Magijska venčanja

Pitao sam se da li je postojao drugi jezik koji je Jung otkrio u procesu individuacije; znao sam da taj jezik postoji i da čeka da bude otkriven. Postoji razlika izmeđ u onoga što čovek radi i onoga što mu se događa . Otkrio sam to u mnogim delovima sve- ta, u građevinama , umetnički m delima, u životima nekih ljudi koji su postali veliki uprkos samima se- bi. Čovek mož e da ide ka cilju, uporno i određeno , a onda iznenada dođ e nalet vetra iz drugog sveta, i sve se promeni - kao da ga bogovi uzmu podsvoje; uprkos sebi samom, on  postaje  deo  mita.  Jungov rad je izuzetan i dramatiča n i mora da se prenese u budućnost . Ka o neko ko je oživeo rad gnostika i alhemičara , on sam je sigurno učestvova o u miste- rijama, iako je na početk u možd a nameravao da ostane izvan njih. Gnostici i alhemičar i nisu stvarali simbole zbog psihološke anaiize, već zbog magije. Iako se borio protiv toga, Jung je bio čarobnja k koji je preša o granice zvanične nauke naše g vremena. Misli m da je to znao kada je rekao da samo pesnici mogu da ga razumeju.

U filozofskoj alhemiji postoji idejasoror mystice koja radi sa alhemičare m dok on meš a supstance u svojim retortama. On a je sa njim uvek, kroz dugo- trajan proces spajanja, a na kraju se događ a mi- stično venčanje, uključujući i kreaciju androginog

bića. Ovo ne bi moglo da se dogodi bez prisustva žene, bez duhovnog susreta sestre i alhemičara.

U procesu individuacije koji se odvijao u Jungo- voj laboratoriji izmeđ u pacijenta i analitičar a do- gađalo se isto spajanje. Slike i snovi koje dvoje stva- raju postaju zajednički, i niko se više ne seća ko je prvi stvorio sliku il i san. Ovakvo psihičko jedinstvo se nikada ne događ a u običnoj ljubavi, jer čak i ka- da Ijubavnici žele da se sasvim spoje, oni nikada ne mogu da sanjaju isti san - uvek postoji nešt o što ih odvaja. Samo magijsko venčanje mož e da premosti ovaj jaz. Jungje govorio da ovakvo duhovno jedin- stvo mož e da se dogodi samo u duhu  ljubavi, jer tada je čovek u stanju da sve rizikuje. Ipak, ljubav duhovnogjedinstva je varljiva i opasna; to je ljubav bez ljubavi, suprotno zakonima fizičkog stvaranja i istorije. To je zabranjena ljubav koja mož e da se ostvari samo izvan braka. Ljubav sa kraljicom od Sabe onda ne stvara dete od mesa, nego dete duha, imaginacije. To je  spajanje  suprotnosti  unutar psi- he svakog ljubavnika, to je proces magijske indivi- duacije. Iako ovakva ljubav ne isključuje fizički do- dir, fizičko se transformiše u ritual. Isključuje se samo zajedničko  seksualno zadovoljstvo.

Ova složena ideja najjasnija je u tantričkoj prak- si Indije, pomoć u koje su sidhe pokušaval e da do- stignu duhovno jedinstvo. Tantrički ritual je složen i tajanstven. Učeni k treba da bude čist, a žen a je obično jedna od prostitutki hramova, što je u sušti- ni isto što i devičanstvo. Pre krunskog rituala po- trebna je dugotrajna priprema. Muškara c i žen a odlaze u šumu, žive kao brat i sestra, kao alhemiča r i njegova mistična sestra,  razmenjuju ideje,  slike i

reči; spavaju u istom krevetu ali ne smeju da se do- diruju. Tek posle nekolik o meseci pripreme  do- gađ a se tantričk a misa, u kojoj se pije vino, jede meso i zrnevlje, a na kraju se izvodi maithuna il i mistični koitus. Ovaj čin je kulminacija dugog pro- cesa sublimacije, za vreme kojeg je telo transformi- sano, kao što se u alhemiji olovo pretvara u zlato. Koitu s ima cilj da zapal i mističn u vatru na dnu kičmeno g stuba.

Trajna, neugasiva vatra je proizvod vrhunske Ijubavi i nema nikakve veze sa običnim seksualnim činom, u kojem nešto fizičko umire da bi se stvorio novi život tela. U ovoj Ijubavi duh smrti je delotvo- ran i stvara život duha. Zen a je sveštenica magijske ljubavi, ona dodiruje i budi čakr e tantričko g hero- ja, koji onda dostiže različite nivoe svesti dok ne postigne celovitost. Na kraju, zadovoljstvo koje se postiž e nije pratilac ejakulacije (koja je strogo zabranjena), već zadovoljstvo vizije, otvaranja trećeg oka, što predstavlja spajanje suprotnosti. Muškara c ne ejakulira, već oplođuj e sebe. Tako se proces kreacije obrć e a vreme zaustavlja. Proizvod ove zabranjene ljubavi je androgino biće, celovit čovek, čije su sve čakr e il i središt a svesti pro- buđeni . To je susret sa sopstvom, poslednjim cve- tom duše na ostrvu od pre pet hiljada godina...

Kad a se ritual ljubavi bez ljubavi završi, muška- rac i žen a se odvajaju. Oboje su sada potpuni i in- dividuisani. U tantričko j misi muškara c se oženio svojim duhom, svojom animom, žen a se udala za svog  animusa.

Na zidovima hramova u Kađurahu , u Indiji, ova zabranjena  ljubav prikazana je na hiljadama figura

u reljefu. Nigde, međutim , nema figura dece, i zato je ova ljubav „neprirodna" . Unuta r hramova na najskrovitijem mestu sedi androgini Šiva i meditira zatvorenih očiju, uživajući u sopstvenom činu krea- cije.

Značenj e ove zabranjene Ijubavi opisano je u in- dijskoj priči o Krišni, plavom bogu, miljeniku He - sea, koji je igrao sa svojim ljubavima u vrtovima Vrindavana. Glavna ljubav mu je bila Radha, uda- ta žena , i sa njom je realizovao broj tri dok su igrali unutar  mandale  i dostigli sopstvo.

U ovim čudni m ritualim a nije neophodno da maithuna bude fizička - važno je da mistična sestra bude uz alhemičara , da mu pomaž e u mešanju sup- stanci i kao Marija Magdalena bude uz njega u času njegove najveće potrebe. Ono što je važno je du- hovna igra dva bića, pacijenta sa analitičarem , za- jedničk o stvaranje i pronalaženj e sebe u procesu individuacije.

Konačn o venčanje il i jedinstvo događ a se u izo- lovanoj jedinki, osobi koja je  tako  potpuno  sama da nema osećaj sopstvenog tela. Ovo jedinstvo se postiže pomoć u kundalini, koju je Jung definisao kao „emocionalni tok". Ka o alhemičarska živa il i kao „astraln a vatra " okultista,  kundalini  budi čakr e jednu po jednu dok se na kraju ne otvori treće oko, il i ađn a čakra, i dostigne brahma čakr a il i ko- načnapraznina. To je venčanje ega isopstva, posti- gnuto jedinstvo anime i animusa. Od Beatriče , Dante se spustio u pakao i zatim uzdigao na nebo...

„Sam o će pesnici razumeti..." Shvatio sam sada snagu Jungovih reči. Shvatio sam, takođe , da nam je Jung, čarobnjak, gotovo sasvim sam omogućio

da učestvujemo u misterijama koje nas vode una- zad u legendarnu zemlju čoveka-boga. Sada treba da čekam o da se pojavi učeni k koji će moći da pre- nese njegovu poruku i protumač i tajni jezik njego- vog dela koji je već sličan palimpsestu. Taj učeni k će morati da bude sveštenik, čarobnjak il i pesnik.