Poglavlje 8

Međuljudski odnosi

Kako smo samo hitri u donosenju suda o nekoj osobi, kako brzo donosimo zakljucke o drugim ljudima. Veoma je privlacno za egoisticni urn da etiketira druga ljudska bica, da im da pojmovni identitet, da objavi pravedne sudove o njima.

Svako ljudsko bi6e je bilo uslovljeno da misli i da se ponasa na odredene nacine - genetski, alii iskustvima stecenim u detinjstvu, kao i kul­ tumim okruzenjem.

To nije ko su oni zaista, nego ko izgleda dajesu. Kada o nekome objavite sud, vi u stvari brkate te uslovljene mentalne obrasce sa tim ko je on istinski. To je vee, sam po sebi, duboko uslov­ ljen i nesvestan obrazac. Vi im dajete pojmovni identitet, i taj lazni identitet postaje zatvor  ne samo za druge osobe nego i za vas same.

 

Odustati od sudova ne znaci zatvoriti oci pred njihovim postupcima. To znaCi da prepoznajete njihovo ponasanje kao oblik uslovljenosti, da vi to vidite i da ga prihvatate takvo kakvo jeste. Tada vi ne konstruisete neki identitet za tu osobu.

To ce i vas osloboditi, bas kao i druge osobe, od identifikacije sa uslovljenostima, sa oblicima, sa umom. Tada vas ego vise nece upravljati vasim odnosima sa drugim ljudima.

Sve dok ego upravlja vasi zivotom, vecina vasih misli, osecanja i postupaka nastaje usled zelja i strahova. I u odnosima sa drugim osobama vi ili nesto od njih trazite ili se necega plasite.

Ono sto trazite moze biti zadovoljstvo, materijal­ na korist, priznanje, nagrada za paznju ili neko ojacavanje vaseg osecanja sebe putem poredenja i putem utvrdivanja da vi mozete, imate ili znate vise od njih. Ono cega se plasite

jeste da je, u stvari, sve to upravo obrnuto, i da oni na neki nacin mogu da umanje vas osecaj sopstva.

Kada sadasnji trenutak postane zizna tacka vase paznje- umesto sto ga koristite kao sredstvo za neki cilj - vi zalazite iza ega i iza nesvesne prisile da koristite druge ljude kao sredstva za postizanje ciljeva, ciljeva koji predstavljaju sirenje ,ja" na racun drugih. Kada onome sa kojim ste poklonite punu paznju, vi cete iz tog odnosa ukloniti i proslost i buducnost, izuzev za prakticne svrhe. Postanete li u potpunosti sves­ ni onih koji su pored vas, vi cete se lako odreci pojmovnog identiteta koji ste o njima stvorili - svoje interpretacije onega ko su oni i sta su u proslosti uradili - i postacete sposobni da komunicirate sa njima bez egoisticnih potreba za zeljama i strahovima. Paznja, koja je budna svesnost, ovde je kljucna.

Kako je divno otici iza zelja i strahova u m:eduljl.idskim odnosima. Ljubav nista ne zeli i nicega se ne plasi.

 

 

Ako je njena proslost vasa, a njen bol vas bol, njen nivo svesti vas nivo svesti, vi 6ete misliti i ponasati se upravo isto kao i ona. Sa tim sazna­ njem dolazi oprostaj, sazaljenje, mir.

Ego ne zeli da cuje za to, zato sto ako vise ne moze da reaguje i da bude u pravu, on gubi snagu.

Ako svakoga ko stupi u prostor sadasnjeg trenutka primite kao dragog gosta, ako svakoj osobi dopustite da bude to sto jeste, i one 6e poceti da se menjaju.

Spoznaju6i druga ljudska bica u njihovoj sustini, vi necete u stvari morati da znate nista o njima - njihovu proslost, istoriju, pricu. Mi brkamo znanje o sa dubljom spoznajom koja nije poj­ movna.  Znati  o  i  spoznati  su  dva  potpuno

razlicita modaliteta. Jedan se bavi oblikom, a drugi je bezoblican. Jedan funkcionise kroz misljenje, a drugi kroz spokojnu tisinu.

Znati o je korisno u prakticne svrhe. Na izves­ nom nivou, mi ne mozemo da funkcionisemo bez njega. Medutim, kada je on prevladujuci oblik u meduljudskim odnosima, on postaje veoma ogranicavajuci, cak destruktivan. Misli i pojmovi stvaraju jednu vestacku barijeru, pod­ vojenost izmedu ljudskih bica. Vasa interakcija sa drugima tada nije ukorenjena u Bice, nego je zasnovana na umu. Bez pojmovnih barijera, ljubav je prirodno prisutna u svim ljudskim odnosima.

Najveci deo komunikacije medu ljudima svodi se na razmenu reci - ·na carstvo misljenja. Najvaznije je u odnose uneti malo tihe smirenos­ ti, narocito u odnose sa bliskim ljudima.

Nijedan   odnos ne moze napredovati bez osecanja prostora koji dolazi zajedno sa spo-

 

kojem. Meditirajte i zajedno provedite vreme u tisini u prirodi. Kada idete u setnju, sedite u koli­ ma ili kod kuee, naviknite se da vam je prijatno u spokojnoj tisini. Nju ne morate i ne treba da stvarate. Sarno budite otvoreni za smirenost koja je vee tu, ali je obicno zatrpana mentalnom bukom.

Ako u odnosu ··ne postoji prostor smirenosti, njime ee vladati urn i lako ga mogu preplaviti problemi i sukobi. Ako je prisutan mir, on moze podneti  sve.

Istinsko slusanje je jos jedan nacin uvodenja smirene tisine u odnose. Ka.da stvamo slus t nekoga, nastaje jedna dimenzija spokoja, iona postaje sustinski deo odnosa. Ali pravo slusanje je retka sposobnost. Najcesce je veci deo paznje jedne licnosti zauzet razmisljanjem. U najboljem slucaju, ona procenjuje vase reci ili smislja sta ee sledeee reCi. llimozda uopste i ne slusa, vee je izgubljena u sopstvenim mislima.

Pravo slusanje ide daleko dublje od percepcije zvuka. Ono je budenje svesne paznje, prostor prisustva u kojem se primaju reci. Reci tada postaju sekundarne. One mogu biti pune znacenja, ili potpuno besmislene. Daleko vaznije od onog sta cujete jeste sam cin slusanja, prostor svesnog prisustva koje nastaje dok slusate. Thj prostor je jedinstveno polje svesnosti u kojem se nalazite sa drugim osoba­ ma - bez odvojenosti barijerama koje stvara pojmovno misljenje. U tom prostoru, vi bivate spojeni u jednu svest, jedno prisustvo.

Da li u svojim bliskim odnosima cesto dozivlja­ vate iste drame? Da li relativno nevazna nesla­ ganja cesto izazivaju zestoke rasprave i emotivni bol?

U korenu takvih dozivljaja lezi bazicni obrazac ega: potreba da se bude u pravu i, naravno, da neko drugi ne bude u pravu- a to znaci identi-

 

fikaciju sa mentalnim pozicijama. Ta.kode, pos­ toji i potreba ega da se periodicno sukobljava sa necim iii nekim u cilju ojacanja sopstvenog osecanja razlicitosti izmedu ,mene" i ,drugih", bez kojeg ne moze da opstane.

Dodatno, postoji jos i natalozen emotivni bol iz proslosti koji vi i svako drugo ljudsko bice nosite u sebi, a koji potice kako iz vase licne proslosti tako i iz kolektivnog bola covecanstva, Ciji koreni leze duboko, duboko u proslosti. To

,telo bola" je energetsko polje u varna koje vas povremeno  preplavljuje  jer  mora  da oseti jos

emotivnog bola da bi se osnazilo i obnovilo. Ono pokusava da kontrolise vase razmisljanje i

da vas ucini duboko negativnim. Ono voli vase negativne misli buduci da su one usaglasene sa njegovom frekvencijom i jacaju ga. Ta.kode, ono izaziva i negativne emocionalne reakcije kod ljudi koji su vam bliski, narocito kod vaseg part­ nera, sa ciljem da se nahrani dramom i emotiv­ nim bolom koji ce uslediti.

Kako mozete da se oslobodite ove duboko uko­ renjene nesvesne identifikacije sa bolom koja stvara toliko nesrece u vasem zivotu?

Postanite ga svesni. Shvatite da on nije isto sto i vi, i prepoznajte sta on stvamo jeste: prosli bol. Pogledajte kako se on stvara u vasem partneru i u varna. Kada razbijete svoje nesvesno pois­ tovecivanje sa njim, kada budete  sposobni da ga posmatrate unutar sebe, vise ga necete ojacavati i on ce postepeno izgubiti svoj ener­ getski naboj.

Meduljudski odnosi mogu biti pakao. Ali mogu postati i odlicna duhovna vezba.

Kada posmatrate druga ljudska bica iosecate veliku ljubav prema njima, iii kada posmatrate lepotu u prirodi i kada nesto unutar vas duboko odgovori na nju, · zatvorite oci na trenutak i osetite sustinu te ljubavi iii te lepote u sebi kao neodvojive od vas samih, od vase prave prirode. Spoljasnji oblik je privremeni odraz

 

onoga sto ste vi iznutra, u svojoj sustini. Zato vas ljubav i lepota nikada neee napustiti, iako svi spoljni oblici hoee.

Kakav je vas odnos sa svetom predmeta, bezbrojnih stvari koje vas okruzuju i kojima rukujete svakodnevno? Stolica na kojoj sedite, olovka, autompb l, solja? Jesu li one za vas puka sredstVa za postizanje cilja ili makar povre­ meno postajete svesni njihovog postojanja, nji­ hovog biea, da li ih, bez obzira koliko kratko, primeeujete i poklanjate im paznju?

Kada postanete vezani za predmete, kada ih koristite da biste ojacali svoju vrednost u sop­ stvenim ocima i ocima drugih, . treba da se zahrinete oko toga sto stvari mogu lako da preuzmu citav vas zivot. Ako postoji identi­ fikacija sa stvarima, vi ih u stvari ne cenite zbog onoga sto one jesu, vee u njima trazite sebe.

Kada budete predmete cenili zbog onoga sto oni jesu, kada priznate njihovo biee bez men-

talne projekcije, neeete moCi a da ne osetite zahvalnost zbog njihovog postojanja. Mozda eete uspeti i da osetite da oni nisu zaista nezivi, vee da samo tako izgledaju nasim culima. Fizicari mogu da potvrde da na molekulamom nivou oni zaista jesu pulsirajuea polja energije.

Kroz nesebicno cenjenje carstva stvari, svet oko vas ee postati ziv na nacine koje sada cak i ne naslueujete.

Kada nekoga sretnete, bez obzira koliko to bilo kratko, da li postujete njegovo biee time sto mu poklanjate punu paznju? Ili ga svodite na sred­ stvo zarad cilja, na pukog glumca u sporednoj ulozi?

Kakav je kvalitet vaseg odnosa sa kasirkom u supermarketu, portirom u zgradi, majstorom,

,klijentom"?

Jedan trenutak paznje je dovoljan. Kada ih gle­ date   ili  slusate,   treba   da  postoji   budna

 

srnirenost - rnozda na samo dve-tri sekunde, rnozda duze. To je dovoljno da se pojavi nesto stvamije od pukih uloga koje igrarno i sa kojirna se identifikujerno. Sve uloge su deo uslovljene svesti koja je ljudski urn. Ono sto nastaje kroz cin paznje jeste ono neuslovljeno, ono sto ste vi sustinski, ispod vaseg irnena i oblika. Vi vise necete igrati prerna scenariju - postacete stvami. Kada u varna bude nastala ta dimenzija, ona ce iiz drugih izvuci to isto.

Na kraju krajeva, naravno, drugi ine postoje- i vi se uvek susrecete sarno sa soborn.