Menjate li svet ili sebe?

Hoćete li da promenite svet? Šta kažete da počnete od samog sebe? Šta kažete da budete prvi promenjeni? Ali kako se postiže promena? Posmatranjem. Razumeva-njem. Bez uplitanja vašeg prosuđivanja, jer to o čemu prosuđujete ne možete shvatiti. Kada kažete o nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. "On je buržuj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako možete ikada razumeti to što odbacujete, ili čak i ono što prihvatate?

Reci koje vam govorim čine vam se možda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?

Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, proučavate, gledate, bez ikakve želje da promenite ono što jeste. Jer, ako hoćete da promenite ono što jeste u ono što bi trebalo da bude, gubi se sposobnost razumevanja.

Dreser pasa pokušava da shvati životinju, kako bi je naučio da izvede određene radnje. Naučnik posmatra ponašanje mrava, bez drugog cilja osim proučavanja života mrava, da bi naučio što više o njima. Samo to i ništa više. On ne pokušava da ih nauči nešto, ili da nešto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i želi da nauči što više o njima. To je njegov motiv. .

Onog dana kada uspete da zauzmete sličan stav, pri-sustvovaćete čudu. Promenićete se - bez ikakvog napora. Promena će se pokazati, nećete morati da je tražite. I dok život svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono što je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da prođete.

Ali sve to traži disciplinovan um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad pažljivo posmatrali nekog atletičara? Sport je čitav njegov život, ali kakav je to disciplinovan život! Posmatrajte reku koja teče prema moni. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji nešto što se kreće u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.

Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost, divan je trenutak. To je najlepše iskustvo na svetu, najvažnije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu ništa važnije od buđenja. Ništa! Naravno, i to je disciplina na svoj način.

Ne postoji ništa lepše od činjenice da smo svesni. Vi biste možda više voleli da živite u mraku? Možda više volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite, a da niste svesni svojih reci? Zar više volite da slušate druge ljude, a da niste svesni onoga što čujete; ili da gledate oko sebe, bez svesti o onome što vidite? Veliki

Sokrat je rekao: "Nesvestan život nije vredan da bude proživljen." To je istina kojoj nisu potrebna dalja objašnjenja. Većina ljudi ne živi svesnim životom. Živi mehaničkim životom, s mehaničkim mislima - koje obično potiču od nekog drugog - mehaničkih osećanja, meha- ničkih akcija i reakcija.

Hoćete li da vidite koliko ste sami takvi? "Baš ti je lepa ta košulja." Prija vam da čujete tako nešto. Sve zbog jedne košulje. Kada čujete tako nešto, ponosni ste na sami sebe. Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i

govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno drveće, kakva prijatna klima", i ja se već lepo osećam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kažem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naručio klimu - tog dana je slučajno bilo lepo vreme." Ali, lažno "ja" je ušlo u igru i zato se dobro osećam. Dobro se osećam sa "mojom" kulturom i "mojom" nacijom. Ali dokle se tako može stići sa sopstvenom glupošću? Ne šalim se. Govore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki broj mistika, ali nisam ih ja stvorio, nisam ja odgovoran za to. Ili mi kažu: "Ta tvoja zemlja sa tolikim siromaštvom

- baš odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio. Da li ste ikad razmislili o takvim

stvarima? Ljudi vam kažu:

"Jako lepo izgledate", i već ste na sedmom nebu. Zato se kaže: "Ja sam o.k., ti si o.k."

Jednog dana napisaću knjigu

koja će se zvati Ja sam magarac, ti si magarac. Priznati da si magarac najviše oslobađa i nešto je najdivnije na svetu.

Kada mi ljudi kažu: "Grešiš", ja im odgovaram: "Šta si očekivao od jednog

magarca?"

Razoružani - svi moramo biti razoružani. U konačnom oslobođenju, ja sam magarac, ti si magarac. Za sada

kako obično biva - ja pritisnem dugme i ti ideš gore, pritisnem drugo dugme i ti ideš

dole. I to ti prija. Koliko

ljudi poznajete koji ostaju ravnodušni na pohvale ili kri-

tike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znači kako treba da budemo pomalo majmuni, tako da svi mogu da nas vuku za rep, i da radimo sve ono što smatraju da bi trebalo da radimo. Da li je to ljudski?

Ako nalazite da lepo izgledam, to znači da ste u tom trenutku dobro raspoloženi i ništa više od toga. To takođe znači da odgovoram vašem spisku za nabavku. Svi mi nosimo neki spisak za nabavku i, na neki način, ljudi treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna kosa... lep... zavisno od našeg ukusa. "Sviđa mi se vaš glas", kaže ona, "zaljubljena sam." Nije zaljubljena, pre bih rekao da je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam da kažem - utoliko je pre magarac.

Sedite i posmatrajte šta vam se događa. Vi samo be-žite od samih sebe, hoćete da pobegnete. Neko je jednom rekao: "Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogućnost da pobegnemo od nje." To je znači ono što se događa. Mi smo mehanizovani, kontrolisani. Pišemo knjige o tome kako biti kontrolisan i kako je čudesno biti kontrolisan i kako je neophodno da vam drugi ljudi govore da ste

o.k. Samo tada se dobro osećate. Kako je divno sedeti u zatvoru, ili, kako mi je neko juče rekao, biti u sopstvenom kavezu. Dopada

vam se u zatvoru? Volite da budete kon- trolisani? Reći ću vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osećate kad vam kažu da ste o.k., pripremate se da se loše osećate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se živi da bi se zadovoljila očekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblačiš, kako se Češljaš, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta očekivanja. Zar to nazivate ljudskim?

To je ono što ćete otkriti kada posmatrate sebe. Bićete užasnuti! Činjenica je da niste ni o.k., ni obrnuto. Možda odgovarate tuđem raspoloženju, ili aktuelnoj modi. Zar to znači da ste postali o.k.? Zar to, da li ćete biti o.k., zavisi od toga? Zar zavisi od onoga što ljudi misle o vama? Isus očigledno nije bio o.k., prema standardima tog vremena.

Vi znači niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo. Nadam se da je ovo veliko otkriće, bar za neke od vas. Ako samo dvoje-troje otkriju tako nešto, to je izuzetan događaj! Dosta sa svim tim pričama da li je neko o.k. ili nije. Dosta sa svim prosuđivanjima i zaključivanjima, treba samo da posmatrate, da gledate. Otkrićete velike stvari. Ta otkrića će vas promeniti. Nije potreban nikakav napor za to, verujte mi.