OD ISTOG PISCA

Dnevnik jednog čarobnjaka Alhemičar

Brida Anđeo čuvar

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala Peta gora

Veronika je odlučila da umre Đavo i gospođica Prim Jedanaest minuta

Priručnik za ratnika svetlosti Zahir

Veštica iz Portobela Pobednik je sam Alef

Rukopis otkriven u Akri Preljuba

Paulo Koeljo

Maktub

Prevela s portugalskog Jasmina Nešković

Za Teta Šiku, Patrisiju Kaze, Edinja i Alsina Leita Neta

O Marija, začela bez greha, moli se za nas koji se u tebe uzdamo.

Hvalim te, Oče, što si ovo sakrio Od premudrijeh i razumnijeh, a kazao si prostima.

Jevanđelje po Luki, 10:21

 

Svi putevi vode na isto mesto.

Ali ti izaberi svoj, i idi do kraja

– ne pokušavaj da slediš sve puteve.

Tokom godinu dana saradnje sa brazilskim listom Novine Sao Paola,

Koeljo je napisao niz priča i parabola, nadahnutih različitim izvorima i folklornim nasleđem koji objedinjuju mudrost različitih kultura.

Prema rečima samog pisca, „Maktub nije knjiga saveta, već razmena iskustava“, a uistinu prava prilika da svaki čovek razmisli i suoči se sa samim sobom.

„Ova knjiga istovremeno zabavlja, zasmejava, ali i podstiče na razmišljanje i prosvetljuje.“

Fans of Books

Pre početka

Maktub nije knjiga saveta - već razmena iskustava.

Najvećim delom je sastavljena od pouka moga učitelja, koje sam primio od njega tokom jedanaest godina našeg druženja.  Drugi

zapisi su svedočanstva mojih prijatelja, ili osoba s kojima sam se samo jednom u životu sreo - ali su mi ostavile nezaboravne poruke. Naposletku, tu su i knjige koje sam čitao i priče koje - kao što kaže jezuita Entoni Melo - pripadaju duhovnoj baštini čovečanstva.

Neposredni podsticaj za nastanak Maktuba bio je telefonski poziv Alisina Leijtea Neta, tadašnjeg urednika ilustrovanoga dodatka lista Folja de S. Paulo. Boravio sam tada u Sjedinjenim Državama, i primio predlog ne znajući tačno o čemu bih pisao. Ali izazov je bio podsticajan, i rešio sam da prihvatim jer živeti znači izlagati se rizicima.

Kad sam uvideo koliko to truda iziskuje,  umalo nisam odustao. Povrh svega, pošto sam morao da putujem po unutrašnjosti na promocije svojih knjiga, dnevna kolumna postala je za mene prava mora. Međutim, znakovi su mi govorili da nastavim: stiglo bi poneko pismo čitalaca, pohvalni komentar nekog prijatelja, neko bi pokazao isečke iz novina koje čuva u novčaniku.

Malo-pomalo, naučio sam da budem objektivan i otvoren u tekstovima. Bio sam prinuđen da ih ponovo čitam, što sam stalno odlagao, ali sam silno uživao u tom ponovnom susretu sa svojim napisima.

Počeo sam pažljivije da beležim reči svoga učitelja, da bih na kraju

sve oko sebe doživljavao kao povod za pisanje Maktuba - i to me je toliko obogatilo da sam danas zahvalan zbog tog svakodnevnog zadatka.

Izabrao sam, u ovoj knjizi, zapise objavljivane u Folja de S. Paulo, od 10. juna 1993. do 11. juna 1994. Kolumne o ratniku svetlosti nisu uvrštene u ovu knjigu: objavljene su u Priručniku za ratnika svetlosti.

U predgovoru za jednu od svojih knjiga priča, Entoni Melo primećuje: „Moj zadatak se svodio na posao tkača, nemam nikakve zasluge za potku i pređu.“ Ni ja, takođe.

Paulo Koeljo