PREPODOBNI NIL SINAJSKI

ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG IV

MISLI KOJE ĈOVEKA ODVAJAJU OD TRULEŽNOG I PRIVODE NETRULEŽNOM

1.   Put ka vrlini je bekstvo od sveta: dobri i kratki put.

2.   Onaj koji ţeli netruleţno ne treba ni u šta da raĉuna truleţno.

3.   Ukoliko ţeliš istinski Žvot, uvek oĉekuj ljudsku smrt.

4.   Omrzni sadašnji Žvot, budući da vidiš kako se neuredno okreće njegov toĉak.

5.   Nemoj ţeleti dobra ĉija je upotreba prolazna i koja se mogu izgubiti.

6.   Smej se nad onima kojima sve [ovovekovno] uspeva, i saţaljevaj one koji su u svemu neuspešni: jedno vodi ka nagradi, a drugo ka mudroljublju.

7.    Podvizavaj se u trpljenju koje su, kao što znamo, pokazali muĉenici. Jer, da bismo (odgovorili zahtevima savesti) i od nas se oĉekuje muĉeništvo savesti.

8.    Svemu pretpostavljaj dušu, pa ćeš putem vrline poteći bez truda. Jer, sve je truleţno, a duša je netruleţna. Truleţnom treba pretpostaviti netruleţno.

9.   Budi spreman na nevolje i obrešćeš veliku korist.

10.    Od Boga ne išti prijatnog, nego samo korisnog. Jer, Bog prvo ne daje, ma koliko ga traŽo. A, ukoliko ga nekako i dobiješ, brzo će propasti.

11.      Ne  vreĊaj  siromaštvo,  budući  da  ono  borca  na  poprištu  zakona  ĉini nerasejanim.

12.   Ne varaj se bogatstvom. Jer, brige o njemu najĉešće odvajaju ĉoveka od Boga i [Njegove] volje.

13.   Blizu je kraj. Pripremi se, lenjivĉe, za biĉevanje.

14.   Blizu je ţetva. Oĉistimo od trnja njivu duše.

15.   Ništa nije sakriveno od Sudije. Uzalud pokušavamo da se sakrijemo grešeći.

16.    Više se stidi od anĊela (kojih je mnogo oko nas), negoli ljudi. Udaljuj se od svakog sramnog dela.

17.   Zabrinuto pomišljaj na vagu Sudije, te ćeš iz dela svog Žvota izbaciti sve što ne moţe da izdrŽ pravu meru (tj. ono što će se, usled primese tuĊih raspoloţenja, pokazati laţnim, kao što se, npr. pokazuje laţnom zlatna moneta koja, zbog primese drugih elemenata, ne pokazuje svoju normalnu teŽnu).

18.    Smatraj gubitkom svaku besposlicu i pokoj, te ţuri da uĉiniš bilo šta od onoga što će se traŽti od nas.

19.   Svagda pomišljaj o nepostojanosti sadašnjeg Žvota, te ništa u njemu neće biti u stanju da te raseje.

20.    Neka te ne naslaĊuju zemaljske, privremene radosti. Jer, one su udica koja tvoju dušu, kao ribu, primamljuju i love.

21.   Stoj protiv iskušenja, pokazujući potrebnu hrabrost.

22.   Nikada nemoj prezreti siromaha koji proliva suze, da ni tvoje molitve ne bi bile prezrene.

23.      Mudroljublje  je  najbolje  imanje  koje  ljudi  mogu  steći.  MeĊutim,  budući jedinstveno, i ono hoće da prebiva jedino sa onim ko ga je stekao.

24.   Vrlina je - hiton BoŽji. Trudi se da ga tkaš, te ćeš oblaĉiti Onoga koji odeva svu

tvar.

25.    Prizemne [stvari] otimaju lopovi. Ĉini nebesko koje je nedostupno za  prste

grabljivaca.

26.    Treba da odbijamo utehe, budući da nas navode na dela zbog kojih se, po otreţnjenju, obiĉno stenje.

27.    Plotoljubivih pomisli treba da se gnušamo zato što kvare telo i  oskrnavljuju

dušu.

28.    Ni zemaljska dobra se ne stiĉu bez truda. Zašto bismo, onda, zbog  napora

izbegavali nebeska dobra?

29.   Hoćeš li da ĉiniš vrlinu i da ne osećaš napor? DrŽ u misli da je trud privremen, a nagrada veĉna.

30.      Trebalo  bi  da  svi  koji  istrajavaju  u  nepotrebnim  slastima  pomisle  o kratkotrajnosti naslade i o dugotrajnosti kazne za njih.

31.   Sve smatraj truleţnim, a jedino vrlinu - netruleţnom.

32.    Prenebregavaj sve što ĉoveka ĉini sliĉnim skotu, i ĉini samo ono što te moţe uĉiniti nebeskim.

33.   Trudi se oko vrline zato što ona Adama, kroz mudroljublje, pokazuje bogom.

34.   Da li uzdrţavaš stomak? MeĊutim, uzdrţavaj i jezik, da ne bi bio rob jednog, a beskoristan slobodnjak drugog.

35.    Ljubi Boga i prema svojima nemoj biti privrţeniji nego prema Njemu, kako se, po Njegovoj reĉi, ne bi pokazao nedostojnim Njega, premda i ne bi ţeleo da se to desi.

36.   Strpljivo podnosi nevolje zato što se u njima krije venac za borce.

37.    Blaţeno je - trpeti zlo, a ĉiniti ga - jadno. Jer, onaj ko trpi jeste naslednik Hristov, a ko ga ĉini - sunaslednik Ċavola.

38.   Dobar je hleb posta zato što u njemu nema kvasca slastoljublja.

39.   Svet je ţrtvenik molitve zato šta nam privlaĉi Svetoga nad svetima.

40.    Nemoj pravednost smatrati dodatkom vrline, zato što je bez nje svako delo neĉisto.

41.   Ako seješ meĊu nište, sej svoje, zato što je tuĊe gorĉe od pelena.

42.    Milostiv [ĉovek] je slep ukoliko je nepravedan, budući da obraĊuje polje sa koga ne moţe da sabere ţetvu.

43.   Svagda oĉekuj smrt, ali se nemoj bojati: i jedno i drugo su crte mudroljublja.

44.    Nosi obraz vrline, ali ne stoga da bi obmanuo, nego da bi doneo korist onima koji te vide.

45.    O dobru treba da govori i onaj koji ne ĉini dobro kako bi, postidevši se svojih reĉi, i sam poĉeo da ga tvori.

46.   Ako istinski ţeliš nebo onda sa zemljom nemaš ništa [zajedniĉko]. Jer, ona neće dozvoliti da se uzneseš ka njemu.

47.     Nemoj  ţeleti  da  se  obogatiš  radi  ljubavi  prema  siromasima.  Jer,  Bog  je pravedniku naredio da daje milostinju od onoga što ima (Lk.11,41).

48.     Ako ĉaša studene vode opravdava milosrdnog, kakva tek nagrada oĉekuje onoga koji je sve dao siromašnima?

49.    Ĉistota i saosećajnost su majke vrlina. Stoga bez njih nije moguće vojevati za

Hrista.

50.   Nemoj zanemarivati saosećajnost zato što je ona blagog Vladiku svela sa neba.

51.    Nemoj prenebregavati ĉistotu zato što je njome ona koja je postala oruĊe Ovaploćenja (Presveta Djeva) ljudima darovala Boga koji se radi nas ovaplotio.

52.     Ne govori: "Osvetiću se neprijatelju", zato što na nebu imamo  pravednog

Sudiju.

53.    Nemoj ţeleti ni da Žviš u utehama, ni da si bogat, ni da te slave. Jer, to je

Žtejska truleţnost, a mi smo sazdani za netruleţnost.

54.   Nemoj plakati nad umrlim, budući da je to zajedniĉki put. I blaţen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora).

55.   Plaĉi zbog grešnika, a ne zbog siromašnoga. Jer, drugome se priprema venac, a prvome - muka.

56.   Smej se nad toĉkom Žvota koji se neuredno vrti. MeĊutim, ĉuvaj se bezdana u koji on svrgava one koji zaspu na njemu.

57.    Sa Bogom besedi mnogo, a sa ljudima malo. Pouĉavajući se u zakonu, postići ćeš i jedno i drugo.

58.   Suze za vreme molitve su za dušu - blagotvorna kupelj. Ipak, posle molitve se sećaj zbog ĉega si plakao.

59.     Nemoj  ublaţavati  silne  ovog  sveta,  zato  što  će  silni  biti  silno ispitivani

(Prem.6,6). Prema njima će i Sudija biti stroŽji.

60.    Adamu je naloţeno da se trudi (i to bez nagrade), a mi, trudeći se u zakonu, stiĉemo nagradu.

61.      Naslednicima  Eve  svakako  pripada  skorb.  MeĊutim,  ukoliko  budemo  sa blagodarnošću podnosili skorbi, kletva će se preokrenuti u blagoslov.

62.   Neka ti u tvojim delima savest bude svetilnik. Jer, ona pokazuje koja su od njih dobra, a koja rĊava.

63.    Osudimo sebe, pa ćemo umilostiviti Sudiju. Jer, On se, kao blag, raduje kada vidi da grešnik rastaĉe svoje breme.

64.    Ako smo uĉinili nešto neĉisto, omijmo se pokajanjem. Jer, mi smo duţni da obraz BoŽji predstavimo ĉistim.

65.   Izleĉimo duševne rane pre nego što se one obnaţe, kako bismo tim izleĉenjem odvratili biĉeve kazne.

66.    Kao što vezani ne moţe lako da hoda, tako ni oni koji su se spleli u Žtejske [stvari] ne mogu da ĉisto prohode put vrlina.

67.    Treba mrzeti greh. Tako će i onaj ko upadne u njega skorije izaći iz njegovih

mreţa.

68.   Ko ne mrzi greh, biće pribrojan grešnicima, ĉak i ako ga ne ĉini.

69.    Stenji zbog bliţnjeg koji greši da bi zastenjao i zbog sebe. Jer, svi smo  mi

duţnici zbog greha.

70.    Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa ćeš i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opšte lekarstvo.

71.    Nameravajući da nešto kaţeš ili uĉiniš imaj u vidu i odgovor koji će se uskoro zahtevati od tebe, pa ćeš se ucelomudriti pod dejstvom straha.

72.   Boj se kazne za greh i strepi pri pomisli na stid zbog njega, zato što je njihova teŽna bezmerna.

73.   I lepota i mnoštvo budućih dobara su bezgraniĉni, a sadašnja su - senka, dim i vodeni mehur.

74.    Nemoj sejati zlo zato što je setva blizu i što onoga koji neguje trnje oĉekuje

oganj.

75.   Licemeri, gramţljivci i slastoljupci su ruţe ovoga sveta. MeĊutim, saĉekaj malo

pa ćeš (umesto ruţa) videti izgaţenu travu.

76.   Svako rĊavo delo daje oruţje Ċavolu protiv nas. Naoruţan njime, on se ţestoko odnosi prema onima koji su ga naoruţali.

77.    Hoćeš li da neprijatelja dovedeš do iscrpljenosti? Odseci greh, pa ćeš moći da mu se rugaš kao oĉerupanom vrapcu.

78.   Teško neĉastivome! Jer, dok se svi prosvećuju, on se pokriva mrakom.

79.   Teško bogohulniku! Njemu će se vezati jezik pred licem Sudije, te on neće moći ništa da kaţe u svoje opravdanje.

80.   Teško bezakoniku zato što će poći strogome Sudiji i pravednome Zakonodavcu.

81.   Teško gramţljivome, zato što će bogatstvo pobeći od njega, a on - steći oganj.

82.   Teško lenjivome! On će traŽti vreme koje je zlo protraćio.

83.   Teško nadmenome! Kada legne u grob, saznaće ko je.

84.    Teško bludniku koji je oskrnavio braĉnu rizu! On će sa stidom biti izbaĉen iz carske loţnice.

85.      Teško  bundŽji  i  pijancu!  Oni  će  se  ubrojati  u  ubice  i  biti  kaţnjen  sa preljuboĉincima.

86.    Teško onome ko se predaje utehama u ovo kratko vreme! On se goji kao tele koje je namenjeno za klanje.

87.   Blaţen je onaj ko ide tesnim putem! On će na nebo uzići sa vencem.

88.   Blaţen je onaj ko satire grehe, jer pred njim drhte demoni.

89.    Blaţen je onaj ko je ĉist u duši i nelicemeran u vrlini. Jer, on će suditi svetu, i njemu se neće suditi sa svetom.

90.    Blaţen je onaj ko je neuspavljiv u molitvama, ĉitanju i dobroĉinstvu! Takav neće zaspati na smrt.

91.    Blaţen je onaj ko ima visok Žvot i smirenu misao! On podraţava Hrista i sa Hristom će zasesti.

92.    Blaţen je onaj kod koga zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravišta Bog nikada neće odstupiti.

93.   Blaţen je onaj koji mnogima ĉini dobro! On će na sudu naći mnoge zaštitnike.

94.     Blaţen je onaj ĉija vrlina nije laţna. Jer, lopata Sudije će bez greške sve razvejati.

95.     Blaţen je onaj ko svoja dela ukrašava pre pojave ognja kojim će sve biti isprobano.

96.    Blaţen je onaj ko ţuri ka budućem Žvotu, zato što sadašnje ispušta miris truleţnosti i vuĉe ka smrti.

97.   Blaţen je onaj ko rasipa sabrano zlo i koji će ĉist stati pred ĉistog Sudiju.

98.    Zaglavlje ovog slova jeste: Dušo, nemoj biti nemarna! Jer, kroz kratko vreme ćeš stati pred vagu Strašnog suda Hrista Boga našeg.