Melanholija   poznih   dela

1

0 Betovenovim  poslednjim  kvartetima  tesko je govoriti ne zato sto je u njima zazvueala najvifa muzika za koju mi znamo, vec zato sto ova muzika nije prevodiva. Njen jezicki  pandan, medutim, mofo se pronaCi tek na ne­ koliko sivenih mesta  umetnosti.  To je  svet drugog  dela Fausta,  Edipa  na olonu, Sekspirove Bure. Kunst der Fuge, stari Tolstoj i Sezan spadaju ovamo

1sto tako kao starac Platon, Heraklit i Lao Ce.

Sta to odvaja kvartete od ranijih dela? Isto ono sto odvaja Fedra od No­ moa, Henrika W od Bure i Anu Karenjinu od Krojcerove  sonate. I isto ono sto ih odvaja od ranijih dela, spaja ih s poznim delima drugih stvaralaca. To je zagonetna analogija poznih dela. U poznim delima metafizika i slikarstvo, poeija, drama i muzika govore o istovetnom svetu nezavisno od jezika, raz­ doblja, naroda i vremena. Tu se nalazi jezicki pandan muzike, o Betovenovim poslednjim kvartetima gotovo je nemoguce govoriti na osnovu njegovih ra­ nijih dela. Ali ne samo da se mofo govoriti o njima, nego i treba, ako eovek govori o delima starog Getea i Sofokla, starog Platona  i Baba.

2

Pre svega pejsaz iz starosti.

Sofokle ne  opisuje Kolon. Sve u svemu samo kafo: 0, predivno mesto sveta! Ipak, u celokupnoj umetnosti jedva da postoji bolje predstavljeno me­ t?.. Vise je to ravan predeo, vifa mesta se uzdifo tek na ivici horizonta. Blago

1 s1roko zatalasane  humke. Kolon je  ovakva humka. Po njemu  retko staro drvece a na ivici male Sume siblje, zbunje, trava i grmlje. s befoljka  puca                                                                                                                                                pogled na ravnicu. Omanji salasi, nekoliko sela i sasvim daleko kao da je grad.

Duboka i uravnotefona perspektiva. 0, predivno mesto sveta!

Gaj? Da, ali kakav gaj! Cak i ko nikada nije cuo za njega, stupivsi u njega pocinje da govori tiho. Miris vazduha je sasvim drugaciji. Cak i materija. Drvece tiho gori u ovom intenzivnom vazduhu. Gladak predeo, selbst der Gedanke gleitet ab, kao sto kaze Gete: cak i misao sklizne s njega. Stoji tu neuhvatljivo i neproracunljivo, neshvatljivo i nepokretno. Nema u njemu ni­ sta izuzetno. Ali, stupi u njega i najezices se.

Kolon je sveti gaj u koji bogovi falju Edipa da umre. Ipak, to je pre obesmrcenje nego smrt. ,,Bogovi opet uzdifo starca sto pade kao mlad."

Neobicno je sto je Edip slep, a cela drama na Kolonu je prepuna pogleda. Tezej veli Edipu: Tvoja vidovita mac nikada nije gresila. Edip kaze: Sad vec jasno vidim. A Ismena: U tome sto velis, vidovita mac govori.

Kad je Edip video, bio je rob svoje sudbine. Ovde na Kolonu slepac je poceo da vidi. ,,Sad vec jasno vidim." Ne samo sakralnu stazu koja vodi u smrt, ne samo svoju sudbinu, ne samo ljude, Ismenu, Antigonu, Tezeja. On stupa u svoj gaj obesmrcenja. Pita gde se nalazi. Ali po vazduhu koji mu struji preko lica i onako zna da je na Kolonu, gde ce s njega sada neopozivo biti sprana mracna i krvava sramota zivota.

Pejsaz iz starosti nije visoka i stenovita planina. Ona je za osamljene mu­ drace. A starac nije ni osamljen, ni mudar. Starac je star. Pejsaz iz starosti nije more. Ono je za strasnike, avanturiste, pofodne. Nije Stirna, jer je  ona za askete, mistike, lovce. Nije pustinja, jer je ona za konjanike, razbojnike i pustinjake. Pejsaz iz starosti je gotovo prazan prostor, malo drveca, tek malko uzdignuta humka, retke senke i bolno duboka perspektiva. Ubog, jedno­ stavan, gladak, bez senzacije i bez zivopisnosti. Nikakvog skrivenog efekta. Niceg teatarskog. Ali na ovom praznom, gotovo pustom, neobraslom mestu koje je bez efekta sasvim je  drugaciji miris i materija vazduha  i ko ovamo stigne, i nehoticno govori tiho. Ovde se ne bi mogla podiCi kuca, selo, jos manje grad. Na ovom mestu niko ne bi mogao da izddi zivot. Ovde se ne maze derati ni svadati se. Nista nije toliko nemoguce kao sto je vafar na Kolonu. Nije za eoveka. Mesta gori u temperaturi pojacanoj stalnim pri­ sustvom viseg postojanja. 0, predivno mesto sveta! Nikakva lepota, nikakva krasota. Ovaj gotovo prazan prostor je nemilosrdno trezven i potresno je­ dnostavan. Ova je pejsaz iz starosti u Betovenovoj muzici na Kolonu, u Se­ zanovim slikama na Kolonu, u Lao Ceovoj filozofiji.

 

3

Iz ranijeg zivota poneo je nekoliko dvosmislenih uspomena. Jedna od njih je Cetiri sive zene. Nikada ga nisu napustale, ali ne zato sto su ga volele. Cetiri sive zene nikoga ne vole. One su tek tu i uvek i nema mesta gde ga ne bi pratile. Ako je sam, aka je s dragom, aka je s prijateljima. I u snu se javljaju, neme senke, Beda, Briga, Bolest, Oskudica. I sada su ti negde. Nemaju moCi, ali SU tu, stajace IDU i pored groba i Sa Cu}nom tugom i ravnoduSnOSCU Ce gledati za njegovom dufom koja odlazi. Bila je slucajeva da se borio s njima, iako je znao da je to beznadeino. Pokufavao je  da ih otera. Tada je jos bio mlad. Kasnije se privikao, ne na njih, nego na njihovo prisustvo. Jos kasnije je falio, ne sebe, nego njih. Sta hoce? Sta to neprekidno iscekuju? Zar je on tako sjajan plen da su one tako istrajno od ujutty pored njegove postelje i nepokretnov stoje u pustoj sobi? Uvek cekaju. Sta? Nepodnosljivo je ova strpljenje. Cekaju bez radoznalosti, istrajno, gotovo s opako ravnodufoim licem.

Druga uspomena je da je bez recepta. Jos sasvim rano su mu nudili na desetine recepata. Ovako cd biti bogat. Ovako ces biti srecan. Najbolja je cista cestitost. Vrlina na kraju trijumfuje. Znanje je mac. Ni jedan jedini nije ga privukao, vise su mu bili smefoi. Zatim su mu nudili rafinovanije recepte pod firmom nauke i religije. Mamili su ga komplikovanim blazenstvima. Ni­ kada mu ni na pamet nije padalo da nasedne bilo kome. Bez recepta. Od­ baciti upravljac i na okean! Ostali SU cucali u luci i razbijali glave 0 tome aka eventualno ipak zaplove,  po kojem ce metodu da brode  i kuda da putuju. Naravno, nikada nisu napustili luku. Sam bez recepta na okeanu. Bila kuda da stigne, svuda je bio  stranac, jer bi ga svuda smesta pitali kakav mu je recept. A on ga nije imao. Iskljucili bi ga i posmatrali. Mislili su da poseduje skriven tajanstveni recept i da ume da otvori sve skrivene riznice, samo nece to da oda. Stvar je na koncu postala dosadna. Ostao je sam. Nekoliko :Zena se radoznalo foljalo oko njega kako bi mu izmamile tajnu. Bila je slucajeva da dopusti da ga prevare za nekoliko poljubaca. Narocito nije bilo zanimljivo. Zasto bas ave dve uspomene  tegli sa sobom?

 

4

Raj Logosa je jedno od najintenzivnijih mesta celokupnog postojanja. Zo­ ve se tako jer je eovek posle izvesne granice prinuden da pojaca jezik u javnoj upotrebi i da oprik magijskim pojmovima. Raj Logosa je ovakav magijski pojam.

Drugacije bi se mogao nazvati i obesmrcenjem reCi.  Njena  suprotnost, pak, dostupna je relativno lako. Suprotnost je ono sto se uopsteno i prilieno davno nazivalo knji:levnost. Jezik knjizevnosti je zapravo mrtav iii stran iii pozajmljeni jezik, odnosno nije jezik, nego ponajvise sifra, ponajvise sleng, odnosno terminologija. Knjizevnik je parazit pravog jezika. Zbog toga je tako beskrajno siromafan reCima i zbog  toga se prikazuje tako bogatim. Sve u svemu, ukupno nekoliko reci. Spolja su ave reCi magijske, ali samo spolja. Volele bi da budu mantra, odnosno carobne reci koje poseduju mac stvaranja smisla i refavanja krize. Knjizevnost odlikuje terminologija, a ne mantra, od­ nosno knjizevnost  nema smisla i stvarnosti se ne maze ni pribliziti. Knjizevnost je surogat jezika i tacno dogovara zahtevima onih koji iii ne umeju iii nece iii ne smeju da zive pravim zivotom.

Zaslepljujuca i prividno bogata upotreba reCi u knjizevnosti rezultat je slozenog rafinmana. Knjizevnik je zapravo nadrimajstor i to najopasniji. Ru­ tina mu je nadrimajstorska. Jezik mu je bljutav i neukusan. Muzike nema. Napadan je, vestacki, pun trikova i razmetljiv. Knjizevnost ne operise pravim, nego vestackim i lafoim recima. Zbog toga deluje kao da je stil, mada je jedna vrsta nemustog govora, kao i svaki sleng i terminologija. A pravi stil je, pak, liturgija.

Obesmrcenje reci je gotovo tacna suprotnost knjizevnosti. To je konstant­ no stanje jezika profoto strahovitom i vrelom earolijom, jezika Ciji kratki bljesak umetnici i filozofi nazivaju nadahnucem iii inspiracijom. Opojnost reCi je jedno od najintenzivnijih mesta postojanja. Jedino sredstvo znanja je rec. Stari Heraklit najvise zna o ovome mestu, on je ziveo u ovom transcen­ dentnom entuzijazmu  logosa. 0 ovom entuzijazmu govori Origena u svojoj velikoj metafizici logosa. To je ufasna vatra Jevandelja po Jovanu kada kafo: U pocetku bjese rijec, i rijec bjese u Boga, i Bog bjese rijec.

0, jeste, dok fovek rec ne shvata i ne zivi, ne maze shvatiti ni zasto je Isus nazvao Jovana, Petra i Jakova boanergesima, odnosno sinovima Grmljavine. Ali ako zna da SU imali moc nad dufama i to posredstvom reci, a narocito ako cuje tutnjavu njihovih reci ,,U pocetku bjese rijec i Bog bjese rijec", onda ce odjednom razumeti, reci ne govore, nego prava snaga reCi - grmi. Boanerges je magieni pojam. Logos koji izvire iz zanosa reCi. Zanos reCima je jedna od

najvisih  mogucanosti  spasenja. uodnosu na fovekov prosecan nacin  zivota,

ovo stanje izgleda kao jedna vrsta ludila. Ima neceg mahnitog u tome kada stari Sezan kaze: hoeu da umrem dok slikam. Ko je okusio rec, moli se da prestupi prag u entuzijazmu logosa. Slika i skulptura i muzika, naravno, go­ vore iste takve mantre kao pesma iii misao. Mantra je earobna moc stvaranja smisla i resavanja krize.

Ako foveka zahvati zanos reci, poseduje neprepoznatljivo obeldje. To je vestacka raskalafoost. Ludilo strasnog rada, bolno i divno, mueno i blistavo, kao ljubav i bolest zajedno. Kao ljubav prepuna muene strasti i kao bolest puna tamnog uzbudenja. Ko ne ume i nece da se odrekne ove raskalafoosti, ali kome se preteca i grefoa tama procisti, on stifo u Raj Logosa. To je jedno od najintenzivnijih mesta postojanja. To je posed magijske moCi logosa. Ni­ kakva rafinovanost. Nikakva rutina. Nikakva knjizevnost. Nije parazit. Po­ stoje slueajevi kada je ekstaza logosa takva kao urlajuce mucanje. Heraklit kaze za Sibilu da je stenjala i uzvikivala neartikulisane reCi i da su one imale smisao koji je govorio vekovima. Covek u zanosu govori mantre, stvara smis­ love i razrefava krize, i u vlasti je tajanstvenog cina koji otvara svako ta­ janstveno mesto, otvara svako zatvoreno srce, razvezuje svaku nemost, svako gluvilo pretvara u cujnost, leCi oduzete i kljaste, pokrece planine, smiruje oluje i pretvara vodu u vino. Entuzijazam logosa je jedno od najintenzivnijih mesta postojanja.

5

Nestani, carolijo!

To je oprostaj od obesmrcenja reCi. Karla to Sekspir kaze u Buri, izlazi iz Raja Logosa. Bura je puna odbljesaka spasenja, ali samo odbljesaka, jer reci nemaju sjaj samostalne svetlosti. Svetlost je otupela. Ton postane siv, spe­ cifieno i strahovito otupi. To je ton drugog dela Fausta i Kunst der Fuge, ali se nigde ne oseca bolje nego u Tao te dingu  i u Betovenovim poslednjim kvartetima.

Predahni, earolijo - znaCi da fovek andele raja-logosa otpusta u miru. To je gotovo ometajuCi nedostatak zanosa, naroCito posle usijanih mantri, posle potresnih uzbudenja i uzivanja koja sefo do kostiju, posle plamenog entu­ zijazma. Osnovni ton Betovenovih kvarteta je isti kao hor staraca u Edipu na Kolonu , hor promukao i dubok, trofan i taman, to je fopalj glas u kome nema nikakve magije. Carolija je prestala.

Ovo je mesto intenzivnije cak i od malopredafojeg. Ta bezbojnost od koje se jdi. Ako fovek ispravno zivi, on raste u srazmeri svojih gubitaka. OdreCi se. OdreCi se i reci. OdreCi se, kaze Lao Ce, ne znaCi nista drugo do ostati ceo. Biti iskrivljen ne znaci nista drugo do postati prav. Biti prazan ne znaCi nista drugo do postati ispunjen, biti rastrgnut ne znaCi nista drugo nego se preporoditi. U tamnom tonu i ogoleloj bezbojnosti poznih dela ova je foplja iskrivljenost, ova je rastrgnuta fopljina - tu stoji Edip kada kaze: Tek ako sam Nista, onda sam Moc? lzgleda da se treba odreCi i treba postati iskrivljen i prazan i rastrgnut i trofan i bezbojan i biti fopalj i siv. Tek onda sam Moc ako nisam Nista? 0, nista lakSe od toga, kaze Gete, ali od lakog nista teze nije! U poznim delima to je gotovo bezglasno dubok imonoton bas, inten­ zivnije mesto celokupnog postojanja eak i od raja-logosa.

 

6

Cuti to u izvodenju  kvarteta  i tako razumeti veoma je  tesko. Zasto? Jer su kvarteti  obavezno  knjifovno  obojeni kao Kunst  der Fuge,  Edip,  Bura  i ostala pozna dela koja se mogu javno prikazivati. Sasvim prirodno. Ocito da ne bi bilo veceg skandala  nego jednom  prikazati  a-mol kvartet  u  njegovoj bezbojnosti  i ufasnoj trofoosti, dronjavoj harmoniji i razbijenim zvukovima, gotovo nemim tonovima, prema istinskom sadrfaju koji se u kvartetu i nalazi. Svima bi to bilo huljenje. A to bi i bilo. Jer nema  takvog izvodaca koji bi poznavao tako nezamislivu snagu bica pojacani blizinom smrti u poznim de­ lima, kao sto SU  to znali Betoven, Bah, Sekspir, Sofokle, Lao Ce. Nema ga, a ne maze se ni zamisliti takav izvodac da ovde vise nije rec uopste o uzivanju i iskricavim uzbudenjima,  o caroliji i opseni. Carolija je predahnula.  Covek zivi u nikada nenadanoj slobodi, jer se oslobodio cak i najviseg oblika magije.

Odbacio ju je. U svakoj umetnosti, cak i u dubini najvise postoji malo ko­ medije, ma koliko bila mala. Sada je i .ona nestala. amo am -nda Moc, ao nisam Nista? NiSta lakSe od toga, ah od lakog msta teze mJe. Nema vise omame i maske i parade. Svaki talog je sagoreo u bicu koje je napet k stt­ nim prisustvom smrti. Sta je preostalo? Pravo. ?.je pravo. Ostlo.J t  n.ace bilo smece. Smece i galama. To je jedna vrsta tlsme. Trebalo b1 b1t1 oca1an. Ali gde je vec ocaj! Das Leere lernen, Leeres lernen? - nauCiti oo sto e prazno, citi prznnu? Schweige still - cuti.tiho. Oprostj od caroIJa: T Je Kolon. Zivot mJe sezdeset, osamdeset godma, nego vecno posto1an1,,1 n treba ziveti tako da eovek na kraju bude unisten, nego tako da kad bi cak l hteo nikad se ne bi mogao unistiti. Nauciti ono sto je prazno, kao sto kaie Get. Oddati samo ono sto je pravo, kao sto cine kvarteti. Predahni, carolijo. Iskopneti i postati iskrivljen i odreCi se. To je melanholija kasni d.ela, koja je intenzivnije mesto cak i od Raja Logosa u celokupnom postoJanJ U.

 

7

Zivot je tako stvoren da bilo koliko da je gorak, ma koliko da je uzburkan, iii mracan, bedan, iii prljav i zatrovan, u njemu postoji kap blagoslova, kap meda. Bez ave kapi slasti nije moguce ziveti. Jedna jedina kap meda. Nema takvog podlog i pokvarenog i propalog i razvratnog eoveka u kome to ne postoji. A zivot nikada nije moguce toliko ukaljati da bi on izgubio ovu kap meda.

Pretposlednja kap meda u čovekovom zivotu jeste uzivanje u zenskoj lepoti. Pretposlednja  moć od koje nema odbrane. Poslednja je melanholija.

Nemo i bolno uzivanje nad neshvatljivom !nerazumljivom prolaznoscu zi­

vota. To je poslednja kap meda. Ta zagusljiva slast na pragu bele tame. Me­ lanholija je poslednja kap prolaznosti, na karti postojanjaJ. na granici ne­ dokuCivosti je poslednja stanica. To je ono mesto gde je stari Lao Ce jos jednom i poslednji put viden i prepoznat i gde je zamoljen da svoje znanje zapise i gde je napisao Tao te ding. Za prikazivanje mesta postojanja ima samo jedan jedini nacin, a to je rec.

Opste razumevanje izvanredno olakSava zivot. rikazuje znaajna pod­ rucja postojanja. Razume se da su malo pretesa, ah s .?bra as za onoga ko ne ieli da ode daleko tek onako oko kuce, ponaJVIse kohko u dobru setnju. Postoji zatim i naka koja predstavljanje nastav!a i zvan po.zatih podrucja, ne preterano pouzdano t vanredno se pravec vaznom,  a1 i.ak: Tama gde nauka zastane, umetnost "aje nastavya. T? 1e .nogo d1vn1J?,, t egzaktnija karta, tu eovek retko doz1vl1ava razocaren1e, ah Je mnogo vise prijatnih iznenadenja. .   .

Ali sta se dogada onda aka eovek dospe na.takvo esto p"oto1an1a, gd pre njega jos niko nije boravio? Jeste, sta.se b1va. aka covek cJ.e takve rc1 koje jos niko nije cuo i niko nije izrekao t nezre1.v su, aka vd.ta. e shke koje jos niko nije video i koje se ne mogu nslkatI t    a takve v1Je .11skus

i takve snove i potrese koje niko ne pozna1e t o ko11ma zalud p1se t govon, t slika ih niko ne zna gde se nalaze i postoje Ii uopste? Sta se zbiva aka eovek stigne a takvo mesto koje je na Jjudskoj karti nepoznat?,, i ?sta.ne a, s.a: vrseno bespomocan i osamljen i sam? Tada od eoveka uzm1cu cak t P 1vrz:?1c1 i pocinju da sumnj_,aju i da se plase. Toliko ga se plae da ne sme1u rec1 za njega da je jadan. Cak ni da je lud:.Ins Unbtretene, mcht zu etretende. Is Unerbetete nicht zu erbittende. Sta se zb1va aka covek stup1 tamo kuda Je zabranjeno ista se zbiva aka stupi tamo kuda se ne moie stupiti?

Kafo da je to smrt. Bela tama. Tama zivi taeno pored nje. Toliko pore nje da vec vidi kao u susednu sob.u. Oatle s.e vec nest cuje. Ne razume, h ipak cuje. Gde se vec maze doviknutI. To 1e neumoljlVO Od de kuda 1e zabranjeno stupiti, navire hladnoca. Studena je to promaJa, ah Je .tako,,.n­ obicna! Najezi se od nje, ali ga spopada takva "vreh a da mu ko. tl pocm1u goreti. Rane? Trijumf? Radost? Pobeda? Razocaren1e? Slam? N1sta.

8

Melanholija nije stvar raspolozenja, nije osecanje, nije psihicko stanje, nije bolest. Melanholija je krajnja stanica prolaznosti, poslednja, najzadnja kap meda zivota. To je krajnje uzivanje i najzadnje saznanje. Ova slatka tuga je poslednja omama zivota i poslednji zanos eoveka, ova je poslednja sigurnost i ova je poslednja opasnost. Za opste razumevanje strano i strahovito cudo, za nauku patolosko eudo, za umetnost sakralno cudo. Ali za sve nedostiino cudo. Melanholija ima svoj jezik, najneizreciviji od svih jezika, svoje slikarstvo i muziku, koji se ponajmanje mogu naslikati i opisati od svakog slikarstva i muzike. Ima sopstvene vizije, sopstvene snove, potrese, sopstvenu osamu, bespomocnost, strah, tajnu, poverenje, sopstvene rane i radosti i poraze. Ceo zivot zagnjuren u poslednju kap meda. COvek zna da vise nema, ova je pos­ lednje. To je pouzdana svest da je poslednje, to je melanholija. To je svest da nema vise, u ovoj kapi se nalazi sve sto je ostalo, to je melanholija. Izgleda da cak ni mucenje nikada nije bilo slade nego sto je sada. Nikada nije bilo ovako primamljivo, tako beznadeino i uzaludno primamljivo a ipak tako. po­ tresno slatko.

 

9

Gluvi skokovi i bezbojna pesma Betovenovih poslednjih kvarteta ufasan je i poslednji napor. Jos jedanput. Jos jednom,  pa nikad vise. Nema vise nikakve analogije s prethodnim. Ne maze se uporedivati sa ranijim delima. Nema mnogo smisla. Ni onako niko nece razumeti i verovatno nikada niko nece razumeti. Nije to lepo, nije opsena i nema nicega sto bi manje bilo uteha. Ali takva ga je navala prinude obuzela da je  morao poverovati kako nema nista vafoije nego to uraditi. Jos ovo jedno. Jos jednom i nikad vise. Ne za nekoga iii za neke. Tek tako. Neka bude. Postojanje se moie prikazati samo recima. I brojka je rec, i boja je rec, i zvuk je rec. I slikarstvo i muzika SU  rec.

Sasvim precizno zna da bi ovako trebalo izraditi to raspolozenje, ovako ga uobliciti, ovako zavrsiti, ali ne radi tako. Iskrivljuje ga i preskaee, tako da na kraju ostaju samo signali. Kakva praznina i pustos! Tako je greevito, trulo i foplje kao deblo na Kolonu. Ko ga razume? Ja ne. Ja samo radim. Sigurno bih poludeo ako ne bih radio.

Tek odjednom tresne u laganu i svecanu pesmu. Pa zar to nije ludost? Jeste. Najpre zderati s nje lepotu da bi trestala i kad je ogoljena, tek onda je dobra. U meduvremenu mu se javljaju groteskne vizije i mueno se ceri. Usred molitve vidi cudnog starca kako juri, pod pazuhom mu dva cadava. Jedan tamnoljubicast, drugi narandfasto-crven, a oba u dronjcima. Cuje da starac nesto vice, kao da kaie da ga saceka. Cudan glas! Opisuje ga. Usred molitve. Vizija i obicnost. Senilnost i infantilnost.

Nieega se ne boji. Cak ni da usred molitve kocijaski psuje i da pljune u lice zaljubljene iene. Ufas. Jednom kao da je bio cuo glas, veoma  davno jedan jedini glas, i od kako ga je cuo, zna da se posle toga nista nova ne moie reCi. Vise ga nikakva nevolja ne moie snaci. Ovaj glas ga je cepio protiv svakog neznanja i razocarenja, lazi i nade, sanjarenja i avanture i carolije, sna i ielje i mudrosti i strasti.

Kakvog smisla ima sto je celog zivota negovao visoku lepotu i ukus, oz­ biljnost i cist stil a sada pravi ovakve nezrele nestasluke? Smrvio je svoju celokupnu muzicku logiku. Stoji bespomocno i razmislja,  ali se ne koleba  i ne dvoumi. Radi dalje.

 

10

Vidljivo je to na slikama starog Sezana, postoji u drugom delu Fausta , u Tao te dingu, ali nigde toliko kao u poslednjim Betovenovim kvartetima. Kao da su sastavljeni iz parcadi koji ne pripadaju jedno drugom, cak su nabacani. Mazda materijal nije hteo da se slozi i starac ih je ipak prinudio da se nadu jedno pored drugog. Nasilno, nestrpljivo i uz strasnu forbu. Na Sezanovim poznim platnima promieu raspomamljene idebele linije. Pukotine. Kao da je starac u svojoj nemotivisanoj srdzbi najpre lomio svoje slike i tako ih slikao. U Betovenovim kvartetima gomilaju se teme u svojoj nepovezanoj natrpa­ nosti. Sve to, kao na Sezanovim slikama, izaziva utisak da je stara luda sada vec zaista potpuno izgubila pamet i da hoce da skrpi na svaki naCin misli koje uopste ne pripadaju jedna drugoj. Na svaki nacin, jeste, beldke i ideje, frag­ mente iz korpe za otpatke, neprevrele cefove. Glupo eksperimentisanje koje nema nikakve veze s umetnoscu. Tek sto nesto zapocne, odmah to napusta, udeva paradoksalne ideje s namerom da napetost kasnije doradi i razresi, ali sve ostavlja onako kako jeste i juri dalje. Ali i ne juri, pre ce biti da besciljno i nepredvidljivo skace cas ovamo cas onamo, tako da u eoveku jedva da i bude sta drugo osim uznemirenosti i straha. Onaj ko ga slufa ne dolazi do daha i ne zna da Ii mu je uvo odreklo poslusnost iii mu je um poremecen. - (Been justed  from your senses).

Melanholija nije jednostavna. Uopste nema slozenijeg ni slojevitijeg stanja od melanholije u starosti.  Covek istovremeno dozivljava sva razdoblja ne samo svog sadafojeg zivota. Kao da su u pravu oni koji zastupaju selidbu dufa. Prosle i sadafoje i buduce karme se gomilaju u melanholiji. Covek simultano zivi desetak sudbina koje jedva i pripadaju jedna drugoj, koje SU razlicitog porekla, doba, zanimanja, rase, razvijenosti, temperamenta i od­ vijaju se istog  casa i minuta i trena. Suludo bogatstvo i suluda sloienost. Katkada se dve sudbine nadu jedna pored druge, jedna je trocetvrtinski an­ dante u fis-molu, druga alla breve con brio u g-duru. Sta onda? Obe se istov­ remeno oglafavaju. Kao macija dreka. Da se poludi.

Stari Sezan je bio egzaktan eovek. Nije ga mnogo brinulo  ko ga koliko razume. Njemu je bilo vafoo da naslika ono sto jeste, tacno onako kako jeste. Ako delovi ne pripadaju jedni drugima a stvari i vidno polje presecaju crne munje, onda to tako i treba prikazati da odgovara stvarnosti. Zgomilalo se deset ljudi i on vidi umesto deset ljudi. Ni Betoven nije odbacivao stvarnost. Ako postoji nagomilanost, onda ona postoji. Izgleda kao da je u suludoj brzini skrpljena od parcadi koji ne pripadaju jedni drugima. Nije o tome rec. Nikada on nije komponovao s toliko brizljivosti i prisustva duha. Ali takva stvarnost, tako nakrcana, izgleda tako razbijeno i izmedu pojedinih delova sevaju ovak­ ve brutalne crne munje. Sasvim heterogena materija, u njoj duse koje je bude

i koje su jos pospane, pametne i razvratne, zaljubljene i opijene, zlocinci i

fanatici, razbludni i pohotljivi i sve to istovremeno skriveno i neuhvatljivo. Postoje vremena  kada  izgleda  kao  da  gomilanje  odbacuje  materiju  ce­

lokupnog  ljudskog  postojanja.  Ali  nije.  Ono sto odbaci  u  tome je  upravo

neobicno sto svaki deo, odnosno svaka karma i svaka sudbina posebno ima svoj lieni odnos i svaka je toliko najosetljivije dodirnuta i zainteresovana svojom sopstvenom lienoscu da je greska iskljucena. To nije nesto uopsteno. Ovde je uvek fakticki o tome rec. Pa jos i vise. Ovde je sve istinski i fakticki on sam. Ako je paradoks, onda jeste paradoks. Ako izgleda da su zgomilane beleske, onda tako izgleda. Ako izaziva strah, onda izaziva. Kao da je po­ lomljen? Nepovezan? Ipak je tako.

 

11

Hor staraca na Kolonu kaze: Ufasno, stari, sve davne patnje probuditi iz sna!

Za stanje melanholije je karakteristicno sto je dvojno. Na. avno, nema nikakve veze sa sizoidnoseu, jer nema nikakve veze s patolog1Jom. Melan­ holija je poslednji blagoslov Ijudskog zivota. covek u melanholiji nerki?o je bar u duploj situaciji ito objafojava ono sto treba da nazovemo cuJnoscu.

Cujnost se nekada nalazi u kompoziciji dela. To je slucaj  kvarteta  u  a molu u Tao te dingu, u Edipu na Kolonu i u Faustu. Drugde u umetnostI probija vise glasova, kao u Buri, iii u Kunst der Fuge,  Ii kod Platona i    olstJa i kada god probije, svaki put  se dogodi  da  se obon  celokupna  egz1stenc1Ja dela.

Osnovni  stepen,  na  koji  se cuje pozno  delo,  obieno je  hor  straca na Kolonu, kolebljiv i bezbojan, promukao i monoton bas..Izgeda da Je to,oa osetljivost  i nastimovanost  koja je  pogodna  da ?b.uhvat ne1zmern?. mcIJU snagu nego sto je ljudska. Na ovom stepenu se cuje nek1 sablasno c1s 1 ostro presecen glas. Katkada tek kao jedan udar. Katkada pod velom.                                                         Je uda,r, onda celo delo pocinje da se ljulja. Ako je veo, eovek se prestrav1, Jer oseca da delo tone u veo. U drugom delu Fausta ovi se glasovi probijaju u velikom broju. UBuri je prvi pokretac Arijel a na poo nii se pojavljuJu      eres i Iris i vile i harpije i nemani. Ovi glasovi su vampm, vtle, kamenov1, nbe. Glas u Edipu na Kolonu prozima srazmerno sve celije utkane..u delo. Izleda kao da je ceo Edip cujnost i kao da ceo Edip negde nematenJalno lebd1 u vazduhu. U a-mol kvartetu  situacija je  sasvim neobicna. Postoje jedinstveni  i du­ gacki delovi, naroCito spori stavovi, koji stranu muziku_ koja dopire s nezamis­ livom  koncentracijom  prevode  na jezik  ljudske muz1ke. Od  tona do tona, precizno od takta do takta, svaki akcenat, pojacanje, slabljenje, erupciju, b­ janje preinstrumentalizuje  na jezik  nase zemljske muzike. Slicnog ostvrenJa nema u ljudskom svetu. Beoven je u ovo vr  e vec bi?.Ptpno glu 1 tako nije znao, nije mogao znatI kakve glasove cuje. Tumac10 th Je kao ljudske.

Da jos nije bio gluv, ovi glasovi bi mu sigurno razorili uvo.

To nema nikakve veze s halucinacijom. Nije rec o viziji i snu i imaginaciji. To je ocitovanje stvarnosti koja je  neizmerno  mocnija  od eoveka. Das stra  ­ re Dasein kao sto  kaze  Rilke:  ako  bismo  u  nju  mogli  potpuno  prestup1tI, nase bice bi se istopilo. I ako je vec rec o snovima i haluc_inaciJama  i _ops.ni i caroliji, nema sumnje da je nas zivot carolija, to j opsna 1 an 1 halcmaCtJa. We are such stuff as dreams are made of, kako Seksptr kaze u Bun: od one smo grade od  koje je san. And our little life_ is rounded  with  a  -lep. Jad?i nas mali zivot pluta na sred okeana sna. OvaJ san u koe ovde z1v1mo, to Je nas sadafoji zivot i na ovo bice sna mi cujemo stvarnost. Carliji je kraj. ,,ow my charms are  all overthrown" (moja je car isCilela). ,,This rough  mag1e  I heere  abjure"  (danas  poricem  ovu  grubu  magiju).

Carolija je najveca i od nje je ca samo -s_tvarnost. I iJe pro em osena, zemno bivstvo, ono ovde, ne pnv1d, ne sudbma, ne slucaJnost, z1vot, ljubav, zanos, noc, tajna, kob, strast, ne! Problem je upravo prosto m .r:io bistvo, druga strana, svetlost, stvarnost. To je tesko. To je lako. 0, msta lakSe od toga i od lakog nista teze nije.

12

Ako je umetnik domasio  insturmentalizaciju  kojom  maze da preuzme  pra­ vu stvarnost, njegov posao je  okoncan. Ne domasi je  svaki umetnik.  Malo  ih je, Sofokle, Gete, Rilke, Betoven, Tolstoj, Sekspir, Bah, nekolika  filozofa, Platon, Heraklit, Lao Ce. Domasili SU je na kraju svog zivota i onda vec znaju sta bi trebalo da ucine. Znaju i s ovim znanjem neophodan bi im bio potpuno nov zivot  kako bi i ostvarili  ono sto znaju.

Stari Tolstoj u  dnevniku i pismima pisanim na samom kraju zivota ne­ ljudski pati. Vee zna. Sta? Zna ono sto i Edip, da je ovaj zivot ovde mracna i krvava sramota. Spasao je poslednju kap meda i poslednji blagoslov i do­ masio znanje o istinskom zivotu i stvarnosti. U ruci mu je a osamdeset mu je godina. Sta ume od toga da ostvari? Da Ii da pokufa sebe da promeni da bi postao istinski? Da Ii da objavljuje istinski zivot? Kao stari Platon koji je isto kao i stari Tolstoj domasio znanje i kad  ga je  domasio, imao je osamdeset godina. Kao Gete. Kao Lao Ce. Vee cuje glasove istinskog bivstva iz pave stvarnosti i sada bi trebalo da nacini, ne delo, nego eoveka. Trebalo b1 da naCini istinskog eoveka i istinski zivot i trebalo bi da pristupi preobrafavanju sveta i celo eovecanstvo bi trebalo nauciti na koji nacin se to maze uciniti.

Sta da radi? Da i dalje radi? Da i dalje zivi u razvratu rada? Kao Sezan koji je rekao da hoce da umre dok slika. Stari Mikelandelo klde skulpturu i napusta je. ZapoCinje drugu. I nju napusta. Betoven celokupnu stvarnost instrumentalizuje na ljudsku muziku. Rilke govori o moCi bivstva andela. Sofokle pita: da Ii sam samo onda Moc ako nisam Nista? To je melanholija poznih dela. Zadobiti znanje i ne moCi ga koristiti. Do sada je bio slep, ali sada, kao Edip, vidi jasno. ,,Sada vec vidim jasno." lzvan opsene je. Predahni, carolijo. ,,IScasen iz svog smisla" (been justled from your senses). Pohaban i posiveo, ali nikad nije imao takve moCi kao ovakav prazan i razglobljen. Vik se nicega ne plasi, jer se nalazi neposredno pred neumoljivom kapijom. U meduvremenu je zivot potrosen. Nema vremena za veeu polovinu dela. Treba ici. Sada! Bas sada!

Po reCima starog Tolstoja jasno se vidi da on nije tako shvatio stvar. Ve­ rovao je da mora traziti pravi zivot i kad ga nade, treba da ga preda ljudima. Ljudima, jeste, svakome bez izuzetka. Da je mogao znati, ako ga nade, ni­ kome ga ne maze predati! Da je znao! Jer njemu nije bio potreban, njemu, Tolstoju, nego njima, ljudima, svakome od njih! Nije ga pribavljao za sebe. I sada mu ostaje u ruci. To je melanholija poznih dela. Nikome ih ne maze predati. Nikome, nikome na celom svetu.

To je Kolon, predivno mesto sveta. Jadan, gladak, neiivopisan, gotovo prazan prostor, bez lepote, bez slasti, nemilosrdno  trezven i jednostavan.