MESNEVIJA

Ako si žedan okeana duhovnosti, onda na ostrvo Mesnevije iskoči.

M VI, 67

šljanja. Spis o fruli, koji sadrži prvih osam- naest stihova, predstavlja srž i suštinu svih šest tomova Mesnevije, koji na neki način predstavljaju komentar Nejname.

Nej ima posebno mesto u celokupnoj simbolici Mesnevije i Rumijeve lirike. Svi-

Dobro slušaj o čemu nej kazuje, zbog rastanka on cvili i tuguje

Od kad sam iz trstenika otrgnut, mojim bolom čitav svet je zapljusnut.

Vreme ide, al ti reci – briga me najčistiji samo nek’ je uza me.

Samo riba vode se ne zasiti, dan bez jela tako sporo prolazi.

R

umijeva  Mesnevija  je  najpoznatije,  a najverovatnije  i  najobimnije  poetsko delo ne samo sufizma, nego i celokupne persijske  literature.  Mesnevija  je  obimna filozofsko-sufijska   poema   razvrstana   u

šest knjiga, u kojima se, kroz stotine priča, opisuje i oslikava čovekov put u težnji da dosegne Božiju blizinu. Sama mesnevija je poetska forma koju čine rimovani distisi, a koja je bila veoma popularna u persij- skoj poeziji. U doslovnom prevodu Me- snevija znači ‘duhovni distisi’, a u nešto slobodnijem ‘rimovani stihovi dubokog duhovnog smisla i značenja’.

Mesnevija je Rumiju obezbedilo po- sebno mesto ne samo u persijskoj književ- nosti, već i mnogo šire, u svetskim okviri- ma. I pre nego što ju je Džami nazvao ‘Kur ’anom na persijskom jeziku’, a za Ru- mija rekao da ‘ima Knjigu, mada nije Bo-

žiji poslanik’, Mesnevija je bila poštovana kao neponovljiva poema o ezoteričnoj istini i duhovnoj potrazi. U islamskom svetu ona se već osam vekova smatra naj- značajnijim delom mistične poezije. Nazi- vana je i imenima kao što su ‘enciklopedi- ja sufizma’, ‘Biblija sufizma’.

Mesnevija je obimno delo, napisana u 6 tomova i sadži oko 27 000 stihova u ko- jima je izložen široki tematski korpus, a njena glavna misao, koja se provlači kroz svih šest tomova Mesnevije, je priča o če-

žnji arifa i putnika na Božijem putu, koji je odvojen od svog Prapočetka.

Poemu otvara Nejnama (spis o svirali, fruli) odnosno lament neja. Nej je jedna vr- sta svirale od trstike koja proizvodi zvuke slične cviljenju, plaču i jadikovanju i izazi- va  osećanja  dubokog  i  ozbiljnog  promi-

rala od trstike, nej, često je glavna nit oko koje se plete fabula u Mesneviji. Njegov zvuk simbolizuje sudbinu duše koja je odvojena od polja na kojem su počivale sve duše zajedno, o duši, koja je odsečena od svog izvorišta i koja čezne za ponov- nim povratkom. Kroz setne zvuke neja odjekuje žalopojka napaćene i namučene duše koja se oslobodila materijalnog sve- ta, ostavila sva ovosvetska iskušenja i na- pustivši svoje materijalno telo stremi sje- dinjenju sa svojim Praizvorom; ona teži ljubavi, da bi se oslobodila ograničenog i materijalnog sveta tela i spojila sa večnom i beskrajnom Božijom suštinom.

Tražim srce slomljeno zbog rastanka. da o čežnji pričamo bez prestanka.

Od korena svog ko bude odvojen,

žudi da mu opet bude pripojen.

S kim god da sam, ja patim i žalujem, i sa sretnim i nesretnim drugujem.

Ko se sa mnom sretne misli drug mi je, a do mojih tajni doći ne umije.

Moja tajna mome jadu blizu je, još da ima ko da to razumije.

Telo duši, duša telu, blizu je, al začudo, niko dušu ne vide.

Zvuk iz neja vatra, a ne vetar je, ko je nema, bolje da ga i nije.

Vatra aška, to je u nej upalo, od te vatre piće je uskipelo.

Nej je drugar svakom ko bez druga je, melodija neja buca zastore.

Otrov i lek nej u sebi sjedini,

on bez sumnje takav drug je jedini.

O krvavom putu nej nam govori, o ljubavi Medžnunovoj on zbori.

[ta nej priča to svak ne razumi, jezik uho treba da progovori.

U brigama naši dani prolaze, drugujući s vatrom odlaze.

Mlad ne shvata ono što zna iskusan, zato ćemo ovde stati – vesselam!

(prevod derviš Ahmed Nurudina)

U jednom smislu nej je sam Mevlana, pročišćen i u potpunosti predan ljubavi i je- dinom Ljubljenom. Pevanje i glas koji dola- zi iz njegovih usta nisu njegovi već pripa- daju Večnom Voljenom i Obožavanom.

Mi poput harfe, a Ti sviraš Plač nije naš, nego Ti plačeš

Mi poput neja, a ti proizvodiš zvuk

Mi poput planine, a glas dolazi od Tebe.

Rumi je sebe u u periodu duhovnog mira u kojem je nastala Mesnevija, kada je dosegao najviše stepene duhovnog i mističkog iskustva često poredio sa raspu- klim i setnim zvukom neja koji je ožalo-

šćen zbog odvojenosti.

+++

Zapisivanje Mesnevije je trajalo oko 12 godina koliko je Rumiju trebalo da 25 700 stihova izdiktira svom bliskom prijatelju i sledbeniku, Husamudinu.17 Početak zapi- sivanja vezuje se za događaj koji prenosi Rumijevi biografi; naime, jednog dana Mevlana je šetao sa Husamudinom, koji mu predloži da sastavi delo slično Govoru ptica od Atara18, knjigu koja bi koristila svim putnicima duhovnog puta, pošto je već bio dovršio svoj Divan. Mevlana se nasmejao i iz ogrtača (ili kape) izvadio po-

četne stihove Mesnevije, poznate kao Nej- nama. Samo tih prvih 18 stihova Mesnevi-

je Rumi je svojeručno napisao, sve ostale je diktirao Husamudinu.19

U takav okvir smeštene su priče i kazi- vanja Mesnevije i nagoveštene sve medita- cije i izlaganja. Tako se smenjuje niz među- sobno isprepletenih  priča,  anegdota, kur ’anskih odlomaka i poslaničkih preda- nja20, legendi, folklorističkih temata, mistič- kih kazivanja. [iroki tematski spektar, ka- rakterističan za Mesneviju, ide od gnostič- kih preko bogoslovskih i etičkih, čak i ne-

koje se tematski ne nastavljaju nužno na prekinutu nit teksta. Priče često upadaju jedna u drugu, kao kod Hiljadu i jedne noći ili Kelile i Dimne. Osnovna misao obrađuje neku priču, obično iz istorije, događaj iz

života nekog Božijeg poslanika, a često su junaci i životinje i ptice23, ili iz neke druge priče, ali tako da glavni cilj nije sadržaj pri-

če, već je on samo povod da se započeto izlaganje nastavi. Takva pripovedna stuk- tura čitaocu omogućava da sažme mno-

ljude. Kada govori o vladarima i carevi- ma, vezirima (ministrima), onda najčešće misli na samog čoveka kao vrstu i na nje- govu sklonost ka dobru i zlu, pa tako šah (kralj, vladar) najčešće predstavlja čove- kovu strast i njegove prohteve, želje koje vladaju čovekom, koje su zato predsta- vljene kao njegov „vladar“. U najviše slu-

čajeva, čovekova strast je slab vladar.

Rumijevo pesništvo

pas umirao od gladi dok je njegova torba bila pu- na hleba; on je jadikovao nad psom, recitovao po- eziju, jecao i udarao se po glavi i licu; a ipak ni- je dao psu nijedan zalogaj iz torbe / Objašnjenje da nijedno zlokobno oko nije tako smrtonosno za

čoveka kao oko samopohvale, sve dok se to njego- vo oko ne preobrazi Božanskim svetlom tako da

„on čuje kroz Mene, vidi kroz Mene“, i sve dok se njegovo „ja“ ne poništi / Priča o mudracu ko-

kih psiholoških razmatranja. Kroz skoro či-

tavo delo ponovljeno nailazimo na priče koje  su,  uglavnom,

preuzete iz kur ’an- skih pripovedanja o poslanicima, a pored kojih su prisutni  i mnogi kur ’anski stav- ci i sakralne predaje sa svojom gnostičkom hermeneutikom.  Pri-

če su duboko alego- rične, neke su preuzi- mane iz Kelile i Dim- ne21, ili pak iz Aviceni- nih, Sana’ijevih, Ne- zamijevih  i  Atarovih

štvenost životnih pojava i razgranatost sa-

gleda kao celinu nastojeći da je razjasni i

shvati. Događa se da jedan detalj priče, od samo nekoliko stiho- va, bude dalje razra-

đen u mnogo više sti- hova, a onda se opet vraća priči i na osno- vu sledećeg njenog detalja iznosi nova fi- lozofska misao. Me-

đutim, iako sadrži mnogo priča, Mesne- vija nije knjiga priča, niti zbornik, već knji- ga   pouka,   koja   se

Rumijeva poezija, generalno, može se podeliti u dve grane: u prvoj su pesme mi- saonog i filozofskog sadržaja sa gnostičkim značenjem. To su oni stihovi koji govore o Božanskoj ljubavi, o čovekovoj duši, njenom Božanskom izvoru i poreklu, njenoj če-

žnji da se vrati svom izvoru od koga je razdvojena, o jedinstvu celokupne egzistenci- je. Lebdeći stalno u ovim sferama pesnik kruži po obzorima duhovnog sveta i ne pre- staje da se dotiče materijalnog života, ali samo zato da objasni njegovu zbunjenost, skromnost i niskost kada se materijalni život uporedi sa duhovnim životom i njegovim radostima, sa večnom srećom koju duhovni život skriva za čoveka.

Drugi deo Mevlaninog dela jeste pesništvo o čoveku i njegovom moralnom vlada- nju, pri čemu je on obrađen sa mnogih aspekata; pesnik objašnjava značaj i znače- nje čoveka u ovom svetu, njegovo postojanje u njemu. Pesnik je tu učitelj, ali i filozof,

često napušta simbolizam i koristi se pričama i poslovicama da bi objasnio to čemu poziva čoveka. Njegova moralna filozofija nastoji da dozove čoveka da u ovakvom ži- votu ostvari savršenstvo, pa u tom cilju za čovečnost slika praktična sredstva koja pe- snik smatra da vode i upućuju humanosti. U misaono filozofski korpus spada poezija Divana, dok je u poeziji Mesnevije filozofska i mudroslovna poezija pomešana sa di- daktičkim, moralnim i poučnim elementima.

spisa. Moguće je da je Rumi koristio i osla- njao se na predanja koja su putujući der- viši sa sobom donosili u Konju.

Prilikom čitanja se stiče utisak da priče sustižu jedna drugu i da je struktura cele poeme nekako ležerna i bez određenog plana. Međutim, kako ističe prof. Nikol- son, poznati prevodilac Mesnevije na en- gleski jezik, priče su međusobno poveza- ne suptilnim vezama i prelazima koji na- staju iz pesnikovog razvijanja teme.22

Pripovedački postupak u Mesneviji je takav da glavni tok često biva prekinut, a zatim nastavljen uvođenjem novih priča,

obraća više srcu nego glavi i zato predsta- vlja izazov za svako- ga ko je čita: ona je i tekst i svoje tumače- nje.24

Svoje duboke životne i filozofske misli Mevlana stavlja u okvire priča o pojedinim ljudima i njihovim zanimanjima, kao što su bakalin, trgovac, hamamdžija, zlatar itd. Zatim iz njihovih svakodnevnih postupaka izvlači pouke i zaključke o onome što valja i obratno; onda to uzima kao povod za svoja kazivanja i razmišlja- nja. Nekad govori o životinjama i njiho- vim postupcima, ali ih uvek poredi sa po- stupcima ljudi i iz toga izvlači pouke za

 

Priče u Mesneviji označene su naslovi- ma koje kao efektni rezimei epizoda saži- maju osnovnu misao i temu, koje pesnik

želi da istakne u prvi plan, što je uobičajen postupak karakterističan za klasičnu islam- sku književnost. Njegova svrha nije tek književno-estetska, već je pre didaktična: kao vrhunski duhovni učitelj Rumi svojim učenicima i u samom naslovu kao jednoj vrsti preduvoda daje poučne/didaktičke smernice kako bi njihovu pažnju prikovao za unutrašnji, ezoterijski nivo priče. ^esto naslovi i kratka objašnjenja predstavljaju tumačenje same priče. Objašnjenje da sama svetlost iz unutrašnjosti prosvetljenog čoveka svedoči o njegovom svetlu, bez ikakvog dela ili reči koji bi to odražavali / Priča o beduinu čiji je

ji je video pauna kako kljunom istrže svoje lepo perje, baca ga na zemlju i postaje ćelav i ružan; zaprepašten, upitao ga je: „Zar ne osećaš žalje- nje?“ Osećam“, rekao je paun, „ali život mi je draži od perja, a ono je neprijatelj mom životu.“

 

/ O objašnjenju Poslanikovog hadisa „Nema mo- naštva u islamu“ / Komentar ajeta: Zaista sam video kako sedam mršavih krava pojede sedam debelih krava“ / Priča o kamili, volu i ovnu, ko- ji su na putu pronašli svežanj trave i kako je svaki od njih rekao: „Ja ću ga pojesti“ / Poređe- nje pohlepnog čoveka koji ne vidi Božije opskr- bljivanje i bezgranična skladišta Njegove milosti sa mravom koji se bori s jednim zrnom pšenice na velikom gumnu / Objašnjenje hadisa: Laga- nje izaziva sumnju, dok istinoljubivost uliva po- verenje.