Meditacija u sumrak  na vrhu brda,

iil metafizika   Covekovog delanja

 

 

 

Ostrvom se naziva ono kopno koje sa svih strana opkoljava more. De­ finicija je egzaktna; ipak, kada sam prvi put bio na ostrvu, gde sam se ispeo na brdo i svuda naokolo ugledao vodu, bio sam zapanjen. Sasvim je to drugo od definicije; bio sam tronut.

Stanovao sam tu dve sedmice i svako popodne, kada bi minula foga, od­ lazio sam na brdo. Sedeo sam na stepenicama pored male kapele u opojnom mirisu fotog ruzmarina. Citao sam, najcesce glasno, da i more cuje. I kada bib pogledao, pogledom sam pratio naokolo ivicu obale, smejao se i po­ navljao: ostrvo.

Jugoistoeno, na ivici horizonta nalazio se grad. Danju bi se gubio u iz­ maglici, samo je vidljiv bivao u sumrak kada bi se palile svetiljke. Na ostrvu je zivelo sto pedeset ribara, brad je dva puta sedmieno donosio postu, i tako su moja jedina veza s kulturnim svetom bile ave daleke svetiljke. Nije mi to smetalo i nije me zanimalo; jednostavno sam primao k znanju da onamo zivi dvadeset, iii vec koliko, hiljada ljudi i obavljaju uobicajene ljudske poslove.

Okrecem se prema ribarskom selu. Do poslednje kuce pristifo rucna ko­ lica natovarena drvima. Covek zaprti cepanicu na rame, nosi deset koraka i spusta. Vraca se, zaprti i drugu cepanicu, odnosi, spusta. Isprazni kolica. Onda jednu oblicu ponovo uzme, polozi na kozlic. Skida testeru s eksera pored vrata i spusta na oblicu. Kada istesterise cepanice, ponovo uzima deo, stavlja ga na panj, uzima sekiru, iscepa drvo i odlozi sekiru. Pokupi nacepana drva, ubaci u korpu, uzima korpu i unosi u kueu. Znaci ukratko: vadi, unosi, uzima, skida, odnosi, skuplja, unosi.

Jednom sam posmatrao kako se gradi veliki gvozdeni most kojim ce pro­                                                                                                                                  laziti zeleznica, kola, automobili, ljudi, vojska. Radnik uzima ekser i zakuca.

Skida s kola metalnu ploC.11,,od,n9i na most i spusti. Preuzima je drugi radnik,

Briga o iivotu                                                                                             16                                            17                                                                                                                   Briga o iivotu

 

podize, spusta. Vadi ekser iz kutije. Stavlja ga u vatru. Kada je ufaren, vadi ga, stavlja na most i zakuca. Samo zato da bi eovek preko mosta preneo ono sto je izvadio i stavio i skinuo i preuzeo i spustio.

Ili zamisljam sta radim ujutru kada ustanem: otkrivam noge ispod pok­ rivaca, skidam spavaCicu, uzimam kreag, sunem iz njega vodu, vratim kreag, uzmem sapun, nasapunam se, sunem na sebe vodu, uzmem peskir, spustim ga, uzmem cafo, stavim pastu na cetkicu, stavim je u usta, onda sve izvadim, oblaCim odelo i obuvam cipele, stavljam stvari u dfopove. Ukratko: uzmem, spustim, izvadim, stavim, svucem, odnesem, skinem.

0 tome sam razmisljao tamo na ostrvu, na vrhu brda, u sumrak, bez na­ rocite melanholije ili zluradosti, dok sam posmatrao upaljene svetiljke i pre­ misljao o tome sta li tamo radi vise hiljada ljudi na tako skucenom mestu. Sta li radi? Nastavljaju uobieajene ljudske delatnosti. A kakve su te ljudske delat­ nosti? Slaganje drva ili gradnja mosta ili oblacenje. Drugim reCima: vadi, unosi, uzima, skida, odnosi, skuplja, unosi. Mnogi vise i neuobicajeno, nego strpljivo, s odusevljenjem, ozbiljno, s ubedenjem, po mnogo cemu s vanred­ nim znanjem, s uvezbanoscu, ponosito, profesionalno, ali vade, unose, uzi­ maju, skidaju, odnose, skupljaju, unose. Tom delovanju obieno pripisujemo smisao. Ako nas omete neko, u stanju smo da se naljutimo, ako nam se prigovori, trudimo se da to ispravno nauCimo. Beba vec uzima majcino mleko, stavlja u svoj stomak i odbacuje vifak. Uzima i ostavlja zvecku. Kasnije u skoli uzima pero, stavlja u mastilo, stavlja na hartiju. Sve je to izvanredno vafoo.

Bez ironije.