Minimalna šansa       2

Tokom predavaja u kojem nam je objašnjavao različite načine koji naguali upotrebljavaju kako bi pomogli svojim učenicima, jedan od prisutnih ga je prekinuo obrativši mu se:

“Karlose, uvek si govorio da bez naguala nema slobode, ali to je zato što si ti imao učitelja! Šta da radimo mi koji nismo takve sreće?”

On je eksplodirao: “To nije istina, vi imate sve informacije

koje su vam potrebne! Šta još želite? Da li se nadate kako će te sve dobiti besplatno, bez i malo truda? Ako verujete da će

neko drugi obaviti posao umesto vas, vi ste se sjebali!”

Sa tonom punom prekora, našalio se  na račun ljudske lenjosti koja nas nagoni na to da se nadamo kako će drugi da razreše stvari umesto nas i ostvare nam najveću moguću korist. Nazvao je to ‘antitezom ratničkog ponašanja.”

“Sve što je čoveku potrebno je minimalna šansa: da postane svestan mogućnosti koje su otkrili čarobnjaci. Ratnik ne hoda unaokolo očekujući da ga neko šutne u stražnjicu kako bi ga pokrenuo; on je spreman i kaže: ‘Ja to mogu! I, ja to mogu sam da učinim!’ ”

Učitelji nisu potrebni

Jednom sam ga upitao: “Šta omogućava pristup običnom

čoveku u znanje čarobnjaka?”

“Namera”, odgovorio je. “Ljudska namera treba da sklopi ugovor sa duhom, ugovor koji duh mora prihvatiti tako što će uključiti sredstvo evolucije u njegovo izvršavanje. Nekada je

jedini način bio direktan ulazak u nagual. Danas, običan čovek ima mogućnost da bude vođen preko publikacija.”

U potrazi za ulazom u svet čarobnjaka, morate biti pripremljeni. Slučajan susret sa moćima neće odvesti ni do čega, osim do groznog straha koji će doživeti tragaoci koji se javno zaklinju da je čarobnjaštvo đavolski posao ili da je sve to velika prevara.

“Ali, očajno organizovana priprema koja podstiče samovažnost umesto da uvećava radoznalost i želju za učenjem, postaje  nesavldiva prepreka  za učenika. Onaj  ko

pristupi nagualu opterećen predubeđenjima o skoro svemu neće imati šanse da nastavi dalje.”

“Radi toga, sledeći uslov pre nego što se kroči na put znanja je potpuna iskrenost. Neophodno je isprazniti pristanište kako bi se oslobodilo mesto za pristanak nadolazećih brodova, i shvatiti da kada oni pristignu, mi ne znamo ništa. Kada je taj nivo pripreme postignut, sve ostalo je pitanje sreće. Duh određuje ko će biti izabran a ko ne.”

“Reakcija   duha   je    neshvatljiva.   Ona   se    događa   na

neočekivane načine i u uslovima koji su uglavnom nepojmljivi našem razumu. Sve što možemo uraditi je da budemo oprezni u vezi znakova, promišljeno se usklađujući sa putem

na koji nas oni navode. Kada čovekova namera sklopi savez sa duhom, neizbežno se pojavljuje učitelj.”

Upitao sam ga da li se nagual može smatratii učiteljem na isti način kao što shvatamo orijentalne učitelje.

Odvratio je žestoko: “Ne! Nema poređenja zbog veoma

jednostavnog razloga: Nagual nikad  ne bira  svoje učenike. Duh je onaj koji preko znakova određuje ko može a ko ne može biti deo tradicije.”

“Pravi učitelj je besprekorni ratnik koji je izgubio svoj ljudski oblik i ima veoma čistu vezu sa apstraktnim. Dakle, on ne prihvata dobrovoljce.”

“Sistem podučavanja zasnovan na spontanim željama radoznalaca ne daje velike rezultate, jer ne teži ka ostvarenju već naginje ka brigama ega. Sve što sledbenici čine je da imitiraju a to ne vodi nigde. Radi toga, nema potrebe za učiteljima.”

“Posle dugogodišnjeg učenja, postao sam ubeđen da svi

radoznali imaju potrebu da dođu u priliku kada će postati svesni svojih mogućnosti i odgovornosti prema smrti i njenoj svrsi.”

Primetio sam da su njegove izjave u suprotnosti sa njegovim stalnim insistiranjem kako bez don Huana on ne bi postigao ništa.”

Odvratio   je:   “Čarobnjaci   prave   jasnu   razliku   između

predstava   ‘duhovnog vođe’ i ‘naguala učitelja’. U prvom slučaju, to je osoba koja se specijalizovala za vođenje grupa a u  drugom  je  u  pitanju  besprekorni  ratnik  koji  zna  da  je

njegova uloga ograničena na to da posluži kao veza sa duhom. Onaj prvi će vam reći ono što želite da čujete i on će vam dati čuda koja želite da vidite, zato što je on zaintersovan za vas jer želi da mu budete sluga; onaj drugi je

vođen naredbama bezlične sile. Njegova pomoć nije čovekoljubiva, već je to način na koji on plaća svoje stare dugove ljudskome duhu.”

“Nagual nije dobroćudni lik; on nije došao da nam ugodi već da nas probudi, i on će to uraditi grubo ako je to neophodno zato što ne oseća nikakvo sažaljenje. Kada se umeša u život svojih učenika, on može da stvori tako uznemirujuću situacuju u njima sa ciljem da se uspavane energije pokrenu.”

Poznavati sebe

Razgovor se usmerio ka sklonosti koju ljudska bića imaju prema imitirajućem ponašanju, nečemu što je on odredio kao ‘ponašanje primata’.”

“Naša najveća prednost i u isto vreme naša najveća briga je ponor nekakvog tihog znanja koji i dalje postoji u svakom od nas. Ispod buke uma, svi mi imamo osećaj da postoji nešto neodređeno, nešto što čini da zgrabimo bilo šta što bi moglo olakšati pritisak nepoznatog. Često nas to osećanje dovodi do fanatizma i tada se uvek pojavljuju oni koji žele da iskoriste ljudsko poverenje.”

“Da li su onda svi učitelji prevaranti?”

“Ono što sam primetio je da su većina njih uspavani kao i njihovi sledbenici, ali oni su naučili kako da to sakriju. Zamisli

planetu na kojoj su svi žitelji slepi; među njima kruži legenda da je moguće videti, ali niko to ne može da potvrdi. Jednog dana, pojavljuje se neko ko kaže: ‘Ja mogu da vidim!’ I, šta oni mogu da učine? Mogu da veruju ili da sumnjaju, ali uvek će

biti onih koji se nadaju. Nije važno ako je učitelj takođe slep; njemu je veoma lako da iskoristi situaciju.”

“Orao ne zahteva obožavanje, već samo da sebe ispuniš svesnošću. Pasti na kolena ne zato što je viša sila neumoljiva već da bi to učinili pre drugog ljudskog bića je vrhunac idiotizma.”

“Majmun koji je u nama čezne za nekim ko će ga voditi, on ima potrebu da veruje kako postoje natprirodna bića koja

će na čaroban način rešiti njegove probleme. Kao deca, mi se uvek nadamo da će neko sve razjasniti i pobrinuti se za teškoće. Iz takve situacije se rađa obožavanje i, u suštini, ono je način da se odgovornost našeg ličnog napretka prepusti u ruke drugih ljudi.”

“Mi smo prevareni. Nama se govori kako smo posebni zato što smo razumni, ali to nije istina. Ljudska bića očajnnički žele da se pokoravaju i umiru od straha kada su njihova dragocena verovanja ugrožena. Mi smo kao ribe koje čiste

ribnjak, koje uvek otvorenih usta gutaju svaki otpad koji dospe do njih. Međutim, mi odbacujemo izvor života i znanje koje imamo u svojoj unutrašnjosti.”

“Ispričaću ti veoma staru i dobro poznatu ali, uvek novu priču. Bogovi su se zapitali gde da sakriju mudrost kako bi bila van čovekovog domašaja. U planinama? On bi se popeo na njih. U okeanu? On bi je pronašao. Nebo, mesec i zvezde su isto tako odbacili; jednog dana će i oni biti istraženi. Konačno, bogovi su došli do zaključka da je najbolje mesto skrivanja unutar samog čoveka, zato što je to mesto na kome je on nikada neće tražiti.”

“I, šta je čovek uradio? Umesto da sa potpunom iskrenošću istraži sebe, on traži učitelja.”

“Postati odgovoran za sopstveno postojanje je nenormalno, to je kršenje pravila, neobična strast, sukob koji zahteva da uložiš ceo svoj život. A to je samo postupak koji obnavlja tvoju energiju. Ne znam koliko si sposoban da shvatiš ovaj detalj: upoznati sebe je namera čarobnjaka. Niko to ne može nameravati umesto tebe!”