego što se vide rezultati brisa grla. Oni upozoravaju na opasnosti od upotrebe penicilina i smatraju da pacijenti ne bi trebali trošiti novac na lekove koji im nisu potrebni.

Treći pristup, njegov sam pobornik i ja, zastupa mišljenje da treba izbegavati i uzimanje brisova grla i antibiotika, jer opas- nosti od tretmana nadilaze vrlo malu mogućnost da detetu os- tanu bilo kakve trajnije posledice, čak i ako ima streptokoknu upalu.

Moj stav je rezultat mojeg 25-ogodišnjeg iskustva i posma- tranja. Kada sam završio medicinski fakultet, počeo sam da radim u jednoj ordinaciji u Čikagu. Moj stariji kolega je bio obrazovan i savestan doktor, dr. Ralph Kunstadter. Ubrzo sam iznenađeno us- tanovio da retko kad uzima bris grla, i kad sam ga pitao zašto, rekao je da ga smatra nebitnim postupkom i gubljenjem vre- mena.

Dr. Kunstadter se školovao 20 godina pre mene, pre nego što su medicinske škole sasvim odbacile Majku Prirodu, mada sam ja bio prožet svim što sam naučio o raznim postupcima. Tako sam neko vreme uzimao briseve grla, uprkos njegovom stavu. Na kraju sam i ja prestao kad sam ustanovio da moji rezultati, nakon svih postupaka i nepotrebnih troškova za pacijente, nisu bili ništa bolji od rezulatata dr. Kunstadtera. Kao što sam ranije naveo, iako smo u proteklih 15 godina zajedničkog rada došli u dodir sa više od 150.000 pacijenata, videli smo samo jedan slučaj reumatske groznice. Očigledno je da bi rizik lečenja svakog deteta penicili- nom koje je imalo upalu grla, samo zato da bi se sprečio jedan slučaj reumatske groznice, bio loš postupak.

Zašto treba izbegavati vađenje krajnika?

Na kraju nekoliko reči o dečijim krajnicima. Oni presreću bak- terije koje ulaze u grlo i mogu se upaliti dok se bore protiv bak- terijske bolesti. Budite oprezni ako vas doktor nastoji uveriti kako

je upala tonzila (krajnika) razlog za njihovo uklanjanje, jer je to zaista retko potrebno.

Tonzilektomija (hirurško uklanjanje krajnika) je već deceni- jama operacija od koje žive i hirurzi i pedijatri. 30-ih godina ovog veka godišnje se radilo između 1,5 i 2 miliona operacija odstranji- vanja krajnika. Vrlo malo dece je dočekalo pubertet nedirnutih krajnika, uprkos činjenici da je njihovo odstranjivanje samo u retkim slučajevima bilo medicinski opravdano. Zbog te besmis- lene operacije na milione dece je doživelo emocionalnu traumu, izgubilo prirodnu odbranu od bolesti, a neki slučajevi su se za- vršili i tragično.

Jedina apsolutna indikacija za odstranjivanje krajnika ili ade- noidne vegetacije jeste maligna bolest ili ometanje prolaska vaz- duha, jer su krajnici toliko otečeni da dete praktično ne može da diše. Pa ipak, već decenijama lekari rutinski obavljaju te opera- cije, braneći svoje nerazumno ponašanje nedokazanom tvrd- njom da ostavljanje upaljenih krajnika može dete izložiti gubitku sluha ili, u najmanju ruku, stalnim upalama grla.

Nagon pedijatara i hirurga da odstrane krajnike bez oprav- danja se iskazao u eksperimentalnom istraživanju sprovedenom sredinom 40-ih godina. Jedna grupa pedijatara je trebala da pre- gleda 1.000 dece. Preporučili su da kod 611 dece izvade krajnici. Ostalih 389 je upućeno na pregled drugoj grupi pedijatara, koji su 174 predložili za operaciju. Preostalih 215 od 1.000 dece je odvedeno trećoj grupi pedijatara i oni su, iako su ih već dva lekara pre toga pregledala, savetovali operaciju za 89 dece! Da se ta priča nastavila još krug ili dva, verovatno bi i preostaloj grupi od 126 dece bila preporučena operacija.

Tonzile (krajnici) i adenoidna vegetacija (treći krajnik) jesu lim- foidna tkiva koja su na prvoj borbenoj liniji obrambenog sistema organizma. S obzirom da presreću bakterije koje ulaze u grlo, ne- minovno je da se upale i oteknu. Ako se uklone, prva borbena linija odbrane vašeg deteta je uništena i odgovornost se preba- cuje na limfne čvorove vrata. Odbrambena sposobnost organiz-

ma se smanjuje, i veće su mogućnosti da vaše dete bude žrtva Hodgkinove (ili Hočkinove) bolesti.

Zbog otpora roditelja, koji je podstaknula medijska kritika ne- odgovornog odstranjivanja krajnika, broj godišnje izvršenih tonzi- lektomija se smanjio za dve trećine. Ali, još uvek ih ima previše i vaše dete je potencijalna žrtva. Sumnjam da je i jednom od

10.1           dece ta operacija važna, a još uvek se svake godine izvede na stotine hiljada tonzilektomija. U 100 do 300 slučajeva ope- racije se završavaju smrću pacijenta, a komplikacije se javljaju u 16 od 1.000 slučajeva.

Primetio sam, još davno, da je smeštaj krajnika nadohvat hi- rurškog noža bila možda jedina “Božija greška”. Ako krajnici vašeg deteta nisu toliko otečeni da ometaju disanje, nemojte doktoru dopustiti da ih odstrani ako vam ne može ponuditi uverljiv razlog da opravda svoj postupak. Čak i u tom slučaju savetovao bih vam da potražite i drugo mišljenje.

Kratki vodič dr. Mendelsona kroz upalu grla

Iako mogu uzrokovati prilične neugodnosti, upale grla same po sebi nisu ozbiljne, čak i ako su uzrokovane streptokoknom in- fekcijom. Osim kada su simptomi jako uporni, što može upućivati na ozbiljnu bolest, nije potrebno medicinsko lečenje. Ovo su moji saveti roditeljima čije dete boli grlo:

1.   Ne trčite sa detetom odmah kod lekara ako ima blagu tem- peraturu i upaljeno grlo. Posetite ga samo ako simptomi traju duže od sedam dana.

2.   Nadoknadite tečnost koja se gubi znojenjem, kašljanjem, kijanjem, iscetkom iz nosa, prolivom, ubrzanim disanjem i gu- bitkom apetita. Dok je dete budno, dajte mu svakog sata 2,5 dl tečnosti. To nije mnogo, ali je možda više nego što ono želi da popije. Zato ga podstaknite većim izborom napitaka. To može biti obična voda, čaj, sokovi od voća ili povrća, supe, pa čak i gazirana pića, ako je to jedino što dete želi da proguta.

3.  U dečijoj sobi održavajte vlažnost vazduha, a ako je moguće i u celoj kući. Osveživači koji ispuštaju hladnu paru su izvrsni i si- gurni. Ali ne zaboravite: važno je da budu čisti kako ne bi još više iritirali upaljeno grlo. Pokušajte da podignete vlažnost u dečijoj sobi na bar 50%, što je ponekad vrlo teško.

4.   Ako vaše dete bučno jadikuje, možda ćete poželeti da mu na neki način pomognete. Preporučujem dozu jednostavnih le- kova protiv bolova, kao što je npr. Tylenol (paracetamol). Neke opasnosti vezane su i uz taj lek, ali za trenutno olakšanje mislim da male doze nisu opasne.

5.   Rekao sam već šta mislim o lekovima za sniženje telesne temperature, samo mi dopustite da vas podsetim na to kako je povišenje temperature telesni mehanizam koji služi za borbu protiv bolesti u koji se nije pametno upletati. Temperature ispod 40,5°C ne znače veću opasnost, osim mogućnosti grčenja. Grčenja su zastrašujuća, ali retko i opasna i verovatno se ne mo- gu izbeći jer su povezane sa brzinom rasta temperature, a ne sa njenom visinom.

6.   Sklonost lekara da prepišu aspirin ili neki drugi lek kako bi snizili temperaturu, što mnogi od njih rade rutinski, je zaista užasna. Svaki doktor prilikom školovanja nauči da svaki stepen za koji se temperatura povisi, dvostruko ubrzava kretanje leuko- cita koji se bore protiv bolesti. Taj proces je poznat kao leuko- taksija. Ne mogu shvatiti zašto bi doktor želeo da onemogući mehanizam koji pokušava da ozdravi pacijenta.

7.   Nelečena upala grla, čak i ako je uzrokovana i streptoko- kama, trebala bi krenuti nabolje ili proći za sedam dana, možda i pre. Ako ne prođe, posetite lekara jer se možda radi o drugoj bolesti: mononukleozi ili, vrlo retko, difteriji ili leukemiji.

Mononukleoza se lako dijagnostifikuje analizom krvi, i lečenje ne zahteva ništa drugo osim dobre ishrane i odmora u krevetu. Difterija se javlja tako retko da vaš doktor na nju verovatno neće ni posumnjati ako dete nema velikih tegoba s disanjem. Ako se

dete guši i ne može pravilno da diše, odvedite ga u najbližu bol- nicu ili pozovite hitnu pomoć.

8.   Upotrebu penicilina u lečenju streptokokne upale grla le- kari pravdaju činjenicom da služi kao preventiva protiv reumat- ske bolesti srca. To stanje je tako retka posledica streptokokne upale da ne opravdava lečenje antibioticima. Ali ako ipak odve- dete dete kod lekara i on prepiše penicilin u slučaju streptokokne upale grla, simptomi bi trebali da nestanu za 24 do 48 sati. Ako ne nestanu u roku od sedam dana, obavestite lekara. Možda je upaljeno grlo posledica neke druge bolesti, pa bi on trebao spro- vesti odgovarajuće analize kako bi utvrdio o čemu je reč.

9.   Ako vaše dete nema hronične poteškoće s disanjem zbog otečenih krajnika, nemojte dopustiti da doktor odstrani krajni- kee, a da prethodno ne potražite i drugo stručno mišljenje. Kraj- nici vašeg deteta pokazaće da li je operacija važna. Oni su deo odbrambenog sistema organizma vašeg deteta. Dete se ne bi smelo s njima oprostiti tako lako ako za to nema naročite pot- rebe.