Mevlana u svetu

 

Rifat Namliđi

UNESCO je 2007. godinu proglasio godinom Dželaludina Muhameda Rumija, poznatog po imenu Mevlana. Naime, ove godine se obeležava osam stotina godina od rođenja velikog iranskog pesnika i mislioca, i tim povodom, širom sveta održano je mnoštvo manifestacija i programa kojima su obeležani stvaralaštvo, uticaj i značaj pesnika koji je živeo u

13. veku. [irom sveta od Francuske, Ne- mačke i Velike Britanije, preko Irana, Tur- ske i Indije do Amerike, organizovani su mnogi prigodni programi – koncerti, pro- mocije, seminari i konferencije – u počast Mevlane Dželaludina Rumija.

Povodom proglašenja 2007. za godinu Rumija, UNESCO je izdao saopštenje:

„UNESCO smatra da velike ličnosti iz oblasti kulture, nauke i književnosti ne pripadaju jednom narodu, kulturi ili naci- ji, nego čitavom čovečanstvu. Cilj održa- vanja ovih programa jeste predstavljanje i obeležavanje onih ličnosti koje su odi- grale značajnu ulogu u stvaranju i obo- gaćivanju ljudske kulture i civilizacije i ovo je svojevrstan poziv svim zemljama sveta da se uključe u dijalog, zajedništvo i saradnju u cilju uspostavljanja razume- vanja među kulturama i širenja mira“.

Na sto osamdeset i petoj sednici Izvr-

šnog veća UNESCO-a, na predlog Irana, Afganistana, Turske i Egipta, usvojen je ceremonijal dodeljivanja „Mevlanine me- dalje“ autoritetima i velikim imenima ve- zanim za Mevlanu i njegovo delo.

Ovo veće je preuzelo obavezu da izra- di medalju, koja bi trebala da podstakne

što veći broj istraživača i naučnika da se bave proučavanjem i širenjem Mevlani- nih misli i ideja.

U tekstu koji je usvojilo Izvršno veća UNESCO-a stoji:

„S obzirom da je osamstota godišnjica rođenja Dželaluddina Muhameda Balhija Rumija zabeležena na listi UNESCO-vih svečanosti i s obzirom da Mevlanini po- gledi, dela i misli, u skladu sa ciljevima UNESCO-a, udahnjuju duhovni mir, ra- dost i spoznaju Boga, i sa uverenjem da će izrada ovakve medalje u čast Mevlane na- ići na odobravanje naučne zajednice i svih ljudi sveta, UNESCO zvanično usva- ja ovaj predlog“.

+++

U jednom svom tekstu list Gardijan je nedavno objavio:

„Neverovatno je da posle događaja od

11. septembra, Bin Ladena i tzv. sukoba ci- vilizacija ni jedan američki ni evropski pe- snik, autori kao Robert Frost, Robert Soul, Valas Stivens ili pak [ekspir, Homer i Dan- te, nisu uspeli da ponesu oreol najčitanijeg američkog pesnika, već je ta počast, začu- do, pripala jednom klasičnom islamskom teologu po imenu Mevlana, koji je još pre mnogo vekova poučavao i širio islam“.

Danas su oči sveta uprte ka Rumiju i njegovoj poeziji. Zato se postavlja pitanje

zašto i zbog čega njegove pesme i nakon nekoliko vekova nisu izgubile značaj i ži- votnost kod čitalaca, već, naprotiv, sva- kim danom postaju sve omijenije i sve se više čitaju?

Gardijan navodi da su Rumijeve pe- sme, u prevodu Kolmana Barksa, prodate u više od pola miliona primeraka širom sveta i da su prevedene na sve važnije je- zike sveta. Poređenja radi, iako u nekim zemljama tiraž knjiga ne prelazi više od deset hiljada primeraka, prevodi Rumije- ve poezije uveliko nadmašuju te cifre.

sneviju objavi u multimedijalnom formatu obrazložio sve većim interesovanjem za Mevlaninu poeziju u svetu, kao i temelj- nim značajem koje Mesnevija, kao jedan od ključnih tekstova gnostičke orijentaci- je zauzima u izučavanju islamskih nauka. Prvo izdanje CD-a objavljeno pre nekoli- ko godina odmah je naišlo na veliko inte- resovanje kod ljubitelja Mevlanine poezi- je u Iranu i Evropi. Zato su njegovi prire-

đivači odlučili da objave drugo, prošireno izdanje. CD sadrži prevode Mesnevije na nekoliko svetskih jezika (arapski, engle- ski, turski i francuski), praćenih sa više

sa, rasprava o književnim temama i bibli- ografiju Mevlaninog opusa. U odeljku ‘galerija’ nalaze se filmovi, slike i opšte in- formacije o Mevlani. U izradi ovog kom- pjuterskog programa  učestvovalo je  više od dvadeset istraživača, filologa i lingvi- sta persijskog jezika i književnosti.

Novinska agencija Islamske Republike Iran (IRNA) objavila je vest da će predsed- nik Irana, Mahmud Ahmadinežad, uskoro organizovati svečanost na kojoj će biti uručene  zahvalnice  organizatorima  me-

đunarodnih    konferen- cija o Mevlani Dželalu-

Republike Iran je organizovala veliki broj kulturnih manifestacija u okviru kojih su izvedene pozorišne predstave o Mevlani- nom životu. U okviru ovih programa su održani i mnogobrojni koncerti tradicio- nalne iranske muzike, ali i moderne mu- zike na temu „Mevlanin život i svetla mi- sao“. Veće za održavanje međunarodnih skupova i konferencija o Mevlani u svetu planira da objavi naučne radove predsta- vljene na naučnim skupovima i konferen- cijama. Radovi će biti objavljeni na neko-

liko jezika i stavljeni na raspolaganje  mevlanolo-

+++

Povodom imenovanja 2007. za godinu Dželaludina Rumija u izdanju iranskog Centra za islamske nauke i kompjuterska istraživanja pojavio se novi, četvorojezič- ni CD sa kompletnim tekstom Mesnevije. Centar je svoju odluku da Mevlaninu Me-

kompletnih komentara Mesnevije pisanih od strane priznatih autoriteta za Rumije- vo delo. Tekst Mesnevije je obogaćen i po- vezan sa odlomcima Kur ’ana i svetog pre- danja što mu daje mogućnost brze pretra- ge i umnogome olakšava istraživanje. Osim zoga, CD poseduje veliki broj te- matskih, pojmovnih i drugih vrsta indek-

dinu Rumiju tokom 2007. godine. „Ovim osobama zahvalnice će biti uručene na ceremo- niji koja će biti uskoro održana u Teheranu, a na kojoj je planirano i uručenje poklona pred- sednika Islamske Repu- blike Iran“, izjavio je ge- neralni sekretar Veća za održavanje međuna- rodnih skupova i kon- ferencija o Mevlani u svetu, Ali Asgar  [e’r- dust. Ukazavši na odr-

žavanje  više  desetina

Gardijan navodi da su

Rumijeve pesme, u prevodu Kolmana Barksa, prodate u više od pola miliona primeraka širom sveta i da su prevedene na sve važnije jezike sveta. Poređenja radi, iako u nekim zemljama tiraž knjiga ne prelazi više

od deset hiljada primeraka, prevodi Rumijeve poezije uveliko nadmašuju te

cifre.

zima i svima koji se intere- suju za lik i delo Mevla- ne.“

U  decembru,  u  indij- skom gradu Bombaju odr-

žana je trodnevna konfe- rencija na temu „Uticaj iranske mistike na indij- sku mistiku“ koju su orga- nizovali Kuća iranske kul- ture u Bombaju i Istraži- vački centar za urdu jezik pri Islamskoj uniji u Bom- baju. U radu konferencije su učestvovali ambasador i generalni konzul Islam- ske Republike Iran u Indi-

Unutrašnjost Mevlaninog mauzoleja u Konji

naučnih skupova o Mevlani u zemljama Azije, Evrope, Afrike i Amerike, [e’rdust je dodao: „Povodom obeležavanje godine Mevlane Dželaludina Rumija, Ministar- stvo za kulturu i islamsko obrazovanje će objaviti preko stotinu knjiga na raznim je- zicima o liku i delu ovog velikog mislioca i pesnika.“

 

Podsetivši da je već objavljeno nekoli- ko desetina CD-ova sa delima Mevlane Dželaludina Rumija, profesor [e’rdust je rekao: „Osim toga, u okviru programa obeležavanja 800. godišnjice rođenja Me- vlane, Organizacija za kulturu Islamske

ji, generalni konzuli Avganistana, Kuvaj- ta, Omana i Bahrejna, istaknute naučne i kulturne ličnosti, i veliki broj ljubitelja Mevlanine poezije. Predstavljeno je 20 naučno-istraživačkih radova o uticaju iranske mistike na indijsku mistiku i hin- duizam.

„Veliki pesnici kao što su Hajjam, Sa- naji, Atar, Hafiz i Mevlana, u svojim deli- ma su izneli velike misli u vezi jačanja svetskog mira. Svedoci smo da su samo veliki pesnici, naučnici i mislioci kroz isto- riju živeli kao istinski stanovnici sveta bez granica.  Takođe,  znamo  da  čovek  nije

stvoren za svađu i rat, nego za dijalog, su-

život i prihvatanje kulturnih različitosti. Jedan od velikana koji su živeli u skladu sa svojim rečima i mislima, otkrivajući ta- ko istinsku vrednost čoveka, jeste Mevla- na“, istakao je ambasador Islamske Repu- blike Irana u Indiji, Sejjid Mehdi Nebiza- de, u svom obraćanju na konferenciji o uticaju iranske na indijsku mistiku, odr-

žanoj u Bombaju.

 

„Poruka ljubavi, strpljenja, požrtvova- nja i dobrote koju či- tamo u Mevlaninim delima, ovog pesnika i mistika je promovi- sala u najpopularni- jeg pesnika na Zapa- du, dok je njegova fi- lozofija, prema reči- ma doktora Nevita Ergina, vrlo bliska in- dijskoj tradiciji. Pod Mevlaninim uticajem stvarali su i pevali po- znati pesnici Alame Ikbal i Rabindranat Tagora. Može se reći da je Mevlana svoim djelima pokrenuo ve- liki pokret u kojem važnu ulogu imaju nacija i vera. Mevlana je,  takođe,  pokrenuo

mljama spadaju u najprodavaniju litera- turu, odnosno bestselere. Njegova dela su sveža i prožeta su skoro neprestanim raz- mišljanjem o Bogu, a s obzirom na insisti- ranje na lepom odgoju Mevlanu možemo smatrati i učiteljem morala, ljubavi i du- hovnosti“, podsetio je ambasador Sejjid Mehdi Nebizade.

U Americi je objavljen novi prevod Mevlaninih pesama. Knjiga koju čine pre-

vodi Mevlaninih pe- sama sa pojašnjenji- ma Frenklina Di Lui- sa, profesora Univer- ziteta u ^ikagu, obja- vljena je pod naslo- vom „Mevlana, guta- nje sunca“. Profesor Di Luis je napisao i uvod  u  kojem  poja-

šnjava neke od naj- dubljih Mevlaninih misli. Delo je objavila izdavačka kuća One World. Pre ovoga de- la, isti autor je objavio i delo „Rumi, prošlost i sadašnjost, Istok  i Zapad“.

Predsednik Ban- gladeša, Ejazudin Ah- med, u pozdravnom govoru Međunarod- ne konferencije „Me-

organizovali Kulturni centar Islamske Re- publike Iran u Daki i Unija simpatizera persijskog jezika.

U Mevlaninom rodnom gradu, Balhu, koji se danas nalazi u Afganistanu, odr-

žan je seminar posvećen Rumijevoj poe- ziji i stvaralaštvu. Bugarski orijentalisti i poznavaoci Rumija održali su u Sofiji sim- pozijum o životu i delu ovog velikana. Simpozijum je održan u saradnji sa iran- skim atašeom za kulturu i Bugarskom akademijom za filozofiju. U januaru 2007. godine, u glavnom gradu Turkmenistana, Eškabadu, održan je simpozijum posve-

ćen Mevlani na kome su obrađene mnoge teme vezane za Rumijev život i delo, kao

što su Život Mevlane i njegov položaj u svet- skoj književnosti; Uticaj Mevlane na kasnije pesnike iza sebe; Mevlana i njegova uloga u današnjem svetu; Estetika i humanizam u Mevlaninom delu. Simpozijum je održan pod pokroviteljstvom iranskog ataše za kulturu u Turkmenistanu i u saradnji sa nekoliko  tamošnjih  univerziteta.

Institut za promovisanje misli Džela- ludina Rumija u suradnji sa Asocijacijom za nauku Fakulteta za književnost Tehe- ranskog univerziteta organizovao je sim- pozijum „Poslanik sunca“ u znak obeleža- vanja godišnjice susreta između Mevlane i [emsa Tabrizija. Prigodna izlaganja ima- li su dr Teufik Subhani, istaknuti struč- njak za Rumija sa Teheranskog univerzi- teta i dr Abedi. A četrdeset poznatih iran-

Odeljenje za muziku i poeziju pri Mini- starstvu za kulturu. Neki od ciljeva pose- te su povezivanje iranskih i turskih knji-

ževnika i pesnika, razgovori između pe- snika u regionu o formiranju Centra za islamsku književnost u cilju pružanja po- drške muslimanskim pesnicima širom sveta i prezentacija savremene iranske književnosti široj svetskoj javnosti.

Istraživački institut za filozofiju u Ira- nu je u oktobru 2007. godine organizo- vao internacionalni kongres u čast Mevla- ne i sedam simpozija kao uvod za spome- nuti kongres. Direktor Istraživačkog insti- tuta za filozofiju, dr Golamreza Avani, rekao je: „Svima je poznat značaj Mevla- ne. On ne samo da je jedan od najvećih islamskih mistika, nego je i jedan od naj- većih mistika sveta. Bez preterivanja se može reći da je Mevlana najbolje uspeo da pojmove i koncepte irfana i mistike pretoči u u poeziju“.

Institut za filozofiju namerava da u narednoj godini objavi najstariji manu- skript Mevlaninog dela „[emsovi gazeli“, koje je prepisano 720. godine po hidžret- skom lunarnom kalendaru. Ovaj institut

će, takođe, tokom iste godine štampati osam almanaha posvećenih životu i delu Mevlane.

Odnedavno je Mevlanina poezija do- stupna i španskim čitaocima. Prevod na

španski jezik koji je uradio dr Havijer Sančez u dobroj meri čuva metriku i me-

veliki pokret i okupio

Mevlana Dželaludin, portret nepoznatog autora

vlana,  poruka  mira“,

skih pesnika povodom obeležavanja Me-

lodičnost  originala.  Stručnjak  za  istoč-

velike mislioce sa svih strana sveta koji razmišljaju skoro isto, uprkos međusob- nim verskim i kulturnim razlikama“, do- dao je iranski ambasador u Indiji.

„Mevlanina ličnost je poput mora u kojem mogu plivati svi. To pokazuje i po- datak da se Mevlanina misao na Zapadu već godinama proučava i da prevodi Me- vlaninih dela i dela o njegovom životu to- kom prethodnih godina u zapadnim ze-

održane u Daki, rekao je: „Mevlanina dela zauzimaju posebno mesto u svetskoj knji-

ževnoj baštini, i uprkos činjenici da je od njegovog rođenja proteklo 800 godina, ona se izučavaju na svim univerzitetima sveta. Ovaj pesnik je još pre osam stoleća svetu poslao fantastičnu poruku mira i pri- jateljstva i zato je proglašenje 2007. godine za godinu Mevlane u svetu izuzetno dobar i krajnje logičan potez.“ Konferenciju su

vlanine smrti otputovalo je u turski grad Konju, mestu Rumijevog počinka. Prema izveštaju novinske agencije „Mehr“, u Konju su otputovali neki od najistaknuti- jih savremenih iranskih pesnika kao što su Abduldžabar Kakai, Sabir Imami, Rahmet Hakipur, Abdureza Rezainija, Abas Beratipur, Ebulkasim Husejndžani, Murteza Nurbahš, Reza Ismaili, Alireza Behrami i drugi. Posetu je organizovao

njačku muziku i član Visokog veća za na- učna istraživanja u [paniji, dr Sančez ka-

že: „Ova zbirka će pomoći španskim čita- ocima ne samo da se upoznaju sa životom i delom jednog od najvećih iranskih i svetskih mislilaca već i da se upoznaju sa metrikom i melodijom njegovih pesama. Ovaj prevod je nastojao da u što većoj meri ostane veran rimi i da istovremeno ispoštuje  metriku  i  prozodiju  persijske

poezije. Da bi jedna pesma mogla da se razume, neophodno je da se prilikom prevođenja uzme u obzir i metrika i pe- snička forma, kao što su mesnevija ili gazel, zato što je pesnik u trenutku pisanja u njenu metriku uneo deo svojih emocija.“ Doktor Sančez predaje tursku muziku i poeziju i nedavno je objavio studiju u kojoj je obradio zakonitosti istočnjačke muzike i poezije, u kojoj se pored turske, bavio persijskom i indij-

skom muzičkom tradici-

movima neophodnim za razumevanje Mesnevije. Na turskom jeziku je ponovo odštampan prevod originalnog dela s persijskog jezika, pod nazivom „Savaki- bul menakib evlijullah“. Pisac dela je Ab- dulvehab ibn Dželaluddin Muhammed Hamadani. Ovaj pisac je skratio „Menaki- bul arefin“, poznato delo Muhammeda Aflakija i sačuvavši njegov izvorni jezik odštampao ga 947. godine po hidžri.

Pored ovoga, na tur- skom jeziku se pojavio i

kompozicija nastalih po Mevlaninim pe- smama. Na velikom svetskom festivalu u

čast Mevlane Dželaludina Rumija, koji je pod pokroviteljstvom UNESCO-a održan u Parizu, sve zemlje sveta su dobile priliku da u vremenskom okviru od po 20 minuta realizuju pripremljene programe. „Na fe- stivalu u Parizu otpevali smo nekoliko pe- sama na tekstove Mevlane Rumija“, izja- vio je Derahšani po povratku iz francuske prestonice.

Popularni iranski izvođač tradicional-

namerava da napravi simfoniju posveće- nu Rumiju. Nakon snimanja simfonije o poslaniku Muhamedu u izveđenju  [ahi- na Ferhata i na stihove Saida Bakirija, ovaj centar je odlučio da u narednom pe- riodu napravi još jednu simfoniju pod na- zivom Mevlanina simfonija.

Poznati indijski izvođač tradicionalne i duhovne muzike, Ananda Murti Goro- ma, nadavno je objavio novi album pesa- ma pod naslovom „Ljubav na vrhuncu“ na kome je otpevao i četiri pesme za koje

jom.

Najznačajnije Mevla- nino delo, Mesnevija, do-

živela je prvi, direktni prevod sa persijskog na uzbekistanski jezik. U iz- danju međunarodne iz- davačke kuće „El Hoda“ i uz saradnju jednog uzbe- kistanskog izdavača, pre- vod se pojavio u Tašken- tu na 800-u godišnjicu Mevlaninog rođenja. Prevod je plod dugogo- dišnjeg interesovanja lju- bitelja persijskog jezika iz Uzbekistana za Mevlanu i njegovo delo, koji su sve do sada Mesneviju čitali na drugim jezicima.

Izdavačka  kuća  „La- mur“ iz Istanbula nedav-

Na poslednjem Sajmu knjiga u Beogradu, prezentovan je prvi prevod Rumijeve poezije na srpskom, Aleksandra

usića i Aleksandra Ljubiše.

Zadužbina sv. Jelisavete Feodorovne planira da uskoro priredi veče bogonadahnutog pesništva  Mevlane.

Delo Rumija smatra se velikim temeljem

dijaloga među kulturama i religijama. Njegovi stihovi bliski su svim bogoljubivim ljudima.

novi prevod dela Savaki- bul menakib evlijullah, Ab- dulvehaba ibn Dželalu- din Muhameda Hamada- nija koji je skratio pozna- to Aflakijevo delo Menaki- bul arefin i sačuvavši nje- gov izvorni jezik štampao ga 947. godine po hidžri. Delo je, nakon toga, na turski preveo Derviš Mahmud, poznati mesne- vihan i poznavalac Me- snevije. Rukopisna verzi- ja dela Savakibul menakib, opremljena brojnim  bo- gato izvedenim minijatu- rama, danas se čuva u njujorškoj         biblioteci

„Morgan“, dok se drugi primerak, takođe ukrašen minijaturama,   čuva   u

ne muzike, [ahram Nazeri, učestvovao je na obeležavanju ceremonijala [abe arus u Konji gde se nalazi Mevlanino svetilište. Nazeri je gostovao i u Njujorku gde je uzeo učešće u programu na kome se poja- vio veliki broj intelektualaca i uglednih ličnosti, među kojima i Kolman Barks, prevodilac Mevlanine poezije na engleski jezik. Njemu je nedavno dodeljena fran- cuska medalja časti; povodom osamstote godišnjice rođenja Dželaludina Rumija, Nazeri je održao koncert u amfiteatru De- lavil na kome je izveo par kompozicija ko- je su inspirisane Mevlaninom poezijom. Pre njega, ovu medalju su dobili još neki Iranci – Muhammedali Sepanlu, Pari Sa- biri, Dželal Satari i Abas Kijarostami.

Iranski umetnik Davud Azadi je u no- vembru nastupao na koncertu u Torontu, i planira da u skorije vreme održi koncert u Turskoj na kome će izvesti kompoziciju

„[emsov divan i Bah“ i još nekoliko dru-

je reči uzeo iz Mevlaninog opusa. Goro- ma veruje da Mevlanine pesme poseduju posebnu čar i da su njegovi munadžati (ti- ha pobožna šaputanja i moljenja) poznati ne samo u Indiji već i širom sveta.

Poznati indijski režiser, Radža Sejjid Muzafarali, planira da snimi film o Rumi- ju, pod naslovom „Mevlana, vatra egzi- stencije“. Scenario za film napisali su Mu- zafarali i Kebirom Helminski. Pala je prva klapa dokumentarnog filma „U svetlu sunca“ u režiji Atarpura. Ovaj dugome- tražni dokumentarni film govori o životu i ličnosti, životnom putu, intelektualnim i filozofskim gledištima Mevlane Rumija, i obuhvata vremenski okvir od odlaska iz rodnog mesta u Balhu pa do smrti u Ko- nji. Film prati i duhovni odnos između Mevlane i [emsa, [emsov nestanak, na- stanak Mesnevije i osvetljava najbliže Mevlanine prijatelje kao što su Saladin Zarkub i Husamudin ^elebi.

no je objavila Leksikon Mevlane, koji je, po rečima njegovog autora Abdulatifa Erdo- gana u uvodniku, u potpunosti posvećen Mesneviji, ključnom delu Mevlane Džela- ludina Rumija. Leksikon koji je štampan na 287 strana sadrži odrednice, izraze i pojmove koji se pojavljuju u Mesneviji. Leksikon sadrži i detaljna objašnjenja ob- reda i ceremonija vezanih za derviški red mevlevija, i Mevlanine stavove o životi i smrti, kao i manji rečnik sa ključnim poj-

Topkapi saraju u Istanbulu. Na tim minija- turama prikazane su mnogobrojne scene iz Mevlaninog života u Konji i susreti sa istak- nutim gnosticima i sultanima tog vremena. Novoobjavljeno, prozno izdanje sadrži re- produkcije tih minijatura.

Iranski orkestar Horšid (Sunce), koji predvodi kompozitor Medžid Derahšani, petog decembra je u Jelisejskoj palati odr-

žao koncert pod nazivom „Od [emsa do [emsa“ na kome je izvedena nekolicina

gih komada.

Alireza Kurbani je u decembru u [pa- niji i Francuskoj održao koncert na kome je izveo nekoliko kompozicija inspirisanih Mevlaninom poezijom.

U Iranu je tokom 2007. godine obja- vljen konkurs za kompoziciju posvećenu Mevlani Rumiju koji je raspisao „Dom muzike“ Irana u saradnji sa Institutom za

širenje misli i gnostičkog učenja Rumija. Centar za muziku Iranske radio televizije

U organizaciji Asocijacije za kulturu

„Alp“, u Stokholmu je održana dvodnevna svečanost povodom obeležavanja osam- stote godišnjice od Mevlaninog rođenja. Svečanost je održana u centralnoj sali u Stokholmu u prisustvu velikog broja ljubi- telja i simpatizera poezije. Profesor na uni- verzitetu Umeo, dr Fazl Hašemi, održao je predavanje na temu „Mevlana i tasavuf“ u kome je ukazao na veličanstvene domete Mevlanine mistične i gnostičke misli. Pro-

fesor Asgar Fardi je održao predavanje na temu „Zaljubljivanje Tabriza i Konje“; pro- fesor Resul Rahim iz Afganistana izlagao je na temu „Mevlanin humanizam i veza sa Ibn Arebijem“ dok je dr Džafer Džaferne-

žad iz Norveške govorio o nauci i opaža- nju u Mesneviji. Skup posvećen Rumiju ulepšao je nastup muzičkih grupa sasta- vljenih od Iranaca koji žive u Evropi.

U januaru 2007. godine na Univerzite- tu Stenford održan je program kojim je obeleženo osamsto godina od rođenja ve- likog iranskog pesnika, jednog od najčita- nijih pesnika u Americi danas. Muhamed Zufunun i Robert Blaj su izveli nekoliko kompozicija na temu Rumijeve poezije.

Serija programa kojom je u Iranu obe- ležena osamstota godišnjica od rođenja Mevlane Rumija završena je centralnom proslavom pod nazivom „500 dana sa Mevlanom“, održanom 19. decembra u Vahdat holu u Teheranu.

U kratkom obraćanju koje je održao sekretar ove manifestacije, Ali Asgar Mo- hamadhani, naglasio je potrebu osnivanja centra posvećenog Rumiju, tim pre što, kako je rekao, drugi veliki iranski pesnici kao što su Hafez, Sadi, Atar i Hajjam, ima- ju svoje fondacije, ali još uvek nije osno- vana fondacija posvećena Rumiju. „Zato predlažemo da se u Iranu osnuje Fondaci- ja posvećena Rumiju“, rekao je.

Bivši iranski ambasador Unesco-a u Parizu, Ahmad Džalali, rekao je: „Ovo su poslednji dani godine posvećene Rumiju, i sada, kada se širom Irana održavaju ma- nifestacije u njegov pomen, mnoštvo lju- di je okupljeno u Konji gde se održavaju adekvatni programi povodom godišnjice njegove smrti, što pokazuje da je Mevla- na postao opšte prihvaćena ličnost u glo- balnim okvirima“.

U medijima se mnogo piše o jedin- stvenosti Mevlaninog stvaralaštva, ali ne treba zaboraviti da je Rumi bio Iranac iz

Horasana. „Mevlana je govorio persijski, na persijskom je pisao svoju poeziju, a persijskim pesnikom je nazvan i na UNESCO-voj medalji“, rekao je on.

Direktor Instituta za filozofiju, Golamre- za Avani, između ostalog je rekao: „Mevla- na je jedinstven i neponovljiv među svima onima koji su u poetskoj formi pisali o Bo-

žanskim tajnama. On je istinski mislilac, ka- kvih je veoma malo među onima koji su sposobni da na prost način govore o Bogu“.

Poznati slikar Ajdin Agdašlu je prime- tio da je mali broj slikara nastojao da ilu- struje čuveno Rumijevo delo: „^esto se u istoriji iranskog slikarstva prelazilo preko Mesnevije, iako je Mesnevija ep koji po veličini i važnosti ne zaostaje od [ahna- me. Moramo se zapitati zašto je Rumijevo delo manje ilustrovano od [ahname? Za- to što Ferdosijeva knjiga bogatija temama za ilustrovanje od Mesneviji? Moram podvući da svaka tema koja se pojavljuje u Mesneviji može biti tema za ilustraciju“.

Finalna proslava svečanosti „500 dana sa Mevlanom“ završena je nastupom ne- koliko grupa i izvođača, a nakon toga je prikazan film „Lice na suncu“ Muhameda Parvizija.

Institut za filozofiju u Iranu namerava da publikuje najstariji rukopisni primerak Mevlaninog dela „[emsovi gazeli“, čiji na- stanak datira iz 720. godine po hidžret- skom lunarnom kalendaru. U svetskoj go- dini Mevlane ovaj Institut je pokrenuo pu- blikaciju posvećenu životu i delu Rumija.

Na poslednjem Sajmu knjiga u Beo- gradu, prezentovan je prvi prevod Rumi- jeve poezije na srpskom, Aleksandra u- sića i Aleksandra Ljubiše.

Zadužbina sv. Jelisavete Feodorovne planira da uskoro priredi veče bogona- dahnutog pesništva Mevlane. Delo Rumi- ja smatra se velikim temeljem dijaloga među kulturama i religijama. Njegovi sti- hovi bliski su svim bogoljubivim ljudima.

H. Behzad, Mevlana, portret