LJUBAV ZA 17 1/2 DOLARA[33]

Prva Robertova želja kad je počeo da misli o takvim stvarima bila je da se ušunja noću u Muzej voštanih figura i vodi ljubav sa voštanim damama. Ipak, to je izgledalo suviše opasno. Ograničio se da vodi ljubav sa statuama i manekenima u svojim seksualnim fantazijama i tako je živeo u svetu mašte.
Jednog dana, kad je stao kolima ispred semafora, pogledao je u ulaz neke radnje. Bila je to jedna od onih radnji koje prodaju sve i svašta ploče, taburete, knjige, sitne gluposti, smeće. Video ju je kako stoji u dugoj crvenoj haljini. Nosila je naočare bez okvira, bila je lepo građena; dostojanstvena i seksi, kakve su nekad bile. Prava otmena kurva. Onda se upalilo zeleno pa je morao da vozi dalje.
Parkirao je nedaleko odatle i peške se vratio do radnje. Stao je napolju
kod kioska s novinama i posmatrao je. Čak su i oči izgledale stvarno, a usta, neznatno napućena, izgledala su veoma strastveno.
Robert je ušao i pogledao u raf sa pločama. Sad joj je bio bliže i krišom ju
je merkao. Ne, nisu više pravili takve. Imala je čak i visoke štikle.
Prišla mu je prodavačica. „Mogu li da vam pomognem?“
„Samo razgledam.“
„Ako nešto želite, slobodno mi recite.“ „Naravno.“
Robert je prišao lutki. Nije bilo etikete s cenom. Pitao se da li je na
prodaju. Vratio se do rafa s pločama, uzeo jeftin album i platio ga
prodavačici.
Kad je sledeći put obišao radnju, lutka je još bila tu. Robert se malo
promuvao, kupio pepeljaru u obliku sklupčane zmije, zatim izašao.
Kad se treći put našao u radnji, upitao je devojku: „Da li je manekenka na prodaju?“
„Manekenka?“
„Da, manekenka.“
„Hoćete li da je kupite?“
„Da, vi prodajete stvari, zar ne? Da li je manekenka na prodaju?“
„Samo trenutak, gospodine.“
Devojka je otišla iza zavese. Zavesa se razmakla i pojavio se neki stari
Jevrejin. Na košulji su mu nedostajala poslednja dva dugmeta, video se
dlakavi trbuh. Ljubazno je delovao.
„Hoćete lutku, gospodine?“
„Da, ako je na prodaju.“
„Pa. . . u stvari nije. Vidite, to je neka vrsta eksponata, kao štos.“
„Hoću da je kupim.“
„Pa, da vidimo. . .“ Matori Jevrejin je prišao lutki i počeo da je opipava,
dodirujući haljinu, ruke. „Da vidimo... Mislim da bih mogao da vam dam ovu... stvar za sedamnaest i po dolara.“
„Uzimam je.“ Robert je izvadio dvadeseticu. Prodavac je izbrojao kusur.
„Nedostajaće mi“, rekao je. „Ponekad izgleda gotovo stvarna. Da je
umotam?“
„Ne, uzeću je takvu.“
Robert je podigao lutku i odneo je do kola. Položio ju je na zadnje sedište.
Ušao je i vozio do svog stana. Srećom nije bilo nikoga u okolini kad je stigao, pa ju je neprimećeno uneo. Stao je nasred sobe i posmatrao je.
„Stela“, rekao je. „Stela, kurvo!“
Prišao je i opalio joj šamar. Onda je uhvatio njenu glavu i poljubio je.
Dobar poljubac. Penis je počeo da mu se kruti kad je zazvonio telefon.
„Halo“, javio se. „Roberte?“
„Aha. Ja sam.“
„Ovde Hari.“
„Kako si, Hari?“
„Dobro, šta radiš inače?“
„Ništa.“
„Mislio sam da svratim. Doneću pivo.“
„Važi.“
Spustio je slušalicu, podigao lutku i odneo je u plakar. Gurnuo ju je u
dubinu plakara i zatvorio ga.
Hari nije imao bogzna šta da kaže. Sedeo je sa svojom limenkom piva.
„Kako je Laura?“ upitao je.
„O“, rekao je Robert, „svršeno je sa mnom i Laurom.“
„Šta se desilo?“
„Večiti vamp. Stalno na sceni. Bila je nezajažljiva. Nabacivala se gde god
stigne u prodavnici, na ulici, u baru, svuda i svakome. Uopšte joj nije bilo važno ko je, samo da je muškarac. Napalila se čak i na tipa koji je okrenuo pogrešan broj. Dojadilo mi.“
„Sad si sam?“
„Ne, imam drugu. Brenda. Upoznao si je.“
„A, da. Brenda. Nije loša.“
Hari je sedeo i pio pivo. On nikad nije imao devojku, ali je uvek pričao o
njima. Bilo je nečeg odvratnog u vezi s njim. Robert nije obodrio
konverzaciju, pa se Hari ubrzo pokupio. Robert je otvorio plakar i izvadio
Stelu.
„Kurvo ženska!“ rekao je. „Varala si me, a?“
Stela je ćutala. Stajala je pred njim, tako nehajna i ukočena. Ošamario ju
je. Nema te žene pod suncem koja će tek tako varati Boba Vilkinsona.
„Pizdo! Jebala bi se i sa klincem u vrtiću kad bi mu se digao, a?“
Ponovo ju je ošamario, onda je dočepao i poljubio. Ljubio je i ljubio.
Zatim je zavukao ruke pod njenu suknju. Bila je lepo građena, baš lepo
građena. Podsetila ga je na profesorku algebre iz srednje škole. Stela nije
imala gaće na sebi.
„Kurvo nad kurvama“, rekao je. „Ko ti je skinuo gaće?“
Penis mu je bio priljubljen uz nju. Nije bilo uvertire. Robert je bio
strahovito popaljen. Zavukao ga je među njene butine. Bilo je glatko i tesno.
Nabadao je. Na trenutak se osetio krajnje idiotski, a onda ga je strast
preplavila, i on je počeo da je ljubi niz vrat, krešući je.
Robert je oprao Stelu krpom za sudove, smestio je u plakar iza kaputa,
zatvorio plakar i čak uspeo da na televiziji ulovi poslednju četvrtinu meča detroitskih Lavova protiv losanđelskih Ovnova.
Vremenom, Robertu je išlo sve bolje. Popravio je neke detalje. Kupio je
Steli nekoliko pari gaćica, pojas za čarape, najlonke, narukvicu.
Kupio joj je i minđuše, i bio prilično šokiran kad je uvideo da njegova
ljubav uopšte nema uši. Ispod sve te bujne kose falile su uši. Svejedno je
prikačio minđuše lepljivom trakom.
Njihov odnos imao je mnogih prednosti nije morao da je izvodi na večere, na zabave, na glupe filmove: sve te prizemne ovozemaljske stvari koje toliko znače prosečnoj ženi. Ipak, bilo je svađa. Uvek će biti svađa, čak i sa lutkom.
Nije bila pričljiva, ali bio je siguran da mu je jednom prilikom rekla: „Ti si najveći ljubavnik. Onaj matori Jevrejin dosadno je vodio ljubav. Ti vodiš ljubav dušom, Roberte.“
Da, bilo je prednosti. Ona nije bila kao druge žene koje je upoznao u
životu. Nije insistirala da vodi ljubav u nezgodno vreme. Mogao je da je jebe kad on hoće. I nije dobijala menzis. Stalno ju je jebao. Odrezao je malo kose s njene glave i zalepio joj između butina.
Veza je počela na seksualnoj bazi, ali se on postepeno zaljubljivao u nju,
osećao je kako se to dešava. Pomislio je da ode kod psihijatra, zatim je rešio da ne ide. Na kraju krajeva, zar je neophodno voleti stvarno ljudsko biće? To nikad ne potraje. Previše je razlika među polovima, i ono što počne kao ljubav suviše često završi kao rat.
Osim toga, nije morao da leži sa Stelom u krevetu i sluša priče o svim
njenim bivšim ljubavnicima. Kako je Karl imao golemu patku, ali nije hteo da radi one stvari. A Luj je tako dobro plesao, Luj bolje da je postao baletan umesto što prodaje osiguranje. I kako je Marti stvarno umeo da ljubi. Znao je da uveže jezike. I tako dalje. I tome slično. Kakve govnarije. Dobro, i Stela je pomenula matorog Ješu. Ali samo jednom.
Robert je bio oko dve nedelje sa Stelom kad se javila Brenda.
„Kaži, Brenda?“ rekao je.
„Roberte, ne javljaš mi se.“
„Bio sam u velikoj gužvi, Brenda. Unapredili su me u šefa odseka, pa sam morao toliko toga da sređujem na poslu.“
„Tako znači?“
»Da.“
„Roberte, nešto tu ne štima. .
„Kako to misliš?“
„Znam ti po glasu. Nešto tu ne štima. Šta je to, Roberte? Neka druga
žena?“
„Nije baš.“
„Šta to znači, nije baš?“
„O Isuse!“
„Šta je to? Šta je to? Roberte, nešto mi tu ne štima. Dolazim kod tebe.“
„Sve je u savršenom redu, Brenda.“
„Kurvin sine, meni kriješ! Nešto se dešava. Dolazim kod tebe! Odmah!“
Brenda je prekinula vezu, a Robert je prišao Steli, podigao je i gurnuo u
plakar, duboko u ćošak. Skinuo je kaput s vešalice i okačio ga preko Stele.
Onda je seo i čekao.
Brenda je otvorila vrata i banula unutra. „Govori, šta se dešava? Šta?“
„Slušaj, dušo“, rekao je, „sve je u redu. Smiri se.“ Brenda je bila lepo
građena. Sise su joj pomalo visile, ali imala je zgodne noge i prekrasno dupe.
Oči su joj uvek imale neki paničan, izgubljeni pogled. Nikada ne bi uspeo da joj izleči oči od toga. Ponekad bi joj, posle vođenja ljubavi, oči ispunio
kratkotrajni mir, ali taj mir nikad ne bi potrajao.
„Nisi me čak ni poljubio!“
Robert je ustao sa fotelje i poljubio Brendu. „Isuse, zar je to poljubac! Šta
je to?“ rekla je. „Šta se ovde dešava? Govori!“
„Ništa, baš ništa. . .“
„Vrištaću ako mi ne kažeš!“
„Kažem ti, ništa se ne dešava.“
Brenda je vrisnula. Prišla je prozoru i vrištala. Moglo se čuti u čitavom
kraju. Onda je prestala.
„Pobogu, Brenda, nemoj opet. Molim te, molim!“ „Opet ću! I opet! Govori
šta ne štima, Roberte, ili ću opet!“
„U redu“, rekao je. „Čekaj.“
Robert je prišao plakaru, podigao kaput sa Stele i izvadio je napolje.
„Šta je to?“ upitala je Brenda. „Šta je to?“ „Lutka.“
„Lutka. Misliš. . .“
„Mislim, zaljubljen sam u nju.“
„Gospode! Misliš na to?Tu stvar?Tu stvar?“ »Da.“
„Pretpostavljam da je nosiš u krevet? I da joj radiš . . . da radiš sa tom
stvari? “
»Da.“
»O. . .“
Onda je Brenda zaista vrisnula. Samo je stajala i vrištala. Robert je
pomislio da nikad neće prestati. Najednom, bacila se na lutku i počela da je grebe i udara. Lutka se srušila i tresnula u zid. Brenda je istrčala napolje, uskočila u kola i divlje ih pokrenula. Grunula je u ivicu parkiranog vozila, osvrnula se i odjurila.
Robert je prišao Steli. Glava joj se bila odlomila i otkotrljala pod fotelju.
Na podu su bili tragovi kao od krede. Jedna je ruka visila za sebe, polomljena, dve žice štrčale su iz ramena. Robert je seo u fotelju. Samo je sedeo. Onda je ustao i prošao u kupatilo, stajao je tamo neko vreme, zatim se vratio. Stajao je u hodniku i odatle video glavu ispod fotelje. Počeo je da jeca. Bilo je užasno. Nije znao šta da učini. Setio se kako je sahranio svoju majku i oca.
Ali ovo je bilo drukčije. Samo je stajao u hodniku, jecao je i čekao. Oba
Stelina oka bila su otvorena. Oči su joj bile nehajne i predivne. Gledale su u njega.