MIHEJA, SELJAK - PROROK

Uvod i osoba

"Može li se iz Nazareta očckivati nešto dobro?" (Iv. 1.46). pita Natanael svog prijatelja Filipa. Drugim rečima može li iz loše sredine doći nešto dobro. I ovo shvaćanje nije retko, nije čak ni bez osnove. To je uvek tako kad su na snazi zakoni na koje smo navikli. Ali, kad se uključi Bog u tok stvari, dešava se nemoguće i neočekivano: Iz Nazareta dolazi Isus! Prorok Mihej je bio seljak, čovek koji je slabo poznavao Zakone i verska praksa jevrejske zajednice bila mu je daleka. Može li on doneti nešto uverljivo? Može li čovek, kome su strani Zakoni, dati pravi i punovažni sud o temeljnim postavkama Zakona? Prema

ljudskim merilima - teško. Prema načinu kako Bog radi - može, i to veoma dobro i veoma temeljito.

Kaže na početku Mihejine proročke knjige da je Mihej bio iz Morešeta (Morešćanin). Morešet je bilo selo u jednoj dolini u judejskim brdima. Jeronim je u IV. v. tvrdio da je to selo u njegovo vreme još uvek postojalo samo se zvalo drugim imenom (Eleuteropolis). Akoje ovo prihvatljivo. a nema razloga da ne bude. onda je Morešet bio udaljen oko 40 km. jugozapadno od Jeruzalema. Bio je u području Šefela, blizu filistejskog Gata i po svoj prilici povremeno je bio pod filistejskom upravom.

Prorok Miheja je Isaijin savremenik jer je proricao za vreme vladavine kraljeva Joatama, Ahaza i Ezehijela, a slično stoji i za Izaiju (Iz. 1,1; Ozija, Joatam, Ahaz i Ezehija). Bila je jedna razlika između ova dva čoveka. Izaija je bio predstavnik vladajuće klase i odrastao je u Jeruzalemu; bio je aristokrata, pa je zahvaljujući svome poreklu imao uvid u događaje u glavnom gradu Judejske države. Miheja je bio seljak. Tek ponekad je dolazio u Jeruzalem i samo bio posmatrač svega što se tamo zbivalo. Ipak to mu ni malo nije smetalo da sagleda stvarno stanje stvari, da ukaže na probleme i da prenese Božju poruku. A to je najvažnije. Kad Bog nekoga šalje sam se pobrine za sve uslove koje treba ispuniti onaj koji donosi poruku. Akoje Miheja bio seljak, malo poznavao prilike u Jeruzalemu, samo posmatrač, Bog se pobrinuo da poruka bude jasna "dobro potkovana" i da pogađa stvar.

Vreme

Zaključuje se da su godine 751-687 pre Krista, vreme u kojem je živio i proricao prorok Miheja. To znači da još uvek postoji Severno kraljevstvo (Samarija) i da je prorok svedok tragedije ove države (721 pre Krista). Znači takođe da je Miheja bio svedok i ostalih tragičnih događaja kao štoje opsedanje Jeruzalema 701 god., mračna vladavina kralja Manaše, itd. Kako je već naglašeno bio je savremenik proroka Izaije, a postoji mogućnost i da je bio njegov učenik. Čak se susreću veoma slična proroštva u obe knjige (Miheja 4, 18; i Iz. 2, 15). Da je prorok Miheja bio kasnije priznat kao pravi prorok svedoči tvrdnja navoda u Jer. 26,18. Sto godina kasnije ljudi se potsećaju da je Miheja nešto rekao što je bilo toliko uverljivo da je kralj Ezehija morao prihvatiti. To Mihejino proroštvo je u 3,12. "Poradi vas i vaše krivnje Sion će biti polje preorano, Jeruzalem ruševina, a Goru Doma prekrit će šuma."

Prilike u Judi

Judinu državu koja je još dugo ostala pod uticajem hrama je zahvatila "trgovačka" groznica. Pokazalo se da je trgovina veoma unosno zanimanje. Dolazi do razmene dobara s ostalim državama a oni koji se uspiju snaći imaju skoro neograničene mogućnosti da se obogate. To je učinilo da su mnogi ljudi iz manjih gradova i sela napuštali svoja imanja i odlazili u Jeruzalem da okušaju sreću. Nisu svi uspevali, ali koji su uspevali ostajali su u Jeruzalemu i bogatili se. Novac je veoma često donosio vlast i stvarao bezvlašće pa je Jeruzalem postao središte moći i nereda. Ono što je ostajalo u pokrajinama je bilo manje sposobno za život jer su i mogućnosti bile manje. Tako su se stvarale imovinske razlike. Građani Jeruzalema su postajali bogatiji, građani ostalih gradova i sela sve siromašniji. To je tok koji se nebrojeno puta ponavljao u istoriji ljudskoga društva. Prilike su bivale različite ali je proces u suštini isti.

Novac je priticao u Jeruzalem, a čim se bogatstvo gomila na jednom mestu, siromaštvo nastaje na nekom drugom. Otkuda bi inače dolazilo. Da ovaj proces osiromašavanja bude još teži, političke prilike nisu bile sjajne. Kralj Ezehija je nastojao da stvari bar unekoliko dovede u red ali je postao sluga Asirskog kralja, a danak koji mu je nametnut je bio veoma velik. Tako je na jedno zlo došlo još i drugo. Ljudi su na selima bili na putu potpunog osiromašenja.

Prorok Miheja je bio seljak, i diže glas u ime svih seljaka. Posebno se okomio na verske vođe koje su zloupotrebile svoj položaj. Jeruzalem je bio mesto određeno za središte svega što je dobro a ljudi su sve okrenuli na zlo i zbog toga će biti razoren: "Sve je to za zločinstvo Jakovljeno i za grijehe doma Izraelova. Koje je zločinstvo Jakovljevo? Nije li Samarija? Što su uzvišice Judine? Nije li Jeruzalem?" (1,5)

Zatim, "Teško onima koji smišljaju nedjelo i snuju zlo na posteljama svojim! Kad svane dan, oni ga izvrše, jer je sila u njihovoj ruci. Zažele li polja, otimaju ih, i kuće, uzimaju ih;

čine nasilje čovjeku i kući njegovoj, vlasniku i posjedu njegovu.

Zato ovako govori Jahve: Evo tome rodu smišljam zlo, iz kojega nećete izvući vratova, niti ćete hoditi ponosito, jer će biti zlo vrijeme. U onaj će vam se dan složiti rugalica, zapjevati tužaljka i reći: "Propalo je! Posve smo opustošeni, baština je naroda moga otuđena, i nitko da mu je vrati, naša polja podijeljena su odmetniku. Zato neće biti nikoga tko bi bacio kocku za dio tvoj u zboru Jahvinu.

Umesto štovanja Jahve, štovali su tuđe bogove. Sudije i knezovi, zaduženi da sprovode pravdu, gaze je na svakom koraku. Ovaj odeljak to jasno pokazuje: "Ne balite! - bale oni -

Tako se ne bali! Sramota na nas neće pasti! Zar će biti proklet dom Jakovljev? Zar je

Jahve izgubio strpljivost? Zar on tako postupa? Nisu li riječi njegove ugodne Izraelu, narodu njegovu," Vi se sami dižete kao neprijatelji narodu mojemu. Čovjeku nezazornu vi otimate kabanicu, onome koji bez straha putuje ratne strahote dosuđujete. Vi izgonite žene moga naroda iz njihovih milih domova; djeci njihovoj zauvijek oduzimate slavu koju sam im dao: "Ustanite, idite! Ovo nije počivalište! Zbog nečistoće teško vas uže svezalo". Kad bi mogao biti nadahnut čovjek koji izmišlja ovu opsjenu: "Prorokujem ti vino i piće", on bi bio prorok narodu ovome." (2,1-11).

Sudije su sudile siromašnima kako im se htelo, ne vodeći računa o pravdi: "Potom rekoh: Čujete sada, glavari kuće Jakovljeve, suci doma Izraelova! Nije li na vama da znate što je

pravo? Ali vi mrzite dobro a ljubite zlo! Vi ljudima derete kožu s tijela i meso s kosti

njihovih. Oni proždiru tijelo moga naroda i deru mu kožu, lome kosti. Oni ih komadaju kao u loncu, kao meso u punom kotlu! Zato, oni će Jahvu zazivati, a on im neće odgovoriti. Sakrit će, u ono vrijeme, lice od njih zbog zločina koje su počinili.

Ni proroci nisu bili bolji. Proricanje je postalo unosan zanat. Bog to ne može ostaviti nekažnjeno; Ovako govori Jahve protivu proroka koji moj narod zavode: Ako imaju

zalogaj u zubima, proglašuju: "Mir!" Ali protiv onoga koji im ništa ne stavlja u usta

naviještaju sveti rat. Zato ćete imati noć mjesto vaših viđenja i tminu mjesto proricanja. Zaći će sunce tim prorocima, i dan će za njih pomrčati. Tada će se posramiti vidovnjaci i zblaniti vračari. Svi će oni pokriti gubice jer odgovora Božjeg neće biti. Ali ja sam pun snage i duha Jahvina, pun pravde i jakosti da objavim Jakovu opačinu njegovu, Izraelu njegov grijeh.

Čujte dakle ovo, glavari kuće Jakovljeve, suci doma Izraelova, vi kojima se pravda gadi te izvrćete sve što je ispravno! Vi koji gradite Sion u krvi i Jeruzalem u zločinu!" (3,1-10)

Pouka treba daje Samarija koja je iz istih razloga razorena. Tako će i Jeruzalem pasti.

Kad Miheja ovo govori Samarija više ne postoji, a propala je zbog zla u kojem je živela. Isto čeka i Judeju:

"Poradi vas i vaše krivnje Sion će biti polje preorano, Jeruzalem ruševina, a Goru Doma prekrit će Šuma." (3,12)

Tragedija će doći jer se država uključila u posao koji nije njen. Novac, vojska, moć nije glavni zadatak ovoga naroda. Zbog skretanja s određenoga puta doći će propast. "Još ću ti dovesti osvajača, stanovnica mareška, stići će do Adulama slava Izraelova. Čupaj kosu i ostrizi se za milom djecom svojom! Postani ćelava kao orao lešinar, jer su izgnana daleko od tebe." (1,15-16) Bog priprema drugu misiju. On priprema i drugi svoj narod. To više neće biti svetska sila koja će osvajati svet nego će biti nosilac prave vere u Boga. Novi narod će nastati od raspršenih, odbačenih, odgnanih a njima će upravljati novi kralj, koji će kao pastir se brinuti za narod:

"U onaj dan - riječ je Jahvina - sabrat ću hrome, okupiti raspršene i sve kojima sam zlo učinio. Od hromih ću Ostatak učiniti, moćan narod od onih što su izgnani. Tada će Jahve nad njima kraljevati na gori Sionu od sada i dovijeka. I ti Kulo stada, Ofele Kćeri sionske, opet će se tebi vratiti prijašnja vlast, kraljevstvo Kćeri jeruzalemske.

Umesto kralja koji se poistovetio s onima koji čine zlo, doći će novi vladar. Neće doći iz Jeruzalema, nego iz malenog Betlehema, sela nadomak Jeruzalema. On će doneti blagostanje, ne samo Izraelu, nego celom svetu.

"A ti, Betleheme Efrato, najmanji među kneževstvima Judinim, iz tebe će mi izaći onaj koji će vladati Izraelom; njegov je iskon od davnina, od vječnih vremena. Zato će ih Jahve

ostaviti dok ne rodi ona koja ima roditi. Tada će se Ostatak njegove braće vratiti djeci

Izraelovoj. On će se uspraviti, na pašu izvodit svoje stado silom Jahvinom, veličanstvom imena Boga svojega. Oni će u miru živjeti, jer će on rasprostrijeti svoju vlast sve do krajeva zemaljskih. On – on je mir! Ako Asirci provale u našu zemlju, ako stupe u naše dvore, podići ćemo na njih sedam pastira, osam narodnih knezova. Zemlju Asirsku oni će mačem opasti, zemlju Nimrodovu sabljama. I on će nas osloboditi od Asiraca ako provale u našu zemlju, ako stupe na naše tlo." (5,1-5)

To je Mesija. Njegove osnove su drugačije i drugačiji je i cilj. Neće se zanositi slavom koju izgrađuju kraljevi sveta i neće biti rukovođeni sebičnim ciljevima.

Tada će ovaj novi narod imati i novu misiju. To će biti poruka mira celom svetu. Vojska i borna kola neće biti glavno oružje i izraz moći jer se ta poruka nosi na drugi način, i druge je prirode.

Naglašeno je da je Izaija bio aristokrata a Miheja seljak. Ipak treba naglasiti da su njihova proroštva svejedno veoma slična. Svaki gleda na prilike sa svoga stanovišta i služi se

vlastitim stilom, ali je konačan cilj isti. Treba uporediti: Miheja 2, i Iz. 5. Miheja 3,1-4 i Iz.

10,1-4; Miheja 2,7 i Iz. 1,21; Miheja3,12 i lz.4,6-7.

Poruka

Svako od nas kad se sretne sa Bogom doživljava da je On velik, moćan, pravedan, a mi da smo grešni, neznatni. U 1,3-4 Mihej opisuje Boga kako ga je on doživio i pred tim moćnim Bogom stanje naroda je dosta jadno. On zato u svojim proroštvima pokušava da opomene na ono što će se desiti zbog Božje veličine i pravde. Gledajući ustajalu veru svojih sunarodnjaka kroz svoju doživljenu veru, Mihej biva nateran da viče neprijatne poruke po gradovima svoje zemlje. Društvene prilike su bile loše. Stanje u Jeruzalemu je bilo teško jer je zakazala verska svest. Tako je nastao dvostruki prestup. Poznat je kralj

Ahaz koji je kao slabić i neodlučan čovek zanemario štovanje Jahve a njegovi ministri su to veoma rado prihvatili i preneli na narod. Istina je da su se stvari nešto popravile za vreme kralja Ezehije i da zlo nije uzelo onoliko maha koliko je uzelo u Severnom kraljevstvu, ali je ovo bila Judeja i Jeruzalem. Ovde je bio hram, tu su bili svećenici i mnogi proroci koji su dobro poznavali zakon. Zbog toga je odgovomost jednaka, iako su krivice nešto manje.

Bezobzirnost zemljoposednika je veliki greh i biće oštro kažnjena. (2,1-5). Sudije su postavljene da se bore za pravdu ali je i njih ponela želja za nepravednim bogaćenjem. (3,1-4). Zbog javnog mnjenja, svako prisvajanje tuđe imovine je moralo imati neku pravnu osnovu i sudije su je pronašli pa su ravnopravno učestvovali u otimanju i verovatno ravnopravno delili oteto. A sucima doma Izraelova je dano da znaju što je pravo.

Tu su i svećenici i proroci. Oni su najodgovorniji za štovanje Boga, oni su duhovne vođe, a struja koja je ponela imućne ljude i sudije zahvatila je i njih. Objavljivanje Božje volje

više nije bila obaveza pred Bogom nego je postala izvor zarade. Veoma slikovito Miheja

prikazuje ovaj problem kad kaže da proroci proriču mir onome koji im stavi nešto u usta, a proglašavaju "sveti rat" onome koji im ne stavlja ništa. (3,5) Mihej sve ove nepravde sabire još jednom u stihu 3,11: "Glavari njegovi sude prema mitu, svećenici njegovi poučavaju radi zarade, proroci njegovi bale za novac. A na Jahvu se oni pozivaju i govore: "Nije li Jahve u našoj sredini? Neće na nas zlo navaliti" (3,11)

Miheja shvaća da je njegov sveti zadatak da oštro napadne ove ljude, da pokaže njihovu nepravdu, gramzivost licemerje i lažnu pobožnost (3,8). Nije to bio lagan zadatak ali

Miheja  napominje  da  ima  dovoljno  snage,  Jahvinog  duha,  da  ima  pravde  i  jakosti.

Ovakvim stavom Miheja nastavlja Amosovu misiju. Uostalom, obojica imaju jednako poreklo. Obojica su bili siromašni ljudi, a živeći na selu, zadržali su zdrave poglede na život i prilike, kao i sposobnost razboritog rasuđivanja.

Bog (a ne Mihej = uočimo ovo!) ne može ravnodušno promatrati kako se zloupotrebljavaju vrednosti i položaj. Zbog toga priprema sud. U 6, 1-8 je ovo veoma

snažno naglašeno. Jeste da su oni odabrani Božji narod ali je isto tako istina da prava nose

i odgovornosti. Ako je nekome više povereno, više će se od njega i tražiti a Izraelci to zaboravljaju. Zbog toga je sud neizbežan. Ne samo za Samariju nego i za Judu. Miheja je nemilosrdan jer kaže da će se Jeruzalem preorati kao njiva i da će biti gomila kamenja. "Poradi vas i vaše krivnje Sion će biti polje preorano, Jeruzalem ruševina, a Goru Doma prekrit će šuma." (3,12)

Nije trebalo dugo čekati da se ovo zbude. 587 god. je došlo na Jeruzalem sve ovo o čemu govori prorok Miheja. Desetine godina iza ovoga ceo Jeruzalem zajedno s hramom je

doista gomila kamenja kao da je grad preorao neki veliki plug. Ipak, vera u Boga ne

završava se u očaju. Nada je bila prava reč nekada i sada, ali to je nada rođena iz vere u pravednu Božju reč. U stihovima: 4,3-4 Mihej donosi sliku života o kojoj i današnje čovečanstvo sanja:

"Svoje će mačeve prekovati u ralice, a svoja koplja u radne srpove. Narod na narod neće mača dizati, niti će se više za rat vježbati. Svaki će mirno živjeti pod lozom vinovom i pod

smokvom svojom i nitko ga neće plašiti."

Dakle, oružje treba da se prekuje u oruđe. Ovo je slično današnjim proračunima što bi se sve moglo učiniti za pravednije odnose na zemlji kad bi se milioni, koji idu na naoružanje, upotrebili u mirnodopske svrhe. Mihej je veoma savremen.

Pored nade kojom ovaj odeljak odiše, u njemu su nam dati još neki odgovori. Već je rečeno da su Amos i Mihej proroci Božje pravednosti. Mihej ne ukazuje samo na nepravde, nego prikazuje kako bi mogao izgledati pravedniji život: od mačeva bi se mogle načiniti ralice, a od koplja radni srpovi. Nekada su ralica i srp bili dovoljni da jedan seljak u kući i na dovoljno velikoj podkućnici održi pristojan život svoje porodice i da nađe vremena da "mirno živi pod lozom". Znači, model pravde je da svaki čovek ima svoje "mesto pod suncem" krov, solidnu, pošteno stečenu platu i odmor u miru (bilo u selu ili gradu). Takav model i danas zadovoljava čovekove potrebe. Toje model socijalne pravde i dobrog standarda.

U 5. poglavlju Mihej imajednu ohrabrujuću poruku. Ona govori o daljoj budućnosti u kojoj će Bog postaviti nove temelje svom narodu i osnovati novu državu. Doći će kralj iz

Davidovog grada, iz Betlehema ali će u osnivanju toga naroda zaobići viđene i ugledne

ljude. Oni su neupotrebljivi jer im je stalo do novca, do moći, do svetske sile. Novi kralj će biti Mesija. Knjiga završava u 7,18 divnim stihom: "Tkoje Bog kao ti, koji prašta krivnju

...! Mihej to vidi bolje od mnogih svojih prethodnika i zato se u svojim nadama najviše približava novozavetnom konceptu odnosa između Boga i čoveka.

Pitanja

19.     Ponoviti redosled 12 malih proroka

20.     Prikazati vreme u kojem je živio prorok Miheja

21.     Kakve su bile verske prilike u Izraelu?

22.     Ko je bio odgovoran za takvo stanje?

23.     Šta Miheja predviđa?

24.     Kako se to obistinilo? Naučiti: Mihej 3,6