LOM U SVAKOM ČOVJEKU

9 listopad

Katkad se čini  kao da u  tebi  stanuju  dva čovjeka .

Jedan ,  koji  sve  čini dobro  i  kojega  pokazuješ  prema van , i  drugi ,  kojega se stidiš .

Tako  veličanstven  muž  kao  što je  Pavao  piše u svojoj  poslanici :  »Dobro ,  koje želim,  ne činim , a zlo ,  koje  ne želim ,  činim. «

Čovjek je čudno  biće .  Postoji  nešto  kao  neka  duboka razdvojna  crta,  crta  loma ,  u  svakom  čovjeku .    Susrećem  ljude  koji  i  uz  najbolju  volju svega svijeta upadaju  uvijek iznova  u  svoje stare  nevolje .

Ljude  koji  bi  htjeli živjeti  dobro ,  a  ipak čine stvari koje   ni  sami  ne  shvaćaju .  Zašto je  tome tako ?

Jer čovjek  nije  Bog ,  ni  anđeo ,  ni  neko  superbiće , nego  tek mali  hodočasnik  na  dugu  putu ,

katkad  prilično  umoran  i  dobrano  načet.

Upravo  kroz  iskusrvo vlastite  slabosti  postaje čovjek razuman  i  suosjećajan  sa svojim  bližnjima .

Ali,  tko  se  uvijek samo  uznosi ,  postaje  tvrd  kao  kamen . Njegov  osjećajni  život  se suši ,  nigdje  se više  ne  nalazi nešto  tako  lijepo  kao  praštanje ,  utjeha ,  ohrabrenje .

Nikad  se  ne  uznemiruj  zbog svojih slabosti  i  pogrešaka , ali  ih  i  ne  uljepšavaj .  Nauči se s njima živjeti.

Nitko  nije  tako  dobar kao  u  svojim  najboljim  trenucima . I  nitko  tako   loš  kao   u  svojim  najlošijim  trenucima .   Ljubav cvate gdje su  ljudi  jedni  prema drugima  blagi, blagi  u  svojim  riječima  i  blagi  u  svojem  ponašanju .