Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­ dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem  odelj- ku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­ vidno nekorektne operacije više približimo našem ra- zumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­ cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno po- meranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih posrednih članova; na taj način predstave koje su na početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­ njem punjenja sa onih predstava koje su na početku

bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­ voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­ laz u svest. Takva pomeranja nas nipošto  ne  čude onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­ tornim akcijama. Da devica koja je ostala sama svoju nežnost prenosi na životinje; da neženja postaje stra- stan skupljač; da vojnik jedan komad šarenog platna, zastavu, brani svojom krvlju; da u ljubavnom odnosu jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­ stavlja blaženstvo; ili da izgubljena maramica u Ote- lu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­ meranja koja nam izgledaju neoborljiva.  A  što  se istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­ nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj biva uskraćeno, dakle šta mi mislimo, to nam stvara utisak bolesnog, i mi to nazivamo misaonom greškom koja se pojavljuje u budnom životu. Odajmo na ovom mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se  ka­ snije vršiti, da se psihički proces koji smo upoznali u pomeranju sna, doduše, neće pokazati kao bolesno ometani proces nego kao proces koji se od normalnog razlikuje,  kao proces više primarne prirode.

Time mi činjenicu, što sadržina sna prima ostat­ ke sporednih doživljaja, tumačimo kao izraz izopača­ vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure koja postoji između dve psihičke instance. Pri tome očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti stvarni, psihički značajan izvor sna iz budnog života, mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora na sećanje iz ravnodušnog izvora. Ovim shvatanjem došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom koja je za nas postala neupotrebljiva. Jer činjenica koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji; ona postoji na nekom nesporazumu, na propuštanju da se prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim značenjem. Učenju Robertovom može se prigovoriti i ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­ nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­ nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi

za naš budni duševni život. Jer broj indiferentnih uti­ saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje očigledno je neizmerno velik;  noć  ne bi  bila  dovoljna da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­ ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši  bez  aktiv­ nog  učestvovanja  naših   duševnih   snaga.

Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Rober- tovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. Mi smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­ ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana — redovno daje doprinos sadržini sna. Odnosi između ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­ stoje uvek već unapred; kao što smo videli, oni se stvaraju tek naknadno, tako reći za službu namerava- nog pomeranja, za vreme rada u snu. Mora dakle po­ stojati neko primoravanje  da  se  uspostave veze  baš u pravcu recentnog, mada ravnodušnog utiska: ovaj utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­ godnim za tu svrhu. Jer inače bi isto tako lako bilo sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­ dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­ stava.

Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­ jašnjenju. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više doživljaja, koji su  dostojni da podstaknu  san, san će pominjanje oba događaja sjediniti u jednu  jedinstve­ nu celinu; on se povinjava prinudi da od  njih  stvori jednu jedinicu; na primer: Jednoga popodneva leti ušao sam u jedan kupe u vozu, u kome sam zatekao dva poznanika, koji se međutim među sobom nisu poznavali. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega, a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao lekar imao posla. Ja sam oba gospodina upoznao među sobom; ali je u toku duge vožnje njihovo  opštenje dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­ tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­ gim. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo sa lekarskom praksom. Kolega je odgovorio da je ube- đen u valjanost i sposobnost mladoga  čoveka, ali da njegova  neuglednost  neće  baš  učiniti  lakim  njegov

pristu p u otmen e kuće. Ja sa m odgovorio:  Baš  zbog toga mu je i potrebn a preporuka .  Ko d  drugo g  saput - nik a raspitivao sa m se uskor o posle toga o zdravlju njegove  tetk e  —  majk e  jedn e  od  mojih  pacijentkinja

— koja je tad a bila teško bolesna. U noći posle toga putovanj a sanjao sa m da se moj mlad i  prijatelj,   za koga sa m tražio protekciju,  nalaz i  u  jedno m  elegant ­ no m  salonu  i  kak o  pre d  jedni m  odabrani m  društvo m u koje sa m premesti o sve svoje  poznat e  otmen e  i  bo ­ gat e ljude, sa manirim a jedno g svetskog čoveka, drž i posmrtn i govor staroj  dam i (koja je za san već umrla) , a koja je bila tetk a mog drugog saputnik a (Otvoreno priznaje m da sa ovom damo m nisa m bio u dobri m odnosima). Moj san je dakl e opet pronaša o veze izme ­ đu oba utisk a dan a i pomoću njih komponova o jedn u jedinstven u   situaciju.

N a osnovu mnogi h sličnih iskustav a mora m po ­ staviti tezu da za ra d u sn u postoji nek a vrst a prisi­ ljavan ja  da  sve  nadražajn e  izvore  sn a  sastavi  u  sn u u  jedn u  jedinicu.1

Sada ću raspravljat i  o pitanj u da li izvor koji po ­ buđuj e san i na koji na s analiza dovodi mor a uve k bit i jeda n recenta n (i značajan) događaj, ili da li jeda n unutrašnj i doživljaj, dakle sećanje na jeda n psihički vreda n događaj ili jeda n to k misli  mogu  primit i  n a sebe ulogu izazivača sna.  Odgovor  koji  iz mnogobroj ­ ni h analiza potpun o sigurno  proizlazi  glasi  u  koris t ove poslednje alternative . Izazivač  sn a  može  bit i  je ­ da n unutrašnj i događaj koji j e postao  recenta n  tak o reći kroz misaoni ra d prek o  dana .  Ovo  j e  svakak o prav i trenuta k da u  jednoj  shem i  obuhvatim o različi­ te  uslove  kojima  su  izvori  sn a  podložni.

Izvor sna može biti :

a)    Jeda n recenta n i psihički značajan doživljaj koji  je  u  sn u  direktn o  zastupljen.2

1    Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju  sve  va­ žne događaje koji se istovremeno dešavaju,  primetio  je  već veći broj autora, na primer Delaž (str.  41),  Delbef  (strana 236):  rapprochement  force  (prinudno  približavanje).

2   San o Irminoj injekciji, san o prijatelju koji  je  moj stric.

b)   Više  recentnih ,  značajnih  doživljaja,   koje   je san   spojio   u   jedn u   celinu.1

c)   Jeda n recenta n i značajan  doživljaj,  ili  više njih, koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem jedno g   istovremenog,    ali    indiferentnog   doživljaja.2

d)   Jeda n  unutrašnj i  značajan  doživljaj   (sećanje, to k misli), koji zati m u snu biva redovno zastupljen pominjanje m jedno g recentnog, ali  indiferentno g utiska. 3

Ka o što vidimo, za tumačenj e snova bez izuzetka zadržava se uslov da jeda n sastavni deo sadržine sn a ponovi recentn i utisak prethodno g dana.  Ovaj  ude o određe n  za  zastupanje  u  snu  ne  može   pripadat i   ni krug u predstav a samoga izazivača sna — i to bilo ka o njegov bita n ili kao nevažan sastavni deo — ili  vodi poreklo iz oblasti  jedno g  ravnodušno g  utiska,  koji  je bio doveden u vezu sa  krugo m  izazivača  sna  više  ili manj e  obilatim  povezivanjem. Prividn a  većina  uslova stvar a  se  ovde  jedino  alternativom  da  je  jedno   pome- ranje  izostalo  ili  nije,   i  mi  primećujem o  ovde  da  na m t a alternativ a pruž a istu lakoću d a objasni kontrast e između razni h snova isto  tak o  lako  kao  što  medicin ­ ska teorija o sn u objašnjava niz  od  parcijalnog  do potpuno g   budno g   stanja   moždani h   ćelija.

Ako sad posmatram o ova četiri moguća slučaja, videćemo d a jeda n psihički vreda n ali n e  recenta n elemena t (tok misli, sećanje) može  u  svrh u  stvaranj a sna biti zamenje n  recentnim ,  ali  psihički  indiferent ­ ni m elemento m ako pr i to m bud u ispunjena samo ova dv a uslova: da  se  1)  sadržaj  sna  nadoveže  na  ono  št o je recentn o doživljeno,  i  2)  da  izazivač  sna  ostaje  je ­ da n psihički značajan proces. U jedno m  jedino m  slu­ čaju (a) oba uslova su  ispunjena istim utiskom.  Treb a da  uzmem o još  u  razmatranj e  da isti  indiferentni  uti -

1    San  o  posmrtnom  govoru  mladoga  lekara.

2    San  o  botaničkoj  monografiji.

s Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za vreme analize.

sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni, ovu oso­ binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­ ko dana) stariji; odatle moramo odlučiti da pretposta­ vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu psihičku vrednost za stvaranje sna, koji je u  neku ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih  sećanja ili tokova misli. Tek u našim kasnijim psihološkim razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­ ranje sna.

Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava. Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­ tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno opravdan.1 Ali mi primećujemo da smo na ovom me- stu prešli sa domena psihologije snevanja u domen psihologije spavanja; a to je korak za koji će se još češće pružiti povod da ga načinimo.

Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove poslednje zaključke. Ako indiferentni utisci mogu do-

1 Jeda n velik doprinos koji  se  odnosi  na  ulogu  recent­ nog  za  stvaranje  sna,  daje  O.  Peci  (Potzl)  u  jednom   rad u veoma    bogatom    nadovezivanjima.    „Eksperimentalno    izazva­ ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju", ob­ javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie un d Psvchiatrie", XXXVII,  1917). Peci je zamolio razna opitna lica da mu fiksiraju na   crtežu  sve  što  su   svesno  zapazila   na  jed­ noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. On se zatim interesovao  za   san   opitne   ličnosti   sleđeće   noći   i   dao   je   da se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna.  I tada se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale pojedinosti  eksponirane  slike  koje  opitna  ličnost   nije   zapa­ zila, dok se svesno zapažene i posle  ekspozicije crtežom fiksi­ ran e  pojedinosti  nisu  ponovo  pojavile  u   manifestnom   sadr­ žaju  sna.  Od  rada  sna  prihvaćeni  materijal  obrađen  je   u svrhu konstrukcije sna na  poznati  „samovoljni",  ili  bolje rečeno, „autokratski" način. Pitanja podstaknuta Peclovim istraživanjem daleko prelaze  sferu  tumačenja  sna  onakvog kakvo  se   u   ovoj   knjizi   pokušava.   Neka   mi   bude   dozvoljeno da  jednom  rečju  ukazem  na  to  koliko  se   mnogo   ovaj   novi način  eksperimentalnog   proučavanja   stvaranja   sna   razliku­ je od ranije grube tehnike koja se sastojala  u  tome  da  u  sa­ držaj   sna   uvodi   nadražaje   koji   snu   smetaju.

speti u sadržaj sna samo dok su recentni, kako je onda mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­ ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­ kvu psihičku vrednost, koji bi dakle odavno  morali biti zaboravljeni, elementi dakle koji nisu ni svezi niti pak psihički značajni?

Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Re- šenje, naime, glasi: da je pomeranje koje psihički va­ žan materijal zamenjuje indiferentnim (za  snevanje kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­ dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju. Oni, prvobitno indiferentni elementi, upravo više nisu indiferentni otkako  su  pomeranjem  preuzeli  vred­ nost psihički značajnog materijala. Ono što je ostalo stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu re- produkovati.

Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da ja postavljam  tvrđenje  da ne  postoje nikakvi  indife­ rentni izazivači sna,  dakle i nikakvi bezazleni snovi. To je strogo i isključivo moje mišljenje, bez obzira na dečje  snove  i  eventualno  na  kratke  reakcije  sna  na noćne  senzacije.  Sto  se inače  sanja  može  se  ili  oči­ gledno prepoznati kao psihički značajno, ili je pak izo­ pačeno, pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­ mačenja sna, posle čega će se opet pokazati kao zna­ čajno. San se nikad ne bavi sitnicama; zbog sitnica ne­ mamo smetnji za vreme spavanja.1   Naočigled bezazle­ ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­ hovog tumačenja; ako mi je dozvoljeno da upotrebim izreku „oni su potuljeni". Budući da je ovo opet jed­ no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre-

1 H. Elis,  ljubazni  kritičar  moga  „Tumačenja  sna",  piše na str. 169: „Tu je mesto  od kojeg  dalje mnogi od nas više neće biti u stanju da slede Frojda." Ali H. Elis nije vršio nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano suđenje na  osnovu manifestne  sadržine  sna.

čiti, i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje sna prikazem na njegovom poslu, izložiću ovde ana­ liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke.

I

Neka inteligentna i fina mlada dama, ali koja i u životu spada među rezervisane ličnosti, među „tihe vode", priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše kasno i da  ni  kod  mesara  ni  kod  piljarice  više  ništa ne nalazim. Sigurno jedan bezazlen san, ali tako san ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima ispriča. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­ jom kuvaricom koja nosi korpu.  Mesar  joj  kaže,  po­ što je nešto zatražila:  Toga  više  nema,  i  hoće  da  joj da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. Ona odbija i ide piljarici, koja hoće da joj proda neku ne­ običnu zelen, povezanu u vezice, ali crne boje.  Ona kaže:  Ovo ne  poznajem,  to neću  uzeti.

Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je jednostavno.  Ona je zaista suviše kasno pošla na trg i više ništa nije dobila. Kasapnica je  bila  već  zatvo­ rena   („Die   Fleischbank   war   schon   geschlossen")1

—     nameće se čoveku kao opisivanje  doživljaja.  Ali stani,  nije  li  to  jedna  sasvim  prostačka  izreka  koja

tumačenju može se poći od takvih govora. Odakle da­ kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­ biti? Od mene samoga. Ja sam nekoliko dana ranije izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više ne  mogu  dobiti,  nego  da  u  analizi  bivaju  zamenjeni

„prenošenjima"  i  snovima.  Ja  sam  dakle  kasapin,  a ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina mišljenja i osećanja. Odakle dolazi njen govor u snu: Ovo ne  poznajem,  to neću  uzeti?  Taj  govor treba  za analizu podeliti na delove.  „Ovo ne  poznajem"  rekla je  dan  ranije  svojoj  kuvarici  s  kojom  se  nešto  pre- pirala,  ali  je  tada  dodala:  „Ponašajte  se  pristojno". Ovde postaje opipljivo  jedno  pomeranje;  od obe  re­ čenice koje je upotrebila  prema  svojoj  kuvarici  pre­ uzela  je  u  san  beznačajnu  rečenicu;  a  potisnuta  re­ čenica:   „Ponašajte  se  pristojno!"   jedino  odgovara ostaloj sadržini sna. Tako bi se moglo doviknuti sva­ kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­ ziju  i  zaboravlja  „da  zatvori   kasapnicu".  Da   smo tumačenju  zaista  ušli  u  trag  dokazuje  nam  veza  sa aluzijama  koje  se  nalaze  u  događaju   sa   piljaricom. Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je,  kao što ona naknadno dodaje), i pri tom crna, može li to biti  nešto  drugo  nego  sjedinjavanje  u  snu  špargle  i

1

se  —  ili  možda  pre  njena  suprotnost  —  odnosi  na

crne rotkve?

Šparglu ne moram da objašnjavam ni­

površnost u  oblačenju  jednog  muškarca?  Snevačica te reci uostalom nije upotrebila, možda ih je izbegla. Potražimo  tumačenje   pojedinosti   sadržanih   u   snu.

Gde nešto u snu ima karakter jednog govora, dakle što se  kaže  ili  čuje,  a  ne  samo  misli  —  što se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­ lazi od govora u budnom životu, obrađenih naravno kao sirov materijal, raskomadanih, malo izmenjenih, ali  pre svega istrgnutih iz  celine.2    Prilikom rada na

1    U Beču se tako kaže u smislu: Nisi  zakopčao  šlic (Prim. prev.).

2    Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu  sna.  Iz­

gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu, i to Delbef (str. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­ šejima).

jednom  čoveku  i  nijednoj  ženi  koji  to  znaju,  ali  i

ostala zelen — kao uzvik: Crni, spašavaj se!2 izgleda mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­ mah na početku pogodili, kad smo za  pričanje  sna Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. Ne radi se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­ znao; toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto nije  bezazlen.8

1    Crna rotkva = Schwarzer Rettig.

2    Schwarzer, rett dich! Dakle, igra reci!

3    Za radoznale napominjem da se  iza  sna  krije  fanta­ zija nepristojnog, seksualno izazivačkog ponašanja s moje strane i odbijanju od strane  te dame.  Kome  ovo tumačenje

I I

Jedan  drugi  bezazleni  san   iste   pacijentkinje,  u nekom   pogledu   suprotnost   prethodnom:  Njen  muž pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje?  Ona: Ne  isplati  se,  moram  ga  već  inače  prevući  kožom. Opet  ponavljanje  jednog  realnog  događaja  od  pret­ hodnog dana.  Njen je muž  tako pitao,  a ona je tako slično odgovorila.  Ali šta znači to što ga ona sanja? Ona,  doduše,  priča  o  klaviru  da je  to  odvratan san­ duk  koji  daje  loš  ton,  stvar  koju  je  njen  muž  već pre  braka  imao,1    i  tako  dalje,  ali  ključ   za   rešenje daju tek  reci:  Ne  isplati  se.  Ove  reci  dolaze  od  po- sete koju je juče učinila svojoj  prijateljici.  Tamo su je  pozvali  da  skine jaknu,  a  ona  se branila  recima: Hvala, ne isplati se, moram odmah da idem. Prilikom ovog  pričanja  mora  mi  pasti  na  pamet  da  se  juče za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu na kojoj se jedno dugme otvorilo. Izgleda, dakle, kao da  je htela  reći:  Molim vas,   nemojte   gledati  tamo, ne isplati se.  I tako se sanduk dopunjava sa grudima- i  tumačenje  sna  vodi  direktno  u  vreme  njenog  te- lesnog  razvoja  kad  je  počela  da  biva  nezadovoljna sa  svojim  telesnim  oblicima.  Takođe  vodi   u   ranija vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš ton"  i  ako  se  setimo  kako  često                                                                              manje     hemisfere ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­ uzimaju mesto  velikih, — u aluziji i  u  snu.

izgleda nečuveno, podsetiću ga  na  mnogobrojne  slučajeve gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve  optužbe  kod kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena  i  kao  san, nego je postala neprikriveno svesna i suluda. — Ovim snom je  pacijentkinja  stupila  na  psihoanalitičko   lečenje.   Ja   sam tek kasnije shvatio da je  sa  njim  ponovila  inicijalnu  tra ­ um u od koje je potekla njena neuroza, i otada sam kod dru ­ gih osoba nailazio na isto  držanje,  koje  su  u  svom  detinj- stvu bile izložene seksualnim atentatima, pa su sada u neku ruk u   priželjkivale   njihovo   ponavljanje   u   snu.

1    Zamena  suprotnošću  kao  što  će  na m  posle  tumačenja postati  jasno.

2    Nemački izrazi su „Kasten"  (= sanduk) i „Brustkasten" (=  grudni  koš).  U  prevodu  se  to  ne  može  tačno  izraziti.

III

Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. On je sa­ njao da ponovo oblači svoj zimski  kaput,  što  je  stra­ šno. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je odjednom ponovo nastupila. Jedan finiji sud će, me­ đutim, primetiti da oba kratka dela  sna  ne  odgova­ raju dobro jedan drugome, jer nositi na hladnoći te­ žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­ šno". Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama juče u poverenju priznala da njeno  poslednje  dete svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. On  sad ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­ dom  je  opasan,  a   debeo   loš.  Kondom  je  s  pravom

„kaput", jer se navlači preko; a tako zovemo i laki kaput.1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama ispričala   bio   bi   za   neženjenog    čoveka    svakako

„strašan".

Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­ vima.

IV

Ona stavlja svecu u svećnjak; ali sveca je  slom­ ljena tako da ne  stoji  dobro.  Devojke  u  školi  kažu da je nespretna; a gospođica  da to  nije njena krivica.

I ovde jedan realan povod; ona je juče stvarno stavila svecu u svećnjak; ali ona nije bila slomljena. Ovde je primenjena jedna providna  simbolika.  Sve­ ca je predmet  koji  nadražuje  ženske  genitalije;  ako je slomljena,  tako  da ne stoji dobro, onda to  znači impotenciju muža („to nije njena krivica"). Da li sad ova mlada žena koja je bila brižljivo  vaspitana  i ostala daleko  od  svega što  je ružno zna za  ovu pri-

1 Ovo je opet  neprevodljivo.  Smisao  se  vidi,  ali  tačnije tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher" dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko.  Sad  je slika  kondom  —  Uberzieher  jasna  (Prim.  prev.).

menu svece? Ona slučajno može da da podatak  i  o tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja. Prilikom jedne vožnje čamcem na  Rajni  prođe  po­ red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako švedska kraljica, pored  zatvorenih  prozorskih  kapa­ ka sa apolo svećama ... " Wenn die Konigin von Schweden, bei geschlossenen Fensterladen mit Apollo- kerzen ... " Napomena prevodioca:  Apollokerzen  su se zvale neke vrste sveca. Reč koja je ovde izostav­ ljena  treba  da glasi  „onaniše".

Poslednju reč nije čula ili je  ne  razume.  Njen muž mora da  joj  da  traženo  objašnjenje.  Ovi  stihovi su zatim  u  snu  zamenjeni  bezazlenim  sećanjem  na jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno izvršila, i to pomoću  zajedničkog:  zatvorenih  prozor­ skih kapaka. Povezivanje teme  onanije  sa  impoten­ cijom dovoljno je jasna.  „Apolon"  u  latentnoj  sadr­ žim  sna  povezuje  ovaj   san  sa  jednim  ranijim  snom u kome je bilo  govora  o  devici  Paladi.1  Sve  ovo  za­ ista   nije   bezazleno.

V

Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova na stvarne prilike u životu snevača suviše  laki,  dodaću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i dolazi od  iste  osobe.  Sanjala  sam  nešto,  priča  ona, što sam danju zaista uradila, naime, jedan mali kofer tako sam napunila  knjigama  da  sam  imala  muke  da ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­ godilo. Osoba koja je to pričala polagala je i sama glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. Svi ovakvi sudovi o snu, napomene uz san,  iako  su  stvorili mesto u budnom mišljenju, spadaju ipak redovno u latentnu  sadržinu  sna  što  će  nam  i  kasniji  primeri

1 Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja, po mitologiji rođena iz Zevsove glave. Obožavana  je  kao  đe- vica (Prim. prev.).

potvrditi. Kaže nam se, dakle,  da  se  ono  što  san priča zaista dogodilo dan ranije. Bilo bi suviše opšir­ no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik. Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy (uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu  u  kutiji) koja je bila tako napunjena  da  više  ništa  ne  može ući u nju.  Ovog puta  bar  ništa  loše.

U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­ment. Ali to je tema principijelnog značaja koju moramo ostaviti po  strani.