Lud je ko nije pripremljen za vecni zivot

Delom profana, delom hijeratika (ne teoloka)
R A S P R A V A
o tome
da ono to je najlae, to je najtefo
iii
re Bog niko ne ume ispravno izgovoriti
i
ta treba ucrniti da bi je ovek ispravno izgovorio

Izuzetna vremena, dani, eventualno meseci, mozda godine mogu da se zgusnu u jednu jedinu tacku. Kao da traju tren. Pretvore se u zvezdu i be­ smrtni su. Jer ako se veeno javlja u vremenu, uvek je jedan jedini blistavi tren i ako vreme prestupi u bezvremenost, bilo koliko meseci iii godina, pre­ obrafava se u zvezdu, u neprolaznost, u jednu jedinu plamenu tacku.
Ovakav vecno plameni tren, ovakva besmrtnost zgusnuta u jednu jedi\}u, tacku upravo sada prolazi iii sto je istovetno, ostaje vecito, ne meni, jer meni ne treba. Zato postoji jer sam je se odrekao. I postoji dotle dok je dajem.
Od mene zavisi sta eu preneti u veenost. Muziku. Vino. Letnje popodne na obali mora, ufarenu svetlost azurnu vodu i galebove. Zene. A pre svega
ono kad spavam na terasi i pred zoru vetar mi liska lice.
Nema nikakve veze sa srecom. Cak je i uzivanje zbunjuje. Ali ni strast mu ne nedostaje. Ima Iiveceg uzivanja, nego sve videti? A ima Ii vece patnje, nego ne moCi niSta uciniti? Ovako ziveti do kraja znam da je lose i sto vise znam, sve sam manje u stanju da to izmenim.

Da bi se neko mogao osloboditi, neophodan bi bio ceo zivot drugog eo­ veka. To stvarno ne postoji. Nikoga ne moiemo spasti od njega samog.
A gresi. Covek nikada ne zna da bude tako vreo, da gori u takvom sramu, da bude tako blizu dobra, da toliko zeli cistotu, kao kad pocini greh.
Sve to postoji. Tako strahovito i neposredno, kao Orion u zimskoj noci.
Tako neumoljivo i obezludeno.

Rec Bog se ne maze izgovoriti kao guscija dzigerica.
Ovom si reci, prijatelju moj, uhvacen. Ne mazes da laies i nema smisla ni da se izgovaras, ni da budes drzak, a nista ne vredi ni tvoje drhtanje, ni svecanost, ni miropomazanje, ni strepnja.
Ti si pijetista. Ali ako i hulis, ni to nije bolje. Ne mazes umaci. Kako da se uklonis? Ako kaies da ga nema? Mora se pokazati pravo lice. Hteo iii ne hteo, izgovori tu rec i razotkriven si.

Taj bezobrazluk Sigumo

Dugo sam se bavio osluskivanjem izgovora reci Bog. Jezici. Naravno, je­ zici. Jedne noCi na moru bese bura i jedan Francuz, mucen morskom bolescu, zavijao je: mondjeeee ... eee ... Englesko God je kao do grla tesno zakopcan okovratnik. Nemacko Gott je kao objavljivanje presude o petnaestogodi8njoj tamnici u luteranskoj popovskoj propovedi. Latinsko deus je kao kad po- 8a8avi isuvise uman eovek. Grcko theos pneumatikos je mora. Hebrejsko, sanskrtsko, kinesko, tibetansko? Madarsko Isten je hipokritska (reformator­ ska) propoved, spreda dug brada, otpozadi voda navire na usta.
Berne ga srazmerno najjednostavnije izgovara, sa starozavetnim strahom, uvek na kolenima. Majstor Ekhart poku8ava da se s njim sprijatelji, da bude prisan, poku8ava da ga pomiluje, ali mu na kraju uvek zapne u grlu. Pouis ga hrabro rukne i pravi se kao da ga se ne boji. Helderlinovo Gott je kao jedan lepo naboran tamnoplavi plast. Rilkeovo kao razjapljena rupa. Volterovo kao kad eovek prica neukusan vie. Miltonovo kao slika naslikana samo crnim i crvenim. Homerovo kao valcer u opereti. Niceovo kao olujni oblak. Tol­ stojevo kao anarhista u Sibiru. Kod Dostojevskog je kao ,,iz crkve u krcmu, iz krcme u crkvu". Baderovo kao ne sasvim dobra savest. Kada deca kafo Bog, rec zaudara na mokraeu i ima ukus kao pticje mleko s vanilom. Naj­ komieniji su ateisti, narocito kada mrgodno i srdito (uvek iz basa iii pijana) kafo da Boga nema. Uplase se i brzo pogledaju oko sebe, jer veruju da ce im neko opaliti 8amar. Kada vide da se nista nije dogodilo, potefo argumente: popovska laz - ostatak animizma - prosvecenost - (no-no! ...) cak i to da za sada postoji potreba za ovu pretpostavku. Teolozi su me direktno ocarali. Njihov trik je estvo-ostvo. Bofanstvo. Gottheit, Divinite. Pokusavaju da za­ magle i katalogizuju i pragrafizuju i dogmatizuju. Der verkappte Atheist. Struenjaci bi hteli da ga izgovore kao doryotagrafolitoriomalbiocitis. Bolest cijeg uzroenika nauka jos nije otkrila, ali SU istrazivanja U toku.

Pa izvolite!
Rec Bog nije ime, nego pojam. Ali ne znam nikoga, ni zivog ni mrtvog, ko bi uopste umeo da ga izgovori. Ko ume da ga izgovori bez poniznosti i straha, patosa i svecanosti, miropomazanja i drskosti, laskanja i bez pokajanja i tuge i zanosa i neznanja i podrhtavanja i lose savesti i streberstva i strepnje.

u svom zivotu nisam imao ni trena, kaiem ni trena nisam imao i to je sigurno, bilo sta da sam mislio, bilo sta cinio, trajno i neprekidno, konstantno i neprestano, a da bi me Bog ostavio na miru, da me ne bi mucio, progonio, pretio mi, trzao me, taj niko, to nista, cak mu ni ime ne znam, jedino da je Bog, ali cak ni tu rec ne umem da izustim bez agonije, taj trn, ta vatra, otrov, kletva, manija, ni trena nije bilo, kaiem ni trena, a to je sigurno.

Ipak
.... Ipak, ,,eovekov zivot odreduje njegov odnos prema Bagu". Ne samo tako uopsteno. I kako eovek oblaci ko8ulju, kako gazi preko potoka, kako lepi marku. Ne samo kako se moli. I kako se brije i kaslje i gleda kroz prozor. Celina, kazem, celina se svodi na ovu rec i zavisi od ove jedne reci. Bader veli: ako eovek ponovo' uspostavi s Bogom, makar i nepotpun, ali normalan odnos, to ima neizbefoo delovanje i na okolinu, kao sto ako istupi iz nor­ malne situacije, povlaCi za sobom i celokupnu okolinu.
Sta je krajnji smisao patosa? Da eovek rec Bog izgovori patetieno. Zbog toga izgovara patetieno sve reci. Sta je streberstvo? Ako izgovara streberski. Sta je svecanost, miropomazanje, cinizam, frivolnost, zanos? Svaka rec se moie zameniti. Svaka rec se maze metaforizovati. Svaka rec se moie odrediti 1 dokazati. Ova jedna ne maze. (,,I od poricanja Boga postoji veca glupost a to je kada neko dokazuje svoje postojanje.")
Celog zivota hteo sam da umem da izgovorim rec Bog.
1. pla8io sam ga se i izbegavao, 2. milost, fassade, 3. poricao (nema ga, popovska laz itd.), 4. ,,Gosa", ,,Stari gospoditt" (Veliki poglavica), 5. ? ? ?
Uzas velikog slova.
Pred Bogom je svako potpuno jednako otkriven. Zbog toga nemaju smisla izbegavanje i odbrana i maske i lazi i osiguranja i principi i zamagljivanja.
Covek niSta ne maze poneti. Sam mora doci. Kao sto kafo ,,s praznim rukama", sam mora doCi sa samim sobom. Ne moie reCi da je bolestan. Nema protekcije. Nema potkupljivanja. Ako eovek stupi pred Boga (a ne ume pred njim da ne bude), samog sebe ne moie zaboraviti kod kuee. Ko to ne veruje, on ne veruje u ono u sta veruje. ,,Stvarnosti se ne maze ulagivati."

Rec Bog se obicno urezuje na bajonete i granate i avionske bombe. Nezadovoljena osrednjost je najgoa.
Jov: ,,kralj cije je ime i slava velika i nepoznata".

Prisluskivanje
Po Ferdinandu Ebneru, prisltiSkivanje je zabranjena radnja. Svaka izgo­ vorena rec zapravo je recena pred Bogom i eovekom. Jezik i nije nista drugo do dijalog Boga i eoveka. Stvarni dijalog je obavijen govorom. Na ovaj dijalog se mo:le prikljuciti i prisluskivati prave reci. Zabranjena radnja, velim, cak indiskretna Spijuniranje. Prisluskivanje je prosto ilako, svako mo:le da ga uvezba. Kad ga je vec savladao, po jednom glasu mo:le da se utvrdi kakav je odnos eoveka i Boga. Katkada je to veoma zabavno, narocito u crkvi iii na svecanostima iiiprilikom drugih veoma ozbiljnih cinova. Svaki eovek laze isto kao i ostali.
Jezik koii se culno opafa (pesma, filozofiia, muzika, slika. skulptura) i stvarni jezik jedan drugog nikad ne pokrivaju. Ja bar ne znam nijednog Co­ veka, nijedno delo, ni napano, ni naslikano, ni muzicko, gde bi jezik koji culno opafa govorio isto kao i stvarni. Ko bi mogao izgovoriti ono sto stvarno govori, taj eovek bi bio autentican. Znam jedan jedini autentican tekst i to je objavljenje. Objavljenje je maternji jezik postojanja. Ostali jezici i tekstovi i govori su la:lni, muzicki, prirodno logicki i psiholoski i moralno i gramaticki. Dakle fals. Postoji grubo falsifikovanje koje vreda uvo. Postoji itanano, go­ tovo prijatno. Prvo je bolno (laz), drugo je slatko (poezija, umetnost, pesma sirena). Poezija je melodican fals jezik s kojim je eovecanstvo rodeno.
PrisltiSkivanje je vcitina koju dete poseduje, ali se kasnije odvikne od nje, jer se puna saglasnost nije odlucila za stvarni, nego za jezik koji se culno opafa. Dete najpre nauci da govori stvarnim jezikom. To su decja usta. Nje­ govo znanje stvarnog jezika tone u zaborav pocev od onog trenutka kada dete pode u skolu.
Osnovni zakon prisluskivanja Bader ovako izrafava: ,,Ono sto ka:lem, ja u svakom slucaju ponavljam ... to sam najpre od nekoga morao cuti..."
Kardinal Njumen pik: osnovno obelezje eoveka je assent. Saglasnost. Bez nje nema jezika. Bez nje dete nikada ne bi naucilo da govori. Svaki eovek raspola:le nekom saglasnoseu, ali, naravno, assent je samo druga rec za jezik. Haman 'u svojoj Metakritici tvrdi da je Kant pocinio nezgrapnu gresku.
Njeno razjaSnjenje je veoma prosto (razjasnjenje nezgrapnih gresaka je uvek prosto). Racionalizam kao pogled na svet je sekundarna pojava. Forme svih pogleda na svet date su zajednicki u jeziku. Reci i jezike ne formira raz­ misljanje, smisao, um, racio. Upravo suprotno, smisao nije nista drugo do pojedine forme jezika zajednicki datog eovecanstvu. Aprioran nije smisao, nego jezik. Osnovna kritika, dakle, ne treba da se usmeri na smisao, nego na jezik. To je prisltiSkivanje. To je zabranjeno. Tako itreba.

Time sam zapravo pribelezio sve na cemu bi neko jednom trebalo da sagradi nauku o prisluskivanju. Ima onih koji smatraju da nema nikakve pre­ preke da konstruisemo aparat takve osetljivosti koji bi mogao da izmeri uda­ ljenost izmedu jezika koji se eulno opafa i stvarnog jezika, i da izgovorenu rec zabelezi. Ali - na veliko zgrafavanje i bol stihoklepaca, vetrogonja, raz­ metljivaca, politieara, mangupa, popova, novinara -pored izgovorene reci da pribelezi i stvarnu. Za izradu ovoga aparata, bilo koliko da je ogromna nje­ gova prakticna vrednost, na falost, nema nikakve nade. Naime, materija nije potpuno bez duha, jer tada ne bi ni postojala, odnosno materija nije ateis­ ticka, ali je tako izuzetno malen sadrfaj njene spiritualnosti da je sposobna da prihvati samo veoma gruba duhovna ocitovanja (fizicka, hemijska itd.). Rec Bog materija izgovara najne avrsenije moguce, gotovo nerazumljivo. U naSem svetu kod materije je najtuplja saglasnost. Upravo zbog toga nije mo­ guce naciniti od materije takav aparat koji bi primao k znanju, oznacavao, cak i merio najtananiju saglasnost ljudske duse. lzrada masine za prislus­ kivanje je nonsens.
Zelim da pruzim obavestanje o nekolika prisltiSkivanja.

Ucitelj Marokanac
Sredinom Prvog svetskog rata Contvari je telegrafski obavestio ministra inostranih poslova da se dalje ne brine, nema vise nevolje, jer je on nasao vezu s Bogom. Sad vise nema razloga za strahovanja. Istovremeno je trazio da se o tome obavesti i Njegovo kraljevsko visocanstvo.
Savremenici su se safaljivo smejali svemu tome. Sumanuta luda. Naravno, stvar bi takva i bila da Contvari nije i naslikao ucitelja Marokanca. Ovako SU se, medutim, savremenici obrukali svojim smehom. Ucitelj Marokanac je do­ kaz za to da je Contvari, kad je rekao da je nasao vezu, govorio istinu. Ucitelj Marokanac je, pak, pozivni znak. Medu svim njegovim slikanim i poznatim delima ova je jedina koja raspola:le saglasnoscu. Kao sto slikar ka:le, sa ve­ zom. Ucitelj Marokanac zna ono stanje u kojem ako neko izgovori (ispravno ume da izgovori) pozivni znak (rec Bog), onda stupa u vezu s Bogom. To stanje nije nepoznato. Dostojevski ga naziva Miskinom i Aljofom. To je idiot. Sumanuti. Siromasni duhom. Sreeni su siromasni duhom, jer oni umeju da izgovore rec Bog. Za Contvarija rec Bog verovatno nije istinski pozivni znak. Istinski bi bilo /me. Ali ne znamo kako je Bagu ime. Jedino znamo da je Bog. To je samo polofaj, zanimanje, recimo rang. Ali cak i to ume da izgovori samo siromasan duhom. Samo je blesavko nevinost. To je ucitelj Marokanac. Na licu je humor znanja. Jer je znanje uvek humor. Dokaz: Dokonda. Ni sam ne zna kako je dospeo do njega i mozda ce ga vec u sledecem trenutku
izgubiti. Va:lno je da ga sada ima. Istinski ga je razumeo. Ako ga i izgubi, uvek ee se seeati da ga je jednom imao. Samo bi jos trebalo otkriti kako bi
se moglo uciti. Uvek ga promasi za pola tona. Ako bi samo to jedno pronasao, mogao bi da objavi. Kolikom broju dtiSa bi mogao da pomogne. Svi to ocekuju. Contvari ih je naslikao na Zitlu placa. Ovako, kad ga samo on poseduje, vise je teret. Ne ume da ga preda. Iako i nije njeg_ovo. Trebalo bi izreCi da. To nije bilo dovoljno tacno. Prostije. Jos prostije. Cak i od toga prostije. Sta to sve vredi ako samo ja znam i nisam u stanju nikome da predam!

v
Suman
Od svih Sumanovih dela najmilija mi je njegova poslednja noveleta, mozda zato sto najvise odgovara mom ocekivanju od Sumana. Ono sto u njoj trazim nesumnjivo se nalazi i u simfonijskim etidama, u klavirskom kvartetu i kvin­ tetu, da i ne govorimo o koncertu u a-molu. Ali nigde ne prerasta u takvo ludilo monomanije. Po mom misljenju, svako Sumanovo delo ima jednu je­ dinu temu. To je ono retko, bezgranicno slatko stezanje srca koje zaljubljeni prezivljava naroCito kada je draga daleko. Kao da svojim prisustvom nece da ga uznemirava. Kada iznenada i odjednom tek pomisli na nju i sasvim oba­ mre. Kao sto iz tamnog mora poleti u noc zvezda zaslepljujuce svetlosti. Sumanova veCita tema je ova bljestava sreca srca, ovo trenutno puteno blis­ tavilo sakralne ljubavne pomame.
Moja pretpostavka je ·da je to Suman osetio u Klarinom poljupcu. Jer ja u ovoj muzici pre osacam Klaru. Ni kod jednog umetnika fona koja inspirise ne pretvara se tako savrseno u muzu. To je cudo Sumana. I nigde bolje nego u poslednjoj noveleti. Klara je uvek Klara. Poslednju noveletu nisam cuo da iko svira. Koncertni majstori je daleko zaobilaze. Ne cudim im se. Odmah onaj tempo na pocetku, fantazmagorija mozga opijenog isparenjima. I kako plovi u srebrnom mleku celokupne Klarine ljubavi. Nije za koncertne dvo­ rane.
Medutim, to je samo jedna polovina novelete. Druga je, recimo, kako izvisi iz srece. Kako izvisi, smrzne se, iznenada postane hladna i jetka i ostra: To je ironija. Da bi eovek sam sebe razumeo, postoji samo jedan nacin - da
voli. Ironija ie napad, iii, sto je to isto, odbrana. Mrfoja. Osveta. To je druga
egzaltacija. Suman voli Klaru i voli je mahnito i kada mu u srcu bljesne svetlost uzivanja, pocinje da drhti i da se cereka. SamomuCiteljsko, patnicko, bespomocno cerekanje pofotelo u sopstvenu blesavost. To je tema novelete. Oboje. Kuda god da pogleda, oboje. Gusi se od uzivanja i gusi se od cereka­ nja. Ako se cereka blesavima, zlobnima, glupanima, podlacima, ukocenima, hipokritama, ludacima, to je u redu. Ali Klara. Sta hoce? Jedno se zariva u drugo i vrti se i prasti i stenje. Odjednom izvisi i onda je kraj.

Van Gog
U svom poslednjem periodu, u Adu, Van Gog je naslikao vise maslinjaka. Onaj na koji ne samo sada nego cesce mislim ima prilicno gusto drvece, slika

je gledana malko odozgo, gotovo bez perspektive, kao kineski crtez, kao da predstavlja sikaru u plamenu s gustim dimom.
Van Gog je bio lud, kao Suman (i Contvari i Gogolj i Nice), ali medu Evropejcima ja lude smatram simpaticnijima. Trezvenima se uvek mota po glavi kako da se domognu novca iz tudih dzepova iii korbaca iz tudih ruku.
Ovde nije rec o nekoj naroCitoj i retkoj, izmisljenoj slabosti. Ni o grehu, Niti o zabuni. Niti o nekoj tehnickoj iii strucnoj nesavrsenosti. Ne. Ovde je rec o generalnom ludilu celog eoveka. Van Gog je otkrio da je nase oko u profanom videnju kvarno i lafoo oko koje i ne vidi stvarnost, samo neku deformisanu opnu koju fotografski aparat snima. Svi mi sa svojim dopola ukocenim bicem (oCima) u prozaienosti vidimo svet koji i ne liCi na stvarnost. Nevafoci. Da bi eovek video stvarnost, mora da spali onu laz koja je realnost. Da bi eovek bio trezven, mora da poludi. Van Gog je spalio svet i poludeo, da bi svet video onakav kakav on jeste. Ono sto mi nazivamo ludilom, mnogo je blize normalnom nego ono sto mi nazivamo trezvenim. Ova slika ovakva, naravno, jos nije nista. To je tek slika. Sve u svemu tek umetnost. Maslinjak nije takav. 0, maslinjak je ufasan! Kako da mu pristupi da bi ga celog izrazio? ReCi ono sto izrice. IzreCi neizrecivo. Sve odjednom. Brazdu, fotu tikvu, grane, pletenu stolicu, zbun, koru, dim, kamenje, .salvetu, bradato lice, sunce, da, sunce. ·

Helderlinova pesma o secanju
Covek bi mogao da prozivi i u nemoj ravnodusnosti i mlitavo bi mogao biti srecan, kao idiot, kao stoka. S praznim srcem lako je srecan biti - es ist leicht, mit seichtem Hrzen gliicklich zu sein. Ali eovek ne bira ravnodu8nost, nego Veliki zakon. To je ubijanje. Zbog toga eovek zivi u dvostrukom is­ kusenju. Ako hoce mir, zeli ravnodu8nost stoke, ako hoce Veliki zakon, mora foleti ubijanje. I cini to. Kada ispunjava zapovest upisanu u svoje bice? Sta je Treue Gottes? Ne, ako postane stoka. Ne, ako odraste u odgajanju slepe smrti (das allzu gebundene). Kako je neobicno. To je trezveno. To je razum­ no i racionalno. Sta'je razumnije nego hteti srecu i srecan biti? A opasnost za trezvene i racionalne i razumne jeste ziveti u miru po cenu idiotizma, po cenu pustog srca. I po cenu nevernosti. Prodaju sebe sreCi i u nemoj rav­ nodu8nosti se preobrate u stoku. To je razumno i trezveno. To je racionalno. lstorija je, pak, nerazumna. lstorija je ludilo ubijanja. A to je vernost Bagu. Treue Gottes. Kakav god to UZaS bio i koliko god malo da eovek postigne u toj jezi, ipak je to pocetak neceg velikog. Des grossen Anfang. Zasto? Jer time sto je zrtvovao trezvenost i mir i srecu, jer time sto je odabrao ludilo i krvoprolice i nesrecu, on se otvara. Denn lang steht offen, wie Bucher, zu lernen, oder Linien und Winkel der Seele. U sreCi stoke dusa je nema i ravnodu8na i takva i ostaje. Samo se otvara u ludilu istorije. A Bog, pak, pred onim ko se otvori, skriva ufas. Oci mu lepotom prekriva - und decket die Lider mit Kunst.

Paskalovska situacija ... posledice ...

Paskalovskom situacijom nazivam ovo:
- Korektan smisao i obrazlozena ekonomija, trezveni, bladni, zlobni, ka­ meni egoizam i beziluzionizam, sve suva, praktiena, poslovna vrlina. Samo­ odrfanje, odnosno castoljublje, drugacije receno strast ambicije koja se ne zadovoljava malenim koja zabteva konacno i pouzdano. U meni se sve to nalazi, a taj sastav je onaj koji u meni bira briscanstvo. Nije rec o idealizmu, obofavanju, religiji, miropomazanju. To je u meni Cista .racunica. Znam da nije vlast, nije imanje, nije uspeb, nije uzivanje. Tako nesto je brzopletost. Samo caknut foli da vlada, iii foli mnogo novca iii uziva.nja. Z,!l mene ovak:vo osiguranje zivota nije dovoljno solidno. Ja sam sumnjicaviji. Cak i vik. Vise se bojim. Ko je dovoljno sebican, dovoljno trezven i proraeunat, u kome je dovoljno poslovnog instinkta i ima oseeaja za stopostotna ulaganja, jedino ce zeleti da bude briscanin. Nije to stvar dubine, vere iiiduba. To je, molim vas, praksa. Postoji jedna jedina osigurana situacija , biti briscanin. Ja sam takav strog, proraeunat eovek koji se brine za sopstvenu konaenu sigurnost, i zbog toga sam izabrao briscanstvo.
U paskalovskoj situaciji eovek to zna. Zna, nista vise. Nije briseanin. Samo zna. Trebalo bi da bude briseanin, jer to ne samo da je ispravno, nego je i pametno. Sve odjednom time resiti.
Znam da bi trebalo biti briscanin. Ali samo znam. To znanje je tako sigur­ no da bi bilo steta od njega se braniti. A ko ne zna, glup je. Znam. Znam to, ali nisam briscanin.
To je paskalovska situacija.

Jedna misao Sen-Marlena
q Sen-Marten kaze da dobro najpre treba ciniti i tek potom hteti i misliti.
Opasan savet. Usudio bib se reCi, jedva da postoji opasniji. Spontanitet brise iluziju svog prvenstva. Najpre ciniti. Potom bteti i misliti iii i ne bteti i ne misliti, samo ciniti. Ako bi cekao, dok bi spontano hteo dobro, dugo bi cekao, i na kraju bi primetio da ni jedno jedino dobro nisi ucinio. Tada je vec kasno i zalud jadikovanje. Zbog toga je sigurno da je put u pakao poplocan dobrim foljama. Sve same dobre folje.Isve sama zlodela.
Ne slusaj svoje dobre namere. Ne budi spontan. Cini dobro. Cini ga sebi nasuprot. Nisi dobar. Primi k znanju da nisi dobar. Dobro najpre treba ciniti, nausprot tvom btenju, nezavisno od svakog znanja i dobrib namera i nasuprot tvojoj spontanosti. Sokrat je bio neznalica, najpre ne treba znati i bteti dobro, nego ga najpre ciniti, a potom, ko je raspolozen, mofo ga i bteti, ali nije vafoo. Mazda ces zatim i naviCi pa ga i spontano ciniti. Mazda se nikada neces naviCi. Svejedno. Ne smes cekati da dobro cinis dobrovoljno. Bila iii ne bilo dobrovoljno, treba ga ciniti.

Da Ii je briseanstvo antispontanitet? Antibiologija? Nasilje nad zivotnim instinktima? Unistavanje zivota? ,,Zivela ideja, nek propada zivot?" Ali ne samo briseanstvo, nego i sve ono sto je nastalo iz briseanstva? Nasuprot sebi treba da cinim ono sto je u mom interesu? Pobediti i unistiti sto je spontano? Nije vafoo da dode dobrovoljno, nego da bude dobro?

... i objasnjenje
Smiri se pre svega. Potom promisli da bi se konaeno trebalo odviCi reCi kao sto SU ,,zivela ideja, nek propada zivot". Nasilje? Cepkanje kulisa. Og­ roman blef.
Ono sto se naziva spontanim, sto izvire iz tvojib instinkata iii kako se danas kaze, sto je egzistencijalno, to je, dragi moj, sve knjifovnost, i to veoma biografska, odnosno izigrava junaka i sveca i mudraca. Sve to pripada k:var­ nom eoveku. Ako pustis tog pok:varenjaka da deluje, bice spontan i iskren i egzistencijalan. Sve same dobre namere. Isve sama zlodela. Ufasavace se lazi. A cinice sve same zlocine. On je vec takav.
Ja ne volim tak:vu knjizevnost. Ja se ufasavam od toga da budem junak, iiisvetac, iiimudrac. nisam radoznao u pogledu svoje biografije. Ja bib voleo da budem normalan eovek. A veruj mi, i ma koliko da budemo pokvareni, ipak u nama svima postoji taj normalan eovek. Ikad cinis dobro (zbog jed­ nostavnosti kazem ovako, a ti vrlo dobro znas sta je dobro), onda je to taj normalan eovek koji deluje. Normalan eovek nema tak:vib pitanja kao spon­ tan iii iskren eovek. On ima samo jedno pitanje: sta je dobro? Ne pita lafo Ii iii ne laze. To sto je egzistencijalno, njemu nije problem. Ne pita, jer nije mudrac i nije svetac i nije junak, a biografija ga ne zanima. Njega zanima samo sta je dobro. Jer je dobro normalno i zdravo. Nema ni govora o na­ merama i btenjima. To je dobro. Sasvim jednostavno to je dobro i nista vise i to treba ciniti i tacka.

Jos jednom Paskal
,,Ne bi me trazio da nisam tvoj. Ne uznemiravaj se."
,,Da se vecito preokrece u ne."
,,Uvek treba da imamo bar jednu zadnju misao."
Drbtis? Kao sto kafo Tiren: Drbtis! A kad bi jos znao kuda te vodim! Vodim te u vatru. Vodim te na krst. Ne znas, nesreenice, da ono sto nazivas zivotom, samo je najlepsi san tvog duba? Nema mira. Nema smirenosti. Nema ni srece, ni radosti, ni raja. Zivot! Konaeni rezultat toga sto si sebe samleo i smrvio, zrtvovao i spalio i na krst razapeo. Zato sto si sebe mucio i terorisao i sto si drbtao i nikada nisi bteo dobro, ali si cinio to nasuprot svom btenju.

Ne uznemiravaj se. Tvoj sam. Trazis me jer sam tvoj. Neces me izgubiti, ni ne mazes me izgubiti. Ne uznemiravaj se kad ti kazem. Ne boj se. Razori, unisti, pokidaj. Ono sto cinis nasuprot sebi, to je u tvom interesu. Budi pa­ metan. Budi trezven i sebiean i praktican. Da se vecito preokrece u ne i ne u da. Uvek postoji bar jedna zadnja misao. Ako zivis u uzivanju iii u vlasti iii u imanju iii u uspehu, iza tebe je krst. Ako zivis u patnji, u odricanju i u zrtvovanju, iza tebe SU zivot i slava. Ne uznemiravaj se.

Dilema majstora Pipka iliti nista nije
mucnije nego kad vesaju dielata
Gospodin primarijus se maze prepoznati po osmehu. Strucno se smcika. Stvarnost je, kaze smcieCi se, nezavisna od eoveka. To vam je tako, kaze smeseCi se. Zalud joj se i opiremo. Sve dok se ne razboli. spodin primarijus se tada vise ne smeska. Dokucio je da stvarnost i nije tako nezavisna od eoveka. Sada je u skripcu. Dok je druge on vodio na ve8anje, dotle nije bilo nikakve nevolje. Stvarnost je, govorio je, nezavisna od eoveka. Karla njega vode, uplasen je, a strucnog -smeska nigde. Izgleda da smesak nezavisan od foveka vredi samo dotle dok nekome dobro ide. Cim poenu da ga deru, e onda je sve drugacije. Vise nema objektivnosti. Postoji samo opasna, eks­ plozivna, bezumna, vrela, strasna, shvatljiva, cak skandalozno bestidna, nit­ kovska i razmetljiva nenauena zainteresovanost. Stvarnost nezavisna od fo­ veka bila bi nepomerljiva ludost kada se gospodin primarijus nikada ne bi razboleo. Medutim, do sada se razboljevao i svaki gospodin primarijus. Kad ga vode na ve8anje, o, to je veoma mucno.
Stvarnost nezavisna od eoveka, odnosno takozvani objektivni svet je ob­ mana poblesavele bezdusnosti. Inace je i sam pojam moderne realnosti dokaz da stvarnost zavisi od eoveka. Ni objektivan svet nije nista drugo do ovakav zavisan svet, svet zavisan od coveka i kao kamen tvrdo skuvan u svom be­ stijalnom egoizmu.
(... besan sam, ljut i pridikujem. Galama nista ne znaci. Jedino da sam i sam slab. Da sam dovoljno jak, ne bib vikao.)
Objektivan svet je osobena funkcija subjektivnog stanja koje je bez fan­ tazije i bez strasti, prozaicno i neutralno, profano i obicno. Objektivan svet nije nezavisan od coveka, nego zavisi od neutralnog coveka , objektivan svet je svet bankara, sudskog izvrsitelja, generalstabnog oficira, kirajdzije, policajca, tamnicara, sefa biroa, vlasnice bordela. Nasilna predstava. Mehanizovani idi­
o. Gospodin primarijus je gospodin primarijus dok nema nikakve nevolje. C1m ga povedu na ve8anje, pred dilemom je. Nema vise objektivnog sveta, svet je samo bolan, narusen, bolestan, bedan, jadan, napusten, grub, mracan, zagonetno komplikovan, lelece od muke.

Nužnost
Scijentizam se ne sme pobrkati s naukom. Scijentizam je nacinio gresku sto je jedan izraz materijalizovanog kosmosa, nuznost pobrkao sa samim sve­ tom i veruje da je to Bog (Berdajev).

Idol
Objektivizam znaci idolatrija (,,Stvarnost je nezavisna od foveka.")
Na ovom svetu se nista ne mofo dogoditi bez moje saglasnosti, nijedan crv se ne maze pomaCi, i nijedna kometa ne mofo da nastavi svojom putanjom. Idol. ldolum. Objekt. Postvareni Bog. Pseudobog. Stvar. Predmet. Broj.
Statistika.
Idol je fantastican egoista. Irealan. Moral insanity. Na tu devalvaciju treba biti pripremljen.

Whichcote
Good men spiritualize their bodies, bad men incarnate their souls. lspravan je put ako fovek produhovi svoje telo, neispravan je put ako
fovek mesom zaodene svoju du8u.

Cave poetam
(Rasprava o zeni, o umetnosti,
0 poeziji i 0 caroliji stvamosti)
Ono o cemu je rec jeste nova srazmera realnosti i magije.
Prirodno je da bi najispravnije bilo naCi normalnu sredinu (meru) izmedu onog sto nazivamo realnim svetom i magicnim svetom. Medutim, zbog moje sbjektivne kvarnosti upravo je to ono sto je za mene nemoguce. Jedno je s1gurno: s table ne mogu izbrisati ni jedno ni drugo. Oboje moram zadrfati. Realnost je magijska i magija je realna. Realnim nazivam uopste sve sto je objektivno, surovo, apstraktno, geometrijsko, bestrasno, a obmana je nelju­ baznog, egocentricnog, asocijalnog, bezdusnog subjekta. Magijskim nazivam ono sto lici na viziju i neuhvatljivo je, konkretno i strasno.
Ono sto nazivamo stvarnoseu jeste neki odnos realnosti i magije. Jer nije problem sto izmedu realnosti i magije postoji napetost, nego sto ne raspo­ lazem merom nad napetoscu izmedu njih, a obe ne umem da identifikujem iii razlucim, sto je isto. -
I iza magije je ralnost i iza realnosti je magija. Ovo je mesto gde treba progovoriti o poeziji.

Od samog pocetka prema zenama sam osecao osobenu odbojnost (na­ klonost). Osecao sam, pak, zbog njihove bestrasnosti. Podozrevao sam. Ot­ kud to da je kod njih uvek prvo da se plase i da se stide? To je uvek bilo ' moje prvo neposredno iskustvo u blizini neke fone. Ta onesvescenost. Is­ kustvo da SU one pune OSecanja, ali hladnih osecanja. Krv im je hladna kao kod gmizavaca. I tim vise sto je neka od njih vise fona. To je praznina. Bolna, cefojiva, fodna, bespomocna, razjapljena praznina. To je bezdufoost i nema­ stovitost. To je hladna i vlafoa erotika. To je nedostatak ljubavne fantazije. To je erotska bespomocnost. Nisu ponosite, ponajvik ohole, nisu ponizne, ponajvise pokorne. Zbog toga SU taste do gluposti. Zbog onesvescenosti. I neukusne. Zbog toga su tako uvredljive, ali nisu osetljive. Zbog toga se s jednom vrstom ludila lepe za muskarca koji im se priblizi, kao da ce ih on osloboditi njih samih, da bi ucestvovale u malo topli:Qe i osecanja i strasti i zanosa. One to zovu ljubavlju. Tu slabost. Tu onesvescenost praznine. To potresno osecanjno siromastvo. Taj grozni cvokot. To je u fonskoj erotici gmazoliki hladni, nemilosrdni i odvratni, ljigavi, slepi zagrljaj koji je prozdrljiv i parazitski. Kao i da ne zive, samo poput aveti, ozive tek kada popiju gutljaj vrele strasti muskarca.
E, pa, od detinjstva sam znao da je fona takva kao komarac, nema sops­ tvenu krv, i ako od nekuda .(od bilo kuda) ne pribavi kap krvi, oseca da ce bez traga potonuti u nistavilo. Mogu da zamislim kako nema od toga jadnijeg osecanja. I tek sam onda poceo da ih cenim kada sam video za kolike su napore sposobne samo da bi pribavile jednu kap krvi. Ako ne mofo da je isisa, na celom svetu nema jadnijeg stvorenja od fone. Ona je prazna, be­ sadrfajna, bestrasna, neosecajna, hladna, ljigava, besmislena, objektivna, aps­ traktna, bezdusna, egocentricna, trezvena, nemilosrdna. Zivi potpuno u sferi realnosti sveta. Proracunata je, surova, objektivna, poslovna, nemastovita, obicna, profana, imoralna, bestidna.
Kasner veli da Zena Zeli da bude opcinjena. Zena koja ne zivi ocarana najjadnije je bice sveta. Takva elementama carolija kod nje je odeca. Alen pise da je obucena fona tek istinski fona. Takva carolija je moda. Kad ne bi bilo mode, fone bi ljudsko mesa jele u sirovom stanju, a sto je od svega najvafoije, ne bi ni slutile sta to rade. Mazda bi jele i svoju decu, kao sto nemastovite, bestrasne, apstraktne Zene, koje zive u civilizovanijim oblicima bez neophodne earolije, zaista i jedu svoju decu. To se onda naziva majCin­ skom ljubavlju.
Otkrio sam da je jedan od najvainijih elemenata poezije, ledena emo­ cionalnost, istovetan sa fonskim. Strast ne dolazi do reci, nego proracunata surovost. Ta sterilna, beskrvna i bezvazdusna neplodna atmosfera, ta nema­ stovitost i bestrasnost, taj cvokot i bezdufoost, egocentricna tasta samodo­ padljivost. ,,Poezija je u odredenom smislu bezliena." Onesvesceni gmaz ko­ me je neophodna kap krvi, bar jedna jedina kap, inace je avet, bez zanosa, praznina. Panoptikum, lim, kucina, farba, vosak, keramika. Apstraktna. Ob­ jektivna. Sterilna. Realna.

Ko budi strasti, sam je bestrasan. Slabost provocira snagu. Slabost fone - kakva moc! Hladnoca poezije - kakva vatra!
Poezija i umetnost su podrucja ledene emocionalnosti.
Naravno, dok neko zbog toga poziva na odgovomost' fone iii pesnike iii umetnike, gresi isto tako kao da je u sentimentalnoj zabludi pa zensko srce po sebi smatra toplim, iii kao da u poeziji dolazi do reci svet humanih ose­ canja.
Od kada prema foni, zbog ovog defekta, osecam safaljenje i vidim koliko se muci u svojoj slabosti i vidim koliko je nezamislivo slaba, toliko cak da od tada ni ljubav zene ne mogu drugacije da razumem, nego samo kao ovu slabost, kao fodnju za opcaravanjem, od tada znam da je Kasner u pravu: zena foli da bude opcinjena. Da bude pretvorena u nesto drugo nego sto jeste. Hoce da ova apstraktna i surova, bestrasna i nemaStovita praznina, sto jeste realnost - bude zalivena i potopljena i ugrejana i opcinjena vrelinom strasti i krvi i raspolofonja i zanosa i vizije. Ta carolija je magija.
Hemijski cista fona, kad bi postojala, bila bi najjadnije stvorenje na svetu. Kao sto je fona, dok je relativno hemijski cista (nevina), pojacano neosetljiva, prazna, hladna, tvrda, bezliena (Artemida). Sta eovek dublje roni u takozvan; prasvet instinkata (insekti, gmizavci, ribe), zivot nije vreliji, nego je sve hlad· niji, nemilosrdniji, krvozedniji, bestrasniji, ljigaviji, bez saosecajnosti. Zenka pauka prozdire muzjaka i tako se oplodava. Zivotnu nit pletu morije, fonke­ pauci. U dubini zivota svi Zivimo ovom nemilosrdnom gmazovskom pofod­ noscu. To je realnost. To je objekt. Predmet. Broj. Apstrakcija. To se nalazi u dubini poezije i umetnosti. I ako nas dime jedna pesma, najpre nas dime ta vlafoa sluz. Hebrejska tradicija ovu sluz naziva nahas, zmija. San, umet­ nost, poezija i religija ovu zmiju dobro poznaju. Kod Grka je to Protej a u Egiptu Set. To je tama i napmtenost i praznina. To je neeovecna i nemilo­ srdna culnost. Nasuprot tome je vrela i sjajana magija Sunca, opsena stvar­ nosti, privid, neuhvatljivo, carolija. Zena zeli da bude opCinjena. Osnovni materijal poezije i umetnosti je ova zmija, ali ono sto radi, to je magija. Bice fone je odvratno siva vlafoa sluz i ako se preobrati, sinuce iz nje blistava lepota opsene.
I iza realnosti je magija i iza magije je realnost.

Kineski crtez tusem
(Ne8to i nista. - Predmet i prostor. - Objekt i infinitezimalni subjekt. - Culno iskustvo i neizrecivo. - Realnost i magija.)
Kineski crtez tusem ima dva elementa: jedan je cma linija i mrlja, drugi je prazan beli prostor. Dok sam crtez gledao na evropski nacin, polazeCi od cme linije i mrlje a beli prostor video kao cistu okolinu, nista nisam mogao da razumem. Cinilo mi se da je predstavljen neki predmet iii pejsaz iii scena.
u jednom sreenom trenutku primetio sam da nije rec 0 dve oblikotvorne
sile istog ranga. Ne. Belo nije okolina, pasivni prostor, praznina, nista, slucajnost. Ne i ne. Pre belo oblikuje crno (liniju, mrlju), nego crno belo. Belo je , oblikotvorna moc. Praznina, nista. Neodredljivo. Infinitezimalno. Za oko Ev­ ropejca postoji samo crna linija i mrlja. On samo to vidi. Samo njih smatra postojecim. Prostor, prazninu, belo, niita i ne primecuje. Jednom u sreenom trenu nisam pofao od crnog prema belom, nego od belog ka crnom. To je bio trenutak kada sam razumeo kineski crtez tusem. Istovremeno sam shvatio
i to, mada je belo ,,spolja", belo je ,,okolina", ,,prostor" - ipak je ono unutra, i to je sadrfaj i licnost i vreme. Sve je to zavisilo od toga sto nisam iz culno iskustvenog crnog gledao belo, nego iz neodredivog belog u crno. (,,Subjekt je ono mesto odakle je stvarnost vidljiva.") Nisam se smestio u predmet, nego u oblikotvornu moc, ne u objekt, nego u subjekt. Ne u realno, nego u ma­ gicno.
Moderno slikarstvo je nesumnjivo u srodstvu s kines.kim crtefom tusem. Jedina mu je greska sto jos uvek polazi iz crnog, od culno iskustvenog, od objekta, a prostor smatra pasivnim i praznim. To je jos idiolatrija. Realizam. Kompleks objekta. Pozadina. To jos nije stvarnost. Veliki moderni slikar bice onaj koji primeti da ne formira nesto nista, nego nista ncito. Ko shvati da belo i praznina i prostor i infinitezimalni subjekt nisu spolja, nego unutra, nisu realni, nego magicni, nisu objekat, nego subjekat. Cini mi se da je sazrela situacija da se ovaj slikar rodi.
Sve dok na slikama budemo videli samo linije i oblike, videcemo samo polovinu slike. Kao sto je evropska slika samo spoljna polovina one i.stinske. Sve dok ne budemo shvatili da bela praznina koja deluje od spolja prema unutra nije nista drugo do oblikotvorna moc koja deluje iznutra prema spolja, sve do tada ne mozemo ni naslutiti slikarsku stvarnost.

U tom nista zivi Bog.
Jednom, jedan jedini put od kako je sveta Bog nije mogao dalje da izddi i umalo da se oglasio. Umalo. Kada mu je srce zadrhtalo hteo je da vikne. To je bio trenutak kada je Isus na krstu uzdanuo: Gospode, gospode, zasto si me ostavio!
Nije proslovio. 0, samo da mi je znati sta je hteo da kaze. I posle ovih reci je zavladala najveca moguca pauza. To je vristeca pauza. To je gro­ moglasni muk.

Bogatstvo i oskudica
Nice odvaja delo koje je nastalo u bogatom visku zivotih snaga od dela nastalog u oskudici zivotnih snaga. Aus Fiille - aus Not. Sto je u delu vise prostora, nista, praznine, pauze, muka, tisine, neodredivog, belog, tim vise prikazuje oskudicu. To jest, tim vise izvire iz velikog bogatstva zivotnih snaga. Sto je delo pretrpanije, stegnutije, glagoljivije, brbljivije, tim vise prikazuje bogatstvo. Ali upravo zbog toga izvire iz oskudice. Najbogatija dela nemaju mnogo reci, imaju mnogo pauza, prostora, perspektive. Najbednija su ona koja brbljaju bez daha.
Mora nam biti jasno da svi bez izuzetka zivimo u oskudici (u iskvarenosti, nemoCi, cvokocuCi, napusteni), a nase bogatstvo nije nista drugo do bogatstvo u slabosti.
Mystes

Muk
(Zapis uz kineski crtez tusem)
U svojoj estetici muzike Ferucio Buzoni pise da u evropskoj muzici vidi samo dva elementa stvarne muzike: to su fermata (postojan zvuk) i pauza.
Pauza, muk, tisina je maksimalna ispunjenost zvukom. U kineskom crtefo tusem to je prazan prostor, nista. U 98 procenata evropske slike muzika je i u dva procenta pauza (tisina, prostor, neodredivo, muk). U kineskoj slici bar sezdeset posto je pauza i cetrdeset muzika. Kineski crtez plovi ni u cemu. Postoje slike u kojima i nema pauze. Pritisak. U skulpturi je pauza torzo­ likost, nedostajuCi ud, neobraden kamen.

Gromoglasna pauza
Ne treba oblikovati predmet, nego nista. Dobro definisana pauza.

Iz pocetka sam verovao da sto dublje ronim ispod povrsine realnosti, bice sve tamnije. Nije tako. Carolija ne nestaje. Sto sam dublje u realnosti, magija sve vise blista. Veca je prikrivenost (mystes znaci posvecenost i prekrivenost velom). Dole. Veoma duboko, u sredistu je Mysterium Magnum. Blistava opsena.
Kontrola: ako zenu samo vidim, prizor je - ako je pozelim, seks - ako me ocara, pocinjem da je upoznajem, - postepeno se razaznajem u njoj pod svetloscu ove drazi - sto dublje, sve jasnije - ako je vec volim, zivo je bice - sto je dublje volim, sve je stvarnija - sve vise me prekriva velom, sve vise znam o njoj.

Obmuti put
Obrnuti put je objektivacija. Car je sve slabija, svetlost nestaje, stvarnost je tamnija i siromafoija. Na povrsini, na jedinoj opni, car nestaje, zavlada potpuna noc. To je objekt. Nema vela, sto znaci da nema svetlosti. Minimum misterije. Pomina. Maja. Slepilo. Nulta tacka stvarnosti. Predmet. Postva­ renost.
Kontrola: sto vise postvarim fonu, ona tim vise gubi svoju realnost - ako joj skinem velove, zenka je, gruba, zivotinja, skup celija, odvratna, smrdljiva, predmet, stvar, roba - nije prava, nije istinska.

Ribe
Stigao sam rano ujutru. Nisam bio raspolofon za odmaranje, preobukao sam se i skitao po luci. Tu sam otkrio i gostionieu ispod oleandera, procitao sam meni i, smesta da kafom, razumeo ga. Tu su se nalazile sve ribe sezone, nijedna nije nedostajala. To me je umirilo. Istovremen.o se na vratima pojavio gostionicar i naglaseno me pozdravio. Imao je stomak tacno onakav kakav gosionicar i treba da ima. To je jucerasnji jelovnik 1 rece, za veceras se pri­ prema noviji ulov. Vi ste stranae, ali vidim da ste ozbiljan eovek, umetnik, ja
poznajem ljude, ,,Belvi" niste ni pogledali, tamo, gospodine, verujte mi (sal­ vetom je mahnuo s odredenim safaljenjem prema trospratnom hotelu). Zivim u zemlji, rekoh, koja nema more. On se odmah rastuzi i saosecajno me po­ gleda. Gospodine, kako se moZe ziveti u takvoj zemlji? Pa tako, odgovaram ja, ko god samo moZe, smesta odlazi. Ali znate, i tamo ipak postoji nebo.
- U sumrak stupam pod oleandere i trazim trbu8atog gostionicara. On me hvata ispod ruke i vodi prema velikom sanduku pod kapijom. Sanduk je postavljen limom, pun leda. A na ledu eeo akvarijum: salpa, tunj, mol, skom­ ba, barbun, zubatae, sanpjero, sardela, lignja.
- Skomba, kafom ja i pokazujem celieno plavu ribu. On mi se zaista kla­ nja do zemlje i daje znak da sve razume. Dize ruke da bi me zaustavio. Znam, veli, sve znam. S vruCim pririncem, svefom salatom i ernim vinom podrumske temperature. lzvolite, sedite.
Sednem i poenem da pijem. Potom stifo riba, pecena na rostilju na dr­ venom cumuru, na blagoj vatri, trbonja ju je oprezno premazivao uljem, i meka je, i res je, socna i topi se u ustima. Nisam stizao nicim drugim da se bavim.
- Nisam ni primetio da je pristiglo pet-sest muskaraea i da stoje pred ribama na ledu. Kroz vazduh lete imena riba, a trbonja se uzvrpoljio. Odjed­ nom tek eujem: Gospodine, na to me ne mozete prinuditi! Gost odlueno izjavljuje da zeli pecenog zubaea, s lukom i paprikom. Trbonja je uctiv, ali u glasu mu uvredenost i zajedljiv podsmeh. Gospodine, predite u ,,Belvi" - tamo ce vam za pare sve uciniti - i zubaea - iako - mozda bolje od ovoga - ali kod mene, gospodine, nikad -eelog zivota spravljam ribe, razumem posao
- zubatae je tako neukusan - jos od svog detinjstva - mofote pozeleti sta hocete, odseeite mi ruku, nikada - postene ruke (prufa ih), ostarele su pri­ premajuCi ribu (gotovo place), odseeite ih, ali ne zahtevajte to, nikad, nikad. Gost poCinje da vice. Trbonja tresne salvetu o zemlju. Nikad! U ,,Belviju", tamo mofo, kod mene nikad - neeu da pravim od sebe pajaea (ogorceno se kikoce), gospodine, eno vam ,,Belvija", trista koraka, izvolite, tamo, gospodine, kuvaju skombu i mariniraju tunja, i jos cudnije, od svog detinjstva, eelog svog zivota.
Gost urla. Trbonja topce nogama. Nikad! Ume8aju se i ostali iz drustva i moljakaju svog druga. Ali ovaj ne. Zove polieajea. Stize polieajae. Zubaea s paprikom? Polieajae je strucnjak i odmahuje glavom. Trbonja vrisne. Pa zar mofo? Mofo Ii? Zgrabi ribu, tresne je o zemlju i skace po njoj. Gazi je. I vristi. Gost hoce da ga bije, ali ga drugi sprecavaju. Polieajae smiruje trbonju. Eno vam ,,Belvija", ako im platite, spremice, tak:vo mesto -(pljune) nikad, nikad.

Komentar
Trbonja nije eovek velikog stila, ali je vernik. Njegov sakralni krug zivota je pripremanje ribe. Kult. Briga o zivotu. Pribor: sanduk s ledom, rostilj, zdela, lonae, vatra. Ritual mu je strog. Zubatae se ne mofo peci. To je strueni propis. Skomba se pece na rostilju, na drvenom cumuru, zasecena na cetiri mesta i premazuje uljem. Moderni Vavilon (,,Belvi") izdaje bastinu za novae.
,,Tamo cete dobiti za novae." Zivot mu nije bio bezuspe8an. Ostario je pri­ premajuCi ribu. ,,Ove postene ruke." Zubatae se od pamtiveka kuva, u vodi s pedunom i malo sirceta, moze se sluziti s paradajz sosom, iii sa spagetima iii s ruinenim krompiriCima pecenim u ulju i sa salatom. Meso mu je belo, topi se kao kod skoljki, potpuno je bez kosCiea i moze se pojesti veoma mnogo. Iskusenje trbonje je da za novae izda bastinu. Zbog toga je osetljiv na taj greh. U poslednjem trenutku, ako se odupre, s olakSanjem izvodi dusu na put, jer nije pocinio izdaju. Prezreo je materijalnu korist i nikada nije ispekao zubaea. Ako se zubatae ispece, kao slama je, zilav, potpuno bljutav. Trbonja je strasan eovek, kao i svako ko oseca da je istina samo po sebi ugrofona. Ujutru u pet vec je na pijaci i ceka ribarske barke. Ako ne vidi jednu sezonsku vrstu riba, grdi ribare i kune se da ce nocas on sam krenuti u ribolov. ,,Covek mora sve sam da uradi ... ne moze se ni u koga pouzdati
... ti jadni barbuni! ... nosite ih u ,,Belvi", meni ne trebaju, necu valjda da ispadnem sme8an pred svojim gostima." Ribe reda jedne pored drugih, iz­ makne se i gleda ih, rukom odmerava, mirise. Imena riba izgovara kao da je naCisto s mestom riba u svetu. Ni viSe ni manje tezine. Zna hijerarhiju riba. Trbonja ne shvata ribu ni kao bice, ni kao scijentifikovan objekat iii kao slikarsku temu, nego kao hranu. Riha kao najvafoiji odrfavalae ljudskog pos­ tojanja. Samo jelo. Znacenje ostalog pored nje samo je bolje istice (bra8no, zelen, voce, vino). Meso ne prima k znanju, jer je dogmatican, a prednost (mana) dogme je sto nesto ne prima k znanju. More je ono mesto gde se lovi riba. Ribar je onaj koji lovi ribu. Gost je onaj koji je jede. On je taj koji je sprema. On je u kljucnoj poziciji. Ne sme ni korak da popusti. Bez vere ne moze. Bezveran je ,,Belvi".
Ako se eovek bavi ovakvim poslom, suvifoo je da pocini greh koji i inace cini samo zato, jer cesto, tek tako, zbog vemosti prema Bogu, mora sebe da ukalja.

Briga o tivotu 372 373 Briga o tivotu

Nauka i scijentizam
Scijentizam je dogmaticni pogled na svet.
Nauka je dinamicni (dijalekticki, istorijski) napor.
Sijentizam zeli da ostvari dijabolicku tehnokratiju instinkta vlasti. Inspiracija nauke je sakralna briga o zivotu.
Scijentizam je civilizacija. Nauka je kultura (kult).
Scijentizam je politicki pojam. Nauka je pojam istorije spasenja. Nauka nije scijentiena.
Nauku je stvorio duh Jevandelja zato da uz moc ljudskog duha iskupi materijalni svet.

Blasfemija
Bog -bilo bi to neposredno oslovljavanje. To je ono sto niko ne bi izdrfao. Druga vrsta oslovljavanja je ateizam.
A opet je druga vrsta oslovljavanja blasfemija. Paradoksalna mana blas­ femije je sto svakim oslovljavanjem podupire jezu. Sok. Skandal. Schaudern ist dein bester Teil, kaze Gete. Misterija grdnji i psovanja.
Sveti Ambrozije episkop plovio je morem i na pustom ostrvu cuoje pastira kako huli na Gospoda. Sta to cinis, nesreenice? zapita ga episkop. Molim se, odgovori pastir pobofoo. Na to mu Ambrozije rece: Ne molis se ispravnim recima. I nauci ga molitvi Gospodu. Posle jednog sata opet je tuda profao, i vec iz daljine cuo je kako pastir glasno kune. Sveti episkop je tada pao na kolena i uzdahnuo: Gospode, samo kad bib jednom umeo ovako da se molim kao ovaj pastir!

U važnim trenucima
U vafoim trenucima prisiljen sam da se maskiram u pajaca, da ne bib bio proglasen za autoritet. Tada sebe subjiciram. Subjektum jednako subjicere, jednako podvrgavanje. Samo bez lienosti, bez brade, bez pridike, bez apos­ tolskog propovedanja. Tikvan!
Kjerkegor: nisi koristan ako pevas visokim glasom, nego ako si zaista ono sto kazes.
Na primer: sto ne znaju ni ateisti: na Vi biti s Bogom.

Strasni ateisticki materijalizam i poricanje duha, koji eoveka smatra zivo­ tinjskom vrstom, odbacuje besmrtnost duse. ali, punom snagom se bori za eovekovo ekonomsko blagostanje, protiv drustvene potlacenosti, za slobodu
i...
hipokritska i bezbofoa teologija, klerikalna dogmatika, koja uci 0 besmrt­ nosti eovekove duse, ali kada vidi potrebu i glupost, ne ume nista drugo do da se vajka.
Sta je gore?

Dionizije Areopagita
Godinama je trajao ceo jedan period mog zivota kada sam gotovo ne­ prekidno razbijao glavu knjigom Dionizija Areopagite o imenima Boga. Ova knjiga govori 0 tome da nijedna rec naseg jezika nije u stanju da oznaci njegova svojstva. Ni svemoguCi, ni sveznajuCi, svuda pristuni, istina, lepota, moc, dobrota, milost. On je neodrediv. Nedokuciv. Nepojmljiv. Jedina stvar­ nost, jedina pojmljivost, jedina dokucivost.
I dok sam razmisljao nad knjigom, odjednom sam ga ipak spazio.
Bio je dete. Osetljiv i loman, nevin i jednostavan. Bio je nefan. Tako·je bio nefan da kad god pomislim na to kako je bio nefan, potresem se, oCi mi se napune suzama. Od tada ga volim. Od tada ga volim iznad svega i bez­ granicno i strasno i drhteCi ga volim i od tada shvatam da je nefoost njegova najveca snaga. To je krotkost. To je pokornost. Tananost, taktienost, pre­ dustretljivost, pristojnost, car, strpljenje, diskrecija.
Nepojmljiv zato, jer je tako jednostavan. Tako jak zato, jer je tako slab. Svemoguc zato, jer je pokoran. Bezgranican zato, jer je tako loman. Njegova strafoa moc grmi, jer je on najtisi.
Po tome prepoznajem eoveka koji je njegovo najvise svojstvo. Nije opse­ njujuca obdarenost, nije velicina, moc, uspeh, nije razmera dostojna divljenja, junak, lepota. Ne. Diskrecija, poverenje, pokornost, nevinost, pristojnost, ne­ foost, najtisi glas. Da, nežnost.

Nežnost
Jaoj onom ko veruje u moc sile, a nefoost prezire. Berne kaze za Lucifera: er verachtete die Sanftmuth im Lichte.

Alergija

Ateizam i teologija
Bezbofoik, ali po strasnoj veri bezbofoik. U mojim oCima je visi od tam­ janom zakadenog bogomoljca. Mislim da je visi i u ocima Boga.

Nista nije vafoije od odrfavanja lomnosti patnje.
Svi smo bednici, cak nam je i osetljivost jedna vrsta bolesti.
Danas se kaze - alergija. Alergija je patoloska preosetljivost jednog or­ gana iii organa, koze iii nervnog sistema. Nesta sto je neophodan preduslov
za normalno postojanje, postaje u nama defektno. Mozemo jedino da biramo
izmedu kofo rinocerosa i alergije. nik. Struenjak. Sahni naucnik. Drfave i narodi koji zive jednodnevnim zi­ votom.
Suprotno tome: sakralna svakodnevica. Dubina etosa. Monumentalna

Ad: neznost -

monotonija.

osetljivost - alergija Slepilo objavljenja
Alergija je halest osetljivosti duha (moi de finesse).

Zasto je najveca mac pokornost, strpljenje, popustljivost, nefoost, oset­ ljivost?
Politesse.
Nije tu zbog prinude, nije zbog koristi, nije zbog interesa, nego slobodno. Sve je protiv. lpak. To je tako mnogo da se nista od nje ne maze napustiti.
Ono sto me duboko povredi i uplasi, zbog eega se stidim i crvenim i zastaje rec u meni, to nije ubistvo, nego opaka grubost duse, drskost, bezobrazluk, indiskrecija ..
Bataj: ovakva snaga niti je vrlina, niti slabost. Les valeurs superieurs soot plus foibles que les valeurs inferieurs.

Moi geometrique i moi de finesse
Paskal je jos govorio o geometrijskom i tananom umu. Danas vec znamo da je rec 0 geometrijskom i tananom Ja.
Opasnost geometrijskog Ja je apstrakcija, bezvazdufoi prostor, duh bez kvaliteta, neutralnost, nezainteresovanost, objektivizam, idol, Vavilon, ne­ mastovitost, psihicka devalvacija, bestrasnost.
Opasnost tananog Ja je histerija, neurastenija, plahovitost, anarhija, halest spavanja, psihicka inflacija, sentimentalizam, sekta, netaknuta dusa.

Izraz jednodnevnog zivota
Sinibol jednodnevnog izraza zivota je cvet Tise, taj mali insekt, gotovo da je od vazduha, bezgranieno je nefan, kao miris. Minimum zivota. Kao no­ vinska vest. Karl je citam sutradan, vec nije ziva. Kao balska haljina. U Juznoj Americi zivi biljka koja ujutro otvara karmincrveni cvet, sa slatkim i opojnim mirisom, u podne je vec ljubicast, s teskim, zagusljivim mirisom, uvece je mrk i smrdljiv, kao pokvareno mesa. Izrazu jednodnevnog zivota pripada i po­ zoriste, bioskop, sve ono sto je prolazno i profano, boja, frizura, moda. Ljudi ciji je zivot jednodnevni zivot. Sufavanje zivotnih krugova: klika, udrufonje, drilStvo, krufok, zanimanje. Mali sluzbenik. Prosjak. DomaCica. Fabricki rad-

Slepilo objavljenja i sve sto je njegova posledica, moralna neosetljivost,
neukus, redukovani intelekt, nedostatak uvidanja, emocionalni idiotizam, principijelnost, fiks-ideja - to je jednodnevni zivot.?lednodnevni zivot je uju­ tro karmincrvene boje i ima zanosan miris, u podne je ljubicast i tefak, uvece mrk i smrdljiv, kao les. Sakralna svakodnevica je ujutro tvrda i teska, u podne je puna cveta, uvece se savija od zrelih plodova.
Jednodnevni zivot zivi u slepilu objavljenja. Sufavanje zivotnih krugova. NiSta nema izvan vidljivog. Materijalizam je okultizam jednodnevnog zivota. Dnevni list je par excellance ateisticki. Uvece ce biti unisten. Nema vremena. Cvet Tise. Bez dubine. Bez misterije.

Exousia
Imao sam gotovo pedeset godina kada sam prvi put umeo da procitam Jevandelje, pa iako mu nisam razumeo svaku rec, ali sam po njegovoj vrelini stekao saznanje. Jevandelje po Marku procitao sam na dufak jednog kasnog septembarskog popodneva kada je paradajz bio lepo poredan na ispustu tre­ ma kako bi sazreo.
Jevandelje prica kako je Hristos poveo sinove Groma (hoanerges) na goru Hermon. Na goru Hermon. Na goru ,,zaveta". Na koju su sleteli Azazeal i posrnuli andeli i dali zavet jedni drugima da ce krv andela pomesati s krvlju zemaljskih devojaka. Magijsko mesto! Ovde se Hristos obavio takvom svet­ loscu da su ucenici morali pokriti lice od bljeska. Razlegla se nebeska himna i pesma. Tu je objavljena Hristova mac. Jevandelskim jezikom mac je ex­ ousia. Isto kao i na hebrejskom el saddhai a na sanskrtu saddhi. Natprirodna mac. Magijska mac. Cuda. Carolija. Novo ucenje na osnovu bofanske moCi
-didache kaine kat exousian. Ucio ih je kao neko ko poseduje mac -exousia. Da, da, da. Oupo syniete? -jos uvek ne razumete?

v
Cudo
Jedan jedini put bio sam u atmosferi vise moCi i tada mi se cinilo da ce se moje bice istopiti kao vosak u ufarenom kotlu. Tada sam razumeo sta je exousia.
Nalazio sam se dve hiljade petstotina kilometara daleko od svog doma, u ratu. Nije bilo ni malo viSe opasnoti nego sto je obicno ima u ratu, ali da se katastrofa priblifava, svi smo znali. Bojali smo se. Vise nego da smo bili u vatri. A usred ovog teskobnog straha st.ize vest da ce deo nas biti smenjen i poslat kuCi. IScekivali smo. Naredenje je kasnilo. Svi smo sigurno znali da se katastrofa primice i zeleli smo da je izbegnemo. I ja. Naredenje i dalje kasni. Da Ii cu i ja biti smenjen? Cekati, cekati, jedna sedmica, dve, mesec, dva. Cekati i bojati se i strepeti. I onda, jedne veceri stize naredenje. Smena. I za mene.
Nemam materijalne dokaze. Ne mogu da govorim o nebeskim zvucima, pojavama, svetlosti, himni. Na koncu konca i ne znam gde, kako, na koji nacin, Cijim posredstvom, kada se cudo zbilo. Ali znam da je to tada bilo cudo. Takvo cudo da sam poforio iz zgrade, daleko, seo u travu, naspram sunca na zalazu i jecao. Bese to prisustvo Moci. Exousia. Plovio sam u onom bljesku pred kojim su ucenici pokrili lice. Nisam umeo nista drugo do da ponavljam: Ne mogu, Gospode, ne mogu, uzmi me, uzmi. Nalazio sam se unutar cuda. Osecao sam kako se rastura u meni smisao, secanje, htenje, opafanje, kako me liskaju plamenovi biserne boje, i kako se topim. Znao sam da je to cudo. Uvek sam ga ocekivao. A sada je tu i ja ne mogu. Uzmi me, Gospode, uzmi, ne mogu vise. Lomio sam ruke i grabio vazduh. Prisustvo Moci. Ne mogu vise. To je exousia. Atmosfera cuda. Ne mogu, usmi me, uzmi.

Don Huan
Sta bi bilo da napisem knjigu o sasvim sitnim temama, skladno i labavo i muzikalno, ne toliko kao Bartokov Mikrokosmos, vise kao Sumanove No­ velete. Eto odmah Don Huana. Sad mi pade na um. Karla Don Huan vise ne maze da obeca sebe, nije raspolozen, nema vremena, isuvise je zaljubljen, isuviSe religiozan da bi mogao da ostane vise od jedne noCi, a opet on se ipak pokorava, mozda i ne pred cvecem, mirisom, uzivanjem, zenom, lepotom, carobnoscu, pre ce biti da on sve to smatra samo za analogiju i predujam. Don Huan vise nema lienosti, samo , talenat, jos je vitez, pod moranje, ali odmah potom vec sledi svetac kada drhti od poslednjeg trenutka i za po­ slednji trenutak uzivanja. Gete kaze da treba putovati tako da se svuda sme ostati najvise tri dana. Nigde ne pustiti korene. Ovaj svet je most, predi preko njega, ali nigde ne gradi kucu.·To je Don Huan, cvet, zvezda, pesma ptica, sasvim mekan, blag i neuhvatljiv, lebdeCi humor i paradoksalni halkionski polusmefak, on odlazi da umre dalje od ostalih, sasvim daleko odlazi, bez melanholije, kako ne bi rastuzio onu koju poljubi.

Matatron
Svi mi manje-vise zivimo u rashladenoj stvarnosti. Neutralisemo izvornu. Obezlicujemo je. Objektiviziramo. Cuvamo se prave stvarnosti i njene moCi (exousia), u cijoj bi se atmosferi nase bice rastopilo kao vosak u kotlu, ne 
zelimo da je saznamo. Radije cemo pociniti greh objektivacije. Radije smo ihdiferentni. Kako ne bismo morali primiti k znanju ufasnu i neugasivu strast blazenstva koja gori u nama. Kolebamo se na granici savrseno odigranog postojanja. Jer ko otkrije strast blazenstva, on vise nije ravnodusan i nije bezlican i nije objektivan i nije indiferentan. Kao da bi bilo zabranjeno pod teretom gubitka razuma. Sta? Primiti k znanju stvarnost i ziveti u njoj. Ne bismo ni podneli. Drhtimo u snainijoj atmosferi stvarnosti i bojimo se da cemo se rastopiti.
Bila je dufa koje se nisu bojale i stupale su u stvarnost. Prema hebrejskoj tradiciji takav je bio Enoh (matatron). Boravio je na nebu, video uredenje sveta, razgovarao s andelima i cuo glas Gospoda.
U Enohu su se susreli logicki intelekt i monomanijacki entuzijazam, od­ nosno matematicar i idiot, drugacije receno hladni razum i infantilizam. Vaz­ na je jedna jedina stvar. To je rekao. I logika i matematika i intelekt i infan­ tilizam. Postoji jedna jedina vafoa stvar, a to je strast blazenstva. To je najvise znanje, a istovremeno ludilo. Mudrost i ludilo. Matematika i dusevna halest. lzvan toga nista drugo nema smisla. Nicim drugim se i ne vredi baviti. Enoh se nije bojao. Istovremeno je svojim intelektom i ludilom stupio u snainiju atmosferu stvarnosti (exousia). Ko samo jednim stupi, on se u njoj istopi. Enoh nije cvileo da ce biti unisten. Kad se nafao pred licem Gospoda, drhtao je. Ali to je vec tako, ko se nade pred Iicem Gospoda, taj drhti. Ni na pamet mu nije padalo da nece izdrfati. Nije se brinuo za sebe.
Matatron je u spiritualnoj hijerarhiji jedan od najvisih Cinova. To se vec vidi i po tome sto ga je Gospod uveo u upravljanje stvaranjem, poverio mu zvezde i duse kosmosa. Enoh se nije cudio. Nije osecao da mu je nesto krupno povereno, i nije imao tremu i nije pokazivao skromnost. Sacuvalo ga je od toga razbuktalo detinjstvo. Nije se osecao odlikovanim. Gospod to bolje zna nego on. Zar ne? Sta vredi o tome razmisljati i mudrovati i dati se moliti. Kakva glupost!

Dijalog s Andelom
(fragment )
Hamletovski stil. Ko u sebe nije siguran. Jer nije pribavio izvesnost o izves.D6Sti.
Ebner: vidljiv jezik samo su zapisane note po kojima syako govori dramu sopstvenog bica. Svaka rec se samo jednom maze izgovoritt
Nice: aus Betenden miissen wir Segnende sein. (To je moja licna i strasna zelja: molitve je malo, blagoslov hocu da budem.)
Pogledaj dobro ovu recenicu, kako se ODO ,,Segnende" (blagoslov) zeli da nadvije nad vaseljenu kao lisnata grana i zeli svakoga da uzme pod zastitu.
To je briga! To je briinost. To je misljenje. To je promisao.

Smatraju me uciteljem. Ucitelj! Samo jedan ucitelj postoji. Nikoga ne umem da naucim da izgovori rec Bog. Sta hocu? Bar bih sam zeleo da naucim. Ucenik. Ja sam paganin.
Zasto ce Satana biti jedino bice koje nece naCi spas? Ne treba li svu svoju snagu da usmerim na to da Satanu (u sebi) preobratim? Da li ce biti i takvih koji su uz Satanu? - Ridanje.
Time sto ceznem jos se nisam primakao blize da mogu i da ga izgovorim. Ne o Njemu, nego s Njim govoriti.
Nemam dokaza. Mislim, sasvim jednostavno, da je dobro govoriti s Njime.
Tako. Dobro. Daljih objafojenja nema.
Kakvo fantasticno bice! Boji se, gramziv, srebroljubac, strepi, drhti, lafo, prljav, prepun niskih instinkata, nemiran, nejasan - u meduvremenu ima re­ ligiozne ielje i voleo bi ako bi mogao da izgovori rec Bog (lako moze biti da bi i nju upotrebio za neki nitkovluk).
Ako bi se samo bojao i bio nizak (oeajan!!), dovoljan je ufas. A koliko je vece to sto je oboje!
Da li folim vecu ili manju bedu? Cela knjiga. Prepuna blasfemije.
Voleo bih svakog da uzmem pod zaStitu. Ja koji sam slab. Ja kome je nufoa zastita. Ja koji ...
Andeo.
Pajac Bogorodice. Pred oltarom izvodi earolije u east Svete Device. I tako dalje ...
(Razlike?) - Potpuno -
Zacini. (Slobodno pustanje lienosti.) Kontrast ... Tud ... To je sve sto znam.