MEHURI OD SAPUNICE

Iz studija i misli destiliše
Star čovek mnogo godina kasnije
Svoje starosno delo, u čije je kovrdžaste vreže
Igrajući se ispreo neku slatku mudrost.

Revnostan student pun žara dojuri,
U knjižnicama i arhivima
Mnogo je istraživao i peče ga ambicija,
Mladosno delo genijalnih dubina.

Dečko sedi i duva u slamku,
Dahom puni obojene klobuke,
Svaki sjaji sjajem i uznosi se kao psalm,
Svu svoju dušu predaje u duvanju.

I sva trojica, starac, dečko i student,
Iz Majine[45] pene stvaraju svetova
Čarobne snove, koji po sebi ništa ne vrede,
Ali u kojima smešeći razaznaje se
I razbukti radosnije večita svetlost.