MAHA YOGA

UPANIŠADSKO NASLEĐE U SVETLU UČENJA BAGAVANA ŠRI RAMANE

"TKO"

(K. Lakšmana Sarma)

PREDGOVOR IZDAVAČA

Izdavanje "Maha Yoge" je bilo naše zaveštanje tokom minulih godina. Tada, bilo je nemoguće otići dalje od sanjarenja, a sada je to stvarnost. Prvi put nam se obznanila kroz fascinantnu knjigu Mouni Sadua "U danima velikog mira". U njoj se "Maha Yoga" toplo preporučuje kao jedno od retkih dela koje je odobrio i potvrdio sam Mudrac.

Srećni smo zbog ovog prevoda koji je, čini se, bio više nego priželjkivan. Nadamo se da će objavljivanje ovog svetog  teksta, čistog Srca Advaite, definitivno rasvetliti sva pitanja, nedoumice i nesigurnosti koje se javljaju u vezi Učenja. Ovakvo svedočanstvo će nam koristiti da, uma zaronjenog u Samoispitivanje, nepomućeno mirni dočekamo i ispratimo sve tegobe relativnog sveta.

Plemeniti put Maha Yoge će, sigurni smo, osvetliti put svim iskrenim Tragaocima.

Zahvalnica i posveta onima koji su bili uz nas i doprineli izdavanju ove, kao i drugih, do sada objavljenih knjiga:

Arunačala Ašramu u Americi i Kanadi, Ramanašramu u Indiji, kao i svoj Maharšijevoj deci Univerzuma. Iskrenim Bagavanovim poklonicima i tragaocima: Dojni, Denisu, Ivanu Antiću, Ivanu Ristiću i njegovoj majci. Poklonicima u Zrenjaninu i Sirmijumu. Dragim prijateljima Bilji i Aleksandru. Zoranu Deniću, Goranu Boričiću-Mionu i Giletu iz Kragujevca. Vladi Madiću što je sve ove godine darovao ovom tlu najdivnije Reči koje su nam jačale duh i hrabrile nas na Putu. Štampariji "Simić Zuhra" za predivnu saradnju, razumevanje i strpljenje.

Meher Babi - sponi koja naša Srca uvek ispunjava najiskrenijom Ljubavlju i najvećim poštovanjem. Šri Činmoju i Njegovim poklonicima u Beogradu, posebno Milanu Živkoviću. Lami Ole Nidalu i Hani.

Svima onima, čiju smo nevidljivu snagu i podstrek uvek osećali Ponajviše - Ramani

Uvodna reč

U ovoj knjizi autor izlaže filosofski deo učenja Šri Ramane Maharšija kroz advaitski test verodostojnosti, a zatim učenje proglašava izvornim blagom advaitskog carstva. Autor je strog beskompromisan zastupnik doktrine da su svet, Bog i individualna duša u stvari jedinstvo, i da je njihova prividna odvojenost samo iluzija.

Nisam dovoljno kompetentan metafizičar da dam sud o njegovim zaključcima, ali primećujem da stoji iza svojih reči i koristi Učiteljeve izjave kao oslonac svojim, uz tako ubedljivo i postojano dokazivanje, da se one teško mogu osporiti. U svakom slučaju, dodao je mnogo istinitih tačaka o drugim aspektima učenja Šri Ramane Maharšija - kao što su priroda ličnog ega i neophodnost predanosti u nekom obliku - a piše takvom bistrinom misli i izražavanja, da sam se uvek divio, kako njegovom umu, tako i književnom stilu. Sa posebnim zadovoljstvom preporučujem ovu knjigu pažnji onih koji se interesuju za metafizičku stranu Maharšijevih zapisa i izreka.

Pol Branton

PREDGOVOR

Maha Joga, ili upanišadsko nasleđe, u svetlu učenja Bagavana Šri Ramane, istovremeno je i temeljno izlaganje učenja Šri Ramane, i kratak pregled celokupne filosofije Vedante, drevnog nasleđa Upanišada. Pre nego što aspirant  započne sa praksom Samoispitivanja, koja je kamen temeljac Šri Ramaninih učenja i suština upanišadskog nasleđa, za njega je u najvećoj meri korisno - ako ne i neophodno - da ima jasno i čvrsto utemeljeno razumevanje teorijske podloge na kojoj se zasniva praksa Samoispitivanja, što verovatno nigde nijea spirantima stavljeno na raspolaganje tako direktno kao u ovoj knjizi, koja rasvetljava mnoge važne aspekte Šri Ramaninih učenja.

Autor ove knjige, Šri K. Lakšmana Sarma (“TKO”), bio je savršeno stručan da napiše takvo izlaganje, jer je proveo više od dvadeset godina u bliskom druženju sa Bagavanom Šri Ramanom i duboko proučio Njegova učenja pod Njegovim ličnim vodstvom. Jednog dana, 1928. ili 1929. godine, Šri Bagavan je upitao Lakšmana Sarmu: "Zar nisi pročitao Ulladu Narpadu?" Lakšmana Sarma je odgovorio da nije, jer nije mogao da razume klasičan tamilski stil na kojem je napisana, ali je energično dodao da bi voleo da je prouči ako bi mu Šri Bagavan milostivo objasnio značenje. Tako je počelo učenikovo blisko druženje sa Učiteljem. Šri Bagavan je počeo da mu polako objašnjava detaljno značenje svakog stiha, a Lakšmana Sarma, s obzirom da je bio obožavalac sanskrita, počeo je da sastavlja sanskritske stihove, jasno rasvetljavajući značenje svakog tamilskog stiha, kako mu je bilo objašnjeno. Pošto bi sastavio svaki stih na sanskritu, Lakšmana Sarma bi ga predao Šri Bagavanu na ispravku i odobrenje, i ako Šri Bagavanovo odobrenje ne bi usledilo, ponovo bi sastavljao stih, svaki put kada bi bilo potrebno, sve dok ne bi dobio Njegovo odobrenje. Na ovaj način su svi stihovi Ulladu Narpadu prevedeni na sanskrit za nekoliko meseci. Međutim, Lakšmana Sarma nije mogao da se zaustavi na tome. Toliko je bio očaran dubokim značenjem Ulladu Narpadu, da je bio podstaknut da nastavi sa ispravljanjem svog sanskritskog prevoda, ne obazirući se na broj pokušaja, sve dok ne bi bio u

stanju da od njega napravi skoro savršeno vernu repliku tamilskog originala. Dve ili tri godine nije prestajao da iznova prepravlja svoj prevod, uz stalnu pomoć i vođstvo Šri Bagavana, koji je uvek cenio njegove iskrene napore, a jednom i primetio: "To što je istrajan u ispravljanju svog prevoda toliko puta, za njega je (kao) veliki tapas." Zbog neprestanih napora da napravi veran sanskritski prevod Ulladu Narpadu, Lakšmana Sarma je bio blagoslovljen prilikom da od Šri Bagavana prima iscrpna uputstva koja se odnose na samu srž Njegovih učenja.

Isprva Lakšmana Sarma nije pomišljao da objavi svoj sanskritski prevod Ulladu Narpadu, koji je pripremao za sebe, a još manje je pomišljao da napiše neko poduže izlaganje Šri Bagavanovih učenja. Međutim, krajem 1931. god. izdata je jedna knjiga za koju se govorilo da je komentar na Šri Bagavanova učenja, ali kada ju je Lakšmana Sarma pročitao, bio je razočaran videvši da je dala iskrivljenu sliku, pa je prišao Šri Bagavanu i molećivim glasom rekao: "Ako se tvoja učenja ovako pogrešno tumače  za vreme tvog života, šta će biti sa njima u budućnosti? Zar ljudi neće misliti da si ti odobrio ovu knjigu? Zar ne bi trebalo takvo pogrešno tumačenje javno osuditi?" Međutim, Šri Bagavan je odgovorio: "U skladu sa čistoćom uma (antahkarane) svakog, isto učenje se reflektuje na različite načine. Ako misliš da možeš vernije da izložiš učenje, možeš da napišeš svoje tumačenje." Dobivši tako podsticaj od Šri Bagavana, Lakšmana Sarma je počeo da piše tamilsko tumačenje na Ulladu Narpadu, koje je prvi put objavljeno 1936. god., i Maha Jogu, koja je prvi put objavljena 1937. godine. Kasnije je Šri Bagavan primetio da je od svih tumačenja Ulladu Narpadu koja su tada postojala, tamilsko tumačenje Lakšmana Sarme bilo najbolje.

Maha Joga se uglavnom zasniva na dva sanskritska dela, naime, Sri Ramana Hridayam i Guru Ramana Vachana Mala. Sri Ramana Hridayam  predstavlja Lakšmana  Sarmin  sanskritski prevod Ulladu Narpadu (Četrdeset stihova o Stvarnosti), i Ulladu Narpadu Anubandam (Dodatak Četrdeset stihova o Stvarnosti), dva od najvažnijih tamilskih dela koja je napisao Šri Bagavan, dok je Guru Ramana Vachana Mala delo koje se sastojiod 350 stihova koje je sastavio Lakšmana Sarma, a oko 300 od njih su prevodi izabranih stihova iz Šri Muruganarove Guru Vachaka Kovai (Venac

Guruovih Izreka), i svi oni jasno izražavaju usmena učenja Šri Bagavana. Kao što je sastavio Sri Ramana Hridayam uz pomoć i vođstvo Šri Bagavana, sastavio je Guru Ramana Vachana Mala uz pomoć Šri Bagavana i Šri Muruganara, i pri takvom načinu rada je opet imao priliku da duboko prouči Šri Bagavanova učenja i da od Njega prima suštinska uputstva. Kada su jednom prilikom Lakšmana Sarmu upitali zašto je Maha Jogu i svoje tamilsko tumačenje Ulladu Narpadu napisao pod pseudonimom “TKO”, odgovorio je: "U tim knjigama sam napisao samo ono što sam naučio od Šri Bagavana i Šri Muruganara, pa sam pomislio: "Ko je to napisao?"

Pored mnogih stihova iz Sri Ramana Hridayam i Guru Ramana Vachana Mala koji se često navode u ovoj knjizi, autor unosi i brojne druge izreke Šri Bagavana i razgovore sa Njim, posebno u poslednjem poglavlju. Ove druge izreke i razgovore je čuo i zabeležio sam autor, a dokaz njihove autentičnosti leži u činjenici da su većina takođe zabeležena ili u knjizi "Maharšijevo Jevanđelje" (Maharshi's Gospel), ili u knjizi"Razgovori sa Šri Ramanom Maharšijem" (Talks with Sri Ramana Maharshi), obe štampane kasnije.

U uvodnoj reči za prvo izdanje Maha Joge, koja je priključena i ovom, Pol Branton piše da "autor iznosi filozofski deo učenja Šri Ramane Maharšija kroz advaitski test verodostojnosti, a zatim proglašava da je učenje izvorno blago advaitskog carstva". Međutim, u predgovoru tom izdanju autor objašnjava da mu je namera zapravo bila suprotna, jer su po njegovom mišljenju Šri Bagavanova učenja glavni autoritet, i pre se može reći da ona potvrđuju verodostojnost drevnog nasleđa Upanišada, nego suprotno. Citirajmo reči samog autora:

"Drevno nasleđe - Upanišade - dobilo je značajnu potvrdu u životu i učenju Mudraca sa Arunačale, poznatog kao Bagavan Šri Ramana. Njegovim učenicima i sa Istoka i sa Zapada, pismena i usmena Mudračeva učenja su glavno otkrovenje, a drevno znanje od velike koristi jer je u potpunom skladu sa ovim učenjima. Učenja živog Mudraca zasigurno su jako zanimljiva čak i onima koji gledaju na drevno znanje kao na glavni autoritet. Na ovim stranicama tragalo se za načinom da se staro i novo otkrovenje prikaže u sintezi".

Prvo objavljeno izdanje Maha Joge je za kratko vreme naišlo na topao odjek inteligentne publike, i ubrzo ju je na francuski preveo Jean Herbert, koji ju je smatrao za "najveličanstveniju knjigu". Ovaj francuski prevod prvi put je objavljen 1939., i ponovo 1940. god., kao prvi tom edicije pod nazivom "Etudes sur Ramana Maharshi", a Svami Sidešvarananda, osnivač i predsednik Šri Ramakrišnine misije u Francuskoj, napisao je poduži predgovor, koji je završio rečima:

"... Međutim, ovaj Maharšijev misticizam počiva na temeljima dubokog inteligentnog razumevanja života i njegovih problema. A da bi se taj misticizam razumeo, neophodno je Maharšija postaviti u Njegovo filosofsko i kulturno okruženje. Sa ove tačke gledišta, nijedno delo nije tako snažno i tako verno nasleđu Indije, kao veličanstvena studija koja je ovde prikazana. Njen autor, dr K. Lakšmana Sarma je naš prijatelj. Proveo je dugi niz godina pored Maharšija, uvek dajući sve od sebe da Ga razume u svetlu reči koje je Mudrac izgovorio o filosofskim problemima i o životu prosvetljenja, koji je kao uzvišena vatra upaljena na bregu Arunačala, pravi svetionik za one koji žele da u savremenoj Indiji vide da se obnavljajući učinak upanišadskih učenja tokom vremena posvećuje.

Budući da je prvo izdanje Maha Joge naišlo na tako topao doček, Lakšmana Sarma je bio ohrabren da ga prepravi i za drugo izdanje uveća njen obim, izuzev nekoliko izmena koje je autor napravio u trećem i četvrtom izdanju. Od objavljivanja drugog izdanja, Maha Joga je prevedena i objavljena i na druge evropske jezike, kao što su nemački i portugalski.

Da kažemo i neku reč o naslovu ove knjige. Na kraju devetog poglavlja autor piše: "Mudrac je jednom rekao piscu ove knjige da je Traganje Velika Joga - Maha Joga - a razlog je taj, kao što je ovde pokazano, što su sve Joge uključene u Traganje", pa je zbog toga knjigu nazvao Maha Joga. Jednom prilikom, nekoliko godina nakon izdavanja ove knjige, Šri Bagavan je naišao na stih u Karma Purani (2.11.7), u kojem Gospod Šiva obznanjuje: "To (joga) u čemu čovek vidi Sopstvo (atman) koje sam Ja, jedino čisto i večno blaženstvo, smatra se Maha Jogom koja pripada Vrhovnom Gospodu". Pošto je ovaj stih potvrdio Njegovu izjavu da je Samoispitivanje, praksa pažnje  usmerene  na  Sopstvo,  "Maha  Joga",  Šri  Bagavan  ga  je

prepisao u Svoju kopiju Maha Joge na kraju devetog poglavlja. Ovo što sledi je faksimil tog stiha u Šri Bagavanovom rukopisu:

Srećni smo što objavljujemo još jedno izdanje ove vredne knjige, i sigurni smo da će ona, kao i uvek, nastaviti da obezbeđuje vodstvo i nadahnuće svim tragaocima za istinom.

Šri Ramanašramam,

14. april 1984.

T. N. Venkataraman

Beleška autora

MAHA JOGA je direktan metod pronalaženja Istine o Sebi. Ona nema ničeg zajedničkog sa onim što se obično naziva "Joga", pošto je sasvim jednostavna i oslobođena tajnovitosti. Bavi se konačnom Istinom našeg Bića koja je sama po sebi sasvim jednostavna.

MAHA JOGA oslobađa sledbenika verovanja, ne da bi ga vezala novim verovanjima, već da bi ga osposobila za uspešno Traganje za Istinskim Sopstvom, koje transcendira sva verska ubeđenja.

MAHA JOGA je opisana kao proces odučavanja. Njen sledbenik mora da se oduči svog celokupnog znanja, jer, budući da je relativno, ono je neznanje, i stoga prepreka.

Ova Istinska Joga je predmet Upanišada. Međutim, Istina koja treba da se pronađe ovom Jogom je večna i potrebno je da s vremena na vreme bude potvrđena od živih svedoka. Ova knjiga polazi sa vrlo razumnom pretpostavkom da nam jedino živi Učitelj može preneti upanišadsku Istinu, a ne same Upanišade, jer su one samo reči i još ponešto, dok je živi Učitelj inkarnacija Istine za kojom tragamo. Živi Učitelj našeg doba je Mudrac sa Arunačale, Bagavan Šri Ramana, o čijem je životu dat kratak prikaz u prvom poglavlju. Njegova učenja se u ovoj knjizi uzimaju kao glavni autoritet, a upanišadsko nasleđe kao sledeće po vrednosti, kao nešto što povećava i nadopunjuje učenja. Čitalac ne mora da prihvati ništa od onoga što je ovde izloženo, ako ne pronađe da je u skladu sa stvarnim Mudračevim učenjima.