MEDITATIVNO ČITANJE TEKSTA

Deo članka koji je napisao Laszlo Böszörmenyi za časopis Geteanum

-     Anthroposophie Weltweit 10/2002

Meditativni tekstovi žive. Oni potiču iz živih iskustava bezvremene i neoznačene prisutnosti. Pri formulaciji oni teže da uđu u reči i slova nekog teksta. Praizvorni, živi smisao može čitanjem da vaskrsne. Ovo nije neko lepo poređenje, već iskustvo.

Vaskrsnuće nekog teksta može u izuzetnim slučajevima da nastupi bez pripreme, kao milost. Ako hoćemo redovno da se bavimo meditativnim tekstovima, onda moramo kroz školovanje izvežbati ovaj način čitanja. Ako ovo ne učinimo, možemo biti sigurni da ćemo pogrešno razumeti meditativne tekstove.

Rudolf Štajner to izražava između ostalog i na sledeći način: "Svaka ideja koja ti ne postane

ideal, ubija u tvojoj duši jednu snagu; međutim, svaka ideja koja postane ideal, u tebi stvara životne snage."1 Od meditativnih tekstova moramo u nama napraviti živu stvarnost, inače oni ostaju mrtvi i samo pojačavaju jednu vrstu suptilnog materijalizma.2

Usuđujem se da napravim jedno poređenje - izlažući se opasnosti da budem pogrešno shvaćen. Između meditativnog i "običnog" čitanja je razlika kao kada mi nekog čoveka volimo, a nekog ne. Kod voljenog čoveka je sve puno značenja i mi opažamo skrivene vrline, koje inače nikada ne bi opazili. Nijednog trenutka nije dosadno. Čak i mane postaju oprostive. Pri meditativnom čitanju tekst postaje kroz produbljena ponavljanja sve življi i puniji značenjima. Kada nešto ne razumemo, ne raspiruje se kritika, već pitajuće čuđenje.

A kada razumemo - najčešće zanemimo.

1 Rudolf Štajner: Kako se postižu saznanja viših svetova? (GA10) 2 Georg Kuehlewind: Umgang mit der Anthroposophie

BILTEN br. 7

april, 2003

SUSRET