MAKTUB

Putnik sedi usred šume i gleda jednu skromnu kuću pred sobom. Boravio  je  tu  i ranije, s  nekim prijateljima, i jedino  što  je  tada uspevao da primeti bila je sličnost između izgleda kuće i stila jednog španskog arhitekte - koji je živeo pre mnogo godina, a nikad nije kročio na ovo mesto.

Kuća se nalazi u Kabo Friju, u Rio de Žaneiru, i cela je sagrađena od staklića. Njen vlasnik Gabrijel usnio je 1899. jednog anđela koji mu je rekao: „Sagradi kuću od krhotina.“ Gabrijel je počeo da sakuplja razbijene pločice, tanjire, polupane ćupove i krčage. „Svaka krhotina u lepotu preobražena“, govorio je Gabrijel o svome poslu. Prvih četrdeset godina žitelji obližnjih mesta smatrali su ga ludim. Kanije, neki turisti su otkrili kuću i počeli tu da dovode  svoje prijatelje. Gabrijel postade genije. Ali čar novine je prošla - i Gabrijel se vratio u anonimnost. Bez obzira na to, nastavio je da gradi; sa devedeset i tri godine postavio je poslednji staklić. I umro.

Putnik pripaljuje cigaretu, puši u tišini. Danas ne misli o sličnosti između Gabrijelove kuče i arhitekture A. Gaudija. Posmatra kuću i razmišlja o svojoj egzistenciji. I ona je - kao i život bilo koje osobe - sazidana od komadića svega onog što je prošlo. Ali, u određenom trenutku, ti odlomci počinju da dobijaju oblik.

I putnik se priseća delova svoje prošlosti, gledajući rukopise koje je nosio o ramenu. Tu se nalaze komadići njegovog života: situacije koje je proživeo, izvodi iz knjiga koji su mu se zauvek urezali u pamćenje, pouke njegovog učitelja, priče prijatelja, dogodovštine koje su nekada prepričavali. Tu su i razmišljanja o njegovom vremenu, o snovima njegove generacije.

Isto onako kao što je jedan čovek sanjao anđela i podigao kuću od krhotina, koja se sad nalazi pred njim, i on pokušava da sredi svoje papire - da bi shvatio svoju vlastitu duhovnu konstrukciju. Seća se da je, kao dete, pročitao jednu knjigu Malba Tahana zvanu Maktub! i misli:

„Možda bih i ja morao isto to da uradim?“