V

MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA

Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli da je san ispunjenje želje, obuzelo nas je najpre in- teresovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna, i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­ doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog rada na tumačenju. Pošto smo sad na tom putu stigli do cilja, možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za naša lutanja kroz probleme sna; pri tome, za neko vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­ lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili.

Otkako smo u stanju da, primenom našeg postup­ ka u tumačenju sna, možemo otkriti latentnu  sadr- žinu sna, koja po svom značenju ostavlja daleko za sobom manifestnu sadržinu sna, moramo osetiti po­ trebu da pojedine  probleme  sna  ponovo  prihvatimo da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve dotle, dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna, izgledale obezbeđene od napada.

Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­ njem, kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno u uvodnom  odeljku. Mi se  takođe  sećamo  onih triju osobenosti sećanja sna, koje su toliko puta bile pri- mećene  a  nikad  objašnjene.

1.   Da san razgovetno daje prednost utiscima po- slednjih dana (Robert, Strimpel, Hildebrant, takođe Vid-Halam).

2.   Da san izbor vrši prema drugačijim principima od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog.

3.   Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba života, koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­ ljenim.1

Osobenosti u izboru materijala sna pisci su, ra­ zume se, posmatrali na manifestnoj  sadržini sna.

A

RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU

Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­ moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u snu, moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­ kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje po- slednjeg proteklog dana. Kad god uzimam  neki  san, bilo svoj ili tuđ, uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­ je. Poznavajući ovu činjenicu, ja tumačenje sna mogu da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­ vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao; u mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. U oba sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao (san o Irminoj injekciji, san o mom stricu sa žutom bradom), odnos prema danu pada u oči u toj  meri da

1 Jasno je da se Robertovo  shvatanje  da  je  san  odre­ đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka, ne može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike sećanja iz našeg detinjstva. Morali bismo zaključiti da san zadatak koji  mu  pripada  obično  obavlja  veoma  nedovoljno.

mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. A da bih pokazao kako se redovno ovaj odnos može  dokazati, hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sop- stvene hronike snova. Snove  saopštavam  samo  onoli­ ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog  iz­ vora.

1.    Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo teško propuštaju itd. u  međuvremenu  ostavljam  jed­ nu ženu da me čeka.

Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome da neka nabavka koju traži mora da čeka, dok itd.

2.   Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­ jasno)   vrsti  biljaka.

Izvor: Pr e podne u izlogu jedne knjižare  video sam monografiju o vrsti ciklama.

3.   Na ulici vidim dve žene, majku i ćerku,  od ko­ jih  je  ova  poslednja  bila  moja  pacijentkinja.

Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­ lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće pravi  njena  majka  u  vezi  sa  nastavljanjem  lečenja.

4.    U knjižari S. i  R.  uplaćujem  pretplatu  na  jed­ nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset talira.

Izvor: Moja me je žena  toga  dana  podsetila  da joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog novca za kućne troškove.

5.    Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­ miteta  u  kome  me  tretiraju  kao  člana.

Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­ nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog udruženja čiji sam stvarno član.

6.   Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Be- klinovom  (Bocklin)   maniru.

Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu, is­ tovremeno  vesti  o  mojim  rođacima  u  Engleskoj,  itd.

Moglo bi se postaviti pitanje:  da  li  se  vezivanje sna nepogrešivo vrši  za  događaje  poslednjeg  dana  ili da li se ono može  protegnuti  i  na  utiske  jednog  du­ žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­ met, verovatno, ne može polagati pravo na principi­ jelno  značenje,  ali  ja  bih  se  odlučio  za  isključivo pravo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). Kad god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od pre dva ili tri dana bio izvor sna, mogao sam se de­ taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da se taj  utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju, da  se,  dakle,  između  dana  događaja  i  vremena  sna uvukla reprodukcija  prethodnog  dana koja se mogla dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­ centnog povoda od  kojeg je moglo poteći sećanje na stariji utisak.  Naprotiv,  nisam se mogao uveriti u to da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­ val od  biološkog  značaja  (Svoboda  kao  prvi  interval te vrste naziva 18 sati).' I Elis koji je ovoj stvari po­ svetio  pažnju  kaže  da  u svojim  snovima  nije  mogao naći  ovakvu  periodičnost reprodukcije  „uprkos  tome što  je na  to  pazio".  On  pripoveda  o  jednom snu,  u kome se nalazio u Spaniji, i da je hteo da otputuje u

1 H. Svoboda, kao što je izneto o dopunama uz prvi odeljak, u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­ ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V.  Flis  (W. Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za pojavljivanje  elemenata  sna   u   snovima.   Tumačenje   snova ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati, ali bi se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. U po- slednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauk e o periodima na materijal sna, i  odabrao sam za tu svrhu  na ­ ročito upadljive elemente  materijala  sna,  čija  se  pojava  u životu sa sigurnošću mogla odrediti.

I.   San  od  1./2.  oktobra  1910.

(Odlomak) .. . negde u Italiji. Tri  ćerke  pokazuju  mi sitne dragocenosti, kao u kakvoj antikvarnici, i pri tom mi sedaju  u  krilo.  Kod  jednog  od  tih  komada  ja   kažem:   Pa   to imate od mene ! Pri tom jasno vidim neku malu  masku  u profilu,   sa   oštrim   crtama   Savonarole.

Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako pokazuje moj putni dnevnik, bio sam 4. i 5. septembra u Firenci; tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem me ­ daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza Signoria, na mestu  gde  je  našao  smrt  u  plamenu  i  mislim da  sam  mu  5.  septembra  pre  podne  skrenuo  pažnju  na  taj

jedno mesto: Daraus, Varaus ili Zaraus. Kad se pro­ budio, nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim imenom, pa je san ostavio na miru.  Nekoliko meseci

medaljon. Od toga utiska  pa  do  vraćanja  u  snu  prošlo  je svakako  27  +   1   dan,   jedna   „ženska   perioda"   prema   Flisu. Ali na nesreću za dokaznu moć  ovog  primera  moram  da navedem da je baš na sam dan  sna  ovaj  valjani,  ali  namr ­ šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za koga   sam   već   pr e   nekoliko   godina   stvorio   šaljivi   nadima k

„rabi  Savonarola".  On  mi  je  predstavio  jednog   bolesnika koji je nastradao u  vozu  za  Pontebu,  kojim  sam  i  s&m osam dana pr e toga putovao, te je tako moje misli ponovo odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. Pojava upadljivog elementa „Savonarola"  u  snu  objašnjena  je  po - setom ovog kolege na dan  sna,  i  dvadesetosmodnevni  inter ­ val  gubi  svoje  značenje  za  izvođenje  sna.

II.   . San od 10./11. oktobra 1910.

Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji. Dvorski savetnik L. poziva  me  da  dođem  na  jedno  mesto  i ide hodnikom ispred mene, noseći u  uzdignutoj  ruci  jedn u lampu ili neki drugi instrument,  oštroumnog  (oštrovidog) pogleda, neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Zatim prelazimo preko jednog otvorenog mesta .. . (ostatak zabo­ ravljen).

Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako dvorski savetnik L. pred sobom nosi lampu (ili lupu), očiju istraživački uperenih u daljinu. Dvorskog savetnika L.  već dugo  godina  nisam  video,  ali  ja  već  sada   znam   da   je   on samo zamenik jedne druge, veće ličnosti, zamena za  Arhi- meda  blizu  Aretuzinog   izvora   u   Sirakuzi.   koji   stoji   tačno onako kao u snu i  na  isti  način  rukuje  ogledalom,  vrebajući gde se nalazi rimska vojska koja  je  vršila  opsadu.  Kad  sam ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prem a  mojim zabeleškama bilo je to 17. septembra uveče, i od toga datum a pa do sna prošlo je stvarno 13+10=2 3  dana,  „muški"  period prema  Flisu.

Na žalost,  ulaženje  u  tumačenje  sna  ukida  i  na  ovom mestu jedan deo od neminovnosti  ove  veze.  Povod  za  san bila  je  vest,  primljena  na  sam   da n   sna,   da   klinika   u   čijoj sali ja kao  gost  treba  da  držim  svoja  predavanja  treba  usko­ ro da  se  preseli  na  neko  drugo  mesto.  Pretpostavio  sam  da je novi položaj vrlo nepogodno smešten, pa sam u sebi  po­ mislio da će se  desiti  kao  da uopšte nijednu  učionicu  nemam na   raspolaganju,   i   odatle   su   moje   misli   svakako    krenule natra g  sve  do  početka  moje  delatnosti   kao   docenta,   kad   za­ ista  nisam  imao  učionice  i  kad  sam  u  svojim  nastojanjima kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne stanice između San Sebastijana i Bilbaa, kroz koju je prošao  vozom,  250  dana  pre  sna.

Ja, dakle, mislim da za svaki san postoji jedan izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć nismo   prespavali".

Utisci najnovije  prošlosti  (isključujući  dan  pre noći u kojoj  se sanja)  ne pokazuju  dakle nikakav dru-

da nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. Tada sam otišao L.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam  3matrao svojim pokroviteljem,  da  bih  mu  se  požalio  na  svoju  ne ­ volju. On je obećao da će mi pomoći, ali se otada više ništa o  njemu  nije  čulo.  On  je  u  snu  Arhimod  koji  mi  daje  oslon i lično me prati na neko drugo mesto. Covek vest tumačenju lako će uvideti da mislima u snu  nisu  strani  ni  osvetoljubi­ vost ni svest o sopstvenoj  veličini.  A  ja  moram  doneti  sud da se bez  ovoga  povoda  za  san  Arhimed  svakako  te  noći  ne bi u snu pojavio; ostaje neizvesno za mene da li se snažni i još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u nekom drugom vremenskom intervalu.

III.    .  San  od 2./3.  oktobra  1910.

(Odlomak)  .. .  Nešto  o  profesoru  Ozeru  (Oser)  koji  je sa m pripremio  obrok  za  mene  što  veoma  pomirljivo  utiče (ostalo  zaboravljeno).

San je reakcija na jednu smetnju  u  varenju  toga  dana zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim jednom  kolegi  da  bi  mi  odredio  dijetu.  Sto  u  snu   za   taj posao određujem profesora Ozera, koji je toga  leta  umro, povezuje se sa smrću jednog  drugog  univerzitetskog  profe­ sora koga sam visoko  cenio,  a  koji  je  umro  nešto  ranije (1. oktobra). A kada je Ozer umr o i kada sam saznao o nje­ govoj smrti? Prem a podacima u novinama 22. avgusta, pošto sam u  to vreme boravio u Holandiji, gde su mi bečke  no ­ vine redovno slali, mora da sam vest o njegovoj smrti pro­ čitao 24. ili 25. avgusta. Ali taj interval više ne odgovara nijednoj periodi; on obuhvata 7+30+2=3 9  dana,  ili možda 40 dana. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­ varao o Ozeru  ili da  li  sam na njega mislio.

Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje obrade ne  bi  više  mogli  biti  upotrebljivi  rezultiraju  iz  mo ­ ji h snova neuporedivo češće nego regularni. Nalazim da je konstantan jedino odnos prema jednom utisku  na  sam  da n sna,  kao  što  sam  u  tekstu  tvrdio.

gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju drugi utisci iz  bilo  kojih  udaljenih  vremena.  San može da svoj materijal odabere iz svakog vremena života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­ življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim  ra­ nijim    doživljajima.

A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima? Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Ja sam odabrao

San  o  botaničkoj  monografiji

Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci. Knjiga leži preda mnom, baš prevrćem jednu  umet­ nutu tabelu u boji.  Uz svaki primerak  knjige  povezan je i osušeni specimen biljke, slično kao u kakvom herbarijumu.

Analiza

U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­ nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama, — očigledno monografija o toj  biljci.

Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Sam sebi prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­ nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. — Kod teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upo- trebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­ sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­ pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­ ravlja. Jedna mlada  žena  koja  je  bila  naviknuta  da na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­ ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. Muž joj prilazi, ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Tada se on lupi po glavi i kaže: Oprosti, ta sasvim sam zaboravio, i hoće da ode da joj  donese cveće. Ali ona ostaje neutešna, jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­ gu kao nekad. — Ova gospođa L. srela je moju ženu pre dva dana, kazala joj da se dobro oseća i raspiti­ vala se o meni. Ona je ranijih godina bila kod mene na  lečenju.

Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao nešto slično kao neku monografiju o toj biljci, naime članak  o  koka  biljci,  i  taj  članak  je  skrenuo  pažnju

K. Kolera (K. Koller) na anestezirajuće osobine koka­ ina. U svojoj  publikaciji, ja sam sam nagovestio upo­ trebu alkaloida, ali nisam bio dovoljno temeljan da tu stvar i dalje pratim. Pored toga mi pade na pamet da sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­ mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­ kain, u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Kad bih ikad dobio glaukom, otputovao bih u Berlin i tamo bi me kod moga berlinskog  prijatelja  operisao  inkognito neki lekar koga  bi  mi  on  preporučio.  Operator  koji ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako je u nju uveden kokain; ja ničim  ne  bih  odao  da  i sam imam udela u tom otkriću. Na ovu fantaziju pri­ ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. Berlinskog lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­ ko kao i svaki drugi. Pošto mi je palo na pamet ovo dnevno sanjarenje, ja primetih da se iza  njega krije sećanje na jedan određen doživljaj. Naime, ubrzo po­ sle Kolerova otkrića, razbole se moj otac od  glauko- ma; operisao ga je moj prijatelj, očni lekar dr Ke- nigštajn (Konigstein), dr Koler se postarao za kokain- sku anesteziju i zatim stavio primedbu  da su se pri ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali udela u uvođenju kokaina.

Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­ dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­ čani spis, čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­ vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije. Među  počasnim  natpisima  na  laboratorij  umu  našao sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću osobinu kokaina. I tad odjednom primetih  kako  je moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­ jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner (Gartner) sa ženom.  Nisam  mogao  da  se  uzdržim  a da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­ vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi.

Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadrži- ne sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­ fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadove- zuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­ mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­ zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići — knjiški moljac.  Izgleda  da  nije  pokazivao  poverenja u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova. Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­ sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­

Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­ dicine, patio sam mnogo  od  impulsa  da  želim  učiti samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­ stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­ hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje. Ponosio sam se tom sklonošću  ka  temeljitosti.  I  kad sam posle toga i sam  počeo  sa  objavljivanjem,  morao sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobrona- merni kolega zbog nje rugao.  Tome  se,  ni  sam  ne znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da  meni  i mojoj  najstarijoj  sestri  preda  jednu  knjigu  sa  slika­ ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­ štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­ dati.  Tada  mi  je  bilo  pet  godina,  sestri  manje  od  tri, i slika, kako smo mi  dcca  ovu  knjigu  blaženo  koma­ dali (kao kakvu  artičoku,  list  po  list,  moram  reći)  je­ ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao student,  razvila  se u  meni  izrazita  ljubav  da  skupljam i imam knjige (analogno sklonosti  da  studiram iz mo­ nografija; jedna sklonost koja se u  snu  već  javlja  u vezi sa ciklamom i artičokom).  Postao  sam  knjiški moljac   (uporedi   herbarijum).   Ovu   svoju   prvu   strast u životu,  otkako  o  sebi  razmišljam,  svodio  sam  uvek na ovaj utisak iz detinjstva,  ili  bolje  rečeno,  saznao sam  da  je  ova  dečja  scena  jedno  pokrivajuće  sećanje

1

vuklo  moje  teorijsko  znanje.  —  Sa  krucifera  dolazim

za  moju  kasniju  bibliofiliju.

Naravno  da  sam  takođe

na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i  to ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom. Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet donosi  sa  trga.

Vidim kako monografija koju sam napisao leži preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­ jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­ šenu!

rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­

nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­

ličan  račun  kod  knjižara,  ali  nikakvih  sredstava  da

ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­

danje moje reci  da se moje sklonosti nisu izvrgnule

na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački

doživljaj  dovodi  me  odmah  natrag  do  razgovora  sa

mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru

1 Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama" (Monatsschrift fur Psychiatrie un d Neurologie", 1899 (Sa­ bran a dela sv. I).

12  Frojd,  Odabrana  dela,  VI

uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim sklonostima.

Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim tumačenje ovog sna, nego  želim samo da ukazem na put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju bio  sam  opomenut  na  razgovor  sa  dr  Kenigštajnom, i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­ ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­ je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­ stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj sklonosti prema monografskim studijama i mom za­ nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­ rakter opravdanja, jednog pledoajea  (odbrane)  za moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam naj- pre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu tamo i o njoj  raspravlja na novom materijalu koji je u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj  ak­ cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­ ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­ krenula samo namera da na jednom primeru ispitam odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­ što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor — san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak, jedna sporedna okolnost. U izlogu  vidim  knjigu  čiji me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­ nim  očnim  lekarom,  živo  razgovarao  svakako  čitav

sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­ zio najraznovrsnija  uzbuđenja  moje  duše. Osim toga ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­ je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji se u noći pojavio.

U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­ šni utisak i mogu tuko potvrditi da san  najradije u svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­ mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­ ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimet- no do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se raspada zugonotku da se san bavi samo  bezvrednim mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­ lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­ dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas  je danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­ dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje  bi nam danju pružile povod za razmišljanje.

Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­ nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san podstakao dnevni utisak  koji  je s pravom uzbudljiv, jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­ pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­ gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­ grafiju o rodu ciklama pretrpelo je  jednu  promenu, kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­ teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri po- minjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­ ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih članova utisak o monografiji može stupiti u  odnos aluzije prema razgovoru  sa očnim lekarom, pošto se takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­ čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni  losos" kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost prijateljice.  U  našem  novom  primeru  radi  se  o  dva

12«

odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko, osim što se događaju istoga dana. Monografija  mi pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče. Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­ ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­ ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­ ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize. Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila. Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da izazovu jedan san.

„There  neeđs  no  ghost,  my  lord,  come  from  the grave  to teli  us  this"1

kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut na to da se  čovek koji je naš  razgovor ometao zvao Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao ras- cvetana;3  da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od mojih  pacijentkinja,  koja  je  imala  lepo  ime  Flora*, neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­ va  iz  botaničkog  kruga  predstava  izvršilo  poveziva­ nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog. Zatim su se pojavili dalji odnosi,  odnos kokaina koji s punim  pravom  može  posredovati  između  ličnosti dr  Kenigštajna  i  jedne  botaničke  monografije  koju

1    Gospodaru, ne mora  izići  duh  iz  groba  da  bi  nam to rekao.

2    Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim. prev.).

* Reč bliihend znači na nemačkom:  u  cvetu  rascvetan

(Prim. prev.).

4 Žensko ime Flora isto tako  ima veze sa  cvećem  (reč je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Froj- dova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­ stavljaju te posredne članove  (Prim.  prev.).

sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na drugi  doživljaj.

Spreman sam na to da će  ovo objašnjenje napa­ sti kao samovoljno ili prepredeno  izmišljeno.  Šta  bi se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­ joj smo razgovarali nije zvala Flora nego  Ana?  Pa ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­ sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­ ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razve- dravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­ đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­ nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­ stupaju pa od nas bivaju  zaboravljeni,  zauzeo bi  za san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadr- žinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije do- živeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Les- sing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­ više novaca".